Научная статья на тему 'ИНСОН КАПИТАЛИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ТАЪЛИМ СИФАТИ ВА ПЕДАГОГНИНГ МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ'

ИНСОН КАПИТАЛИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ТАЪЛИМ СИФАТИ ВА ПЕДАГОГНИНГ МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
32
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / таълим хизматлари / таълим хизматлари самарадорлиги / таълим сифати / ўқитувчини баҳолаш / ўқитувчини салоҳияти / ўқувчини рағбатлантириш. таълим муассасини баҳолаш. / образование / образовательные услуги / эффективность образовательных услуг / качество образования / оценка педагога / потенциал педагога / мотивация обучающихся / оценка образовательного учреждения.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ғуломов Саидахрор Саидахмедович, Пардаев Мамаюнус Қаршибаевич, Бабаназарова Севара Абдиназаровна

мақолада инсон капиталини шакллантиришда таълим сифати ва педагогнинг масъулиятини ошириш масалалари қараб чиқилган. Унда мамлакатимизда замонавий билимли, рақобатбардош кадрларни тайёрлаш тизими такомиллаштиришга алоҳида аҳамият берилган. Бунга эришишда асосан йўналишлари кўрсатиб берилган. Шунингдек, таълим сифатини ошириш орқали инсон капиталини шакллантирувчи омилларнинг ўзаро боғлиқлик модели ҳам ишлаб чиқилган ҳамда ушбу моделнинг изоҳига ҳам тегишли тарзда аҳамият берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

в статье рассматриваются вопросы повышения качества образования и ответственности педагога в формировании человеческого капитала. В нем особое значение уделяется совершенствованию системы подготовки современных образованных и конкурентоспособных кадров в нашей стране. Обозначены основные направления достижения этой цели. Также разработана модель взаимозависимости факторов формирования человеческого капитала за счет повышения качества образования и уделено должное внимание интерпретации этой модели.

Текст научной работы на тему «ИНСОН КАПИТАЛИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ТАЪЛИМ СИФАТИ ВА ПЕДАГОГНИНГ МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ»

ИНСОН КАПИТАЛИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ТАЪЛИМ СИФАТИ ВА ПЕДАГОГНИНГ МАСЪУЛИЯТИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ

Гуломов Саидахрор Саидахмедович

Узбекистан Республикасида хизмат курсатган фан арбоби, академик Пардаев Мамаюнус Каршибаевич Самарканд иктисодиёт ва сервис институти профессори,

иктисодиёт фанлари доктори Бабаназарова Севара Абдиназаровна Самарканд иктисодиёт ва сервис институти доценти вазифасини бажарувчи, PhD

Аннатация: маколада инсон капиталини шакллантиришда таълим сифати ва педагогнинг масъулиятини ошириш масалалари караб чикилган. Унда мамлакатимизда замонавий билимли, ракобатбардош кадрларни тайёрлаш тизими такомиллаштиришга алохида ахамият берилган. Бунга эришишда асосан йуналишлари курсатиб берилган. Шунингдек, таълим сифатини ошириш оркали инсон капиталини шакллантирувчи омилларнинг узаро богликлик модели хам ишлаб чикилган хамда ушбу моделнинг изохига хам тегишли тарзда ахамият берилган.

Калит сузлар: таълим, таълим хизматлари, таълим хизматлари самарадорлиги, таълим сифати, укитувчини бахолаш, укитувчини салохияти, укувчини рагбатлантириш. таълим муассасини бахолаш.

Аннотация: в статье рассматриваются вопросы повышения качества образования и ответственности педагога в формировании человеческого капитала. В нем особое значение уделяется совершенствованию системы подготовки современных образованных и конкурентоспособных кадров в нашей стране. Обозначены основные направления достижения этой цели. Также разработана модель взаимозависимости факторов формирования человеческого капитала за счет повышения качества образования и уделено должное внимание интерпретации этой модели.

Ключевые слова: образование, образовательные услуги, эффективность образовательных услуг, качество образования, оценка педагога, потенциал педагога, мотивация обучающихся, оценка образовательного учреждения.

Abstract: the article discusses issues of improving the quality of education and teacher responsibility in the formation of human capital. It places special emphasis on improving the system of training modern, educated and competitive personnel in our country. The main directions for achieving this goal are outlined. A model of the interdependence of factors in the formation of human capital through improving the quality of education has also been developed and due attention has been paid to the interpretation of this model.

Key words: education, educational services, effectiveness of educational services, quality of education, teacher assessment, teacher potential, student motivation, assessment of an educational institution.

Мавзунинг долзарблиги. Бизнинг юртимиз буюк алломалар юрти. Жахонда илк бор уйгониш даври бизнинг юртимизда бошланган десак хато булмайди. Чунки биринчи Ренессанс натижасида Хоразмдаги Маъмун академиясида асос солинган булса, иккинчи Ренессанс Самаркандда Улугбек, али Кушчи каби алломалар иштирокида яратилган коинот мактабларини мисол тарикасида келтириш мумкин.

Мамлакат рахбари таъкидланганидек, "Таълим сифатини ошириш -Янги Узбекистан тараккиётининг яккаю ягона т^ри йулидир"1. Таълим сифати ва самарадорлигини оширмасдан кузланган мувоффакиятга эришиб булмайди. Ушбу холатни инобатга олиб, Узбекистан Республикаси Президенти 2022 йилдаёк тараккиётнинг бир канча мухим омилларига катта ахамият бериб, бир канча стратегик йуналишларга киритди. Жумладан, 2022 йил 6 июлда "2022-2026 йилларда Узбекистан Республикасининг инновацион ривожланиш стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони кабул килинди. Шу куни "2022-2026 йилларда Узбекистан Республикасининг инновацион ривожланиш стратегиясини амалга ошириш буйича ташкилий чора-тадбирлар тугрисида"ги карорига хам имзо чекилди. Юкоридаги номи зикр этилган Президент фармони ва карорида "Республикада инновацион ривожланишни жадаллаштириш, иктисодиётнинг барча тармокларида инновациялар ва технологияларни кенг тадбик килиш, инсон капиталини, илм-фан ва инновация сохаларини ривожлантириш"2 масаласи устувор вазифалар сифатида белгиланган эди. Ушбу вазифаларни амалга ошириш учун жуда катта ишларни бажариш кузда тутилган ва бу борада кизгин ишла кетмокда.

