Научная статья на тему 'ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТИДА ИЧКИ НУТҚ'

ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТИДА ИЧКИ НУТҚ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

45
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тил / психолингвистика / нутқ / онтогенез / семантика / мулоқот / нутқий фаолият / лексика / тафаккур. / язык / психолингвистика / речь / онтогенез / семантика / коммуникация / речевая деятельность / лексикон / мышление.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муяссар Ахмедова, Нодира Шодиева, Нигина Рахманова

Бугунги кунда мулоқот воситаси ҳисобланган нутқ, тил нутқ фаолиятининг хусусиятларини ўрганиш муҳим аҳамиятга эга. Ҳозирги вақтда миллий тил хусусиятларини илмий жихатдан тадқиқ этишга эътибор юқори. Бу мақолада шахснинг интеллектуал фаолиятидаги ички нутқ хусусиятлари психолингвистик нуқтаий назардан ўрганилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Сегодня важно изучать особенности речи, языковой речевой деятельности, которые считаются средством общения. В настоящее время большое внимание уделяется научному исследованию особенностей национального языка. В данной статье особенности внутренней речи в интеллектуальной деятельности индивида изучаются с психолингвистической точки зрения.

Текст научной работы на тему «ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТИДА ИЧКИ НУТҚ»

Tashkent Medical Academy Volume 4 | TMA Conference | 2023

Integration of Science, Education and Practice Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan,

in Modern Psychology and Pedagogy: ta'lim va amaliyot integratsiyasi:

ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ФАОЛИЯТИДА ИЧКИ НУТЦ

Муяссар Ахмедова, Нодира Шодиева, Нигина Рахманова

Низомий номли Тошкент давлат педагогика университети muyassaraxmedova1968@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Бугунги кунда мулокот воситаси хдсобланган нутк, тил нутк фаолиятининг хусусиятларини урганиш мухдм ахдмиятга эга. Хрзирги вактда миллий тил хусусиятларини илмий жихатдан тадкик этишга эътибор юкори. Бу маколада шахснинг интеллектуал фаолиятидаги ички нут; хусусиятлари психолингвистик нуктаий назардан урганилган.

Калит сузлар: тил, психолингвистика, нутк, онтогенез, семантика, мулокот, нуткий фаолият, лексика, тафаккур.

АННОТАЦИЯ

Сегодня важно изучать особенности речи, языковой речевой деятельности, которые считаются средством общения. В настоящее время большое внимание уделяется научному исследованию особенностей национального языка. В данной статье особенности внутренней речи в интеллектуальной деятельности индивида изучаются с психолингвистической точки зрения.

Ключевые слова: язык, психолингвистика, речь, онтогенез, семантика, коммуникация, речевая деятельность, лексикон, мышление.

ABSTRACT

Today it is important to study the features of speech, language speech activity, which are considered a means of communication. Currently, much attention is paid to the scientific study of the peculiarities of the national language. In this article, the features of internal speech in the intellectual activity of an individual are studied from a psycholinguistic point of view.

Keywords: language, psycholinguistics, speech, ontogenesis, semantics, communication, speech activity, lexicon, thinking.

Замонавий тилшуносликда олиб борилган тадкикотларда энг кенг таркалган нутк ва тиллар тизими

May 6

403

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

хисобланади. Нутк, тил, тафаккур хусусиятларга багишланган илмий маколалар куплаб булишига карамасдан, бу мавзулар фанда, айникса узбек тилшунослигида (лингвистика, психолингвистика сохаларида) чукур тадкик этилмаган. Инсоннинг аклий фаолиятини ривожланишида ички нуткнинг ахамияти юкори. Ички нутк шахснинг аклий функциялари билан чамбарчас боглик. У, Л.С.Вигоцкийнинг фикрича, нуткнинг мутлако алохида, мустакил ва узига хос вазифаси, фикр ва суз уртасидаги динамик муносабатда воситачилик килувчи нуткий фикрлашнинг махсус ички режаси хисобланади.

Мутахассиларнинг аксарияти тафаккур ва нутк бир-бири билан узвий боглик булса-да, улар келиб чикиши ва вазифаси жихатидан нисбатан мустакил вокеликдир, деган фикрдалар. Бу Л.С.Вигоцкийнинг ички нутк назарияси коидаларига мос келади. Тафаккур ва нуткнинг ажралмас богликдиги илмий тахлил килинган. У сузнинг маъносини нуткий фикрлашнинг ажралмас бирлиги деб хисоблаган. Олимнинг ёзишича, суз нуткка хам, фикрлашга хам тегишли булиб, у энг оддий шаклда умуман нутк тафаккурига хос булган асосий хусусиятларни уз ичига олган тирик хужайрадир. Психологик нуктаи назардан, сузнинг маъноси, аввало, белгиланувчининг умумлаштирилишидир. Аммо умумлаштириш деб тушунтиради, Л.С.Вигоцкий - бу "гайриоддий огзаки фикрлаш харакати" булиб, у тугридан-тугри хис-туйгулар ва инъикосларда акс эттирилганидан бутунлай бошкача тарзда хакикатни гавдалантиради. Шу билан бирга, суз хам алока воситасидир, шунинг учун у нуткнинг бир кисмидир. Бу суз маъносиз булиб, энди на фикрга, на нуткка тегишли. Лекин суз маъно касб этса, дархол иккаласининг хам(фикр ва нутк) органик кисмига айланади [4.131].

