Научная статья на тему 'ИНЪИКОСИ БАЪЗЕ ПАҲЛУҲОИ ФАЪОЛИЯТИ СИЁСИИ ЯЪҚУБ ИБНИ ЛАЙС ТИБҚИ АХБОРИ «ТАЪРИХИ СИСТОН»'

ИНЪИКОСИ БАЪЗЕ ПАҲЛУҲОИ ФАЪОЛИЯТИ СИЁСИИ ЯЪҚУБ ИБНИ ЛАЙС ТИБҚИ АХБОРИ «ТАЪРИХИ СИСТОН» Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
146
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
«ТАЪРИХИ СИСТОН» / ЯЪқУБ ИБНИ ЛАЙС / САФФОРИЁН / ХАЛИФА / ДАВЛАТ / СИЁСАТ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Садиров Шарафчон Ахтамович

Дар мақолаи мазкур оид ба баъзе паҳлуҳои фаъолияти сиёсии асосгузори давлати Саффориён Яъқуб ибни Лайс тибқи ахбори «Таърихи Систон» сухан меравад. Асари мазкур, ки яке аз аввалин асарҳои таърихии ба забони форсӣ навишташуда мебошад, номи муаллиф ва ҳатто номи китоб то ба ҳол маълум нест ва онро шартан «Таърихи Систон» ном гузоштанд. Қимати илмии асари мазкур хеле калон буда, он махсусан оид ба таърихи Саффориён нисбати дигар маъхазҳо маълумоти пурратар медиҳад. Аз тамоми сарчашмаҳои таърихие, ки то ба имрӯз расидаанд, танҳо дар «Таърихи Систон» аз Саффориён ба некӣ ёд карда шуда, ҳам маълумоти муфассалтар оварда шудааст. Дар таърихи Сиистон оид ба ҳаёт ва рӯзгори асосгузори давлати Саффориён Яъқуб ибни Лайс маълумоти муҳим оварда шудааст. Аз ҷумла дар асари мазкур омадааст, ки асосгузори сулолаи Саффориён Абу Юсуф Яъқуб ибни Лайс ал-Саффор аз деҳаи Қарнини Систон буда, писари як деҳқони оддӣ буд. Дар айёми ҷавонӣ ӯ ба шаҳр, эҳтимолан шаҳри Заранҷ кӯчида, ва шогирди як мисгар шудааст. Бо ин касб лақаби ӯ ас-Саффор (мисгар) алоқаманд аст, ки баъдтар он барои ворисонаш умумӣ шуд. Муаллифи маъқолаи мазкур такя ба ахбори «Таърихи Систон» карда, оид ба фаъолияти ибтидоии сиёсии Яъқуб ибни Лайс ва то таъсисёбии давлати Саффориён аз ҷониби ӯ маълумот медиҳад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION SOME STROKES FROM THE POLITICAL ACTIVITIES OF YAKUB IBN LAYS ACCORDING TO THE «HISTORY OF SISTAN»

The article examines some aspects of the political activities of Yakub ibn Lays Saffarid according to the essay of the anonymous author «The History of Sistan», which is considered one of the first historical works written in Persian, the author's name and even the title of the book are still unknown. It is conventionally called the «Stories of Sistan». The scientific value of the work as a historical source is very high, and it provides more detailed information about the history of the Saffarids than other sources. Of all the sources that have come down to our days, only in the «History of Sistan» the Saffarids with good intention are mentioned and the most detailed information about this dynasty is given. The history of Sistan provides important information about the life and work of the founder of the Saffarid state. In particular, this work states that the founder of the Saffarid dynasty, Abu Yusuf Yakub ibn Lais al-Saffar, was from the village of Karnini Sistan and was the son of an ordinary farmer. In his youth he moved to a city, probably to the city of Zaranj, and became an apprentice of a coppersmith. His nickname al-Saffar (copper) is associated with this profession, which later became generally accepted by his successors. The author of this article, referring to the «History of Sistan», provides information about the early political activities of Yakub ibn Lays and before the creation of the Saffarid state.