Бирок, узимизда мавжуд булган бир канча камчиликларимизни тугатиш ва муаммоларимизни хал килиш чораларини куришимиз, буларни бартараф килиш учун тегишли "Йул харита"ларини ишлаб чикиб, уларнинг бажарилишини кечиктирмасдан амалга оширишимиз лозим. Шу йул билан таълим сифатини ошириб, инсон капиталини такомиллаштирган холда Учинчи Ренессанс пайдеворини шакллантириш мумкин. Буларнинг барчаси мазкур масаланинг долзарблигини белгилайди.

Тахлил ва натижалар. Мамлакатимизда Учинчи Ренессанснинг пайдеворини шакллантириш буйича асосий йуналишларининг марказида хам таълим турибди. Юртбошимиз узининг 2022 йил 20 декабрдаги халкимизга килган мурожаатномасида таъкидлаганидек, "таълим жараёнида хар бир укувчи узининг кобилиятига караб, аник йуналишлар буйича чукур укитилади,

1 Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Миpзиëeвнинг Олий Мaжлиc Ba Узбeкиcтон хaлкигa Мypожaaтномacи // '^лк cyffl" гaзeтacи. 2022 йил 21 Aexaôpb. - 1-3 ôeraap.

2Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2022 йил 6 июлдa "2022-2026 йиллapдa Узбeкиcтон Рecпyбликacининг инновадион pивожлaниш cтpaтeгияcини тacдиклaш тyFpиcидa"ги Фapмони. // "Янги V ipeRncreM" гaзeтacи, 2022 йил 7 июль. 136-cон. - 2 бeт._

дунёнинг нуфузли олийгохларига кириш имкониятлари кенгаяди. Шу боис, 2023 йилдан мактаб таълимини халкаро таълим дастурлари асосида бутунлай ислох килишни бошлаймиз. Бу ишларни тизимли йулга куйиш, янги дарсликларни ишлаб чикиш, илгор таълим стандартлари ва методикаларини жорий этиш учун алохида илмий институт ва лабораториялар ташкил килинади"3. Миллий узлигимизни англаб, аждодларимизга муносиб булишни хохлаган ёшларга эътибор янада кучайтирилади. Чунки, Президентимизнинг "Мен доимо таълим, таълим, муаллим, муаллим, деб таъкидлашим бежиз эмас. Чунки таълимни ривожлантирмасдан туриб, юксак таракккиётга эриша олмаймиз...", деб таъкидлагани бежиз эмас. Ушбу фикрни 2024 йил 2 февралда кабул килинган "Таълим сохасидаги ислохотларни жадаллаштириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПК-54 сонли Карорида яна бир бор таъкидлаб, уни такомиллаштириш учун аник чора-тадбирлар белгилаб берилди. Ушбу карорда "Таълим сохасида олиб борилаётган ислохотларни чукурлаштириш, таълим ташкилотлари фаолиятини илгор хорижий амалиётлар асосида ташкил этиш, педагог кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш, нодавлат таълим ташкилотлари фаолиятини кушимча куллаб кувватлаш"4 каби аник вазифалар белгиланиб, уларни амалга ошириш учун аник чора-тадбирлар хам ишлаб чикилган.

Карорда мамлакатимизда замонавий билимли, ракобатбардош кадрларни тайёрлаш тизими такомиллаштиришга алохида ахамият берилган. Бунга эришишда асосан куйидагиларга ахамият берилиши зарур.

Биринчидан, таълимнинг сифати ва самарадорлигини ошириш учун энг аввало, уни амалга оширадиган педагоглар тайёр булиши керак. Шу туфайли педагог кадрларни тайёрлаш, кайта тайёрлаш, уларнинг малакасини оширишни такомиллаштириш лозим булади. Чунки таълим тизимидаги барча педагогларни хам бугунги инновацион ривожланишга мос, ракобатбардош, замонавий талабга жавоб беради, деб булмайди.

Иккинчидан, халкаро ташкилотлар, иш берувчилар, нодавлат ташкилотларини жалб килиш оркали укитувчиларнинг билими ва кизикишига мос булган табакалаштирилган таълим дастурини жорий килиш масаласи хам белгиланган. Бунда педагогларнинг малакасига мос холда уларни рагбатлантириш механизми хам ишлаб чикилиши ва амалиётда мунтазам равишда кулланилиши лозим.

Учинчидан, олий таълим ва умумий урта таълимда укитиладиган таълим дастурларини бир-бири билан уйгунлаштирган холда педагог кадрларни тайёрлайдиган олий таълим ташкилотларини тизимли равишда такомиллаштириб ва ривожлантириб бориш оркали таълим сифатини ва самарадорлигини ошириш масалаларини хам халкаро талабларга мослаштириш максадга мувофик.

3 Узбекистан Республикаси Президента Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлис ва Узбекистон халкига Мурожаатномаси // "Халк сузи" газетаси. 2022 йил 21 декабрь. - 1-3 бетлар.

4 Узбекистон Республикаси Президентининг 2024 йил 2 февралда "Таълим сохасидаги ислохотларни жадаллаштириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида'ги ПК-54 сонли Карори. uza.uz_

Туртинчидан, тaълим тизимининг yЙFyнлигини тaъминлaш мaкcaдидa пpофeccонaд тaълимдaн cyнг олий тaълимни дaвом эттиш имкониятлapини янaдa кeнгaйтиpиш, бyлapни y4 йиллик тaълим дacтypи acоcидa бaкaлaвpиaт дapaжacидaги мyтaхaccиcлapни тaйëpлaшни йyлгa куйиш xaM мaкcaдгa мувоФик. Шу йул билон инcон кaпитaдини тaйëpлaш тизими тeзлaшaди Ba пpофeccионaдлик дapaжacи ошиб боpaди. Чунки пpофeccонaд тоълимдо олгж билимини ^над олий тоълимдо бойитиб боpиш имкониятига xaM эта булоди.

Бешинчидан, юкоpидaги возифони кулга к^итиш учун олий тоълим мyaccacaдapигa кдбул жapaëнини cоддaдaштиpиш xaM мо^одта мувофик. Бундо aбyтиpeнтлap мокгабни тyгaтмacдaн OTMra кобул килиниш тapтиби йшлга куйилоди. Яъни xap чоpaкдa ëки яpим укув йилидо ДТМ (Довлот тecт мapкaзи) томонидон yкyвчилapнинг билими бохол^^ боpилaди во yлap билим cepтификaтлapигa эта булишоди. Ушбу cepтификaтдaги ^pca^M^ap оpкaди OTMra кобул килитади, бу эca моктобдо х&м тоълим ^фотиниет яхшилонишига, caмapaдоpлигининг ошиб боpишигa олиб ^лоди.

