Научная статья на тему 'ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ФУНКЦИЯЛАРИ КОМПОНЕНТЛАРИНИ ТАРКИБЛАШТИРИШНИНГ ТАХЛИЛИ'

ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ФУНКЦИЯЛАРИ КОМПОНЕНТЛАРИНИ ТАРКИБЛАШТИРИШНИНГ ТАХЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
200
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
педагогик тайёргарлик / ўқитиш / ўрганиш / тайёрлик / рефлекция функция / регулятив функция / аксиологик функция / интеграцион функция / таълим функцияси / тарбиялаш функцияси / ривожлантириш функцияси / дунёқараш функцияси / квази-педагогик фаолият / функционал йўналиш / коммуникатив маданият. / pedagogical preparation / teaching / learning / readiness / reflective function / regulatory function / axiological function / integrative function / educational function / educational function / developmental function / worldview function / quasi-pedagogical activity / functional direction / communicative culture

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Юсупов, Бекзод Эргашевич

Ушбу мақолада таълим тизимида кенг қўлланиладиган ўқитиш, ўрганиш, педагогик тайёргарлик, тайёрлик, педагогик таълим каби тушунчаларга маҳаллий ва хорижий олимлар томонидан берилган қиёсий тавсифлар, шунингдек, педагогик таълимнинг таркибий функциялари, фаолиятга йўналтирилган таълим парадигмасининг аҳамияти, шахсга йўналтирилган таълимнинг асосий қоидалари, педагогик нуқтаи назардан шахсий-фаолиятли ёндашувнинг асосий хусусиятлари тўғрисида фикрлар баён қилинган ва умуман олганда, шахсий-фаолиятли ёндашув жараёнида таълимнинг асосий вазифаси ҳал этилиши, яъни, баркамол шахсни ривожлантириш учун шароитлар яратишнинг зарурлиги, маънавий, компетентли, ўз-ўзини ривожлантирувчи ижтимоий фаол шахсни юзага келтириш масаласи хусусида фикрлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Юсупов, Бекзод Эргашевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF COMPOSITION OF COMPONENTS OF PEDAGOGICAL EDUCATION FUNCTIONS

In this article, the concepts such as teaching, learning, pedagogical preparation, readiness, pedagogical education, which are widely used in the educational system, are given comparative descriptions by local and foreign scientists, as well as the structural functions of pedagogical education, the importance of the activity-oriented educational paradigm, the main rules of person-oriented education, from a pedagogical point of view. opinions are expressed about the main features of the personal-activity approach, and in general, the main task of education is solved in the process of the personal-activity approach, that is, the need to create conditions for the development of a well-rounded person, the issue of creating a moral, competent, self-developing socially active person opinions are presented.

Текст научной работы на тему «ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ФУНКЦИЯЛАРИ КОМПОНЕНТЛАРИНИ ТАРКИБЛАШТИРИШНИНГ ТАХЛИЛИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ФУНКЦИЯЛАРИ КОМПОНЕНТЛАРИНИ ТАРКИБЛАШТИРИШНИНГ ТАХЛИЛИ

Юсупов Бекзод Эргашевич,

^МИИ, ^арши халкаро университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси катта укитувчиси, мустакил тадкикотчи bekzod.yusupov. 81 @bk.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада таълим тизимида кенг цулланиладиган уцитиш, урганиш, педагогик тайёргарлик, тайёрлик, педагогик таълим каби тушунчаларга мауаллий ва хорижий олимлар томонидан берилган циёсий тавсифлар, шунингдек, педагогик таълимнинг таркибий функциялари, фаолиятга йуналтирилган таълим парадигмасининг ауамияти, шахсга йуналтирилган таълимнинг асосий цоидалари, педагогик нуцтаи назардан шахсий-фаолиятли ёндашувнинг асосий хусусиятлари тузрисида фикрлар баён цилинган ва умуман олганда, шахсий-фаолиятли ёндашув жараёнида таълимнинг асосий вазифаси уал этилиши, яъни, баркамол шахсни ривожлантириш учун шароитлар яратишнинг зарурлиги, маънавий, компетентли, уз-узини ривожлантирувчи ижтимоий фаол шахсни юзага келтириш масаласи хусусида фикрлар келтирилган.

