Научная статья на тему 'ИНСОН ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ДИДАКТИК АСОСЛАРИ'

ИНСОН ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ДИДАКТИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
83
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фикрлаш / тафаккур / дидактика / мантиқ илми / мантиқий фикрлаш / мантиқий таҳлил / дидактик жараён / аргументлаш / ривожлантириш. / thinking / thinking / didactics / science of logic / logical thinking / logical analysis / didactic process / argumentation / development.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Худойназаров, Эгамберган Мадрахимович, Авезова, Дилноза Ғуламбек Қизи

Ушбу мақолада таълим жараёнининг муҳим компонентларидан бири бўлган инсоннинг фикрлаш жараёнини ривожлантиришнинг дидактик асослари ва уни ўзига хос жиҳатлари, кўплаб тадқиқотчиларнинг бу ҳусусдаги мулоҳазалари таҳлил қилинган. Мақола якунида муаллиф томонидан кўплаб хулосавий фикрлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIDACTIC PRINCIPLES OF DEVELOPMENT OF HUMAN THINKING

This article analyzes the didactic foundations of the development of the human thinking process, which is one of the important components of the educational process, and its specific aspects, as well as the opinions of many researchers in this regard. At the end of the article, the author made many concluding remarks.

Текст научной работы на тему «ИНСОН ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ДИДАКТИК АСОСЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(2), Feb., 2023

ИНСОН ФИКРЛАШИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ДИДАКТИК

АСОСЛАРИ

Эгамберган Худойназаров Мадрахимович

Урганч давлат университети "Бошлангич таълим методикаси" кафедраси доценти Авезова Дилноза Гуламбек кизи-Урганч давлат университети бошлангич таълим йуналиши талабаси.

AННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада таълим жараёнининг мууим компонентларидан бири булган инсоннинг фикрлаш жараёнини ривожлантиришнинг дидактик асослари ва уни узига хос жиуатлари, куплаб тадцицотчиларнинг бу уусусдаги мулоуазалари таулил цилинган. Мацола якунида муаллиф томонидан куплаб хулосавий фикрлар келтирибутилган.

Калит сузлар: фикрлаш, тафаккур, дидактика, мантиц илми, мантиций фикрлаш, мантиций таулил, дидактик жараён, аргументлаш, ривожлантириш.

ABSTRACT

This article analyzes the didactic foundations of the development of the human thinking process, which is one of the important components of the educational process, and its specific aspects, as well as the opinions of many researchers in this regard. At the end of the article, the author made many concluding remarks.

Key words: thinking, thinking, didactics, science of logic, logical thinking, logical analysis, didactic process, argumentation, development.

КИРИШ

Бошлангич таълим укувчи шахсини хар томонлама шакллантириш, уларда фикрлаш фаоллигини таркиб топтириш учун кулай давр хисобланади. Бошлангич синф укувчиларида нуткнинг ривожланиши билан бир каторда фикрлаш фаоллиги хам вужудга келади. Укувчининг таккослаш, таснифлаш, умумлаштириш, тизимлаштиришга оид дастлабки куникмалари унинг уз фикрларини мантикий изчилликда аник, образли, равон баён кила олишида намоён булади.

Фикрлаш - муайян вокеа-ходиса хакида маълум бир хулосага келиш учун мулохаза юритиш, уйлашни ифодаловчи тушунча [3].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

Фикрлаш хам фаолиятга мос булган харакатга эга булишни талаб килади. Бошлангич таълимда урганиладиган таълим элементларини узлаштиришга, улар устида амаллар бажаришга каратилган фаолиятдир.

Бошлангич синф укувчилари мантикий фикрлашини ривожлантиришда укитиладиган дарслар, ташкил килинадиган синфдан ташкари ишлар, айникса бу жараёнда такдим этиладиган максадга йуналтирилган савол ва огзаки машклар хам мухим урин эгаллайди. Анъанавий дарсларда эса укитувчилар укувчиларга ёзма машклар бажартиришга алохида эътибор каратганлар. Бу жараёнда укувчининг диккати асосан топширикларни тугри ёзишга каратилади. Кучириб ёзилаётган масала ёки машкнинг мазмунига укувчилар етарлича эътибор каратмайдилар. Укувчиларнинг фикрлаш фаолиятини шакллантириш абстракт-образли тафаккурини ривожлантириш максадида укитувчилар махсус танланган огзаки машклар тизимидан фойдаланишлари лозим. Чунки огзаки машклар укувчиларнинг фикрлашларини тезлаштиради.

