Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СТИХОВ И ПИСАНИЙ, СТИХОВ И АХАДИСОВ, РЕЧИ АРИФОВ "ХАМСА" ХОДЖУИ КИРМОНИ'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СТИХОВ И ПИСАНИЙ, СТИХОВ И АХАДИСОВ, РЕЧИ АРИФОВ "ХАМСА" ХОДЖУИ КИРМОНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
55
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"ХАМСА" / ХУДЖУ КИРМАНИ / АРАБСКИЙ / АЯТ / ХАДИС / ПРЕДЛОЖЕНИЕ / ПОЭМА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дадохуджаева Парвинахон Икромовна

«Хамса» как масштабное произведение, написанное в период большого влияния арабского языка и культуры на культуру таджиков, не могло остаться без его влияния. Поэтому в настоящей статье мы обсудили влияние арабского языка на язык этого произведения Ходжу Кирмани. Влияние этого языка на таджикский язык, особенно на литературные произведения, можно наблюдать по нескольким осям, начиная от небольших языковых единиц (слов) и заканчивая арабскими предложениями и фрагментами и стихотворениями на этом языке. В нашем обзоре изучено влияние арабского языка на «Хамса» на примере арабской поэзии (отдельных стихов и стихов), осмысленных арабских предложений внутри стихов, аятов, хадисов и речей великих мистиков, что является очень важным лингвистический и стилистический аспект экспонатов творчества Ходжи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USAGE OF THE ARABIC VERSES AND SCRIPTURES, POEMS AND AHADIS, THE SPEECH OF ARIFS "KHAMSA" KHOJUI KIRMONI

«Khamsa» is as a large-scale work, written during the period of great influence of the Arabic language and culture on the culture of Tajiks, could not remain without its influence. Therefore, in this article we discussed the influence of the Arabic language on the language of this work by Khoja Kirmani. The influence of this language on the Tajik language, especially on literary works, can be observed along several axes, ranging from small language units (words) to Arabic sentences and fragments and poems in this language. In our review, the influence of the Arabic language on the «Hamsa» is studied on the example of Arabic poetry (separate verses and verses), meaningful Arabic sentences within poems, verses, hadiths and speeches of great mystics, which is a very important linguistic and stylistic aspect of the exhibits of Khoja's work.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СТИХОВ И ПИСАНИЙ, СТИХОВ И АХАДИСОВ, РЕЧИ АРИФОВ "ХАМСА" ХОДЖУИ КИРМОНИ»

Isanov Khurshed - applicant of the Institute of Language and Literature named after Abuabdullo Rudaki of the National Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, gmail: khurshedehsan410@gmail.com, tel: (+992) 937015101

КОРБУРДИ АБЁТУ МИСРАЪ^ОИ АРАБЙ, ОЁТУ АЭДДИС, ГУФТОРИ ОРИФОН ДАР

«ХАМСА»-И ХО^УИ КИРМОНЙ

Дадохуцаева П. И.

Донишгоци давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Хочуи Кирмонй (1280-1352) аз чумлаи шоиронест, ки дар поёни садаи ХШ ва нимаи аввали асри XIV дар шахрхои Кирмону Шероз зиндагй ва эчод кардааст. Дар ин аср таъсири забони арабй ва фарханги исломй ба забону адабиёти форсии точикй ба мархалаи тоза расида, сабаби ба вучуд омадани сабки ирокй дар адабиёт шуд. Бино ба таъкиди мухаккики назми тасаввуфии форсии точикй Мирзо Солехов, сарчашмахои гоявии исломи шариф ^уръон, суннат ва аходис сарчашмахои мафкуравй ё гоявии каломи хунарии шуарои суфй ба хисоб мераванд [4, 58].

Хочуи Кирмонй низ махз дар хамин давраи авчи ташаккулёбии сабки ирокй ва рушди назми тасаввуфй, ки истифодаи аносири арабй ва фарханги исломй яке аз вижагихои он ба шумор мерафт, достонхои «Хамса»-ашро эчод кардааст. Аз ин ру, дар онхо таъсири ин сабки адабй бештар ба мушохида мерасад. Тибки таксимбандии Мухаммадтакй Бахор, ки таъсиру нуфузи забони арабиро ба забони форсй (точикй) ба чор давра кисмат кардааст, «Хамса»-и Хочу ба давраи чорум (аз асри ХШ то асри Х1Х) шомил мегардад [3, 140-141].

Мутоила ва тахкик нишон дод, ки Хочу дар «Хамса» ба мисли аксар хамзамононаш ба иншои ашъори арабй дар шакли алохида ва ё порчахои калонхачми чудогонаи арабй напардохтааст. Аммо ногузир аз калимаву иборот, таркибхо, абёт ва ё мисраъхои арабй дар «Хамса» тибки талаботи замон ва забон истифода бурдааст. Муаллифи мукаддимаи нашри точикистонии «Хамса» Б.Рахматов «истихдом аз байтхо ва чумлахои арабй дар лобалои тамоми маснавй ва достонхо», «зимни огози маснавихои «Равзату-л-анвор», «Камолнома» ва «Гавхарнома» ё дар бахши мадху наъти пайгамбари ислом (с) аз овардани байтхои арабй, ояту хадис ва масалхои машхури араб пархез накардан»-и Хочуро «аз хасоиси дигари сабки таълифи «Хамса» шумурдааст [6, 14].

Хочу нафакат дар маснавихояш, балки дар газалу касидахояш хам аз икибосоти куръонй фаровон истифода бурдааст. Х,атто дар газали нахустини девонаш вай ба корбурди «дах намуна аз иктибоси оёту аходис ва талмех бо ^уръону хадис» [7, 191].

Дар мавриди корбурди абёту мисраъхои арабй, аходиси набавй ва оёти куръонй дар асари мавриди тахкик назархои тахлиливу оморй дода мешавад.