Калит сузлар: педагогик тайёргарлик, уцитиш, урганиш, тайёрлик, рефлекция функция, регулятив функция, аксиологик функция, интеграцион функция, таълим функцияси, тарбиялаш функцияси, ривожлантириш функцияси, дунёцараш функцияси, квази-педагогик фаолият, функционал йуналиш, коммуникатив маданият.

In this article, the concepts such as teaching, learning, pedagogical preparation, readiness, pedagogical education, which are widely used in the educational system, are given comparative descriptions by local and foreign scientists, as well as the structural functions of pedagogical education, the importance of the activity-oriented educational paradigm, the main rules of person-oriented education, from a pedagogical point of view. opinions are expressed about the main features of the personal-activity approach, and in general, the main task of education is solved in the process of the personal-activity approach, that is, the need to create conditions for the development of a well-rounded person, the issue of creating a moral, competent, self-developing socially active person opinions are presented.

ABSTRACT

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

Keywords: pedagogical preparation, teaching, learning, readiness, reflective function, regulatory function, axiological function, integrative function, educational function, educational function, developmental function, worldview function, quasi-pedagogical activity, functional direction, communicative culture.

Замонавий таълим амалиётида, шунингдек, илмий ва илмий-услубий ишларда "педагогик тайёргарлик" атамаси купинча барча таълим даражаларига, шу жумладан, олий таълимга нисбатан хам "укитиш" атамасининг синоними сифатида ишлатилади. Бундан ташкари, хар иккала атама купинча умумий тушунча сифатида ишлатилади ва махсус таъриф ёки тушунтиришни талаб килмайди. Адабиётлардаги манбалар, энциклопедик, илмий, ташкилий, услубий, шахсий ва процессуал адабиётлар вактинча "таълим" турли йуллар билан харакат килиши мумкинлигини курсатади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Маколани тайёрлаш ва долзарблигини асослашда хорижий педагогик олимлар, жумладан, В.А. Сластениннинг "Введение в педагогическую аксиологию" номли, Н.В. Тарасованинг "Мировой опыт реализации компетентностного подхода в профессиональном образовании" номли хамда махаллий педагог олимлар Н.А. Муслимов, М.Б. Уразова ва Ш.Н. Эшпулатовлар хаммуаллифлигида тайёрланган "Касб таълими укитувчиларининг касбий компетентлигини шакллантириш технологияси" номли илмий адабиётлар хамда докторлик диссертацияларидан методологик манба сифатида фойдаланилган. Мавзуни ёритишда тавсифий, киёсий ва тахлилий методлардан фойдаланилган.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хорижий педагог олимлар Г.Онушкин ва Э.Огарева томонидан урганилган "укитиш" атамаси, таълимнинг амалий вазифалари билан боглик холда кулланилади, качонки у маълум бир турдаги фаолият билан боглик булган амалий, укув-билиш ёки укув дастурининг узига хос вазифаларини амалга ошириш учун кейинчалик куллаш максадида педагогик тажрибани ривожлантиришни англатади. Бу атама икки маънода ишлатилади:

а) урганиш - олдинда турган вазифаларни бажаришга тайёрликни шакллантириш, фаолиятнинг икки турини акс эттиради - укитиш ва укиш, тор маънода махсус тайёргарлик;

б) тайёрлик - берилган вазифаларни бажариш учун компетенциялар, билим ва куникмаларнинг мавжудлигидир.