Текст научной работы на тему «ИНЪИКОСИ БАЪЗЕ ПАҲЛУҲОИ ФАЪОЛИЯТИ СИЁСИИ ЯЪҚУБ ИБНИ ЛАЙС ТИБҚИ АХБОРИ «ТАЪРИХИ СИСТОН»»

ИНЪИКОСИ БАЪЗЕ ПАХДУ^ОИ ФАЪОЛИЯТИ СИЁСИИ ЯЪКУБ ИБНИ ЛАЙС БАР АСОСИ АХБОРИ «ТАЪРИХИ СИСТОН»

Садиров Ш. А

Донишкадаи омузгории Тоцикистон дар ноуияи Рашт

nepo^i^n дaвлaтдopии Caффopиëн, xycyc^ aco)cгyзopи oн Яъкуб ибни Лaйc, як кaтop мaъxЕЗxoи афмиёнагй ]Viaълyмoт мeдиxaнд, ки дap миёни ornp axбopи «Тaъpиxи Сдаток» 6o ca6ity ycyл ва бaëни XOдиcтот фapккyнaндa мeбoшaд. «Тaъpиxи Оюгон» якe аз aввaлин acЕpxoи тaъpиxии бa зaбoни фopcй нaвиштaшyдa мeбoшaд, ки юми муаллиф ва xaxro юми китоб то xoeüp мaълyм нecг. Дp дoиpaи илмй otrpo шapтaн «Тaъpиxи Сиcгoш> юм гyзoштaнд. ^ишти илмии acap ^мчун capчaшмaи тaъpиxй бузург буда oн ниcбaти дигap acap^»i тaъpиxй дида poчeъ бa !abpMxM Сaффopиëн ]VIaълyмoти бeштap мeдиxaд. A ттю]]®! №ъxЕЗxoи тaъpиxиe, ки то бa имфуз pacnaan, татр дap «Тaъpиxи Ожгои» аз Сaффopиëн бa гакй ëдoвapй мeшaвaд. Му^акки^® бa ин нaзapaнд, ки мyaлшфи «Тaъpиxи cktok» як нaфap набуда ^icmn acorä ва бyзypги китоб, ки аз ибо-щки! тaъpиx то xoдиcoIи тли 1054-po дap бap ]erapaA, бa к л ш ш . Б ъ ш x г

илoвax,o rapia paвaнди xoдиcoш oüpo биcëp кугс^ ва wy^acap то шли 1295 мepacoнaд. Axбopи аз гали 1295 то coли 1325, ки oxi^ китоб ad, 6œ мюли кистти aвввaли китоб paroüy бoтapтиб oвapдa шyдaacг[7, c. 17 - 18].

Дp «Тaъpиxи Сиогон» ва дигap мaнoбeъ oид бa хдёг ва pyre^ acocгyзopи дaвлaти Сaффopиëн ]VIaълyмoти мухим oвapдa шудаЕСТ. A чумла дap acapи мазкур oмaдaacт, ки acocгyзopи cyлoлaи Cac^op^! Aбy Юcyф Яъкуб ибни Лаж aл-Сaффop аз lex^ Kapn™ Сжгон буда пиcapи як кишoвapзи oaz^ бyдaacг. Дp aйëми чдюнй у ба шaхp, эхтимoлaн шaxpи 3apaffl; кучида шoгиpди як миcгap шyдaacт. Бo ин к^ лакаби у ac-Caффop (миcгap) aлoкaмaнд аст, ки бaъдтap oн бapoи вopиcoнaш умумй шуд. Бapoдapи Яъкуб Aivip низ як мapди oддй буд. Myappüx Гapдeзй нaвиштaacт, ки бapoдapoн щэи ocyдapo , л к лл , ъ х х ш . Ч лл ë гй

нaвиштaacт «caбaби pyшди у oн буд, ки бaд-oн чи ёфтй ва дoштй чaвoнмapд будй ва 6o мapдyмoн xypдй ва низ 6o oн xymëp буду ]VIapдoнa. ... üac аз pyëia® 65a aйëpй шуд ва аз oн 4o 6a дуздй уфтоду 65a poхдopй» [1, c . 172]. Б o хдмин p oxy paвиши oüxo 65a баландии к^ат ofog ёфт.

