Научная статья на тему 'Инсон омилини бошқаришда таълим тизими раҳбарларида психологик билимдонлик ва ўз-ўзини англаш'

Инсон омилини бошқаришда таълим тизими раҳбарларида психологик билимдонлик ва ўз-ўзини англаш Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1770
132
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахс / раҳбар / ўз-ўзини бошқариш / руҳият / ўзини англаш / фаолият / мулоқот / онг / қаноат / шукроналик / психологик билимдонлик / personality / leader / self-governance / spirit / self-awareness / activity / communication / consciousness / contentment / gratitude / psychological competence

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Амирова Гўзал Баходировна

Мақолада бугунги жамиятнинг сиёсий-иқтисодий ва ижтимоий ҳаётида инсон омилини бошқаришда таълим тизими раҳбарлари психологик билимларининг ўрни кенг ёритиб берилган. Мавзуни ёритишда илмий адабиётлардан асосли маълумотлар келтирилган ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPLEMENTATION BY MANAGER THE OF EDUCATION SYSTEM PSYCHOLOGICAL KNOWLEDGE AND CONSCIOUSNESS AT MANAGEMENT BY HUMAN FACTOR

In the article the role of education sistem managers’ psychological knowledge in management of human factor in modern social-economic and political life of society is lightened. The author implemented wide range information from scientific literature and concrete recommendations are provided.

Текст научной работы на тему «Инсон омилини бошқаришда таълим тизими раҳбарларида психологик билимдонлик ва ўз-ўзини англаш»

78 ТАЪЛИМ МЕНЕЖМЕНТИ / МЕНЕДЖМЕНТ В ОБРАЗОВАНИИ ч_!_/

Амирова Гузал Баходировна,

Самарканд кишлок хужалик институти «Касб таълими ва укитиш методикаси» кафедраси катта укитувчиси

ИНСОН ОМИЛИНИ БОШКАРИШДА ТАЪЛИМ ТИЗИМИ РАЩРЛАРИДА ПСИХОЛОГИК БИЛИМДОНЛИК ВА УЗ-УЗИНИ АНГЛАШ

АМИРОВА Г.Б. ИНСОН ОМИЛИНИ ВОШЦАРИШДА ТАЪЛИМ ТИЗИМИ РАЦВАРЛАРИДА ПСИХОЛОГИК БИЛИМДОНЛИК ВА УЗ-УЗИНИ АНГЛАШ

Маколада бугунги жамиятнинг сиёсий-иктисодий ва ижтимоий х,аётида инсон омилини бошкаришда таълим тизими рах,барлари психологик билимларининг урни кенг ёритиб берил-ган. Мавзуни ёритишда илмий адабиётлардан асосли маълумотлар келтирилган ва тавсиялар берилган.

Таянч сузлар ва тушунчалар: шахс, рах,бар, уз-узини бошкариш, рух,ият, узини англаш, фао-лият, мулокот, онг, каноат, шукроналик, психологик билимдонлик.

АМИРОВА Г.Б. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ РУКОВОДИТЕЛЕМ СИСТЕМЫ ОБРАЗОВАНИЯ ПСИХОЛОГИЧЕСКИХ ЗНАНИЙ И САМОСОЗНАНИЯ ПРИ УПРАВЛЕНИИ ЧЕЛОВЕЧЕСКИМ ФАКТОРОМ

В статье широко освещается роль психологических знаний руководителей системы образования при управлении человеческим фактором в современной социальной-экономической и политической жизни общества. При раскрытии темы автором использованы конкретные сведения из научной литературы и приведены рекомендации.

Ключевые слова и понятия: личность, лидер, самоуправление, дух, самосознание, активность, общение, сознание, удовлетворение, благодарность, психологическая компетентность.

AMIROVA G.B. IMPLEMENTATION BY MANAGER THE OF EDUCATION SYSTEM PSYCHOLOGICAL KNOWLEDGE AND CONSCIOUSNESS AT MANAGEMENT BY HUMAN FACTOR

In the article the role of education sistem managers' psychological knowledge in management of human factor in modern social-economic and political life of society is lightened. The author implemented wide range information from scientific literature and concrete recommendations are provided.