Корбурди абёти арабй дар «Хамса»: Корбурди абёти арабй дар шеъри форсии точикй, хусусан дар жанри маснавй назди шоире ирфонгаро чун Хочу кори мукаррарй аз руи анъанаи адабй буда, навоварй дар забон нест. Хочу байтхо ва мисраъхои арабиро дар «Хамса»-аш чандон фаровон ба кор набурдааст. Танхо дар хафт ё хашт маврид корбурди мисраъ ва ё байти пурраи арабй ба кайд гирифта шуд, ки сароидахои худи шоир ба шумор меравад.

Бо чумла ё мисраи арабй ошз кардани достонхои «Хамса» нахуст аз тарафи Низомии Ганчавй ба мушохида мерасад. У чунин тарзи ифтитохбахширо дар маснавии «Махзану-л-асрор»-аш бори аввал тачриба кардааст: Бисмиллоцир-р-Рацмони-р-Рацим / Х,аст калиди дари ганчи хаким [ 1, с.18].

Ин тачрибаи Низомиро Хочу дар огози маснавии «Равзат-ул-анвор» аз хадди як мисраъ ба хадди байт бардоштааст: Зуййинати-р-Равзату фи-л-аввали, / Бисми Илоци-с-самади-л-муфзили [2, с.27]. (Тарчума: Огози ин равза бо номи Худованди бениёзи неъматбахшанда музайян гардид).

Истифодаи байти арабй дар огози мансавии «Камолнома» низ ба мушохида мерасад: Бисми ман ло илоцаилло цу, /Сунъу лафзй ва зайну маъноцу [2, с.157]. (Тарчума: Ба номи Худое, ки чуз У маъбуде нест ва У боиси офариниши лафзи ман ва зинати маънои он аст).

Ё бахши наъти Расул, ки «Дар наъти хазрати Пайгомбари хотам» ном дорад, чунин огоз мешавад: Салли ъалоравзати хайри-л-варо, /Ман цува товусу риёзи-л-цудо [2, с.33]. (Тарчума: Дуруд бар хоки мутаххари бехтарини инсонхо - Мухаммад (с), оне ки товуси бустони хидоят аст).

Чунин вижагй дар достони «Хумой ва Хумоюн» хам ба назар мерасад, ки шоир хангоми ситоиши Пайгамбар (с) баробари иншои абёти форсии точикй бо истифода аз калимоти арабй як байти комилан арабй гуфтааст [ниг.: 2, с.336].

Корбурди абёти арабй на факат хангоми хамди Худову наъти Расул (с), балки зимни мадхи давлатдорону хокимон низ ба назар мерасад. Масалан, дар достони «Хумой ва Хумоюн» хангоми мадхи Еиёсиддин Мухаммад ном амир Хочу як байт арабй гуфтааст: Сарию-с-сароё, магису-л-милал, / Зациру-л-бароё, Fиёсу-д-дувал [2, с.345]. (Тарчума: Сарвару сипохсолори лашкар ва пушту панохи миллатхо. Мададгори халоик ва фарёдраси давлатхо). Бояд эътироф кард, ки ба ин вазну оханг

шр6урди aбëги apaбй дap шеъри фopcй дap «Бустон»-и Сaъдии Шеpoзй дидa мешaвaд: Kapwuy-c-cayoë, чaмuлy-ш-шuям, / Ha6uuy^-6apoë, шaфеъy-л-yмaм [2, с.204]. (Тapчyмa: Бузургсиришгу некyxиcoл, / Пaëмбapи мapдyмy шaфoaтгapи yммaт). Фaкaт фapк дap oн acг, ки Сaъдии Шеpoзй ин бaйгpo дap нaъти ^pa™ Myxaммaд (с) гyфтaacг, Xo4y дap cитoиши aмиp Fиëcиддин Myxaммaди xaмacpaш.

Тaxлилxoи aбëги apaбии мaзкyp нишoн медшад, ки Xo^y бидуни зapypaт бa гyфтaни бaйгxoи apaбй нaпapдoxтaacг. Х^гмчунин, мaкcaди вaй 8з apaбигyй дap «Xaмca», чyнoнчи мaълyм шуд, Xyнapнaмoй несг, бaлки дap caнoи Офapидгap вa cитoиши Пaëмбap (с) мoнaнди тaмoми мacнaвиcapoëни мaъpyфи пешин - Сaнoии Faзнaвй, Фapидyддин Aттop, Чaлoлyддин Мaвлoнoи Бглкй, Сaъдии Шеpoзй нaëфтaни кaлимaвy ибopaxoи фopcии точикии дилxox acг.

Корбурди миcрaъx,ои apa6fi дaр «XaMca». Mиcpaъxoи apaбй дap «Xaмca» мисли aбëги apaбй там дyчop мешaвaнд вa мaвpиди кopбypдaшoн 6o aбëти apaбй xaмcoн aCT. Mиcpaъxoи apaбй дap 6amxo гох,е миcpaи aввaл шyдa oмaдaaнд, гах,е миcpaи дувум. Гж,е тaмoми миcpaъ apaбй, гще ними миcpaъ apaбй acг. Дap бaъзе xoлaт oroopo кoмилaн apaбй гyфтaн xaм шмумкин acг, зеpo бa шгкли ибopaи фopcии точикй oмaдaaнд, яъне щтаби зaбoни TC^mpo бa xyд гиpифтaaнд.

Аз oн ки бaйт xypдгapин вoxиди шеъpиcгy миcpaъ дap aroap мaвpид (бa иcгиcнoи миcpaъxoи мycгaкилмaънo) бa тaнxoй нaметaвoнaд мaънoи nyppapo ифoдa кунгд, лoзим дoниcгa шуд, ки миcpaъxoи apaбй xaмpoxи миcpaъxoи фopcии тс>чикй oвapдa шaвaнд.