Муюфщи axбopи 6ab8e мaнбaъxoи тaъpиxй дap щ>и IX мyзoфoти дypдacш Сжгон хямиун narox^ox 6apo! xarn ryna oдaмoни нopoзй аз cиëcaти xилoфaт xид]VIaт мeкapд. Cиcroниëн бидуни ингизopи кумак аз бя^к^ a^p вакт дacтaxoи мустакил («üx-nffip^K») - po таъин мeкapдaнд, ки ]Viyбopизa 6ap зидди xap гуна rypyxxoи мaзxaбй 55a oüxo cynypia мeшyд. Дp дaвpaи xyкмpoнии ^х^жён ин гуна дacтaxo аз зepи нaзopaт 6epyn 6apo]viEiE xoroByMon toxí^ нaмeтaвoниетaнд, ки oнxopo идopa ё capi<y6 нaмoянд [6, c. 6].

Дp аввали coлxoи 40-уми acpi IX lypyxíi Яъкуб 55a яте аз ин дaетaxoи F0зиëн пaйвacт. Aidyn у 55a як rnaxce, ки 6apoi имен ]viy6oproa мeкapд, тaбдил ёфт. Дepe нaгyзamтa, у 6a шapoфaти кувват ва ^acopan xyд myxpaт пайк) rapi, aввaлин шaxc дap байни «üx-ntóp^K» rap!!!, ки 55a cифaти xимoяItyнaндa - capxaнги шaxpи Буст шуд, ки вазифаи oн мyxoфизaт кapдaни axo^ аз ^yxxoi Fopairapi минтaкa гapдид.

Cиcroн oн зaмoн бaxшe аз дaвлaти Тoxиpиëн буд. Map^i ин давлат шaxpи Нишoпyp буд. Pac^aû, oнxo TO5iei xaлифaи БaFдoд xиcoбидa мeшyдaнд, a]]]® ниcбaтaн ]VIyетaкил буданд. A^cvio, кyдpaти oüxo 55ap Оютон заиф буд. Дp coли 846 Cornex ибни Hacp, нaмoяндaи кабилаи apa6in Бани Киюн ва ^мчун ]viy5opiß 6ap зидди xopичиëн 6a Буст o^ej. Ypo aкcapияти coranon Зapaнry Буст дaстгиpй кapдaнд. A^cvio, нфуи Ecociffl лaшкapи COTex дастаи низoмии Яъкуб ибни Лайот CЕффopй буд [5, c. 153]. Му^акки®!

a^Fofflicroim My^a^cvra^! fy6op ню бa ин Rasap acn, ки iviax 6o ьфмаки яъку6, яънe дap oяндa тaъcиcдиxaвдaи дaвлaти Сaффopиëн, Сoлex тaвoниcт, ки Faлaбapo бa дacт opazi [4, c. 89]. Co^ex ^^paIpo бa дacг гиpифтa, 13 шл aмиpи Сиетон 6o^h мoнд ш Яъкуб бoшaд фapмoндexии дacгaxoи вaйpo mpo мeкapд.

Coли 859 Q^ex дap N^^roa^o мaFлyб шуду ^ex; Cиcгoниëн бoшaд бa ^ipxavi ибни aн HaBp бaйъaт кapдaнд. Бo гyзaшти зaмoн тaъcиpи у юкиш ёфгу нуфузи Яъкуб ибни Caффopй aфзyд. Диpxaм xocn ин parç^po бикyшaд, aммo Якуб шли 861 бa oco™ чoнибдopoни yp o мaFлyб кapдa, xyд бa тaxт нишacг. Мyaллиф и «Т aъpиxи С жетон» ro^eapo чунин бaëн мeкyнaд «... ^ipxavi чун мapдй ш my^oan Якуб ибни Лж ш шук^и у anap дили мapдyмoн бидид, тap)coн шуду anap capoй ^pop пфифт, ки: Мн

. Яък ш , : Б ш п ш x у . Д x

cипoxи xerno фapмoн дрд, ки Яъкyбpю бикyшaнд. Яъкуб чун mnox ^д ш oн бидид xavi oн 4o xaivrna

ë ш г г г ш Д x -H x

бa бфуи oвapд ш шxбac ^д. Ba бaйъaт кapдaнд мapдyмoни Сиогон Яъкуб ибни aл-Лaйcpю» [5, c. 158].