Огзаки машклар укувчиларга ходисанинг мохиятини тезда куриш, тушуниш ва унинг бажарилишини тугри изохлай олиш имкониятини беради. Ёзма машкларни бажариш давомида эса бошлангич синф укувчилари вокеа ходисанинг мохиятини англаб олишга кийналадилар. Огзаки машкларнинг характери турли-туман булиши мумкин: объектни берилган белгиларига кура топиб олиш буйича машклар, объектни ухшашлиги ва фаркларини топиш буйича машклар ёки конуниятларни аниклаш, таснифлашга доир машклар ва х.к.

МЕТОДОЛОГИЯ

Бундан ташкари огзаки машклар дарс шаклларини ранг-баранг килишга ёрдам беради. Аввало, кизикарли машкларни киритиш оркали укувчилар фаоллигини ошириш мумкин, хусусан, дидактик уйинли, муаммоли дарсларни ташкил килишда огзаки машклар асосий уринни эгаллайди. Маълумки, дарсларда ёки синфдан ташкари машгулотларда дидактик уйинлардан фойдаланиш укувчиларнинг мантикий фикрлашини фаоллаштиради. Бу эса ихтиёрий мажбурий булмаган диккатни, хотирани, ассоциатив фаолиятни хамда укувчиларнинг таккослаш, солиштириш, хулосалар чикариш ва умумлаштириш кобилиятларини ривожлантириш билан боглик масалаларнинг хал килинишини таъминлайди.

Огзаки машклар синфдаги хар бир укувчи билан индивидуал ишлашга имконият яратади. Укувчининг имкониятидан келиб чикиб, унинг аклий ва психологик имкониятларини хисобга олиб, таклиф этилган табакалашган

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

OF3aKH MamK^ap th3HMH yKyBnunapHuHr uHguBugyan KoSunuaraapuHu MaKcuMan puBo^naHTupumra mapouT aparagu.

Â^ABHËT^AP TAX^MH

OF3aKH MamKgap ^aHnapHu yKurumga 3aMOHOBHH negaroruK TexHonoruaHu Kynnam BOCHTacu xaMga yKyBnunapHuHr ^HKpnamuHH puBO^naHTupum, yKyB ^apaëHu MaxcyngopnuruHu omupum Sopacuga KaTTa uMKoHuaraapra эгa SynuS, yKyBHu maxcuHu puBo^naHTupyBnu acocufi Bocuragup. ^eMaK, MaKcagra fiyHamupunraH OF3aKu MamKgap TatnuMHuHr maxcra MyHanTupunraHnuK Foacu SunaH naMÖapnac SOF^UK SynuS, yKyBHunapHuHr uHTenneKTyan KoSunuaraapuHu puBO^naHTupumHu acocufi MaKcag KunuS Kyagu. fflyHuHr ynyH, SomnaHFun CUH$ yKyBHunapu MaHTuKufi ^uKpnamuHu puBo^naHTupumga MaKcagra fiyHanTupunraH oF3aKu MamKnapgaH ^ofiganaHum MyaMMocu yKyB ^apaëHuga TatnuM MeTognapHu Kynnam SunaH SeBocura SOF^UK.

By coxaga Kyfiugaru MyaMMonap MaB^yg:

- öomnaHFun cuH^napga TatnuMHuHr puBo^naHTupyBnu uMKoHuaraapuHu Kynafirapum 3apypuaTu SunaH ynapga MaHTuKufi ^uKpnamHu MaKcagra fiyHamupunraH oF3aKu MamKgap Bocuracuga maKmaffrapum Ba puBo^namupumra xu3MaT KunaguraH MeToguKaHu umnaS HuKunMaraHnuru;