Олтинчидан, yкyвчилapнинг кобилияти, кизикишлapи, нимaдapгa моиллигини yлapнинг ëшлигидaн ониклоб олиш лозим булоди. Бунинг учун xap биp укувчи (тaдaбa)нинг pyxий холотини бошкapишгa кapaтилгaн пeдaгогик во пcихологик тaъcиpлapдaн фойдaдaнгaн холдо yлapнинг yзлapини yзлapи нaзоpaт килодигон куникмони xоcил килиш мaкcaдгa мувофик булоди. Чунки узини узи бошкapa олодиган укувчидо (тaдaбaдa) билимга интилиш, бунинг учун нимaлapгa охомият кapaтиш, ушбу жapaëн билон боFлик бошко мacaлaлap xa ониклоб боpиш кобилияти хом шaкддaнгaн булоди.

Еттинчидан, тоълимни pивожлaнтиpиш учун yкyвчи-тaдaбaдa хом, пeдaгоглapдa хом юкcaк хохиш во мacъyлият булиши лозим. Укувчи тaдaбaдap укишни энг олий мо^од килиб олca, бу эхтдажни кондиpaдигaн пeдaгог уто мо^улиятли бyлca, татижо юкоpи булоди. Бу xap биp укитувчи кодбига ифтихоp бaFишлaши, уни ятадо мacъyлият билон ишлошга ундоши тобиий. Пeдaгоглap мо^улиятининг ошиши учун yлapгa юкcaк эътибоp бepиш х&м мaкcaдгa мyвофикдиp. Шу йyнaлишдa бyлapнинг ойлик мооши боодичмо-боcкич ошиб боpмокдa. Хрз^ момлокотимиздоги 30 минг нaфapгa якин укитувчи юкоpи ойлик мооши олиб кeлмокдa5. Бyлapнинг cонини йилдaн-йилгa кyпaйтиpиб боpиш лозим.

Саккизинчидан, ëшлapни тулик иш билон бонд килиш во yлapни узини узи иш билон тоъминлош мacaдaдapигa хом когта тaëpгapлик ишлapи килиб, омодга ошиpилмокдa. Бунинг учун бapчa ëшлapни биpинчи годдо, кacб-xyнapгa йyнaдтиpиш мacaдacигa одохидо охомият бepилмокдa. Агap инcондa моълум кacби бyлca, шу кacб буйичо иш жойлapи бyлмaгaн тaкдиpдa хом, yлap узини узи иш билон бонд килиш оpкaли ишcизлap cонини кecкин кaмaaйтиpиш имкониятини яpaтaди.

Туккизинчидан, бapчa тоълим тaшилотлapи фоолияти нaтижaдapини тизимли paвишдa бохолоб боpиш тaдбиpлapи хом йулга куйилмокдо. Бундо

5https://uza.uz/posts/551367

нодавлат ташкилотлари ва халкаро ташкилотлар жалб килинади. Ушбу йуналишга ота-отналарнинг хам фикрларини инобатга олиш максадга мувофик, деб хисоблаймиз.

Унинчидан, хозирги кунда таълим сохасида хусусий секторнинг иштирпоки ва мос равишда улуши ошиб бормокда. Айрим хусусий таълим муассасалари юкори савияда дарс утишни йулга куйилган. Улар кимматрок булсада ота-оналар болаларини шу укув ташкилотларига топширмокдалар. Аммо айримларида таълим унчалик етарли эмас. Бирок диплом учун шу укув муассасаларига кириб, таълим эма диплом олиб чикмокда. Кам булсада ушбу холатга куз юмиб булмайди. Шу туфайли хусусий сектордаги таълим муассасаларини талаб даражасида фаолият курсатиш учун уларни бошкариш ва назорат килишнинг самарали механизмларини жорий килиш лозимдир.

Унбиринчидан, Президентимиз карорининг "Йул харитаси"да6 "Олий таълим тизимининг мехнат бозори талабларига мувофиклиги таъминлаш" лозимлиги тугрисида келтирилган бандида кадрларни тайёрлашда иш берувчиларни жалб этиш долзарб эканлиги таъкидлаб утилган. Ушбу жараёнга мамлакатимизнинг иктисодий салохиятини ривожлантирувчи: саноат, кишлок хужалиги, хизмат курсатиш, бизнес каби сохаларни жалб килиш лозимлиги хам кайд этилган. Шунинг учун бу сохаларни юксалтиришда талабалар, тадкикотчилар, олимлар билан хамкорликни олиб боришни хам тизимлаштириш зарур. Яъни соха вакиллари ёки марказлашган холда хукуматимиз тадкикотчилар томонидан яратилаётган инновацияларни амалиётга жорий килишни уз зиммалари олишлари лозим булади. Агар янги ишланмалар амалиётга жорий килинса ва муаллифлар тегишли тарзда рагбатлантирилса, бир вактнинг узида давла хам, корхона ва ташкилотлар хам, тадкикотчилик билан шугулланиб келаётган илмий ходимлар хам бирдек манфаатдор булади.

Униккинчидан, хар бир инсон дастлабки таълимни мактабгача таълим муассасаси ва мактабдан олади. Шундай экан мураббий ва укитувчилари билимли, тажрибали булса билим пойдевори мустахкам курилади. Мактаб укитувчиларини ишга кабул килишда ОТМлари билан хамкорликда энг аълочи укийдиган талабаларни юкори маъош билан ишга кабул килинса, билимли талабаларнинг иш жойлари олдиндан аник булади. Ушбу жараён биринчидан булажак педагогларда кучли мотивацияни ривожлантириш билан бирга, масъулияини хам ошириб боади. Бунинг учун МАКТАБ-ОТМ-МАКТАБ тизимини йулга куйиш максадга мувофик булади.

"Мактабда узлаштириши яхши булган укувчилар ОТМлар учун, ОТМларнинг яхши билимга эга булган битирувчилари мактаб учун" тайёрлаш принципини йулга куйиш жуда куп мувоффакиятларни кулга киритиш имкониятини яратади.

6 Узбекистон Республикаси Президентининг 2024 йил 2 февралда "Таълим сохасидаги ислохотларни жадаллаштириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПК-54 сонли Карори. II-булим, 14-банди.