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

Бошка бир хорижий олима В. А. Полякованинг сузларига кура, педагогик таълим - бу маълум бир касбда муваффакиятли ишлаш имкониятини берадиган махсус билим, куникма ва малакалар, фазилатлар, иш тажрибаси тупламидир, шунингдек талабаларга тегишли билим ва куникмаларни бериш жараёнидир. Малака даражаси узлаштирилиши ва мураккаблигига караб, бошлангич таълим, умумий урта таълим, олий таълим ва олий таълимдан кейинги таълимни уз ичига олади. Яна бир олим Ю.Н. Галагузова булажак укитувчиларнинг педагогик фаолиятга тайёргарлигини тахлил килиб, уни "махсус билим, куникма ва малакаларнинг тегишли тупламини узлаштириш оркали амалга ошириладиган педагогик фаолиятга тайёргарликни шакллантириш жараёни ва натижаси эканлигига эътиборни каратади. Шундай килиб, педагогик фаолиятга тайёргарликнинг натижаси битирувчининг педагогик фаолиятга тайёрлигидир. Ушбу феномен тегишли хужжат такдим этилиши билан эътироф этилади.

Педагогик касбий компетенция - бу педагогик фаолиятга тайёргарлик натижасидир. Ушбу иккита унсур асосан вазифалари билан узаро боглик булиб, восита ва максад сифатида бир-бири билан узаро богликдир.

Россиялик педагог олим В.А.Сластенин ва бир катор тадкикотчи олимлар педагогик таълимнинг куйидаги функцияларини ажратиб курсатадилар:

1. Рефлекция функцияси (лотин тилидан relatio - хабар) маданиятни (таълим, профессиограмма, фукаролик фазилатлари даражасида ва бошкалар) ижтимоийлаштириш ва педагогик фаолиятга кириш жараёнида орттирилган муайян вазиятларни талабалар томонидан ривожлантиришга каратилган.

2. Регулятив функция ( лот. Rеgulare- тартибга солиш, йуналиш бериш) хатти-харакатларнинг муайян стандартларини ишлаб чикишга ва шахснинг хатти-харакатлари хамда ишларини ижтимоий назорат килишга каратилган.

3. Аксиологик функция (юнонча ахios - кимматли) хар кандай ижтимоий институтда унинг барча аъзолари ёки уларнинг аксарияти бахам курадиган асосий кадриятлар тизимининг мавжудлиги билан боглик. Кадриятлар тизимидаги номувофиклик институтнинг танкидий холатини курсатади ва унинг бошка функцияларини амалга оширишни нихоятда кийинлаштиради.

4. Интеграцион функция (лот. integer - яхлит) педагогик фаолият максадлари ва натижалари учун нафакат алохида ижтимоий институтнинг муваффакиятли ишлаши, балки бутун жамият манфаатлари устувор булиши кераклигини курсатади.

5. Таълим функцияси талабалар уртасида улар фаолият юритадиган дунё тугрисидаги билимлар тизимини шакллантириш; иктисодиёт, ишлаб чикариш, фан, маданият, асосланадиган фундаментал илмий тамойилларни укитиш ва

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

MycraxKaMnam; negarorHK ^aonuaT cyöteKTH cu^araga öyna«:aK MyTaxaccHcHHHr yMyMKacöufi Ba hxthcoc^hk ÖH^HMnapu, KyHHKManapu Ba KoöunHtfraapHHH maKmaHTHpum Ba pHBo^narnupHm. Xyggu my ^yH^ua yKHTyBHunap Ba TanaôanapHHHr hhmhh öunHMnapHH, TagKHKoT Ba HnMHH-TexHHK ^aonuAT HaTH^anapuHH TapKarumga HmTHpoK этнmн opKanu aManra omupunagu.

6. Tapöuanam ^h^hach - öy (TanaöanapHHHr yKyB, öhhhm, umnaö HHKapum, Knyô-npo^Hn Ba ôom^a Typnapgaru y3apo MyHocaöaraapu) Ha^aKar negarorHK coxaga axaMHATra эгa öynraH öhhhm Ba KyHHKManapHH, öanKH xaëTHfi MyHocaöar Ba TaMOHHnnapHH, MagaHHfi, h^thmohh axroK HopManapu, Kagpu^raapu, ugeannapu TymyHnanapu Ba ynapra Terumnu xy^K-areop cTaHgapraapuHH maKrnaHTHpHm. negarorHK TatnuMHHHr H^HMoufinamyB Hara^acH - öy TanaôanapHHHr arpo^garu gyHëra, y3namTHpaëTraH KacÖHra Ba y3ura HHCÖaTaH MatHaBHH-KagpHtfraH xaMga HopMaTHB xynK-araopHHHHr öapKapop th3hmh. Ymöy HaTH^a Kena^aKgaru MyTaxaccucHH Tapöuanam Ba MyBa^aKH^rau yKHTumga aHHK aKC этagн.