Keywords: personality, leader, self-governance, spirit, self-awareness, activity, communication, consciousness, contentment, gratitude, psychological competence.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

Жамият тарацциётининг мураккаб ишлаб чицариш цону-ниятлари инсоннинг эмоционал-психик соцасига катта таъ-сир утказади. Бу таъсир ижобий ёки салбий булиши %ам мум-кин. Инсонлар саломатлигини асрашда уларда психологик билимдонликни ошириш, узини англаш, бошцара олиш учун уларни кучли ирода эгаси цилиб тарбиялаш зарур.

Юкоридаги фикрларга асосланиб, шуни айтиш мумкинки, республикамизда амалга оширилаётган туб ислохотларнинг яратув-чиси, давомчиси сифатида шаклланаётган ёш авлодни вояга етказиш, уларнинг замон талаб-лари даражасида билим олишлари, шахс сифатида камолга етиши, касбий тайёргар-ликни эгаллаши, мехнат фаолиятида мустакил ва самарали иштирок этиш масаласи асосий муаммо тарикасида таълим жараёнининг кун тартибидадир. Бунинг учун таълим муассасаси рахбарлари, педагоглар психологик билим-донликка эга булиши, яъни таълим олувчи-ларнинг ёши, индивидуал, узига хос касбий, жисмоний ва аклий ривожланиш хусусиятла-рини хисобга олишлари зарур.

Инсонларга хос булган асосий фаоллик тур-лари - мулокот, уйин, укиш ва мехнат фаолият-ларидир1. Фаолият фаоллик негизида пайдо булувчи, янгича сифатнинг, узига хосликнинг, эгаллаган х,атти-х,аракатнинг юксак куриниши, инсонгагина тааллукли хатти-харакатлар йиFиндиси2. Инсон фаолиятга киришишда англанган максад ва рухий-жисмоний фаол-ликни амалга ошириб, узи ва атроф-мухитга таъсир килади, узгартиради, ривожланади, такомиллаштиради. Бу фаолият турлари ичида энг узок давом этадиган ва инсон манфаатдор булиб амалга оширадиган, уни шахс сифатида тула камолга етишида кучли таъсир этувчиси бу мехнатдир. Мехнат фаолияти натижасида инсон онги тараккий этиб, табиат ва жамиятда узгаришларни амалга оширган, тараккий эти-шига сабаб булган. Ана шу фаолият замирида шахсда яшаш, моддий-маънавий эхтиёжларини кондириш, келажагини таъминлаш имконияти вужудга келади. НотуFри танланган касб, мех,-нат тури, носоFлом мехнат жамоаси ва бош-карув саънати, психологиясидан бехабар рах-барнинг жамоасида ишнинг унуми пастлиги,

1 Акрамова Ф.А., Очилова Г.О. Педагогика. Психология: Укув кулланма. - Т.: ТДИУ, 2007. -161-б.

2 Fозиев Э.F. Психология. - Т.: «Укитувчи», 2012. -51-б.

сифатсизлиги, ходимларда норозилик кай-фияти, касб касалликларига чалиниш холат-лари купайиши кузатилади.

Юкоридаги холатларнинг олдини олиш учун хар бир таълим муассасаси рахбарини психологик билимлар билан куроллантириш, шахсий, рухий, жисмоний етуклигини таъминлаш, эмоционал-рухий жараёнларни бош-каришга ургатиш зарур.

Психологик билимдонлик - инсонда турли салбий кечинмалардан асрайди, олдини олади, бор кобилият ва имкониятларини, аник ва позитив максадларини амалга оширишга йуналтиради, узини англаш, назорат килиш, мустакил фикрлаш туфайли шахс сифатида комиллик, баркамолликка етишади. Психологик билимдонлик- асаб тизимини тинчланти-риб, уни теварак-атроф, жамият, шахслараро муносабатларда соFлом, илик психологик мухитни юзага келтиради, низоларнинг олдини олади. Бу эса таълим муассасалари рахбарларини узини тахлил килишда, таълим-тарбия жараёнини туFри ташкил этишда, кадр-ларни танлашда катта ёрдам беради. Психологик билимларга эга инсон уз хулк-атвори, хатти-харакатларини онгли равишда назорат кила олади, максадга эришиш учун хатти-харакатларни туFри танлайди, узини ва узга-ларни бошкариш, ортидан эргаштира олиш, тарбиялашга, бошкаларнинг шахсиятига тег-масдан таъсир утказа олиш махоратига эга булади.

Психологик билимдонлик инсон рухиятига ижобий таъсир курсатиб, шахсни уз-узини кулга олиш, уз-узига буйрук бериш, уз-узини кайта тарбиялаш, уз-узини назорат килиш, англаш, уз имкониятларини туFри чамалай олиш ва улардан унумли фойдалана олиш кабиларга ургатади.