- öomnaHFun TatnuMga cuH^gaH TamKapu umnapHu Tammn Ku^um opKanu yKyBHunapHuHr MarnuKufi ^uKpnamuHu puBo^namupum uMKoHuaTnapuHuHr Sara^cun onuS SepunMaraHnuru;

- yKuTunaguraH gapcnapga SomnaHFun cuh$ yKyBnunapuHuHr MaHTuKufi ^uKpnamuHu Tammn Ku^umga MaKcagra fiyHamupunraH oF3aKu MamKgapgaH yKyBHu maxcuHu puBo^naffrapum ynyH ^ofiganaHumHuHr 3apypuaTuHuHr MaB^ygnuru.

roKopuga KenTupunraH MyaMMonapHu xan этнm 3apypuaTu Su3 TaHnaraH MaB3yHuHr go-raapSnuruHu Kypcaragu.

Xycycufi gugaKTuKaga yKyBnunapHuHr ^uKpnamuHu paBo^narnupumra oug Kynnaô unMufi ëHgamyBnap MaB^yg. CyHrru fiunnapga $aH-TexHuKaHuHr puBo^naHumu Haru^acuga yKyBnunapHuHr yKuramgaru TatnuM TexHonoruanapu xaM TaKoMunnamTupungu. HnMufi ronaHumnap myHu KypcarguKu, TatnuMHuHr aHru napagurnacura yTunumu MyHocaSaru SunaH yKyBnunapHuHr MarnuKufi ^uKpnamuHu xaM aHru cu^ar SocKunura KyTapum эxтнё^н Kynafigu. YKyBHunapHuHr ^uKpnamuHu puBo^naHTupum Macanacuga Myraxaccucnap Typnuna ëHgamyBnapHu unrapu cypraHnap [6].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

Хорижлик олимлар томонидан илгари сурилган дастлабки назариялардан бири ассоциатив йуналишга багишланган. Бу йуналиш вакиллари ассоциацияни фикрлашнинг асоси деб хисоблаганлар. Англияда Давид Юм, Гартли Д., Пристли П., Джемс Милл, Джон Стюарт Миль, Александр Бен, Герберт Спенсер, Францияда Т.Рибо, Германияда Теодор Циген, Юлиус Эббингаузлар ассоциатив йуналиш вакилларидир. "Ассоциация" тушунчасини дастлаб Д.Локк [3] изохлаган. Унинг фикрича ассоциацияни бутун рухий кечинмалар, жараёнлар ва фикрлашнинг умумий механизми сифатида караш мумкин. Муаллиф ушбу йуналишда учта асосий гояни илгари сурган: ассоциация тугрисидаги; билимнинг хиссиётдан келиб чикиши; фикрлаш жараёнининг бошкалардан холи характери хакидаги гоялар. Ушбу назариянинг камчилиги шундан иборатки, унда субъектнинг аклий фаоллиги, хал килинаётган муаммонинг мохияти билан богликлигига эътибор берилмаган. Ушбу назария факат уз-узича, хамда узига боглик булмаган холда фикрлашга асосланади. Аклий фаолликнинг энг ривожланган куриниши хам хотиранинг кайта ишлаши махсули деб караш ассоциатив ёндашув тарафдорларига хосдир.

А.И.Голиковнинг [3] гувохлик беришича фикрлаш жараёнини ассоциатив ёндашув тарафдорлари нуктаи назаридан тушуниш педагоглар ва психологлар томонидан кескин танкид килинган. Ассоциатив ёндашувга карши чиккан Вюрцбург илмий мактаби вакиллари фикрлаш жараёнининг сифат жихатдан узига хослигини таъкидлаганлар, улар фикрлаш фаолиятида узига хос булган алохида сезги органлари билан англаб булмайдиган, онгли тарзда бошкарилмайдиган фикрлаш компонентларини кура билганлар. Шунга кура фикрлаш жараёнини соф харакат сифатида бахолаганлар хамда, фикрлаш жараёнини тизимли экспериментам урганишга асос солганлар. Бундай ёндашув интроспекция услубига зарба берган, утказилган экспериментлар натижасида субъект узининг фикрлаш жараёнини доимо англай олмаслиги, масалани ечаётганида нима сабабдан унинг хаёлига турли фикрлар келиши мумкинлигини тушунтира олмасликларини таъкидлаганлар.