7. PuBo^naHTupum ^h^hach - negarorHK öhhhm Ba KyHHKManapHH TatMHHnaörHHa KonMaö, öanKH maxcHATHH puBo^naHTupaguraH, yHH MycTaKHn H^ogHH xaëTra, xaKHKHfi y3HHH y3H aHraamra TafiëpnafigHraH "hhcoh HHCTHTyTH" Typugup. TatnHM öocKHnnapuga hhcoh pHBo^naHHmHHHHr acocufi Me3oHnapu aKg Ba H^ogHH ^HKpnam, y3-y3HHH aHraam Ba puBo^naHTupum, y3-y3HHH puBo^naHTupum TymyHnacu (MyTaxaccucnapHH MyBa$$aKHtfraH Tafiëpnam ynyH) 3apyp, ^yMnagaH, xuccHH-upogaBHÖ Ba мoтнвaцнoн-эxтнё®; ^uxaraapHH Tammn Kunumu axaMHATnugup.

8. ^yHëKapam ^h^hach - yKyBHHnapHHHr 3aMoHaBHfi WTyKgapra moc KenaguraH axhht gyHëKapamu Ba MyHocaöaTHHH maKmaffrapum. ohhh TatnHM Myaccacacu ÖHTupyBHHcu MaKcagra MyBo^HK h^thmohh um Ba H®;ogKopnHK KoÖHHHATHra эгa Öynumu, y3 xaëTHHH, amam MyxHTH Ba y3apo anoKacuHH Kypumu KepaK.

nparMaTHK HyKTau Ha3apgaH Myrracun ManaKa omupum MexHaT pecypcnapuHH y3rapyBnaH umnaö HHKapum ®;apaëHH Tanaönapura Ba ^axoH öo3opu mapoHTnapura MocnamTupum BocuTacu cu^araga Kapanagu. Hm öepyBHHHHHr HXTHëpuga 3aMoHaBHfi öunHMnap TynnaMHra эгa öynraH xoguMnapHHHr Öynumu Ba MexHaT Öo3opu Tanaönapura ^bboö öepaguraH öhhhm, KyHHKMa, ManaKanapra эгa Öynumu, ymöy MexHaT Öo3opu xaëTH gaBoMHga Tanaöra ^bboö Öepumu uKTHcogufi 3apypaTgHp.

Y3nyKcu3 ManaKa omupum cTpareruacH Kyfiugaru öocKH^napHH y3 unura onagu: Terumnu ManaKanapHH onum ynyH Ma^öypufi TatnHM; öhhhm, koöhhhat,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

куникмаларни янгилаш; нафакат профессионал куникмаларни, балки инсон учун бошка хаётий, зарур ва оддий кизикишларни хам урганиш.

Доимий равишда малака ошириш (уни ташкил этиш, тартибга солиш, молиялаштириш ва х.к.) нафакат таълим органлари ваколатига киради, балки ходимларнинг мехнат бозорида ракобатбардошлигини таъминлашдан манфаатдор булиши керак булган бошка давлат ва нодавлат тузилмаларининг жавобгарлигига хам киради. Шу билан бирга, ходимнинг шахсий ривожланишида, унинг фаол фукаролик позициясини шакллантириш, шахснинг ижодий салохиятини доимий равишда бойитишга хизмат килади.