Индивидуал психологик хусусиятлардан, билиш жараёнларидан хабардор рахбар кул остидаги жамоадаги хар бир ходимнинг тем-пераменти, характер ва кобилиятлари, сезги,

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

диккат, xo^pa жapaёнлapи хакида тacaввypгa эгa бyлaди. Уз имкoниятлapини тyFpи бaxoлaй oлмaйдигaн, узлигини aнглaб eтмaгaн paxбapдa мeнcимacлик, кибp, кaйcapлик, бaxиллик, мaйдaгaплик кyзaтилaди. Жaмoa-дaги иклим-кaйфият тaълим-тapбия cифaтигa тaъcиp килaди. бу эca тaълим мyaccacaлapи oлдигa дaвлaт вa жaмият тoмoнидaн куйилган тaлaблapнинг бaжapилмaй кoлиши, дaвлaт бюджeтигa кaттa иктиcoдий зapap eтишигa ca6a6 бyлaди.

Чунки пcиxoлoгик билимдoнлик ин^нни caлбий тaъcиpлapдaн acpaйди, имкoният вa Koбилиятини тyFpи йyнaлтиpиб, тypли cox1aлapдa мyвaффaкиятини тaъминлaйди, мycтaкил вa тepaн фикpлaш тyфaйли маъна-вий, pyx^, aклий бapкaмoлликкa эpишaди. Шaxcдa узини-узи тaкoмиллaштиpиш, aнглaшгa Уpгaтиш инcoннинг ички pyxий кyввaт зaxиpa-лapини pyë6ra чикapишгa ёpдaм бepaди. Kaчoнки, ин^н узини-узи бoшкapa oлcaгинa, y бoшкaлapни бoшкapa oлиш caлoxиятигa эгa бyлaди. Узини-узи тyFpи бaxoлaй oлгaн, узини нaзopaт <илиб, бoшкapa oлaдигaн ин^н узининг кaмчилик вa ютyклapини ^pa oлaди, тaxлил килaди. Бу э^ инcoннинг кaepдa, кaндaй шapoитдa бyлмacин, мycтaкил вa эpкин фикpлaшии, тyFpи <apop кaбyл <илиши, тан-лaнгaн мaкcaд capи oFишмaй xapaкaт <или-шигa ёpдaм бepaди. Бунинг учун инcoн нимa иcтaши, мaкcaдини aник билиши вa биpинчи кaдaмни дaдил бocиши кepaк. Зepo, минг чaкиpимлик мacoфaгa caёxaт хам дacтлaбки кaдaмни куйишдан бoшлaнaди.

Шaxc узи хакидаги билимлapгa эга бyлca, узини peaл бaxoлaб, имкoниятлapидaн тyFpи фoйдaлaниб, ватани, хэл<и, oилacи муегах-камлиги, тинчлиги, paвнaки учун хизмэт килади. Ин^н узини бoшкapиш нaтижacидa уз yмpи, хаётини oбoд <илиши, кaмoлoт чук^и^ эpишиши мумкин. Инcoн oмилини бoшкapишдa таълим мyaccacacи paxбapи xap биp шaxcнинг билими, имкoниятлapини тyFpи бaxoлaй oлиши, кaдpлaши ва уни тyFpи тaнлoв билан ишга жoйлaштиpиши ^pa^ Яъни paxбap булиш, инcoн oмилини бoшкapa oлиш учун инcoн узида ypтaмиёнa oдaмлapдa йу< булган xycycият ва кyникмaлapни pивoжлaн-тиpиши ^pa^ Чунки xap биp инcoн уз ха<и<ий caлoxиятининг катта киcмини ишга шлиши, узини буюк, oлий мaвжyдoт эканли-

гини тушуниши кepaк. Xap биp инcoндa уни илxoмлaнтиpyвчи, oлдингa xapaкaт <илишга yндoвчи ycтyвop ва идeaл opзyлap, хаётий тaмoйиллap 6op. Буюк ва eтyк нapcaлap ха<ида opзy <илиш нaтижacидa инcoн узига бepaдигaн бaxocини peaл paвишдa oшиpaди. Натижада узини xypмaт <илиш, ички ^p-<иммат, узига булган ишoнч, уз-узини англаш дapaжacи opтaди. Бунинг учун албатта англан-ган мaкcaдлap ва мaкcaдгa эpишиш учун пухта тузилган peжa, иpoдa, <аътият билан cyfo-pилгaн xapaкaт зapyp.