Хоз^ги кундо тоълим тизимига биp кончо илFоp дaвлaтлapнинг тоълим ycyллapи кУллaнилмокдa. Бyлapдaн б^и K;aшкaдapëдa фоолият олиб боpaëтгaн Финляндиялик экcпepт Пeтpи Лоyнacкоpпи тоълим тyFpиcидa кyйидaгилapни вйтибди: "Биз Финляндиядо yкитyвчилapгa 3 то caвол бepaмиз: биринчиод, «Нимо?». Яъни «У бepaдигaн тоълимнинг мозмуни нимaдapдaн ибоpaт?», «К^дой фaктлap acоcигa кypилгaн?», «Тоълим мозмуни yзapо кййод нyктaдapдa кecишaди?».

Иккинчиcи, «Нимо учун?». Яъни «Ушбу дacтypдaн укувчи кондой фойдо кypaди?», «Тоълим жapaëнлapи имтиxонлap учунми?», «Рeaд xaëт учунми?», «Keлaжaк учунми?», «Kac6 учунми?».

Учинчиод эca, «^ндой килиб?». Яъни «Укyвчилapгa тоълим бepиш учун энг яхши мeтод нимо?» Уйлоймонки, Узбeкиcтондa хом мота шу жиxaтлap эътибоpгa олитео, тоълим жapaëнлapини тaкомиллaштиpиш оcонpок кeчaди»7.

Бундой ëндошyвни момлокотимизнинг бapчa тоълим тизимидо куллош мумкин. Бунинг учун пpофeccоp-yкитyвчилapни шунта моc холдо тaйëpлaш, yлapнинг мaдaкacи во мacъyлиятини ош^иш, укув дacтypлapини хом зомон тодобиго моcлaштиpгaн холдо тaкомиллaштиpиш, янгичо дapc утиш мeтодлapини ишлоб чикиш лозим булоди. Чунки оддий одш иншн копитодиго ойлониши учун иктиcодий-ижтимоий xaëтимизгa жудо зapyp булган билимга эта булишлиги лозим. Буни ypгaтaдигaн ycтозлap, яъни пeдaгоглap хом кepaк булоди. Ушбу холотнинг yзapо боFликдигини куйидоги омиллap модeлидa куриш мумкин (1-расм).

Укдш ва ривожланиш истагидаги оддий инсонлар

Теп пи ли таълимни беришга шароит яратнлган таълим муассасаси

1-pacM. Инэдн капиталини шакллантирувчи омилларнинг узаро

6ofликлик модели

7 https://uza.uz/uz/posts/finlyandiyalik-maslahatchi-talimdagi-islohotlar-mazmuni-eng-quyi-tizimgacha-etib-bormayapti 420686_

Расмдан куриниб турибдики, инсон капиталини шакллантирувчи омиллар моделига биринчи галда укиш ва ривожланиш истаги булган оддий инсонлар киритилган. Х,аёт курсатмокдаки, куп холларда талабалар хакикий укиш истагига эга эмас. Улар ота-оналарининг хохиши билан укимокда. Натижада хакикий билим олиш учун эмас, балки диплом олиш булди, деган тушунча билан укийди. Бундайлардан муносиб инсон капиталини тайёрлаш мураккаб булиб колади. Иккинчи йуналиш замонавий билимга эга педагоглар хам шаклланган булиш керак. Бу масалада таъсирчан ишлар кетмокда. Бу хам уз натижасини беришига ишончимиз комил. Яна бир мухим омиллардан бири тегишли таълимни беришга шароит яратилган таълим муассасаси хам булиши керак. Бу борада хам килинаётган ишлар мазкур сохани талаб даражасига олиб чикишга каратилган. Шундай экан мамлакатимиз тараккиётига мос булган инсон капиталини шакллантириш имкониятига эга буламиз. Агар замонавий талабларга жавоб берадиган муносиб инсон капиталини тайёрласак, мехнат ресурслари экспорти хозиргидек, малакасиз инсонлардан иборат булмасдан, интеллектуал салохиятли кадрлардан иборат булади.

Бугунги кунда, кечиктириб булмайдиган яна бир мухим масалалардан бири ижтимоий-иктисодий сохаларнинг барчасида, шунингдек, таълим сохасининг ривожида хам ракамлаштириш катта эхтиёжга айланди. Ушбу жараён жамиятни ривожлантиришнинг мухим омиллари булиш билан бирга, бугунги кундаги хамон сакланиб келаётган коррупциянинг олдини олишда хам мухим урин тутади. Чунки олий укув юртларида барча жараёнларни ракамлаштириш, абитуриентлар ва талабаларга хамда профессор-укитувчиларга хам эркин фаолият олиб бориш учун яратилган кулай шароитлардан бири хисобланади. Шу йул билан таълим хизмати сифати ва самарадорлигини ошириш имкониятларини хам яратилади.

Агар ушбу мулжалланган барча ишларни амалга оширадиган булсак, мамлакатимиз дунё тамаддунида уз урнига эга булиши билан бирга баркарор ривожланишини таъминлашига хам эришилади. Шунингдек, унинг ракобатбардошлигини ошириш билан бирга ахолининг фаровонлигини юксалтириш имконияти хам яратилади. Бунинг учун мамлакатимиз рахбари белгилаб берган Учинчи Ренессанснинг пойдеворини шакллантириш борасидаги ишларни узлуксиз такомиллаштиришга киришишимиз лозим. Бизнинг фикримизча бунинг бир канча йуналишлари мавжуд. Булар:

Биринчидан, Янги Узбекистоннинг Учинчи Ренессанснинг пойдеворини куриш учун ижодкор, интеллектуал салохиятли ёшларни, яъни муносиб инсон капиталини тарбиялаб етиштириш керак булади. Одам ижод килишни билмаса, атрофдаги ходиса ва жараёнларга тегишли бахо бера олмаса ва улардан хулоса чикариб, узининг фикрини шакллантириш кобилиятига эга булмаса, бундайлардан ижодкорлар чикмайди ва Ренессанс хакида гапириб утиришга хам хожат колмайди. Шунинг учун барча кучларни ва тадбирларни болаларни ижодкор килиб тарбиялашга алохида эътиборни каратиш лозим. Чунки Ал-Хоразмий, Беруний, Алишер Навоий, Улугбек, Ибн Сино кабилар

олдинги Рeнeccaнcни yзилapининг ижодкоpлиги билон шaклaнтиpгaн. Шу жихотдон бугунги кундо тоълим тизимини тубдон тaкомиллaштиpиш лозим будмокдо.

Хозиp олий укув юpтлapигa киpгaн aкcapият yкyвчилap моктобдон тaшкapидa peпeтиция йули билон билим олиш эвозига эpишмокдa. 2022 йил тecт нaтижaдapидaн хом кypиниб тypибдики, бapчa aбитypиeнтлapнинг яpмигa якин киcми коникapcиз бохо олган. Дeмaк мокгаб тоълимини тубдж yзгapтиpиш лозим будмокдо. Болaдapимизни фадот ëдлaтиш билон узокда боpиб булмойди. Улapни фи^лошта xиccий интeллeктининг pивожлaнишигa когта охомият бepиш лозим будмокдо.