Олимнинг фикрича, инсондаги фикрлаш фаолиятининг ривожланиш жараёни фикрлар уртасида янги муносабатларнинг юзага келиши сифатида тушунилади. Бу муносабатлар олдинги фикрлаш жараёнларига боглик булади. Ривожланиб усиб борувчи, идора килувчи одатлар, куникмалар фикрлашнинг тартибли кечиши асосидир.

Фикрлаш жараёнининг таркибий кисмлари курсатиб утилган, фикрлаш фаолиятининг тараккиётида муаммоларнинг ахамияти, уларнинг фикрлаш жараёнига ижобий таъсири курсатиб берилган.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

OuKpnam ®:apaëHH MyaMMonapu öuxeBHopu3M Ha3apHacuga y3ura xoc TanKHH KunHHraH.

BHxeBHopH3M, (uHrarona behaviour - xynK-araop, xarra-xapaKar) 19-acpHHHr oxupnapuga maKrnaHHö, 20-acpga puBo^naHraH AMepHKa ncuxonoruacugaru eTaKHH oKHMnapugaH öupu. BuxeBHopu3M TatnHMoTH acocuga hhcoh Ba ^oHHBopnapga MyxHTHHHr Tatcupu, Ky3FaryBHHnapra ^aBOÖaH aManra omupunaguraH umnap, HyTKHfi Ba xuccufi ^aBOÖnap TH3HMHHHHr aManra omupunumuHH aHraaragu.

EuxeBHopH3M Foacu Tapa^gopnapu ^HKpura Kypa TamKH paFöaraapra ^aBOÖaH ^HKpnam ^apaëHH By^ygra Kenagu. Ma3Kyp fiyHanum Tapa^gopnapu y3 Ta^pHÖanapHHH acocaH xafiBOHnapga yTKa3raHnap. Hhcoh Ba x,aÖBOHHHHr ^HKpnamHHH öup-öupHra yxmam geö öunraH öuxeBHopu3M Tapa^gopnapu ^HKpnamHH opraHH3MHHHr MyaMMonu mapoHTra KyHHKumra KaparanraH xapaKara geö 6aëH KunraHnap.

A.H.ronHKoBHHHr aHHKgamuna, öy ®;apaëH MuaHHHr TamKH onaMHH Kaöyn KHHHmH Ba ®:aBoö xapaKaraapu maKnuga HaMoëH öynagu. Ymöy Ha3apuaHHHr KaMHHHHrH myHgaKH, hhcoh KypMaraH, xhc KH^MaraH Ba Kaöyn KH^MaraH HapcanapH xaKuga $HKp ropuTa onMafigu, x,aMga öy KoöunuaT yHga MaB^yg öynMacnurH KepaK geö xucoönafigHnap. fflyHHcu axaMHaraHKH, afipHM yKyBHHnap Kynafi mapoHTga x,aM öunHMnapHH axmu y3namTupMacgaH, HoKynafi mapourga x,aM MyafiaH öunHMnapHH nyKyp эraмamн MyMKHH. By xonaraap öuxeBHopH3MHHnap Ha3apuacHHH HHKop Kunumra acoc öynagu.

remTantT ncuxonoraapHHHr acapnapuga ^HKpnam ®:apaëHHra y3ura xoc Tap3ga ëHgamyB Ky3aranagH. YTraH XX acpga M3ara KenraH remTantTT cuxonorua gyHëHHHr Typnu MaMnaKaraapu ncuxonoraapuHH y3 ca^ura öupnamTHpgu. BepTrafiMep M., ^yHKep K., CeKefi .H.Ba öomKanap remTantTH3M FoanapuHH unrapu cypraHnap. remTanbTH3MHHnap y3 Foanapu TapKuöura axnHT MatnyMoT (yKHm), maKrnap (ëKH remTantraap) TyFpucugarH KapamnapHH acoc khhhö onraHnap. OuKpnam ^aonuaTHHHHr acocufi MexaHH3MH cu^arnga cTpyKTypa TaMofiunHHH unrapu cypuö öy Foa ^HKpnam ^apaëHHHHHr öyTyH guHaMHKacuHH ^HKpHHHr TapKuöuHH anMamHHyBHra onuö Kengu, atHH yHHHr TapKuöu ^HKpnam ^aonuaTH HaTH^anapHHH ypraHHm öunaH anMamTupungu.