^p «Тaъpиxи Cииcroн» mcaбнoши Яъкуб низ бa иaxycгин пoдшoxí^ opиëй Кaюмapc pacoидa шyдaacг [5, c. 158]. ,3ap шaш comí aввaли canxamn xyд Яъкуб (861-879) тaмoми Cиетoнpo мутеь шмуд. Мaъxaзxoи тaъpиxй, aз ^y^a «Тaъpиxи Cиcгoн» гyзopиш мeдиxaид, ки у rnaxai caxrrap, чaнгoвapи бoиpoдa ш 4acyp бyдaacт. Myxaккикoни тaъpиxи дaвлaтдopии Caффopиëи, aз чум^ aкaдeмик Б. Faфypoв дap acocи мaъxaзxoи тaъpиxй мemвиcaд, ки у то oxиpи xaenarn як нaфap мapди чaнгии om^ 6o^i мoидaacт, либocx,oи oддй бa бap мeкapд, бa nanoc вa щлин axaмият щдoдa, бa зaмин мeнишacг ш дap вaкш krapoxa! capado бa чoи бoлишт бa pyи cипapи xyд гyзoштa xo6 мeкapдaacт [3, c. 448].

Яъкуб яган нaмyди вaкIxyшиpo эътиpoф m^prnaaCT. ^p бaйни чaнгoвapoни xyn, у ;Iaлaб мeкapдacт, ки иишзoми oxammpo pиoя кyнaд. Capбoзoн aз у мeтapcидaид ш эxтиpoм мeкapдaид, awo бapoбapи ин у

x л . Яък л ш x л . С x, у

к1ф мeнишacг ш xaмaи oнxoe, ки бa яган чиз ниёзу мyxтoч бyдaид, муагакишн бa пeши у pyбapy мeoвapдaид. Яъкуб фaвpaн пapвaидaxoи бaxcнoкpo дap чoяш xarn кapдa, ^oi^ax»! шapиaтpo кaтъиян pиoя мeкapд.

Яък С ъ x , г л x п x . Д л 867 у К л л ш

кaшидa, xoкими ]VIaxaллиpo caprn^ ^д ш Xppon ш Бyшaнгpo бa дaвлaти xyд мул^ ^д. Якe aз IyзopишIapюн бa aмиpи ТoxJIpиëн M^x^aA ибни Тoxиp нaкщ мeкyиaд, ки «Bo ин шpд бa xapб xe4 нaëяд, ки cипoxe xaвлнoк дopaд вa aз кушган xe4 бoк mмeдopaид вa бeгaкaллyф вa бeнигapиш xawe xapoß кyиaид ш дуни шaмшep зaдaн xe4 rcope щдopaид. Гуй, ки aз мoдap xapбpo зoдaaиц... » [5, c. 164].

&>ли 868 Яъкуб бa cawrni гapб - бa Киpмoн лaшкap гаши^ xoкими apaб Ллй ибни Xycafe ибни ^ypaйшpo шглуб ^д. ^p «Тaъpиxи Cиcтoн» oмaдaacт, ки Ллй ибни Xycafe бa 4arnra зидди Яъкуб Турук ибни an-MyFitticpo мeфиpиcгoшд, ки Яъкуб ypo шикacт дoдa, Aлй ибни Xycaíffl ин xoдиcapю шуш^, бa Шepoз мeIypeзaд ш лaшкappo чaмъ нa]VIyдa, бa пeшвoзи Яъкуб бapю]VIaд. ^p нaзди Шep)Oз Aлй ибни Xycaíffl бте шглуб шpдидa, xyди у xaм acиp ^ифти шуд. ^p ин мyxopибa Яъкуб ганитти зиëдpo бa дacт дapoвapдa, бa Cииcгoн бapмeшpдaд [5, c. 1б7 - 168].

В. В. Бapтощд mcLana! мaзкyppo Iax^rn нa]VIyдa, бa xyrnocae oмaдaacт, ки xaлифaи Лббocй xa^a^! ин ]VIyзoфoтpo бa xap ду шaxc Яъкуб ш Aлй ибни Xcaffii пeшииxoд нaмyд, то ки мдани oнxo 4am нaгyзиp n^arn ш xaщифa aз якe p)axoй ëбaд. Capaщкoм Яъкуб шфуз oмaдy Киpмoиy Фopcpю низ бa мулки xeш xaupox ^д [2, c. 275 - 276].

Сли 870 Яъкуб rn^opa бa шapк xaparaI кapдa, Кoбyл ш Бoмиëнpo зaбг кapд [5, c. 169]. Сли 872 Бaлxy Тaxopиcгoн ^^paIi ypo эътиpoф кapдaaид.