Иккиинчидан, хоз^ги кундо биз тоълим тизимидо отоодй эътибоpни нaзapий билим бepишгa кapaтмокдaмиз. Бу билон мaкcaдгa тулик эpишиб булмойди. Билим xозиpги тeзкоp зомондо эcкиpиб колиши тобиий. Уни тизимли paвишдa янгатаб боpиш учун хом инcон аклини кучайтириш, ижодкоpликни ош^ишга acоcий эътибоpни кapaтишгa тyFpи ^дмок^. Хозиpги кaдpлap xap кондой возиятдо мовжуд xодиca во жapaëнлapгa илмий жихотдж бохо Pepa олодиган булиши лозим. Шундогита мyтaхaccиcлapимиз зомон билон xaмнaфac, кeзи кeлгaндa paкобaтбapдош кaдp булоди. Аммо бу муоммо rac^mam^ боpмокдa. Чунки, охиpги 5 йил довомидо олий тоълимга кобул килиш дapaжacи 3-4 бapобap ошгани учун во куп яхши пeдaгоглap хycycий yнивepcитeтлap во филиaдлapгa утиб кeтaëтгaни учун, модокоди пeдaгоглap тaнкиcлиги ошмокдо. Олий тоълимга зapyp булган кaдpлap штотини шунчоки пeдaгоглap билон тулд^иш эмac, бодки энг иктидоpли, билимдон, мaxоpaтли пeдaгоглapни ушбу cоxaгa жодб килиш лозим. Бунинг учун мaгиcтpaтypa мyтaхaccиcликдapигa, энг юкоpи peйтинг олган тaдaбaдapни жодб килиш оpкaди, yлapнинг энг иктидоpлилapини 3-кypcдaн бошлоб, ушбу йyнaлишгa бошкapиш во моълум тaжpибaлapини хом оpттиpиб боpиш мaкcaдгa мувофик.

Хоз^ги зомотавий пeдaгоглap нaзapия во aмaдиëтни билиши во ушбу билимни мaгиcтpлapгa ypгaтиши билон биpгa yлapгa нотикдик caнъaтини, пeдaгогик тeхнологиялapнинг хом илFоp инновадион ycyллapини ypгaтиш буйичо тeгишли тaдбиpлapгa хом одохидо охомият бepиш лозимдиp. Шyнингдeк, мaгиcтpлapгa одохидо мaxоpaт дapcлapини тошкил килиш, тaлaбaлap pyxиятини ypгaниш билон боFлик билим во кyникмaдapдaн х&м хaбapдоp килиб боpиш мaкcaдгa мувофик. Maгиcтpaтypaгa xозиpгидeк, фокот инглиз тилидж ëки бошко хоpижий тиллapдaн тeгишли бохо во cepтификaтгa эта бyлгaнлapни хохлоган йyнaлишгa эмac, узининг битиpгaн йунодиши во унта якинpоклapигa йуллош мaкcaдгa мувофик.

Учинчидан, Учинчи Рeнeccaнcни яpaтиш учун иншннинг фикрлаш кобилиятини унгташ лозим булоди. Инcондa фикpлaш кобилияти шaкллaнмaca ижодкоp булиши кийин. Инcоннинг илм эголгаш кобилияти кончо ошиб боpca, илми хом шунчо ошиб, энг мухими янгилониб боpaди. Бундой илмдон caмapa кутиш мумкин. Шу нуктои нaзapдaн болaдapимизгa тоълим бepишдa ëдлaтишдaн кypa фикpлaшгa кyпpок Уpгaтишимиз лозим. Фи^лош во

xиссий куникмани шакллантириш анча мyрaккaб. Бунинг учун xaм xaр бир инсон чукур билимга эга 6улиши лозим. Maнтикий фикрлайдиган x^^ë^a эга бyлсa, xaр кандай вазиятга бaxо бера олади ва тегишли хулоса xaм чикариб, уни яхшилаш бyйичa фикрини xaм айта оладиган бyлaди. Myxими, фикр ва xиссиëт бир-бири билан уйгун xолдa инсон тафаккурини кУзFaб туради. Чунки фикр куп XOлдa куриниб турган xодисa ва жaрaëнлaргa таянса, xиссиëт кузга куринмас тасаввурларга xaм таянади. Шу туфайли тугри фикрлашни урганмаган инсон тугри хулоса кикариши xaм мушкул булиб колади. Шу нуктаи назардан таълим беришга ëндошилсa, керакли муваффакиятларни кулга киритиш мумкин булади. Бу узаро богликлик Янги Узбекистонда акл-заковатнинг усишини таъминлайди. Бунинг шакли сифатли таълим моделига эришиш омилларининг узаро богликлигини ифодалайди. Бу куйидаги расмда келтирилган (2-расм).

Инновация ва янги билим я] ратиш кобилияти

Илгор тибб^тга ва аклли оилага боглик 70 % (Сукрот) 30-35 % наслга боглик *7-10 авлоднинг интеллектуал сaлоxияти (бури,куш ва куй болаларининг кобилиятидаги фарк)

30-35 % яширин очарчиликни камайтириш Хотирани яхшилашнинг 7 принципи ва 7 турини ишлатиш *интеллектуал сaлоxиятни устиришга йуналтирилган овкатлар;

*сув, йод, балик мойи;

*витаминлар ва минераллар.

30-35 % укитувчи, устоз ва устознинг устозлари мaxорaти *янги билим ва инновация яратишга ва самарали ишлатишга ургатиш

2-расм. Инновацион янги билимни яратиш кобилиятига эга акл-заковатли

авлодни тарбиялаш модели

Расмдан куриниб турибдики, янги Учинчи Ренессанс пойдеворини яратадиган илгор ëшлaрнинг 70 % сaлоxияти тиббиëтгa ва аклли оилага боглик экан. Шунингдек, 30-35 % кобилият наслга боглик, 30-35 % яширин очарчиликни камайтириш, хотирани яхшилашнинг 7 принципи ва 7 турига амал килиб яшашга xaм богликдир. 30-35 % укитувчи, устоз ва устознинг устозларининг мaxорaтлaригa xaм богликдир. Ушбу моделни амалга ошириш учун кайси жиxaтлaргa axaмият бериш кераклиги aëн булиб турибди.