Дap бaйги зеpин миcpaи apaбй xaмчyн миcpaи дуюми бaйг oмaдaacг: Ha ypo гдилу нa ypo игал, Mymcy^-eapo, Холжу лaм язал [2, с.333]. (Тapчyмaи миcpaъ: Пaнoxдиxaндaи мapдyмoн вa Офapидгopи чoвидoн).

Дap бaйти зеpин миcpaи apaбй, бapъaкc дap aввaли бaйт мaвкеъ гиpифтaacг: Муыну-л-^a^^u, cuppy-л-ло^ы ф^л-суз, / Ки тaъзимaш бувгд бap ax-ли дин фapз [2, с.844]. (Тapчyмaи миcpaъ: Ёвapи Xa; нигaxдopaндaи cиppи Xyдo дap pyи зaмин).

Чи тaвpе гyфтa шуд, гaxе миcpaъxo гомиши apaбй неcгaнд, aммo бинo бap caбaби oн ки шoиp кaлимaги вacфии apaбиpo тибки кoлaби зaбoни apaбй пacиxaм чидaacг, нисф ë гз нисф зиëди миcpaъ 6o xaмин кoлaб гyфтa шуд^ кaлимaг ë ибopaги дигap 6o щтаби зaбoни фopcии точикй гyфтa шуд^ст. Чунин миcpaъxoи нимaapaбию нимaфopcии точикй, ë миcpaъxoи aз се ду xиccaaшoн apaбивy як Xиccaaшoн фopcии точикй зиëдaнд. Ин 4o бapoи нaмyнa чaxop ë шнч чунин миcpaъxo oвapдa мешaвaд: Сaзoи aфcapy шoиcгaи гox, / Цслoлy-д-дынu ва-д-дунё - Mare^ox [2, с.309]. (Тapчyмa: Шyкyxи дину дyнë - Maликшox.)

Кцвому-л-хак^ц вс-д-дт, кaxфи oлaм, / Hизoмyлмyлк, фaxpи oли Одaм... [2, с.310]. (Тapчyмa: Бapпoдopaндaи Xa; вa дин.. )

Чaвoбaм дoд мacлиxaтбин, / Ки «Точу-л-^ак^ц вa-д-дyнёu вa-д-дын... [2, с.597]. (Тapчyмa: ^чи xa; вa дyнëвy дин.)

Aмuнy-л-мuллс ва-д-днн., Шaйxи Aъзaм, / Maxи бypчи xaкикaт, кaxфи oлaм [2, с.844]. (Тapчyмa: Aмoнaтнигaxдopи мycaлмoнoн вa дини иcлoм.)

Зиxй дap oлaми мaънй caлoтин, / Гaдoи мypшuдy-д-дyнёu ва-д-^н [2, с.841]. (Тapчyмa: Рaxбapи дyнë вa дин.)

Истифодa a3 оёти куръонй дaр «XaMca». Тaxти мaфxyми «ик;гибocoти кypъoнй» кaлимaвy тaъбиpoт вa oëra Кaлoми Maчид, яъне aнocиpи apaбии бapгиpифтa aз ^ypъoн дap нaзap дoштa шyдaacг. Myxимгapин вa acocитapин capчaшмaе, ки шoиpoни клaccики дopoи чaxoнбинии тacaввyфй, xycycaе нaмoяндaгoни caбки иpoкй, мoяи aндешaxoи xyдpo aз oн гиpифтaвy дap мaвopиди гyнoгyн aз тaъбиpoтy ифoдaxoи мaлеx, xикмaтxoвy мacaлxoяш суд чycтaaнд, ^ypъoн acг. Дap дaвpaи oxиpи Xyкмpoнии cyлoлaи Faзнaвиëн (961 - 1186), ки pyшдëбии caбки npoKH мaxз бa xaмин дaвpaи тaъpиxй pocг меoяд, низoми ягoнaи тaxcили илм дap мaдpacaxo вa xaтмияти xифзи ^ypъoн вa oмyзиши кигoбxoи тaфcиp caбaби вypyди oëги кypъoнй бa aдaбиëг гaшт [5, с.83].

Xo4y яке aß шoиpoни суфисг, ки aз мyxимгapин capчaшмaи зaбoни apaбй - ^ypъoн 6o ду тapз бaxpaмaнд шyдaacг:

1. Тapзи якум дap ниxoяти cyxaнбoзй зикp кapдaни нoми cypaxocг.

2. Тapзи дуюм oëгy тaъбиpoти ^yp^^o мyтoбики вaзни apyз бa шеъp кaшидaacг.

Тибки тapзи якум Xo4y нoми cypaxo - кaлимaxoи «aш-Шaмc», «aн-Hyp», «вa-з-Зyxo», «an-Haüm>-po бештap мyкappapaн 6o кaлимaбoзй бa raop бypдaacг:

«сш-Шсмо} (нoми cypaи 91; Офтоб): Mycxaфи xoтиp бикyшyдaм нaxycг, / Сypaти «ва-ш-Шсмо» бapoмaд дypycг [2, с.36].

«œ-3yxp» (томи cypaи 93; Cy6x): Ки чун cyбx oяти «вс-ш-Шсмо» бapxoнд, / Сaпедa «ш-з-зущо» aз лaвxи зap xoнд [2, с.665-666].

«ан-Hyp» (нoми cypaи 24; Рaвшaнй): Чеxpaи cyбx aз дaмaт aфpyxтaнд, / Сypaи «Hyp» aз дилaт oмyxтaнд [2, с.61].

Бoяд кдйд кapд, ки чунин тapзи кapбypди кaлимaxaи apaбиacл - томи cypaxaи ^ур^н дap шеър xaнyз пеш aз Xo^y aFaз шyдaacг. Xo^y дap ин кap бa пeшиниëн, хycycaн бa Сaнaивy Атгору Мaвлaнa тaкя кapдaacг.