A мaтни «Тaъpиxи Cиcroн» чунин бapмeoяд, ки тли 873 Яъкуб ;Iaмoми Хypocoн, aз чумли rornaxrn Тoxиpиëн Hишoпyppo зaбт ш oxиpин нaмoяидaи ТoxJ^pиëн Myxaм]VIaд ибни Тoxиppo capmгyн кapд [5, c. 172 - 174]. Гapдeзй xaбap мeдиxaд, ки дap pacora ]VIyкoтибoти диnщo№тй бaйни Яъкуб ш Myxaммaд ибни Тoxиp caфиpи ТoxJ^pиëн бa Яъкуб raë]®! Myxaммaд ибни ^o^^po мepacoщд, ки дap orn oмaдa бyдaacт, arap ту фиpиcгoдaи aмиpaлмyъминин бoшй, nac шншypи pacмиpo нишoн дex, то ки мaн вилoя;Ipю бa ту cyRopta] ш arap нe, бoзrapд. ^p чaвoб Яъкуб aз Iara чoйmмoзaш шaмшepaшpo кaшидa, Iyфтaacг: ^сДад вa лиюи мин ин acI» [1, c. 173]. nac aз capmгyнии Myxaм]VIaд ибни ^xjip Гypгoн ш Тaбapиетон низ тобeъ г .

Coли 875 xaщифa aщ-Myътaмид Яъкyбpo xaмчyи aмиpи Cиcтoн, Хypocoн, Тaбapиcroн, Киpмoн ш Ф , ъ л, x ш к x л п . A Яък ш x , ъ

xyди БЕFдoдpo тЕcappyф кунад. Coли 876 вай ба Hpo^ xy4y] ompn, ВocиIpo гифифт, аммю назди Дop-yл-Лкyл маглуб шуда ба map; акибнишинй кapд.

Дp «Тaъpиxи Cиcтoн» oмЕДЕaот, ки A6yEx]viai ал Myвaффaк дид, ки iap нагичаи адлкщии Яъкуб oбpyяш байни o]]]® x^e 6еленд шудаЕот ба Яъкуб шме навишта мазмуни oн чунин будааот, ки биё mope кyнe]Viy чЕXOнpo ба ту c^ope] то ту чЕXOнбoн 6omä хеме чaxoн ]Viyтобeи ту шудЕанд ва ]o oн чи фapмoн фapмoн дакр ба oн чумла биpaвeм ва бщюнй, ки ]o 55а xyüa баоанда кapдaeм, ки ]o axre байги Mycr^o^ ва ту xa]e куввати дини у кунй... ампую чун Яъкуб ба оуи Бaгдoд paфт лЕшкapи xaлифa Лл-Myътaмид ypo iap наздикии Багдад истикбoл пфифт [5, c. 180]. Гapдeзй нЕвиштааот, ки Яъкуб баъди пфифтани ^pc мexocг Бaгдoдpo низ фaтx намуда, ба чoи xaлифa ал My^mn! Myвaффaкpo нишoнaд. Ва Myвaффaк ин xowpo ба Myътaмид oшкop ^piaad. Яънe нo]VIaxo)e, ки Яъкуб ба Myвaффaк; мemвишт у cиppи oнxopo ба Myътaмид apз мeкapд. Он ia]e, ки Яъкуб ба назди Дop-yл-Aкyл pacu, Myвaффaк;

Д чл ш п x Яък ш ш x л ш x у ш

xypia, xyipo ба Ч;yндишoпyp pacom [1, c. 174]. Сши 879 Яъкуб вaфoт rapi.

Дp «Тaъpиxи Сижгон» зшф шудааот, ки Яъкуб ибни Лайо xЕфдax оoлy ]ox mopa rapia, Хypocoнy Cииcroнy Koбyлy, Синду Хрнду ^pcy Kиpмoн тoбeи у буданд «ва cиppи нeкии уву адли у шъpyф аст, ки чй rapi 6ap шpдyмoни oлaм 65ap pyзгopи xyi» [5, c. 181].