Когнитив парадигмага мувофик, таълимга идрок билан, ухшашлик билан каралади ва унинг жараёни - максадларини белгилаш, мазмунини танлаш, шакллари, усуллари ва укув воситаларини танлаш "квази-педагогик фаолият" сифатида амалга оширилади. Таълимнинг шахсий жихатлари мотивацион ва когнитив кобилиятларни шакллантиришга, шунингдек, бошка одамларнинг ва узларининг хатти-харакатларини семантик, киймат ва хиссий бахолаш тажрибасини туплаш эвазига камаяди. Бу ерда асосий нарса - бу шахснинг ривожланишини эмас, балки уни куллаб-кувватлаш, бу укув жараёнининг "махсули" булиб чикади, унинг максади маълум билим ва педагогик фаолият усулларини узлаштиришдир.

Фаолиятга йуналтирилган таълим парадигмаси аник "функционал йуналишга" эга. Ушбу парадигмада йуналтирувчи ролни ижтимоий амалиётнинг бир кисми булган таълим учун жамиятнинг ижтимоий буюртмаси уйнайди. Фаолият йуналтирилган парадигма доирасида таълимни максадли белгилаш бирма-бир шакллантирилади: таълим уз вазифаси буйича билим, куникма ва малакаларни шакллантиришнинг ижтимоий-маданий технологияси, шунингдек аклий ва амалий харакатларнинг умумлаштирилган усулларидир.

Шахсга йуналтирилган таълимнинг марказий бугини талабалар шахсининг касбий ривожланишидир. У куйидаги асосий коидаларга асосланади:

- дастлаб педагогик касбий жараённинг предмети булган талабанинг индивидуаллиги, узини узи кадрлаши устуворлиги тан олинади;

- таълим технологиялари барча боскичларида шахс педагогик фаолиятининг ривожланиш конуниятлари билан узаро богликдир;

- таълимнинг мазмуни замонавий ижтимоий, ахборот, ишлаб чикариш технологияларининг ривожланиш даражаси билан белгиланади ва бу келажакдаги педагогик фаолиятга мос келади;

- педагогик фаолият етакчи хусусиятга эга булиб, у ижтимоий ва касбий компетенцияни шакллантириш ва таълим, квази-профессионал, квази-

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1), Jan., 2023

педагогик ишлаб чикариш ва кооператив фаолият жараёнида булажак укитувчининг "функционал булмаган фазилатлари"ни ривожлантириш билан таъминланади;

- таълим жараёнининг самарадорлиги таълим ва фазовий мухитни ташкил этиш билан белгиланади;

- шахсга йуналтирилган таълим булажак укитувчининг индивидуал тажрибаси, унинг узини узи ташкил этиш, белгилаш ва ривожлантиришга булган эхтиёжига максимал даражада каратилган.

Шахсий-фаолиятли ёндашув узининг шахсий компонентида талабанинг узи таълим марказида - унинг мотивлари, максадлари, узига хос психологик пардози, яъни шахс сифатида талаба эканлигини тахмин килади. Укитувчи талабанинг кизикиши, унинг билим ва куникмалари даражасидан келиб чикиб, дарснинг тарбиявий максадини белгилайди ва талабанинг шахсини ривожлантириш максадида бутун укув жараёнини шакллантиради, йуналтиради ва тузатади.

Педагогик нуктаи назардан шахсий-фаолиятли ёндашувнинг асосий хусусиятларини куйидагича умумлаштириш мумкин:

- педагогик фаолиятни ташкил этиш оркали шахснинг ривожланишини таъминлаш;

- муносабатларнинг бирлиги ва педагогик фаолиятнинг шахсий ва объектив томонларининг узаро утиши;

- шахсни ривожлантиришнинг хар бир даражасида таълимни хисобга олиш ва унинг кизикишлари ва кобилиятларига буйсундириш;

- ахамиятга эга булган педагогик фаолият гоясини шакллантириш.