HATH^A

remTantT ncuxonoruacu Tapa^gopnapu oöpa3 KucMnapu opacugaru öoFnaHHm acocuga KenaguraH ^HKpnam ®;apaëHHHH y3napu ynyH acoc khhhö onraHnap.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

Фикрлаш конуниятларини урганишга таникди рус психологлардан Блонский П.П., Брушлинский А.В., Кабанова-Меллер Е.Н., Выготский Л.С., Гальперин П.Я., Давыдов В.В., Леонтьев А.Н., Менчинская Н.А., Рубинштейн С.Л., Богоявленский Д.Н., Пономарев Я.А., Талызина Н.Ф.ва бошкалар катта хисса кушганлар.

Укувчиларни укитиш назариясига оид Выготский Л.С. томонидан аникланган аклий ривожланиш даражалари "тугри ташкил килинган укитиш болани аклий ривожланишига олиб келади" деган хулосани илгари суришга имкон берди. Выготский Л.С. ва Блонскийлар П.П. ёшликда олинган илм фикрлаш кобилиятини жадал ривожлантиришини аниклаганлар.

Изланишлардан маълумки, инсон тафаккури инсоният томонидан яратилган билим олиш жараёнида ривожланиб субъект учун фаол, яратувчанлик фаолиятидир.

Инсон фикрлашини ривожлантиришнинг назарий ёндашувлари куйидаги таркибий кисмларни ажратиб курсатишга имкон беради:

1. Яхлитлик ва тизимлилик.

2. Рефлексивлик.

3. Танкидийлик.

4. Инновационлик.

5. ^айишувчанлик.

6. Ноаник вазиятда уз такдирини узи белгилай олиш кобилияти.

7. Махсулдорлик.

С.Л. Рубинштейн фикрлаш жараёни ва унинг натижалари бир-бирига богликлигини курсатиб утган. Унинг укиш хали фикрлаш эмаслиги хакидаги назариясини шундай изохлаш мумкин: Кимдир йулнинг узунлигини билиши мумкин, аммо ундаги бурилишлар, уйдум-чукурларни тахлил килсагина у автомобилда манзилга эсон-омон етиб бориши аник.

С.Л. Рубинштейн мактаби психологлари изланишлари курсатганидек укувчилар олдига тобора кийинлашиб борадиган масалаларни куйиш боланинг урганиш фаолиятини ташкиллаштиради ва лозим булган томонга йуналтиради, унинг мантикий фикрлашини ривожлантиради.

Биз изланишларимиз давомида бошка психологлар, дидактларнинг хулосалари, гоялари ва коидаларига хам таянганмиз. Ушбу билимлар, ёндашувлар урганилаётган муаммонинг фанларни укитиш методикаси сохасидаги услубий урнини аниклашда ёрдам берди. Булар Эльконин Д.Б., Давыдов В.В., Занков Л.В., Кабанова-Меллер Е.Н., Самарин Ю.А.ва бошкаларнинг карашларида уз ифодасини топган. Ривожланувчи таълим

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(2), Feb., 2023

назариясининг намоёндаларидан Эльконин Д.Б. ва В.В.Давыдовлар назарий (аммо, одатий эмпирик булмаган) билим ва фикрлаш, укиш фаолиятини янада батафсилрок таткик этишга муваффак булганлар.

Ривожлантирувчи таълим жараёнида укувчилар хам укитувчилар хам таълим жараёнининг тенг хукукли субъектлари хисобланадилар. Ушбу назария шахсга йуналтирилган таълим назарияси билан уйгунлашган холда илгор технологияларни узида мужассамлаштиради [4, 5].

ХУЛОСА

Шахсга йуналтирилган таълим - таълим олувчиларнинг шахсий, индивидуал лаёкати, кобилияти ва имкониятларини инобатга олган холда укув жараёнига илгор педагогик ва ахборот технологияларни татбик этиш асосида уларда маълум билим, куникма, малакаларни хосил килишгина эмас, балки, энг асосийси, укувчи шахсини шакллантиришга йуналтирилган таълим жараёнини англатувчи тушунча [3].