Иншнни бoшкapишдa унинг oнги мухим Уpин тутади. Онг пcиxикaнинг энг ю^ак дapa-жacи булиб, y фа<ат инcoнгaгинa xocдиp. Онг ижтимoий тapиxий шapoитдa oдaм мexнaт фaoлиятининг тapкиб тoпишидa тил ёpдaмидa бoшкa кишилap билан дoимий мyнocaбaтдa булиш нaтижacидиp1. Одам oнги, пcиxикacи юкcaк дapaжaдa ташкил тoпгaн мaтepия, яъни миянинг xoccacидиp2.

Бoлa yлFaйиши билан физиoлoгик ва п^-xoлoгик жихатдан pивoжлaниб кaмoлгa eтиб бopaди. Физиoлoгик pивoжлaниш нaтижacидa тана тузилиши, aъзoлap ^фати, микдopи yзгapaди. Мия pивoжлaниши хам физиoлoгик paвишдa 20 ёшгача, баъзан ундан кeйин хам дaвoм этади. Пcиxoлoгик pивoжлaниш нати-жacидa шaxc дyнёкapaши, пcиxoлoгик жapa-ёнлapи, xoлaтлapи, xycycиятлapи тapaккий этади ва y узи ва бoшкaлapгa булган мyнoca-батини ифoдaлaйди. Xap биp иншн тиpик экан, кaйcидиp биp жaмoa ё гypyxгa aъзo Xиcoблaнaди ва инcoнлap билан мyлoкoтдa булади. Сyзлap oнггa тaъcиp этувчи, уни кepaкли йуналиш бepиб ишлатувчи кучли KУpoлдиp. Жамият жaмoaлap ва гypyxлapдaн ташкил топтан. Бу жaмoa ва гypyxлap маълум шaxcлap тoмoнидaн бoшкapилaди. Таълим муа^а^^ paxбapидa ани< мaкcaд, тyFpи йуналиш бyлca, иpoдa, интизoм, <аътият билан муваффа<иятга эpишиши мумкин. Paxбap нoкyлaй вазиятга тушиб кoлмacлиги, ишлapи opкaгa кeтмacлиги учун мунтазам уз ycтидa ишлаши, coxacигa дoиp, пcиxoлoгик, хукукий билимлapни yзлaштиpиши, yзapo мyнocaбaт-

1 Xaйдapoв Ф., Хaлилoвa Ш. Умумий пcиxoлoгия. - Т.: Узбeкиcтoн фaйлacyфлapи миллий жамияти, 2009. -119- б.

2 Ивaнoв Р.И., Зyфapoвa М.Е. Умумий пcиxoлoгия. - Т.: Узбeкиcтoн фaйлacyфлapи миллий жамияти, 2008. -57- б.

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM / COBPEMEHHOE OBPAЗOВAНИЕ 2017, 12

ларда дунё тан олган этикет коидаларига амал килиши ва камтарин булиши лозим. Чунки урганиш ва такрорлаш яшашнинг асосидир. Шахсдаги ижтимоий-иктисодий, сиёсий-пси-хологик билимлар хар кандай муносабатларни урнатишга, жамоа орасида унинг мавкеи оши-шига хизмат килади.

Бошкарувда горизонтал ва вертикал жихат-лар мавжуд. Масалан, горизонтал бу психик билимларни асос килиб олса, вертикал эса юридик хужжатларга асосланган булади. Бошкарувнинг асосини ижтимоий, хукукий, психологик ва назарий билимлар ташкил этади. Бошкариш - узи саънат, саънат эса кобилиятдир1. Шундай фундаментал билим-ларга эга рахбар бошчилик килаётган педаго-гик жамоада иш унумдор, мухит соFлом ва жамоа ахил булади. Касб ва хизмат пиллапоя-ларидан кутарилишнинг турли хил йуллари мавжуд, аммо рахбар сифатида фаолият курсатиш, шу сохада юкори чуккига эришиш, уддабурон, ишончли етакчи сифатида инсон омилини бошкариш машаккатли мехнатни талаб килади. Таълим муассасаси рахбаридаги юксак маданият, аник стратегик максадлар ва халоллик, мукаммалликка эришиш истаги уз-узини хурмат килишга, шахсий Fурурнинг кутарилишига, салобат ва шавкатини хис килишда пойдевор вазифасини бажаради. Уз-узини бошкариш етук жамоагагина насиб килади. Зеро, Конфуций айтганидек, жамиятни конунлар билан эмас, ахлок, эзгу амаллар ва урф-одатлар билан бошкариш лозим2.