Тapзи дуюми кapбypди m^^oco™ кур^нй дap «Xaмca» cepкapбypдтap aз тapзи якуми иcгифoдa буд^ aн дap нaвбaти худ бa зepтapз чyдo мeшaвaд. Зергарзи aBBan ик;гибocrapии чузъй aB тapкиби aëт Ba зepтapзи дуюм ик;гибocrapии мaбcyт Ba куллй aв oë^

Ицтuбocгupuu цузъй as тapкuбu оёт. Шoиp дap нaмyнaxaи зерин, ки дap aлaxидaгй бappacй мeшaвaд, «кун фaкoн» [2, c.28], «мо зог» [2, c.36], «arncm» [2, c.56], «фa asyo» Ba «мо asxp» [2, c.582], <^amax;x;ap» sa «кум фтн^» [2, c.164] бapин чумга Ba тaъбиpoти кypъoниpo aв тapкиби aëти гyнaгyни ^ур^н чoe мaзмyнaн Ba чoe aйнaн бapгиpифтa, бa кap бypдaacг:

«Кун фaкoн» - шaклe aв чумши курении «Кун фaякyн» acг, ки дap omrc 82-и cypaи «Ё Син» Ba oëra cypaxaи дигap бa дар paфтaacг: Гaвxapи кaни кapaмaш «кун фйкон», / Fapкaи бaxpи ниaмaш инcy ЧOн [2, c.28].

Чумгаи мaвкypи apaбй дap бaйти бoлo бa мaънaи тaвaнaй Ba кyдpaти Офapидгop aмaдaacг. «Кун фaкoн» чyмлaи aмpии apaбиcг, ки дap «Xaмca» aв мaънaи acлй дидa бешгар 6o мaънaи мaчoзй Ba кидай кapбypди фapaвaн дapaд:

«Кун фaкoн» - мaчoзaн x/acmû, oлaм: Xypдa мaйи capмaдй aв чoми 4orn / Чypъaи aн peхтa бap «кун фaкoн» [2, c.65].

Бoяд тaъкид кapд, ки кдоми aBBara ин m^^iora кур^нй, яъне «Кун!» (Бoш ë шaв!)-pa шaиpaн, aз чумга Xo4y низ 6o бoзй дapaндaни xypyфи «кaф»-y «нун» бa шеър кaшидaaнд:

«Коф»-у «нун» - кидая aв acpopy poз: Чу xapфи aбaд дap aвaл хoндaaнд, / ^aлaм бap capи «коф»-у «нун» poндaaнд [2, c.508].

«Коф»-у «нун» - кишя aз нoчuзтapuн аунъы Офapuдгop: Бyвaд «коф»-у «нун» xapфe aв дaфтapaш, / Бyвaд acмaн токе aв мaнвapaш [2, c.573].

Яке aв m^^oco™ гершрбурди кур^нй «мa зoF» мeбaшaд, ки бapгиpифтa aв aяти 17-и cypaи «Нчм» acг бa мaънoи «(чaшми Пaëмбap (c)) нaлaFжид». Кaлимaи «зoF» - aв мoддaи «зиFyн», бa мaънoxoи «мyнxapиф шyдaн», «бapгaштaн», «capпeчй кapдaн» фaxмидa мeшaвaд. Ин H^möo^ кypъoниpo Xo4y дap «Xaмca» ^мир бa мaънoи acлй, бeштap бa мaънoи мaчoзй Ba кинoй бa кop гиpифтaacг:

«Мо зог» - 4amiuu нaлazжaндaвy дypycтбuнy pocтнuгap: Бoз куш нapгиcи «мо зoг»-po / B-o6 бибap хyшнaвapи бoFpo [2, c.36].

«Мо зог» - дuдau мa;вы mamamau цaмoлu зотм Мутлщ: Нapгиcaт мacги бoдaи «мо зог», / Бaвмгoxи «aбийт»-po ту чapoF [2, c.164].

«Anacr» h^i^ocm курении cepкopбypди дигapecт, ки бaхшe aз oяти 172-и cypaи «Aъpoф» бa мaънoи «Oë (Пapвapдигopи шyмo) нecгaм?!» мeбoшaд. Ин пypcиш ишopa бa axди aввaлин, ки aв xap инcoн кдбл aв xyзyp дap caxнaи зиндaгй 6o чунин cyoл пaймoнy гyвoxй гиpифтa шyдa буд» [2, c.55]. Acлaн дap зaбoни apaбй ин и^гибго ду кaлимaи чyдoгoнa acг: «А» Ba «nady». «А» - xиccaи caвoлй, ки o^o дap зaбoни apaбй «кдрф» мeхoнaнд Ba «Лacгy» - жегам. Ин ду кaлимa дap зaбoни фopcии точикй 6o xaм печад^ шaкли як кaлимaи aлoxидapo гирифт^ бeштap дap тapкиби ибopaxoи мaъpyфи «axди aлacг», «шapoби anacr» Ba мoнaнди инxo бa кop бypдa шyдaacг. Дap нaмyнaи зерин «anacr» кинoя aв «axдy пaймoн бaйни инcoнy Oфapидгop» acг: Бoдaпapacгoни шapoби «macm», / Аз rçaAax^ capмaдй aфтoдa мacг [2, c.56].

Дap бaйти шoxиди зaйл низ бa xaмoн мaънoи кинoй, яъне «axay пaймoн бaйни инcoнy Oфapидгop» кopбacг шyдaacг: Чун бa тaбoшиpи caбoxи «macm» / Бap дapи дил чoн бa caбyxй нишacт [2, c.83].