Бирок, фикрлаш ва нутк турли хил генетик илдизларга эга. Дастлаб (инсоннинг ижтимоий-тарихий ривожланиш даврида) улар турли функцияларни бажариб, алохида-алохида ривожланган. Маълумки, нуткнинг асл вазифаси коммуникатив функция булган. Огзаки мулокотда нутк оркали узатиладиган мазмун ходисаларнинг умумлаштирилган аксини, яъни фикрлаш фактини назарда тутади. Бирок, имо-ишора каби алока усули дастлаб хеч кандай умумлаштириш функциясини уз-узидан бажармайди ва шунинг учун у фикрга тааллукли булмай колади.

Тахминан икки ёшда фикрлаш ва нутк уртасидаги муносабатларда танкидий бурилиш содир булиб, фикрлаш ва нуткни ривожлантириш йуналишлари мужассамлашади. Нутк интеллектуалла бошлайди ва фикрлаш нуткка айланади. Нутк фаолият

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va vechimlar

y

синиш белгилари - бу боланинг суз бойлигининг тез ва фаол кенгайиши хамда коммуникатив лугатнинг тенг даражада тез усиши билан белгиланади. Бола, гуё узи учун нуткнинг рамзий функциясини кашф этади ва умумлашма сузнинг оркасида ётишини тушунади. Бола тушунчаларни англаб, узлаштира бошлайди.

Бола нуткининг семантик ва ташки томони карама-карши йуналишларда ривожланади. Боланинг фикри "ноаник ва фаркланмаган бир бутун" сифатида тугилиб, нутк туфайли "ажратилади ва алохида кисмларни яратишга харакат килади", бу вактда бола "нуткида кисмлардан ажратилган бутунликка утади" [4.307].

Нутк ва тафаккурнинг мураккаб узаро таъсири "нуткнинг фикрга богланиш" жараёни сифатида ички нуткнинг мохияти акс эттирилади. Маърузачи томонидан амалга оширилмаган ички нуткнинг" субъектив тили", ички нуткнинг узи инсон онгини белгилайдиган асосий элементлар: сезиш, идрок этиш, хотира, миссий ходисалар жараёнлари билан узвий богликдир (Н.И.Жинкин, А.А.Леонтьев ва бошкалар). Бу богликлик тафаккурнинг инсоннинг бошка юкори аклий функциялари билан мураккаб узаро таъсири билан олдиндан белгиланади. Ихтиёрий функцияларни амалга оширишда ички нуткнинг роли айникса мухимдир, чунки у хар кандай ихтиёрий харакатни амалга оширишни ташкил килади ва тартибга солади.

Идрокнинг хиссий ва окилона тажрибасини тахлил килиш ва синтез килиш сифатида кузатишни ривожлантиришда нуткнинг (маълум бир ёшдан бошлаб - яъни ички нутк) роли айникса мухимдир. Кузатишнинг ижтимоий-маданий белгиланишини таъкидлаб, Б.Г.Ананьев "визуал тасвирлар алифбоси"дан ташкари, ички нутк ва кузатишнинг визуал-огзаки таркибий кисмларининг куплиги туфайли "кузатишнинг узига хос синтаксисини" хам уз ичига олганига эътибор каратади [5.161].

Инсоннинг хотираси ва диккатига хиссий билишдан кура нуткнинг лингвистик механизми купрок таъсир килади. Инсоннинг тугри эътиборини пайдо булиши белгилар воситачилигидаги алока жараёни билан чамбарчас боглик. Эрта онтогенезда бола диккатини асосан катталарнинг огзаки курсатмалари йуналтиради. Келажакда ташки субъект ва ташки белги компонентларини "интериоризация" (ички режага утказиш) мавжуд. П.Я.Гальперин мактабида диккатни ривожлантириш концепцияси бола ва катталарнинг биргаликдаги амалий харакатларт интериоризация килиш жараёни ишлаб чикилган бул

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023

Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

y

ундаги имо-ишора алокаси билан бирга "огзаки белги"хакида гапириш одатий холдир [1.49].

Ички нутк аста-секин шаклланиб борар экан, "ташки", ижтимоий воситачилик ички булиб боради. Фикрнинг шаклланишига олиб келадиган "аклий харакат"нинг шаклланиши бир вактнинг узида тасаввур килинадиган мазмунга каратилган диккатни шакллантиришга олиб келади. Келажакда нутк "йуколиб кетадиган" куринади, лекин диккатни жамлашда субъектив кийинчиликлар билан, одам ички нутки ёрдамида узини кизиктирган объект ёки мазмунни таъкидлайди ва аралашадиган стимулларни бостиришга харакат килади[1.54].