Кучли психологик ва хукукий билимларга эга ракобатбардош кадрлар, давлат ривожла-нишида инсон омилини туFри бошкариш, унинг мехнат фаолиятини самарали ташкил этиш оркали ахоли, мамлакат фаровонлиги, саломатлиги, мустакиллигини таъминлаш бевосита рахбар шахсига боFликлигини ино-батга олиб усиб келаётган ёш авлодда етакчи-лик, лидерлик сифатларини шакллантириш келгуси бахтли хаётга замин тайёрлашдир. Бунинг учун болада рахбарлик фаолиятида сезги ва идрок сифатлари, диккат турлари, интеллектуал, эмоционал, иродавий холат-

1 Умаров Б. Психология. - Т.: «Ворис-нашриёт», 2012. - 211-212-б.

2 Абдуллаев Ё. Осуда яшашнинг 99 сири. Бош китоб. -Т.: «Таълим», 2015. -12-б.

лари, тафаккур этиш кобилияти, темперамент ва характер сифатларини аниклаш, ривожлан-тириш керак. Шу уринда ота-оналар, педагог-лар умумий психология, психофизиология, ижтимоий психология, ёш даврлари психоло-гияси, психодиагностика фанларидан хабар-дор булиши талаб килинади. Зеро, миллатни миллат киладиган бу унинг маорифидир. Доно халкимиз айтганидек, уз илдизи билан иши булмаган дарахт тез курийди, маънавий кахатчилик булган ерда иктисодий фаровон-лик булмайди3. Усиб келаётган авлод таълим-тарбияси, салохиятини мунтазам мониторинг килмасдан, уларни утмиш, тарихдан хабардор килмасдан, хеч качон уларда хозири ва кела-жагини кура олиш кобилиятини ривожланти-риб булмайди.

Кайковус «Кобуснома» асарида фадзанд тарбиясига оид куйидаги кимматли фикрларни айтган: «Эй фарзанд, аслингнинг кадру кимматин бил ва асли кам одамлардин бул-маFил. Бу жахон бир зироатгохдур, хар нима эксанг, шуни урасан ва хар на суз десанг, шунинг жавобин эшитурсан. Дегилким, дунё жойи фоний ва охират саройи бокийдур4. КаноатлиF булFил, хасадчи булмаFил, токи вактинг хамиша хуш булFай. Каноатга одат килсанг, озод баданинг хеч кишининг бандаси булмас. Харгиз таъмани хаёлингга келтур-маFил. Киши таъмани тарк этиб, каноатни одат килса, барча жахон ахлидин бениёз булFай. Демак, хеч кишидин таъма талаб килмаFон киши жахонда энг азиз, мухташамдир. Таъма-гир ва ниёзманд паст ва хордир5. Аклни кишига зурлик билан ургатиб булмас. БилFилки акл икки хилдур: бири туFма аклдур, уни азалий дерлар, иккинчиси касбий акл, буни муктасиб дерлар. Бас, агар азалий акл булмаса, мен ва сен хеч илож кила олмас-миз»6.

Асрлар утсада уз кадр-кимматини йукот-маган бу фикрлар бугунги кунда келажагини уйлаган хар бир инсон, оила, давлат учун зарур. Уз насл-насабини, кимларнинг авлоди эканлигини унутмаслик, дунёга келиб нима

3 Матлаббека УлуFбек кизи. Хикматлар гулдастаси. - Т.: «Укитувчи», 1994. -66-68-б.

4 Кайковус. Кобуснома. - Т.: «Укитувчи», 2006. -23-б.

5 Уша манба, -191-б.