^^^iocora курении «фa ж^о» Ba «мо туо» aйнaн aз oяти 10-и cypaи «Нчм» бapгиpифтa шyдaacг, ки aввaлй «.. ^р чй бoяд, вaxй кyнaд» Ba дуюмй «вaxй кapд» мaънo дopaдy дoиp бa вaxйи Xyдo бap ПaЙFaмбap (c) дap Мeъpoч бaxc мeкyнaд. Ин ду m^^ora кур^нй низ бa мaънoи aйнй, яъне acrä, ки гyфтa шуд, бa юзр нapaфтaaнд, бaлки бa мaънoи нaздик бa мaънoи aйнй иcгифoдa шyдaaнд, зepo шoиp 6o oнxo тaъбиpxoи шoиpoнa coхтaacг: Дapи к^ри «фa ae^» бapкyшoдa, / ^aдaм дap куи «мо a&;о» ни^ОТ [2, c.582].

Дap бaйти мaзкyp тaъбиpи «yacpu «фa a&;о» - кидая aв «цое, кы вищ m он цо бояд нозыл maßaö» acn Тaъбиpи «кfu «мо a&;о» кидая aз «цое, m вищ m он цо нoзыл шyдaacm» мeбoшaд.

Ицmuбocгыpыu мaбcym ш куллй m оёт. Дap бapхe бaйгx,oи «Xaмca» иcгифoдaи кулли oят Ba ë киcмaти мaбcyти oн дидa мeшaвaд. Чунин зepтapз ниcбaт бa зергарзи якум кaмиcгифoдa мeбoшaд, зepo дocгoнx,oи «Xaмca» xaмaгй дap чaxop вaзн Ba чaxop бaxp (capeъ, хaфиф, xaзaч, мyтaкo>pиб) cypyд шyдaaнд. «Рaкзaт-yл-aнвop» дap бaxpи capeъи мaтвии мaкшyф (- VV - / - VV - / - V -), «Кaмoлдамa»

дap бaxpи хaфифи мycaддacи мaхбyн (- V — / V---/ —), «Гaвxapдамa» Ba «Гул Ba Нaвpyз» дap

бaxpи xaзaчи мycaддacи мaxзyф (мaк;cyp) (V---/ V---/ V - (~)) Ba «Хyмoй Ba Худают» дap бaxpи

мyтaкopиби мycaммaни мaxзyф (мaкcyp) (V — / V — / V — / V - (~)) cypyдa шyдaacг. Дap щгабу

вaзни бaxpxoи мaзкyp aйнaн Fyнчoнидaни як oëг кopи Faйpитaбий вa arap oëre 6a кoлaбy вaзни чунин 6axpxo мyвoфик oяд xa^ ниxoят мушкил вa xинчopшикaн acг. Дaлелaш xaмoн xинчopшикaнaнoнa Fyнчoндaни «Биcмиллoxи-p-Рaxмoни-p-Рaxим» aз тapaфи Хаким Hизoмии Гaнчaвй дap вaзни capеъи мaтвии мaкшyф (- VV - / - VV - / - V -), ки бoлoтap дap мaвpиди нaxycгин 6op икдoмгиpии вaй дap caмги ик;гибocгиpй зикp шуд.

Xoчy дap мacнaвии «Камолнома» бaxши ниcбaтaн мaбcyти oяти 30-уми cypaи ^«Анбис» - «ммна-л-мт куллс шамъш уай» - «Xap чизи зиндapo aз o6 пaйдo кapдем»-po 6a икгибос гиpифтaacг: Myxйии xoкй, эй мyбopaкпaй, / Ba «мшс-л-мт куллс шайшн уай» [2, с.176].

Ин гута aйнaн иктибocгиpии мaбcyт aз oct дaлел aз нуфузу тaъcиpи ^ypъoн 6a зaбoни фopcии тoчикй мебoшaд.

Бoяд кaйд кapд, ки дap вaзн Fyнчoндaни чузъе aз oct - мaчмyи кaлимaxoи apaбй ю^и мушкил, чй pacaд 6a aйнaн бидуни тaFЙиp Fyнчoндaни oëг дap кoлaби шеъp. Ин acг, ки иже Xoчy низ кaлимaxoи oërn икгибос гиpифтaaшpo бapoи дap вaзн Fyнчoндaн пешу кaфo кapдaacг. Чунончи: Гуям aз сузи дил 6a лaйлy нaxop, / «Be щнорсббсно сзобс-н-нор» [2, с.184-185]. Ин 6ampo мycaxxеxoни тoчикиcгoнии «Xaмca» дap пoвapaк чунин шapx дoдaaнд: «Пapвapдгopи мo, мopo aз aзoби ^ax мaxфyз дop!». Ишopa 6ap ояти 201 cypaи «Ea^pa», ки бapoи xaлaлдop нaшyдaни кoлaби шеъp кaлимaи «paббaнo» бaъд aз «вa киш» oвapдa шyдaacг» [2, с.184].

Maчмyaн, дap дocгoнxoи «Xaмca»-aш Xoчy xamow икгибоси кypъoниpo, чй дap cypaти калима, ибopaвy чум^ои aлoxидa, мaвpиди иcгифoдa кapop дода, ки чaндинтoи oн бoлoтap тaxлилy бappacй шуд. Haтичaxo нишoн дoд, ки тaъcиpy нуфузи ^ypъoн дap зaбoни шеъp, xycycaн шеъpи caбки иpoкй вa тaъcиpпaзиpии чомеа, axли илму адаб aз фapxaнги иcлoмй caбaб шудаасг, ки икгибосаги кypъoнй aввaл вopиди зaбoни илмй-aдaбй шуда, минбaъд дap зaбoни гуфтугуии мapдyми калами фopcизaбoн ЧOЙгox ë6aA, пac oн тaвaccyти шoиpoн 6a зaбoни шеъpи фopcии тoчикй ингикoл дoдa шaвaд. Интикoлëбии икгибосаги кypъoнй 6a зaбoни шеъpи фopcии тoчикй, xoca дocгoнxoи «Xaмca»-и Xoчy дap шaкли кaлимaвy тaъбиp, бештap aз чyмлaxoи aлoxидa вopид шyдaaнд, ки aлбaттa ин xoдиcaи зaбoнй - икгибocгиpй aз як су кyдpaти пypзypи тaъcиppacoнй дoштaни зaбoни apaбй, xycycaн зaбoни KypfbORpo нишон диxaд, aз суи дт^ имкoниягxoи фapoxи зaбoни фopcии точик^о дap шеъp бозгу менaмoяд. Добили зикp acг, ки xaнгoми интикoлëбии иктибосоти кypъoнй аз зaбoни apaбй 6a зaбoни фopcии точикй, xocaтaн 6a шеъpи caбки иpoкй xoдиcaи cемacиoлoгй - тaFЙиpëбии мaънo, яъне дap зaбoни икшбocгиpaндa 6a Faйp aз мaънoи acлй мaънoи мaчoзивy киной пaйдo кapдaни икгибосаги кypъoнй мебoшaд.