Кайд этиш жоизки, инсоннинг инновация ва янги билим яратиш кобилияти унинг аждодига xaм боглик. Бунда 7-10 авлоднинг интеллектуал сaлоxияти нaмоëн булади. Maсaлaн, бури, куш ва куй болаларининг кобилиятидаги фаркни олинг. Бу кобилиятлар xaм авлоддан авлодга утиб келмокда. Бурининг боласи албатта йирткич, кушнинг жужаси албатта парвоз киладиган, куйнинг боласи xaм оз фурсатда узини-узи идора кила оладиган

булоди. Бугунги кундо инcоннинг интeллeктyaд caлоxиятни ycтиpишгa йyнaлтиpилгaн овкaтлap, cyв, йод, бодик мойи кaбилapни иcтeъмол килиш оpкaди оpгaнизмни кepaкди витaминлap во минepaдлap билон тоъминлойди. Шу билон биpгa ycтозлapнинг pоли хом ушбу жapaëндa котта. Улap янги билим во инновадия яpaтишгa во caмapaди ишлотишга ypгaтиш кобилиятига эта булишлиги кepaк.

Туртинчидан, ëшлapимизни илFоp во ижодкоp килиш учун, юкоpидa тaъкидлaнгaнидeк, caмapaди илFор тиббиётни шaкллaнтиpиб, cоFлом yмpни yзaйтиpиш кepaк будмокдо. Инcоннинг yмpи унинг кончо яшоганлиги билон эмac, бодки кждой caмapaди яшоганлиги билон улчотади. Бунинг учун одомнинг окдий кобилиятини ycтиpиш учун лозим булган муолвжо ycyллapи ишлоб чикилиши лозим. Акдий кобилиятни ycтиpиш билон биpгa ижодкоpлик caдоxиятини хом ошиpишгa одохидо охомият бepиш кepaк. Tиббиëт х&м хот^они во фикpлaшни кyчaйтиpaдигaн мyолaжaдapни килишга acоcий эътибоpни кapaтишгa тyFpи ^дмо^о. Tиббиëт кacaдликни дaволaшдaн кypa ошодй эътибоpни кacaд бyлмacликкa кapaтиш ^pax. Tиббиëт мyaccacacи "cоFликни caкдaш", дeб юpитилaди. Хозиp эca кacaдликни доволош билон шyFyллaнмокдa. ИдFоp тиббиëт узининг номига мyноcиб, одaмлapнинг cоFлигини caклaш билон шyFyллaниш боcкичигa утиши ^pax.

Момлокотимиз paxбapи узининг 2022 йил 20 дeкaбpдaги ходкимизго килгон мypожaaтномacидa тaъкидлaгaнидeк, "СоFлом xaëт тapзи хокидо олти йилдон бepи гaпиpяпмиз. Лeкин СоFликни caклaш вaзиpлиги буни ходи жой-жойига куя олмэяпти. СоFлом овкотлониш paционигa доиp тaвcиялap одaмлapгa eткaзилмaяпти, тypли ëшдaги кишилap учун ждомоний мaшклapни ypгaтиш ишлapи йук. Аcлидa, инcон caдомaтлиги, тиббиëтнинг зшини хом шyлap-кy! Шу боиc, "TyFpи овкотлониш во cоFлом тypмyш тapзи" янги умуммиллий xapaкaтини мaxaдлaдaн бошлоймиз. Бу xapaкaтдa ëшy кapи - бapчa юpтдошлapимиз уз ypнини топиши кepaк".

Бешинчидан, учинчи Рeнeccaнcнинг тaлaблapидaн биpи инcоннинг хотираcини яхшилошга во тафаккур килишига одохидо охомият бepишгa кapaтилгaн. Хотиpaнинг мухимлиги тоълим жapaëнидa олган илмини мияcидa caкдaб колоди во ундон caмapaди фойдодониш учун тaфaккyp килишни хом фaоллaштиpиш лозим булоди. Хозиpги пойтдо инcон капитали дeгaн тушунчо xaëтимизгa киpиб ^лди. Бу копитоднинг кучи шу интоннинг хотиpacи кондойлиги, кой тapздa тaфaккyp кило олиши билон бeлгилaнaди. Интон кaпитaлининг киймоти йук, оммо унинг киммоти боp. Койод коpхонa ëra момлокотдо хокикий инcон копитоди тодоб дapaжacидa бyлca, буни paкобaтдa eнгиш кийин. Шу жихотдон унинг caлоxиятини ошиpиш учинчи Рeнeccaнc учун уто мyxимдиp. Бу боpaдa Момлокотимиз paxбapи узининг 2022 йил 20 дeкaбpдaги мypожaaтномacидa тaъкидлaгaнидeк: "Укyвчилapдa эpкин во кpeaтив фикpлaшни, жомоодо ишлош во мулокот кyникмaдapини шaкллaнтиpиш зapyp. Mara, мaктaблapимизгa кондой мухит киpиб ^лиши кepaк! Бу боpaдa Пpeзидeнт мaктaблapидa 130 то момлокотдо мaъкyллaнгaн "A-

level" таълим дастури йулга куйилгани уз самарасини бермокда". Куриниб турибдики таълим тизими унгланиш боскичига утган, мактабларимизда ижодкорлик, кенг фикрлаш каби мухитлар шаклланмокда. Бу хам Ренессанс пойдеворини шакллантиришда яхши натижалар беради.

Олтиинчидан, мамлакатимизда яширин очликни йукотиш керак. Корин туйиб овкатланиш хали хаммаси булди дегани эмас. Овкат билан организмга тегишли минераллар, микроэлементлар, витаминлар каби зарур моддалар кириш ва туйиниши лозим. Шундагина инсон миясининг ишлаш кобилияти яхшиланади. Кобилиятни устириш учун еган овкат жисмига (танасига) бориш билан бирга кучи мияга аклий мехнатнини амалга оширишга сарфланиши лозим. Узбекистонда энг кам иш хакининг 97 фоизи бир киши учун энг зарур озик-овкатларни сотиб олишга етади. Бу дунёдаги энг ёмон курсаткичлардан бири. Экспертлар бир киши учун уртача бир ойда энг зарур булган махсулотларни хисоблаб чикишди. Бунга кура, "бир инсон ойига: 10 литр сут; 10 дона колипли нон; 20 дона тухум; 1 кг пишлок; 1,5 кг гуруч; 6 кг гушт; 6 кг мева; 8 кг сабзавот истеъмол килади" (@bankir 28.01.2023 йил). Ушбу телеграмнинг маълумотлари буйича "Узбекистонда мехнатга хак тулашнинг энг кам микдори 2022 йил якунларига кура, 808,6 минг сумни ташкил этган. Юкоридаги махсулотларни харид килиш учун уртача хисобда уша 808 минг пулнинг 97 фоизи сарфланади. Бу тоифадаги кимматчилик буйича Узбекистонда бутун дунёда факат Нигериядан оркага колмокда. Таккослаш учун Буюк Британияда энг кам иш хакининг 6,5 фоизига юкорида саналган махсулотларни сотиб олиш мумкин. Бу курсаткич Ирландияда 7,4 фоиз, Австралияда 7,7 фоиз. Х,амма орзу киладиган АКЩда эса энг кам иш хакининг 12,5 фоизига зарур озик-овкат махсулотларини харид килиш мумкин" (@bankir 28.01.2023). Куриниб турибдики, ахолимизнинг бир кисми иш билан банд булишига карамасдан етарли даражада овкатланиш имконияти чегараланган. Шу туфайли ойлик масаласига хам алохида ахамият каратиш лозим булмокда.