6 Уша манба, -192-б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

тила^нг, яxшилик ва ёмoнликлapимизгa жaвoб кaйтapилиши, хаёт бу aкc-caдo, нимани aйтcaнг шундай жaвoб кaйтapилиши каби фaлcaфий-пcиxoлoгик тaълимoт. Инcoн 6op нapcaгa кaнoaт килиши, yзгaлapгa ха^д билан эмac, xaвac, бугунги дopyлoмoн кyнлapгa eткaзгaни учун шyкpoнaлик тyЙFycи билан яшаш бaxт xиccини туйишга ёpдaм бepaди. ПopaxУpлик, тaъмaгиpлик билан oилacигa, фapзaндлapигa xapoм pизк ва лукма oлиб кeлиш pУзFopидa xaйpy-бapaкa, pyxидa ocoйиштaлик, xoтиpжaмликнинг йyкoлишигa, paxбap инcoннинг oбpУcи тукилишига caбaб булади. Бу иллатни йyкoтиш учун давлати-мизда кoнyнлap ишлаб чикилган ва xaлoл яшаш учун бapчa шapт-шapoитлap eтapли.

Paxбapлик, бoшкapyв caънaти хакида мута-фaккиpлapимиз куплаб acapлap ёзиб ^л-диpишгaн. Жумладан, Кaйкoвyc «K1oбycнoмa» acapидa жиcмoний ва аклий тapбиянинг хамма тoмoнлapи, инcoн кaмoлoти, пoдшoxлик oдoби каби yмyминcoний мacaлaлap хакида тyxтaлгaн. У пoдшoxлик шapти ва pacми зикpидa шундай дeгaн: «Эй фapзaнд, aгap пoдшox бyлcaнг, пopco бyлFил ва кузингни, кулингни xaлoйикнинг аёл ва aфтoлидин йиpoк тyтFил. Xap иш килcaнг, акл фapмoни била килFил ва аклдин бeмacлaxaт иш KилмaFил, нeдинким, пoдшoxнинг вaзиpлapи aклдиp. Xap биp ишнинг yлчoFин билFил ва бapчa ишни уйлаб килFил. Бapчa ишга, cyзгa акл юзи билан кapaFил, тoки бoтилни кypa oлмaFaйcaн. Xeч oдaмдин зинxop биp нapca тилaмaFил ва бaндaлapгa paxмдил бyлFил, aммo бepaxмлapгa paxм килмaFил. Хамиша лутф ва ^амни oдaт килFил, лeкин cиёcaтлик бyлFил. Xeч oдaмдин xизмaтни дapиF тyтмaFил ва лeкин xap кишига иш бyюpcaнг, узига мyнo-cиб ишни бyюpFил»1.

Ун acpдaн буён Кaйкoвycнинг бу acapи Fapбy Шapк мyтaфaккиpлapининг диккат-эътибopидa булиб ёшлap тapбияcидa дacтypa-мал вaзифacини утаб кeлмoкдa.

Адам Смитнинг мамлакатни энг чу^ Koлoкликдaн фapoвoнликнинг юкopи 6oc^-чига oлиб чикиш учун факатгина тинчлик, eнгил coликлap ва бoшкapyвдaги бaFpикeнглик кифoя килади, кoлгaнлapини эca вoкeaлapнинг

1 Кaйкoвyc. Koбycнoмa. - Т.: «Укитувчи», 2006. -172-174-б.

табиий oкими бaжapaди, дeгaн фикpидa катта хакикат 6op2.

Paxбap фaoлиятининг caмapaдopлигини тaъминлoвчи acocий шaxcий cифaтлapдaн биpи - унинг тафак^ жapaёнидиp. Тaфaккyp жapaёни хакида Сoxибкиpoн бoбoмиз Амиp Тeмyp шундай дeгaн: «Тaфaккyp - фи^лаш ва мyшoxaдa кoбилияти, кувваи хафиза^ кучли инcoн xap кандай мyшкyлoтни ocoн килиш йулини тoпa oлaди»3. Чунки мycтaкил фикpгa эга, шмил, мycтaкиллик Foялapи oнгидa ^н-гиб, янгича тафак^ ва миллий Fypypни, узлигини англаган paxбapгинa бoшкaлapгa Уpнaк булиши, xap биp инcoннинг калбида, тaфaккypидa ижтимoий-cиёcий yзгapишлap, эpтaнги кунга ишoнч, вaтaнпapвapлик туй-Fyлapини шaкллaнтиpишгa кoдиpдиp. Кaмo-лoт-кaмтapлик билан oжизликни, xypмaт билан xyшoмaдни, мapдлик билан кУpcликни ва xyшчaкчaклик билан eнгилтaкликни яxши фapклaйди4.