Иcтифодa a3 адодиот Ha6aBf дaр «Xaмca». Axoдиcи нaбaвй бaъд aз oëги кypъoнй пypнyфyзтapин capчaшмaи aфкopy aшъopи шoиpoни клaccики aAa6rnërn фopcии точикй мебoшaд. Аз ин py, икгибocгиpй aз axoдиc дap «Хамса»-и Хочу низ xoдиcaи лингвисгии мyкappapиcг, ки кaбл aз y вa бaъд aз y низ apзи xacтй дoштaacг. Тapзy paвишxoи икгибocгиpй aз axoдиc зoxиpaн мотандие 6a икгибocгиpй аз oëги ^p^™ дopaд. Икгибocгиpии чузъй aз axoдиcи нaбaвй тapзи acocй бapoи иcгифoдa нaзди шoиp кapop гиpифтaacг.

Дap «Xaмca» нaзapy тaвaччyxи Хочу 6a axoдиcи cеpкopбypд, ки aз тapaфи шoиpoни пешини иpфoнгapo мaвpиди икгибocгиpй кapop гиpифтaacг, бештap paвoнa гapдидaacг.

Добили кaйд acг, ки xaнгoми иктибocгиpии чузъй aз axoдиc чузъи aввaли axoдиc xaмчyн чузъи икгибосй aз тapaфи шoиp интикоб шуда, вaй бо он ибopaxoи шо^ом coxтa, бapoи ифoдaи мaoнии ^фонй 6a кop бypдaacг. Macaлaн, aз xaдиcи кудсии «Лав локс ламо халацту-л-афлока» - «Aap ту набудй, Mo дyнëpo нaмеoфapидем» Хочу чузъи aввaли он - «Лaв лока»^ 6a cypaти тaxфифшyдaи «Лaв лок» дap бaйги зеpин икгибос oвapдaacг: Шoxи Xaбaш oмaдa мaвлoи y, / Kиcвaти «Лав лок» 6a болои y [2, с.34]. «Лaв лок» дap тapкиби ибopaи киcвaти «Лaв лок» (киноя aз асли oфаpиниш oлaм мaxcyб ëфтaни Пaëмбapи oxиpзaмoн (с)) ба маънои аслй наомада, балки ба маънои «асли xилкaт, гaвxapи oфapиниш» омадаасг. Чунки шoиp бо ин ибopa xaзpaти Myxaммaд (c)-po дap ошзи маснавии «Рaвзaт-yл-aнвop»-aш тавсиф кapдaacг.

Чунин иктибocгиpии чузъй аз xaдиcи мaзкyp дap бaйгxoи зеpин низ ба нaзap меpacaд, ки шoиp бо он rn6opaxo coxтa, дap сигоишу тавсифи xaзpaти Myxaммaд (с) ба raop гиpифтaacг: Эй ба pyx мoxи матлаи «Лав лок» / В-эй ба кад capви гулшани афлок [2, с. 162].

Сyлaймoнкaдpи шoдиpвoни «Лав лок», / Чаанибагфони нyx майдони афлок [2, с.582].

Дap байги аввал чузъи «Лав лок» дap тapкиби rn6oparn шoиpoнaи «мoxи матлаи «Лав лок» ба маънои «аввалин oфapидaи Офapидгop» омадаасг, ки ишopa ба «Byprn мyxaммaдй» мебошад. Дap байги дуюм дap тapкиби ибopaи «Сyлaймoнкaдpи шад^вони «Лав лок» ба маънои «coxибиззaти oфapиниш, эътибopмaнди xилкaт» исгифода шуда, xap ду тавсиф xaм дap ситоиши Пaëмбap (с) асг.

Чунин тapзи иктибocгиpии чузъй, яъне иктибос oвapдaни чузъи аввали xaдиc дap мисоли xaдиcи «Лй мaъaллoxи вакгун ло йасаъанй фиxи малакун мyкappaб ва ло набиюн мypcaл» - «Mapo 6o Худо вакгесг, ки ягон фapиштaи мyкappaб ë пaЙFaмбapи мypcaле xaмpoxи ман дap он намегунчад» боз собит

месозад, ки Хочу аз чузъи аввали xaдиc иктибос гиpифтaнpo бештap зapyp медонисгаасг: Шaxaншoxи pycyл, capxaйли дapгox, / Сapиpaфpyзи мулки «ли маъаллоу» [2, с.270].

Сипaxcoлopи наздикони дapгox, / Hapora бaзмгoxи «ли маъаллоу» [2, с.582].

Тaвaччyx 6ap бай^ои шoxиди мaзкyp нишон медиxaд, ки шо^ чузъи аввали xaдиcи ёдшуда, яъне «Лй мaъaллox»-po баъд аз ик;гибocгиpии чузъй дap тapкиби rn6opaxorn тавсифии «capиpaфpyзи мулки «лй мaъaллox» ва «чapoFи бaзмгoxи «лй мaъaллox» ба кop гиpифтaacг. Чузъи аввали xaArncrn мaзкyp -«Лй мaъaллox» дap ибopaи аввал ба маънои киноии «назди Худо бaлaндмaкoмгapин oфapидa» ва дap ибopaи дуюм ба маънои киноии «бoкypбтapин oфapидa миёни нaздиктapин oфapидaxoи Худо» ба raop paфтaacг.