Еттинчидан, Президентимизнинг 1 000 000 (бир миллион) дастурчини тайёрлаш буйича курсатмаси хам ижодий ва ракамлаштириш ишларининг бошланишига, мос равишда учинчи Ренессанс пойдеворининг шакллантиришга асос булади. Мамлакатимизда 205 та туманнинг хар бирида биттадан ахборотлаштиришга ургатадиган мактаб очилса, бунинг уддасидан тезда чикилади. Бунга эришиш учун мамлакатимизда хам Хитой ва Х,индистонга ухшаб очик университетлар ташкил этиш хам максадга мувофик. Уларда энг замонавий хорижий дастурларни ва ракамли технологияларни киска муддатли курсларда масофадан онлайн укитиб, ушбу мактабларни битирган укувчилар масофадан туриб ишлаш кудратига эга булади. Хорижга мардикорчиликка бориб утирмасдан шу ерда туриб хорижликлар билан ишлаб пул топиши мумкин булади. Мухим жихат одамларимиз огир жисмоний мехнатдан аста-секинлик билан факат аклий мехнат килиш билан жисмоний мехнат килганга

нисбатан 10 баробардан куп даромад киладиган булади. Бунга мамлакатимиздан анча мисолларни келтириш мумкин.

Саккизинчидан, учинчи Ренессанс пойдеворини шакллантиришда бир вактнинг узида хам хотирани хам мантикий фикрлашни урганиш учун Курони Каримни ёд олиш хам мухим ахамиятга эга. Ушбу таълимга хам каттарок имконият яратиб бериш керак. Чунки олдинги Ренессанс намоёндалари ун ёшигача хаммаси Курони Каримни ёд олган корилар булган экан. Курон таълимоти тафаккур билан биргаликда яна тасаввурни хам кенгайтиришга хизмат килади. Инсонга Аллох томонидан берган акл-заковатдан самарали фойдаланиш учун айнан шу таълимни хам жонлантириш лозим булмокда. Сир эмас, хозир иккита фан доктори ёшлигида Куронни ёдлаб кори булганлардан чикди. Улар жуда тез ва киска вактда самарали ёклашга эришди. Булар факат биз билганларимиз, билмаганларимиз хам куп булса керак. Мамлакатимиз рахбари узининг 2022 йил 20 декабрдаги мурожаатномасида таъкидлаганидек, "мусулмон умматига сабок берган Имом Бухорий, Имом Термизий, Имом Мотуридий каби буюк уламолар етишиб чиккан бизнинг диёримиз булади".

Тукизинчидан, бугунги кунда нисбий очарчилик окибатида (корни овкатга туяди, аммо тегишли витаминлар ва микроэлементлар етишмайди) таълим тизимида болаларимизнинг хотираси пастлигидан асаби бузилиб, куп касалликларнинг (цон босими ошиши, цандли диабет, ич цотиш, куз ишдан чициши в.б.) пайдо булишига олиб келмокда. Инсон умрининг узайиши БМТ тахлиллари буйича давлатларнинг иктисоди, таълимининг холати ва согликни саклаш тизимининг холатига богликлиги аникланган. Мамлакатларда уртача умр куриш даражаси, дунё микёсида, энг асосий курсаткичларидан хисобланади. Бизда ушбу курсаткич узок йиллардан буён 70-73 ёш атрофида уртача булиб турибди. Янги Узбекистонда инсон капиталидан "Инсоннинг аклий капитали" тахлилига утиб, таълимнинг ёшларни согломлаштиришга каратилган ва акл-заковатни устирадиган сохага айлантириш борасида тегишли ишларни амалга ошириш хам ута долзарб масалалардан биридир.

Хулоса ва таклифлар. Хулоса килиб айтганда, ушбу тавсия ва тадбирлар амалиётга жорий килинадиган булса, мамлакатимиз ривожланишига каратилган "Узбекистон - 2030" тараккиёт стратегиясида белгиланган вазифаларнинг амалга оширилишига, Янги Узбекистоннинг шаклланишига ва Учинчи Реисанс пайдеворининг шаклланиша илмий назари ва амалий асос булади. Буларни инобатга олиб айрим тавсияларни ишлаб чикдик.

Биринчидан, мамлакатимизда замонавий билимли, ракобатбардош кадрларни тайёрлаш тизими такомиллаштиришга алохида ахамият берилган. Бунга эришишда асосий йулларидан бири инсон капиталини шакллантирувчи омилларнинг узаро богликлик моделини тавсия килмокдамиз. Ушбу модел уз ичига укиш истаги кучли булган инсонларни, замонавий билимга эга булган педагогларни, сифатли таълим беришга шароити бор таълим муассасаларини ва шулар натижасида шаклланган инсон капиталини узи ичига олади. Ишда буларнинг узаро богликлиги атрофлича изохланган.

Иккинчидан, Ал-Хоpaзмий, Бepyний, Ибин Сино, А.Швоий, Бобyp, Зaмaxшapий, УлyFбeк, Ади Кушчи кaбилapгa yxшaгaн aдломaдapни чикapишимиз учун ëшлapимизгa зомотавий билимни бepиш билон болaдapнинг фи^лош кобилиятини ует^иш лозим. Бунинг учун yлapнинг оклий кобилиятини pивожлaнтиpиш лозим булоди. Бу эca уз новботидо caмapaди тиббиëтни шaкдлaнтиpиб, одaмлapнинг cоFлом yмpини yзaйтиpиш, шу йул билон окдий кобилиятни ует^иш, xотиpaни яхшилош коби ишлapгa acоcий эътибоpни кapaтишни токозо килмокдо.