Шахсга йуналтирилган таълим асосини таълим олувчиларда онг, характер, дунёкарашни шакллантиришга хизмат килувчи табакалаштириш ва индивидуаллаштириш принциплари ташкил этади.

Шахсга йуналтирилган таълимнинг анъанавий таълимдан фарки шундаки, у турли билим сохалари буйича шахснинг хилма-хил, мустакил ва максадга мувофик фаолиятини ташкил этилиши учун зарур шарт-шароитни яратиб бериш оркали таълим олувчининг интеллектуал ва ахлокий жихатдан самарали ривожланишини таъминлайди.

Мактаб укувчиларининг мантикий фикрлашини ривожлантиришда билим ва малакаларни амалга оширишни шакллантириш ахамиятлидир. Турли, хакдкдй билим ва малакалар укувчиларда канча куп хосил килинса, уларнинг фантазияси, фикрлаши усади хамда мураккаброк булган топширикларни бажара оладилар.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги ПФ-4947-сонли Фармони / www.lex.uz.

2. Савенков А.И. Маленькие исследователи в реальной жизни // Дошкольное образование. № 7-2004. С. 6 -19.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

3. XygoHHa3apoB 3.M. BomnaHFHH chh$ yKyBHHnapHHHHr MaHTHKuö ^HKpnarnHHH pHBO^nanrapHm MeTogHKacHHH TaKOMHnnamTHpnm. Oan. g...gncc. - TepMH3., 2022. -152 6.

4. Khudoynazarov E.M. An active approach to education as a methodological basis for the study of problems of practical task // International Scientific Journal Theoretical & Applied Science e-ISSN: 2409-0085, 2021, P. 764 - 767

5. Khudoynazarov E.M. Student'sdevelopment as the mainfactor of educational activiti // Eastern European Scientific Journal. - Ausgabe - Germany. 2-2017. P. 119-

6. Khudoynazarov E.M. Didaktic possibilities of oral exercises in forning initial classes pupils' mathematical thinking activity// Eastern European Scientific Journal. - Ausgabe - Germany.1-2019. P. 249-253.

7. Masharipova G. K. "DINSHUNOSLIK" FANINI O „QITISHNING DOLZARB MUAMMOLARI //Academic research in educational sciences. - 2022. - T. 3. - №. NUU Conference 2. - C. 812-816.

8. Masharipova G. K. The scientific heritage of the scholars of Khorazm Mamun Academy who made great inventions of the Middle Age //Europaische Fachhochschule. - 2013. - №. 9. - C. 13-14.

9. Kamilovna M. G. et al. OYBEK'S HOUSE-MUSEUM IS AN EDUCATIONAL CENTER FOR YOUNG PEOPLE //Web of Scientist: International Scientific Research Journal. - 2021. - T. 1. - №. 02. - C. 68-72.

10. Kamilovna M. G., Bakridinovna K. S. GREAT DISCOVERIES OF THE MIDDLE AGES-SCIENTIFIC RESEARCH OF ENCYCLOPEDIC SCIENTISTS IN THE FIELD OF EXACT SCIENCES //Euro-Asia Conferences. - 2021. - T. 1. -№. 1. - C. 71-74.

11. Kamilovna M. G. et al. Interesting Events From The Life Of Famous Scientist Oybek //Euro-Asia Conferences. - 2021. - T. 3. - №. 1. - C. 15-17.

12. Kamilovna M. G. The View Of Eastern Thinkers On Youth Education //E-Conference Globe. - 2021. - C. 336-338.

13. Kamilovna M. G. et al. THE PLACE OF SCIENTIFIC HERITAGE AND TRANSLATED WORKS OF AYBEK IN YOUTH EDUCATION //Conference Zone. - 2022. - C. 273-276.

14. Kamilovna M. G. et al. SPECIAL CHARACTERISTICS OF AYBEK'S HISTORICAL NOVEL «SACRED BLOOD» IN YOUTH EDUCATION //Conference Zone. - 2022. - C. 16-19.

123.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.