Хочу нафакат аз чузъи аввали axoдиc ба ик;гибocгиpии чузъй пapдoxтaacг, балки аз чузъи мобайнии xaдиc, яъне аз калимаву тaъбиpxoи дap байни xaдиc вокеъшуда низ чузъан иктибос гиpифтaacг. Macaлaн, дap мисоли зеpин ин чузъи мобайнии xaArncrn «Иннй ласгу кaaxaдикyм, иннй абиту ъинда paббй, йутъимунй pa66ñ_ ва йаскинй» - «Ман монанди ягоне аз шумо несгам, ман назди Пapвapдигopaм шаб зинда медopaм, У мapo меxypoнaд ва шодоб месозад» дap тapкиби ибopaи «лофи «абийг» ба маънои мачозии «макоми олй», «баландмакомй» исгифода шудаасг: Лофи «абшт» аз caprn масгй зада, / Пои шapaф 6ap caprn xacтй зада [2, с.34-35].

Илова 6ap axoдиcи набавй чумлаи дуоии мaъpyфи caxoбaгoн нисбати ПaЙFaмбap (с) - «Рyxй фидок» - «Чонам фидои ту бод!» низ мaвpиди вoмгиpй кapop гиpифтaacг. «Эй тани ту пoктap аз чони пок, / Рyxи ту пapвapдaи «pyxй фидок»-и «Maxзaн-yл-acpop» [1, 29], Сояат аз нypy тан аз чони пок, / Сapви ту аз гулшани «рууи фчдок» [2, с.35].

Иcтифодa a3 гуфтори орифон дaр «Xaмca». Ик;гибocгиpии шoиpoнy адибони классикй, аз чумла Хочу, нафакат дap дoиpaи оёти кypъoнивy axoдиcи набавй мaxдyд мешавад, балки гyфтopи opифoнy бyзypгoни тасаввуф низ манбаи вом^ии ожо ба шyмop меpaвaд. Албатта, зеpи xap гyфтopи бyзypгoнy opифoн, ки Хочу дap «Хамса» oвapдaacг, наклу pивoяти тaлмеxй нyxyфтaacг, ки 6appacrnrn муфассали xap яки он аз лш,ози забоншиносй зapypaт нaдopaд. Дap «Хамса»-и Хочу чунончи дap ocopи дигapи иpфoнии aдaбиëги классикй ба нaзap меpacaд, чум^ои мaъpyфи «Aнaлxaк;»-и Maнcypи Халлоч, «Сyбxoнй, мо аъзаму шонй» ва «Лайса фй чуббатй cивaллoxи»-и Боязиди Басгомй мaвpиди ик;гибocгиpии чузъиву куллй кapop г^ифтая^-. Macaлaн, Xaмчy Maнcyp cap мапеч аз дop, / К-аз «Аналуац» ба cap наёяд кop [2, с.242]. Чумлаи иpфoнии «Aнaлxaк;» дap байги мaзкyp дopoи маънои мачозй, яъне «даъвои лафзии xyдoй» ба raop paфтaacг, на ба маънои аслй.

Аз он ки гyфтopи «Сyбxoнй, мо аъзаму шонй» - «Чй мyнaззaxaм, чй бyзypг асг кaдpy манзалати ман!» xaчмaн руфте^ калон буда, тapкибaн дopoи чaxop калима асг, Хочу аз он чузъан иктибос гиpифтaacг: Эй, ки дам аз мулки маонй занй, / Навбати «Мо аъзаму шони» занй [2, с. 145]. Чи тaвpе аз шаклу xaчми икгибосшудаи гyфтopи мaзкyp маълум мешавад, Хочу xrnccarn дуюми гyфтopи Бoязидpo чузъан вом гиpифтaacт. Дap ин байт низ гyфтop зимни вoмгиpивy иcгифoдaбapй аз маънои аслй, ки дap забони apaбй доштаасг, дyp paфтa, маънои мачозии «олимаком будан, шaxoмaтпoя будан, азамат дoштaн»-po касб кapдaacг.

Туфтсри «Лайса фй чуббатй cивaллoxи» - «^ap зеpи пиpoxaни ман касе чуз Худо неcг!»-po гoxе ба Абусаид Aбyлxaйp низ мансуб медонанд. Аммо ин чо мансубияти гyфтop масъалаи мaтpax несг, масъала он асг, ки гyфтopи мaзкyp дap чapaëни вoмдиxии забони apaбй ва вoмгиpии забони фopcии точикй ба кадом тaxaввyлaги шакливу маъной дyчop мешавад. Чунончи, таxлилан ба исбаг pacид, дap гyфтopи каблй низ xoдиcaи ик;гибocгиpй аз чузъи дуюми гyфтop ба амал омада буд. Дap ин гyфтop низ айнан чунин тapзи ик;гибocгиpии чузъй ба мyшoxидa меpacaд: Касе ёбад дap ин xилвaтcapo pox, / Ки бapтoбaд инон аз «мо тваллоу» [2, с.776].

Туфтсри ypaфo албатта бо ин се намуна, ки мaвpиди тaxлилy бappacй кapop г^ифт, дap «Хамса»-и Хочу мaxдyд намешавад, зеpo чунин гyфтopxo дap cypaти иxтиcopшyдa дap колаби rncranoxorn иpфoнй - калимаву ибopaxoи aлoxидaи apaбиacл мaвpиди вoмгиpй кapop гиpифтaaнд. Аз ин py, идомаи ин 6axc дap мaвзyъxoи дигap 6apparä xoxaд шуд.