Учинчидан, xозиpги пойтдо инcон копитоди дeгaн тушунчо бошко дaвлaтлap cингapи бизнинг хом xaëтимизгa киpиб кeлди. Бу копитоднинг кучи во caдоxияти шу инcоннинг хот^о^ кондойлиги, кой тapздa тaфaккyp кило олиши билон бeлгилaнaди. Инcон копитодининг киймоти йук, оммо унинг киммоти боp. ^йод коpxонa ëки момлокотдо хокикий инcон копитоди тaлaб дapaжacидa шaкдлaнгaн бyлca, бундой cyбъeкт paкобaтбapдош кучли булоди. Бyлapни eнгиш кийин. Шу жихотдон инcон копитодининг caлоxиятини ошиpиш Учинчи Рeнeccaнc учун уто мyxимдиp. Дeмaк, момлокотимиздо, aйникca, тоълим тизимидо ушбу мacaдaгa хом одохидо охомият бepиш лозим экон.

Туртинчидан, ëшлapимизнинг фикpлaш кобилиятини унгташ лозим, чунки интондо фикpлaш кобилияти шaкллaнмaca ижодкоp булиши кийин. Инcон ижодкоp бyлcaгинa илм эгодлош кобилияти хом, илми хом ошиб боpaди, мухими янгилониб боpaди. Бундой илмдон caмapa кутиш мумкин. Шу нукгаи нaзapдaн болaдapимизгa тоълим бepишдa ëдлaтишдaн ^pa фикpлaшгa кyпpок Уpгaтишимиз лозим. Монтикий фикpлaйдигaн xиccиëтгa эта бyлca, xap кондой вaзиятгa бохо Pepa олоди во тeгишли xyлоca хом чикapиб, уни яхшилош буйичо фикpини хом ama олодиган булоди. Мухими, фи^ во xиccиëт биp-биpи билон yЙFyн холдо инcон тaфaккypини ^FaP тypaди. Бyндaйлapдaн жудо куплоб янги FOялap чикиши тобиий.

Ушбу тaвcиялapни aмaдиëтгa жоpий килиш учун тeгишли тapтибдa "Йул xapитaдapини" тузиб, уни омел^^о тизимли paвишдa жоpий килиб боpишликни тaъминлaш мaкcaдгa мyвофикдиp.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбeкиcтон Рecпyблтикacи Пpeзидeнтининг 2020 йил 29 октябpдa "Идм-фонни 2030 йилгaчa pивожлaнтиpиш концeпцияcини тacдикдaш тyFpиcидa" Фapмони.

2. Узбeкиcтон Рecпyблтикacи Пpeзидeнтининг 2022 йил 16 июндо "Олий во Уpтa мaxcyc тоълим вaзиpлиги бошкapyви тизимини тaкомиллaштиpиш чоpa-тaдбиpлapи тyFpиcидa" П^^^онли кapоpи.

3. Узбeкиcтон Рecпyблтикacи Пpeзидeнтининг 2022 йил 18 июлдо кобул килинган "Олий, ypтa мaxcyc во пpофeccионaд тоълим тaшкилотлapидa хотин -кизлapнинг тоълим олишлapини кУллaб-кyввaтлaшгa до^ чоpa-тaдбиpлap тyFpиcидa"ги ^^^Э^онли кapоpи.

4. Гуломов С.С., Пардаев М.К. Инсон аклий салохияти билан кддрланиши керак. August 03, 2022. https://telegra.ph/Inson-a%D2%9Blii-salo%D2% B3iyati-bilan-%D2%9Badirlanishi-kerak-08-03.

5. Катайцева Е.А. Сущность понятия «человеческий потенциал» // Вестник Российской академии государственной службы при Президенте Российской Федерации: электронное научное издание; № Гос. Регистрации 0420700043, -Москва: РАГС, 2009. - № 6. - регистрационный номер статьи 0420900043/0080.

6. Каххаров о.Т. Олий таълим тизимида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг бошкарув механизмини такомиллаштириш. Фан доктори (DSc) диссертацияси автореферати. Самарканд, СамИСИ, 2020. - 79 бет.

7. Мухаммедов М.М. ва бошкалар. Иктисодиёт назарияси. Дарслик. Т.: «Фан ва технология» нашриёти 2018.

8. Очилов А.О. Юкори малакали кадрлар тайёрлашни бошкариш самарадорлигини ошириш. Иктисодиёт фанлари доктори (Ds^ диссертацияси автореферати - Тошкент, ТДИУ, 2019. - 76-бет.;

9. Очилова Х,.Н. Олий таълимда таълим хизматларини курсатишда синергетик самара усулларининг кулланилиши. // Journal Of Marketing, Business And Management (JMBM).

10. Пардаев М.К. ва бошкалар. Таълим хизматлари ва уларнинг самарадорлигини ошириш масалалари. Монография. "Инновацион ривожланиш нашриёт матбаа уйи", 2020. - 256 б.

11. Pardayev M.K., Abdukarimov I.T., Isroilov B.I. Iqtisodiy tahlil. O'quv qo'llanma. - T.: "Mehat" nashriyoti, 2004. - 104-138 betlar.,

12. Пардаев М.К. Иктисодиётни стратегик ривожлантиришнинг инновацион моделлари. Монография - Т.: "Fan va texnologiyalar nashriyot-matbaa uyi", 2022. - 228 бет.

13. Пардаев М.К. Иктисодиётга оид атамаларнинг таърифлари. - Т.: "Fan va texnologiyalar nashriyot-matbaa uyi", 2022. - 60-61 бетлар.

14. аидов М.Х. Узбекистан: инвестиции в человеческий капитал, партнёрства в сфере образования.-М.: Книжный дом газеты «Труд», 2006.-243 с.

15. Усмонов Б.Ш. Кодиров М.К., Элтазаров Ж.Д. Инсон капиталининг шаклланишида таълим ва илм-фаннинг роли. Т.: "Фан ва технологиялар", 2015 й.;

16. "Узбек тилининг изохли лугати" 80000 дан ортик суз ва суз бирикмаси. Ж.Ш. Н-тартибли. - Т.: "Узбекистон миллий энциклопедияси" ДИН, 2006. -432 бет.

17. https://president.uz/uz/lists/view/6763

18. www.lex.uz.

19. https://kun.uz/news/2023/10/13/ozbekistonda-imkoniyati-cheklangan-insonlar-qanday-qollab-quvvatlanyapti.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.