Инсоннинг хиссий тажрибасини тахлил килиш ва умумлаштириш ва ихтиёрий диккатни шакллантиришда ички нуткнинг роли бевосита хотира билан боглик. Бир томондан, хотира инсоннинг бевосита хиссий тажрибаси билан алока килади. Аммо "болаликда, нутк шакллангунча эслаб колган образлар-таассуротлар ва тулик суратлар бизнинг хотирамиздан йуколиб кетгандек булади". Онтогенезда (когнитив ривожланишга нисбатан) белгилар асосида ихтиёрий хотиранинг шаклланиши аник кузатилган. Эрта болалик даврида моторли ва хаёлий хотира устунлик килади, шунинг учун бола бундай хотирани "тугридан-тугри", бошкара олмайди, уни Л.С.Вигоцкий сузлари билан айтганда "эслаб уйлайди".

Аклий харакатлар автоматлаштирилганда нутк motor импулслари камайиши ва йуколиши мумкинлиги аникланган, бу факат битта аклий харакатдан бошкасига утишда пайдо булади. Бундай холларда "жуда кискарган (кискартирилган) нутк жараёнлари мавжуд ... фикрлашнинг визуал-мажозий таркибий кисмларини бир вактнинг узида мустахкамлаш билан содир булади" [5.47]. Шунга асосланиб, А.Н.Соколов "бирлаштирилган визуал-нутк комплекслари" мавжудлигини фараз килди. Ички талаффузнинг иштироки хар хил турдаги муаммоларни хал килишда бир хил эмас: визуал мазмундаги вазифалар ички талаффузнинг минимал иштироки билан хал килинади, "мавхум мазмун" вазифалари эса, улар билан бевосита боглик эмас. Куриниш факат ички талаффуз ёрдамида хал килинади.

REFERENCES

1. Ананьев Б.Г. К теории внутренней речи в психологиг " Психология чувственного познания. - М., 1998. С. 54.

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023

Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

y

2. Ахмедова М.Х. Ноадабий нуткнинг психолингвистик хусусиятлари. УзМУ хабарлари. 2018. №4. Б. 55-57.

3. Ахмедова М.Х. Ёшлар мулокотида ноадабий сузларнинг психолингвистик хусусиятлари Т.- УзМУ хабарлари, 2021. 1/6.

4. Выготский Л.С. Мышление и речь // Собр. соч. в 8 т. Т. 2. - М., 1992.

5. Ковшиков В. А., Пухов В. П. Психолингвистика. Теория речевой деятельности М., 1996.

6. Шодиева Н.Н. Maktabgacha yoshdagi bolalarni kasbga qiziqtirish //Barqarorlik va yetakchi tadqiqotlar onlayn ilmiy jurnali. - 2022. - т. 2. - №. 11. - с. 458-460.

7. Akhmedova M. Kh. Psycholinguistic Features Of Slang Vocabulary In The National Language. Eurasian Scientific Herald. Apr 23, 2022 №7. Р. 205-208.

8. Ахмедова, М. Х. (2021). ЗАМОНАВИЙ ПЕДАГОГ НУЩИ. Academic research in educational sciences, 2(CSPI conference 1), 1209-1213.

9. Ахмедова, М. Х. (2021). Миллий тилнинг этимологик ва психолингвистик хусусиятлари. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1 (Special issue 1), 49-54.

10. Мелибаева, Р., & Ахмедова, М. (2021). Бола нуткини чиройли ривожлантириш-ноадабий сузлар таназзулидир.

11. ^d^ato^a, A. M. (2019). PSYCHOLINGUISTIC ANALYSIS OF UZBEK JARGONS. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(6).

12. Мелибаева, Р. Н. (2018). Из истории вопроса экспериментального исследования мышления в трудах психологов советского периода. In International scientific review of the problems and prospects of modern science and education (pp. 125-127).

13. Melibaeva, R. (2021). Bolalardagi giperfaollik va diqqat tanqisligi sindromi: sabablari, psixologik tashxisi.

14. Мелибаева, Р. Н. (2018). Проблема умственного развития в трудах психологов советского периода. In International scientific review of the problems and prospects of modern science and education (pp. 127-129).

15. Ахмедова, М. Т., & Нарметова, Ю. К. (2022). "МУОШАРАТ ОДОБИ" ОРКДЛИ УКУВЧИЛАРДА УСТОЗ-ШОГИРД МУНОСАБАТЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2(5), 336-340.

16. Ахмедова, M., & Нарметова, Ю. (2022). Neyropedagogika va neyropsixologiya rivojlanib kelayotgan yangi fan sohasi sifatida. Общество и инновации, 3(2/S), 103-

109.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.