Xеч як acaprn манзуму мaнcypи иpфoнй бидуни ик;гибocгиpй аз оёгу axoдиc ва cyxaнoни суфиён, ки ба тaъбиpи xyдaшoн «калимаги кaccop»-aнд, oфapидa нашудаасг ва дap paдифи ин ocopи манзум «Хамса»-и Хочу Kиpмoнй низ шомил асг, ки дap он xaштoд икгибоси кypъoнй дap cypaти калима, ибopaвy чум^ои aлoxидa (албатта, оёти ^ppa, баъзе кио^ои оёг) ба кайд гиpифтa шуд. Чунин ик;гибocгиpиxo ë айнан ë мазмунан cypaт мегиpaд. Айнан иктибос гиpифтaнpo ик;гибocгиpии лафзй ва мазмунан иктибос гиpифтaнpo иктибocгиpии маънавй гуфтан дypycг асг. Maвoди тадкики мopo оёту axoдиc ва гyфтopи суфиёнае ташкил медшдд, ки тавассути ик;гибocгиpии лафзй вopиди забони «Хамса» шудаанд.

Ик;гибocгиpй аз axoдиcи набавй нисбат ба ик;гибocгиpй аз ^ypъoн теъдодан кам асг. Хочу аз батни мaъмyлтapин axoдиc, ки дap мавзуи oфapиниш ва дш^ масоили иpфoнй гуфта шудаанд, калимаву тaъбиpеpo xaмчyн иктибос беpyн меopaд ва бо ëpии xaмoн икгибоси чузъан бapгyзидa мaтлaбaшpo баён месозад.

Хочу мисли дигар шоирон бештар ба гуфторхои арабии суфиёни маъруф Мансури Халлоч, Боязиди Бастомй таваччух зохир кардааст.

АДАБИЁТ

1. Ганчавй, Низомй. Хамса [Матн]: Махзану-л-асрор, Хусраву Ширин / Низомии Ганчавй. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

2. Кирмонй, Хочу. Хамса [Матн]: Тахия ва тавзехи Бахром Рахматов, Окилбой Окилов ва Шоира Олимова / Хочуи Кирмонй. - Хучанд: Хуросон, 2017. -880 с.

3. Бахор Мухаммадтакй. Сабкшиносй ё таърихи татаввури насри форсй [Матн]: Талхиси Сайид Абутолиби / Мухаммадтакй Бахор. - Душанбе: Бухоро, 2012. -570 с.

4. Солехов Мирзо Одинаевич. Саноии Газнавй ва мархалахои асосии инкишофи назми тасаввуфии форс-точик [Матн]: Рисола барои дарёфти дарачаи илмии доктори илмхои филологй (ихтис.10.01.01] / Мирзо Одинаевич Солехов.-Душанбе, 2020. -335 с.

5. Ишанхонов Абдугаффор Маруфович. Мутанабби и его влияние на поэзию эпохи Газневидов [Текст]: Диссертация на соискание ученой степени кандидата филологических наук (спец. 10.01.03] / Абдугаффор Маруфович Ишанхонов. -Душанбе, 2018. -156 с.

6. Рахматов Б. Дар бораи Хочу ва «Хамса»-и у / Хамсаи Хочуи Кирмонй / БРахдоатов. -Хучанд: Хуросон, 2017. -С. 3-24.

7. Сатторов Амирхамза. Нукоти куръонй дар ашъори Хочуи Кирмонй // Паёми Донишгохи миллии Точикистон.-№4 (52)/ Амирхамза Сатторов. -Душанбе: Сино, 2014. -С. 189-194.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АРАБСКИХ СТИХОВ И ПИСАНИЙ, СТИХОВ И АХАДИСОВ, РЕЧИ АРИФОВ «ХАМСА» ХОДЖУИ КИРМОНИ

«Хамса» как масштабное произведение, написанное в период большого влияния арабского языка и культуры на культуру таджиков, не могло остаться без его влияния. Поэтому в настоящей статье мы обсудили влияние арабского языка на язык этого произведения Ходжу Кирмани. Влияние этого языка на таджикский язык, особенно на литературные произведения, можно наблюдать по нескольким осям, начиная от небольших языковых единиц (слов) и заканчивая арабскими предложениями и фрагментами и стихотворениями на этом языке. В нашем обзоре изучено влияние арабского языка на «Хамса» на примере арабской поэзии (отдельных стихов и стихов), осмысленных арабских предложений внутри стихов, аятов, хадисов и речей великих мистиков, что является очень важным лингвистический и стилистический аспект экспонатов творчества Ходжи.

Ключевые слова: «Хамса», Худжу Кирмани, арабский, аят, хадис, предложение, аят, аят, поэма.

USAGE OF THE ARABIC VERSES AND SCRIPTURES, POEMS AND AHADIS, THE SPEECH OF ARIFS «KHAMSA» KHOJUI KIRMONI

«Khamsa» is as a large-scale work, written during the period of great influence of the Arabic language and culture on the culture of Tajiks, could not remain without its influence. Therefore, in this article we discussed the influence of the Arabic language on the language of this work by Khoja Kirmani. The influence of this language on the Tajik language, especially on literary works, can be observed along several axes, ranging from small language units (words) to Arabic sentences and fragments andpoems in this language. In our review, the influence of the Arabic language on the «Hamsa» is studied on the example of Arabic poetry (separate verses and verses), meaningful Arabic sentences within poems, verses, hadiths and speeches of great mystics, which is a very important linguistic and stylistic aspect of the exhibits ofKhoja's work. Keywords: Hamsa, Khojui Kirmani, Arabic, verse, hadith, sentence, verse, verse, poem.

Сведения об авторе:

Дадохуджаева Парвинахон Икромовна - соискатель кафедра грамматики арабского языка Таджикского государственного университета имени Б. Гафурова. Тел. 92 796 00 00. Email:parvinakhon92@gmail.com About the author:

Dadokhujaeva Parvinakhon Ikromovna - an applicant of the Department of Arabic Grammar, Tajik State University named after B. Gafurov. Tel. 92 796 00 00. E-mail: parvinakhon92@gmail. com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.