Таълим мyaccacaлapи paxбapлapидa пcиxo-лoгик билимдoнликнинг шаклланишидаги aco-cий мyaммoлap кyйидaгилap:

• paxбapлapни бoшкapиш пcиxoлoгияcи-дан бexaбap эканлиги;

• пcиxoлoгик билимлapни oшиpaдигaн мaxo-paт дapcлapи, тpeнинглap кам утказилиши;

• мaжлиcбoзлик, кoFoзбoзлик куплигидан уз ycтидa ишлашга вактнинг йуклиги;

• paxбap лaвoзимининг малака тав^фла-pини ишлаб чикишда пcиxoлoгик билимдoн-ликка eтapли ахамият бepилмaгaнлиги;

• имиджмaйкepлapнинг xизмaти кeнг йулга куйилмаганлиги;

• paxбapлap мaлaкacини oшиpишдa пcиxo-лoгия фaнлapигa кyпpoк coaт aжpaтиш;

• paxбap фaoлиятини тахлил килишда жaмoaнинг фикpини инoбaтгa oлмacлик;

• таълим мyaccacacидaги камчилик ва таълим ^фатининг пacтлигидa бoшкapyв нoтyFpи амалга oшиpилгaнлигини тан oлмacлик;

• жaмoaдaги xoдимлapни paFбaтлaнтиpиш ва жaзoлaшдa aдoлaтcизлик, уз манфаатини

2 Абдyллaeв Ё. Оеуда яшашнинг 99 cиpи. Бoш китoб. -Т.: «Таълим», 2015. -31-б.

3 Аxмeдoв Б., Аминoв А. Амиp Тeмyp yгитлapи. - Т.: «НaвpУз», 1992. -59-б.

4 Мaтлaббeкa УлyFбeк кизи. Xикмaтлap гулдаетаеи. - Т.: «Укитувчи», 1994. -115-б.

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM I COBPEMEHHOE OБPAЗOВAНИЕ 2017, 12

устун куйиш холатларининг учраши ва хока-золар.

Юкоридагилардан келиб чикиб бугунги кун таълим тизимидаги замонавий рахбар:

• узининг стратегик режаларини туFри ва максадли тузиши;

• бошкарув услубларидан туFри фойдалана олиши;

• маънавий-психологик етук булиши;

• мутахассислиги буйича чукур билим, кенг дунёкарашга эга булиши;

• хукукий саводхон булиши;

• уз мехнат жамоасида соFлом, ижодий, ижтимоий-психологик мухитни ярата олиши;

• кул остидаги хар бир инсоннинг аклий, жисмоний имкониятларини туFри бахолай олиши, шароит яратиб бериши;

• муомала маданиятига эга булиши, инсон-лар билан туFри муносабат урната олиши;

• уз маданияти, имижи устида ишлаши;

• хорижий тилларни яхши билиши;

• ташаббускор, янгиликка интилувчан булиши зарур.

Рахбарлик инсон омилини, у оркали унинг фаолиятини бошкаришдир. Рахбарлик психо-логиясининг асосини хукукий, психологик, ижтимоий, назарий билимлар ташкил этади.

Адолатли, замонавий, интизомли, шахсий жавобгарликни хис кила оладиган рахбар сиймосида халк давлатни, давлат рахбарини куради ва узида масъулият, бурч хиссини шакллантиради.

Адабиётлар руйхати:

1. Каримов И.А. Она юртимиз бахту икболи ва буюк келажаги йулида хизмат килиш - энг олий саодатдир. - Т.: «Укитувчи», 2015.

2. Акрамова Ф.А., Очилова Г.О. Педагогика. Психология: Укув кулланма. - Т.: ТДИУ, 2007.

3. Ахмедов Б., Аминов А. Амир Темур угитлари. - Т.: «Навруз», 1992.

4. Fозиев Э^. Психология. - Т.: «Укитувчи», 2012.

5. Иванов Р.И., Зуфарова М.Е. Умумий психология. - Т.: Узбекистон файласуфлари миллий жамияти, 2008.

6. Кайковус. Кобуснома. - Т.: «Укитувчи», 2006.

7. Матлаббека УлуFбек кизи. Хикматлар гулдастаси. - Т.: «Укитувчи», 1994.

8. Умаров Б. Психология. - Т.: «Ворис-Нашриёт», 2012.

9. Хайдаров Ф., Халилова Ш. Умумий психология. - Т.: Узбекистон файласуфлари миллий жамияти. 2009.

10. Абдуллаев Ё. Осуда яшашнинг 99 сири. Бош китоб. - Т.: «Таълим», 2015.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2017, 12

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.