Демак, шахсий фаолиятли ёндашувнинг мохияти таълим жараёнини

шахсга йуналтирилганлиги, максади, мавзуси унинг самарадорлигини асосий мезонидир. Шахсий-фаолиятли ёндашув таълим жараёнини хамда талабаларнинг педагогик фаолиятини ривожлантириш (ва бошкариш) сифатида кабул килишни назарда тутган холда, ушбу жараённи улар томонидан аник укув вазифаларини (когнитив, тадкикот, узгарувчан, проекцияли ва бошкаларни) шакллантириш ва хал этишга йуналтирилганлигини англатади.

Бундан ташкари, шахсий-фаолиятли ёндашув булажак укитувчининг одатдаги талкинларини кайта куриб чикишни англатади:

а) асосан билимларнинг мулокоти, куникмаларни шакллантириш, яъни факат укув материалини узлаштириш учун ташкилот сифатида укитиш;

б) алока схемаси, укитувчи ва талабалар уртасидаги узаро муносабатлар;

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1), Jan., 2023

в) урганиш объекти факат олинган билимлар туплами сифатида. Умуман олганда, шахсий-фаолиятли ёндашув жараёнида таълимнинг куйидаги асосий вазифаси хал этилади: бу баркамол шахсни ривожлантириш учун шароитлар яратиш, маънавий, компетентли, уз-узини ривожлантирувчи ижтимоий фаол шахсни юзага келтириш.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш жоизки, компетентли ёндашувни шакллантиришнинг дастлабки шартлари замонавий дунёнинг узгарган вокеликлари ва педагогик фаолиятнинг функционал мазмуни билан мослашувчан равишда богланган укитувчиларни тайёрлаш учун пайдо булган ижтимоий буюртма хисобланган. Интеграциянинг усиб бораётган жараёнлари ва маданиятларнинг узаро таъсири шароитида нафакат танланган соха буйича чукур касбий билимларга эга булиш, балки узгарувчан ижтимоий шароитга мослашувчан булишни, яъни нафакат педагог булишни, балки уз такдирининг эгаси булишини англовчи булажак укитувчини тайёрлаш вазифаси турибди. Коммуникатив маданият ва уз-узини ривожлантириш салохияти, ностандарт вазиятларда карор кабул кила олиш кобилияти - айнан шу сифатларни ривожлантириш учун ута мухим хисобланади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Сластенин В.А., Введение в педагогическую аксиологию. - Москва.: Издательский центр "Академия", 2003. - С. 78.

2. Тарасова Н.В., Мировой опыт реализации компетентностного подхода в профессиональном образовании. Среднее профессиональное образование. -2007. - №2. - С. 36.

3. Муслимов Н.А., Уразова М.Б., Эшпулатов Ш.Н. Касб таълими укитувчиларининг касбий компетентлигини шакллантириш технологияси. - Т.: Фан ва технология, 2013. - Б. 6.

4. Уразова М.Б., Совершенствование технологии подготовки будущего педагога профессионального образования к проектировочной деятельности: Дисс. док. пед. наук. - Т., 2015. - С. 57-61.

5. Хдйитов О., Н.Умарова., Ёшларда профессионал усишга интилишни ривожлантиришнинг назарий-амалий асослари. - T.:TURON-IQBOL, 2001. - Б. 78.

6. Заир-Бек Е.С., Теоретические основы обучения педагогическому проектированию. Дисс. докт. пед. наук. - СПб., 1995. - С. 130.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

7. Юсупов Бекзод Эргашевич, & Хайитова Садокат (2019). Развитие образовательного процесса на основе инновационных подходов. Вестник науки и образования, (19-2 (73)), 42-46.

8. Юсупов, Б. Э. (2019). Инновационные педагогические технологии как фактор повышения эффективности образования. In Педагогика и современное образование: традиции, опыт и инновации (pp. 69-72).

9. Turabova, S. K. (2021). The relationship between the development of innovative thinking and argumentative competence. An International Multidisciplinary Research Journal, 11 (5), 297-300.

10. Турабова, С. К. (2022). ИННОВАЦИОН ТАФАККУР—ЖАМИЯТНИНГ БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШ МЕЗОНИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(12), 424-429.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.