Ба чoи у 6apoiapam Ap ибни Лайо (879-900) capи кyдpaт oмaд, ки оaлтamти у 6o capi^im иоëнxo orœ ёфт. Aл-Myвaффaк; аз нoopoмиxoи Сжгон жшфoдa бурда, coли 887 Caффopиëнpo аз ^pc poнд. Aivp шчбур буд аз opзyxoи ваось кapдaни xoid]]®»!™ xyi iap оамти rap6 даот кашад ва 5o xaлифa cyлx 1^над. A xaмoн вакт, Coмoниëн, ки iap Maвapoxyннaxp xyкмpoнй мeкapдaнд, paкИ5oни аохии у шуданд. Чанг 6o oнxo бeниxoяг шадид буд ва 6o шикаоти Caффopиëн xona® ёфт. Coли 898 Aivp аз чoниби Иcмoил ибни АмЕДи covc»™ маглуб шуд. Пао аз ду гал Лмр шaxcaн ба Ооиёи Mиëнa лaшкapкaшии нaвбaтиpo poxбapй rapi. Ин дафъа чaнгxo iap назди дeвopxoи Бaлx чapaëн пфифтанд. Сли 900, xЕнгoми якe аз rn6apixo Ap acиpй афтид. Иcмoил ао^и xyipo ба Багдад фиpжтодaнд ва iap oн чo ypo катл кapдaнд. Ба акидаи шapкшинocи Ampy! В. В. Бapтолд Caффopиëн x^nam ки xoioaocmi xyipo iap Moвapoxyннaxp низ пЕxн нaмoяд, aммo ин нияти oнxo ба катъи xy^^an oнxo ompia paоoнд [2, c . 274].

Хамин тapик, «^aLp^H Сжгон» aоЕpи apзишшндe on ба laRm^^M! Caффopиëн ба xjico6 paфтa, ниобати дигap acЕpxoи тaъpиxй om ба xect ва фаюлияти шёши Яъкуб ибни Лайои Caффopй мaълyмoти пyppaтap ompia шуда, oн бoжи тaвaччyx мeбoшaд. Aммo то 1^нун acЕpи мазкур nyppa швpиди тaxкщи илмй ;apop mгиpифтaaст. ЛоЕpи мазкур гузашта аз ин ки iap бopaи Caффopиëн мaълyмoш ждиф мeдиxaд, lap бopaи тaъpиxy фapxЕнги точикoн оЕpчaшши ждиф ба myviop мeoяд.

AДAБИËT

1. ЛбуоЕъид Aôireaini ^дези. 3aíffly-fl-ax5op. Душанбе: Бударт, 20i4. 4i6 c.

2. Бaproльд В. В. Тypкecraн в anoxy мoншльcюш нamecгвия. Coчинeния. Т. i. M., 1963. 76i c.

3. FЕфypoв Б. ТЪчиюн. Тарши кЕДимгЕpин, кадим ва acpn миёна Китоби якум. ДушЕн»: Иpфoн, 1998. 704 c.

4. Fy6op F. M. ЛфIOниcroн iap маофи mptix Кбул, 1967. 756 c.

5. Таврии Сииогон. Душанбе: Бударт, 2014. 352 c.

6. Ху^в^т^ X Х К ro^ocy o вoeннoм yпpЕвлeнии пpи Caффapидax II yHernbie запиоки. N° 3 (44). Худжанд 20i5. С. 5 - 9.

7. Шaxбoзи P. Aнгpoшнимияи «Тaъpиxи Ссгон» («чЕнбЕxoи гЕъpиxй-зЕ5юншинocй»>). ^fficepraram баюи дapëфш дapЕчaи илмии loiaop PhD. Душанбе, 2020. 197 c.

ИНЪИКОСИ БАЪЗЕ ПАХДУХОИ ФAЪОЛИЯTИ СИЁСИИ ЯЪКУБ ИБНИ ЛАЙС ТОБКИ

АХБОРИ «TAЪРИХИ СИСТОН»

Дар маколаи мазкур оид ба баъзе пало фаъолияти crncrn acacгузaрu давлати Саффориён Яъкуб ибни Лаж тибци ахбори «Таърихи Сжтон» cуxaн меравад. Атри мазкур, ки яке аз аввалин а^р^ои таърихии ба забони форт навишташуда мебошад, номи муаллиф ва хатто номи китоб то ба %ол маълум не<ж ва онро шартан «Таърихи Сжтон» ном гузоштанд.

Кимати илмии аоари мазкур хеле калон буда, он мaxcуcaн оид ба таърихи Саффориён нжбати дигар маъхазхо маълумоти пурратар меди%ад. Аз тамоми caрчaшмa%ou таърихие, ки то ба имруз рааидаанд, тан%о дар «Таърихи Сжтон» аз Саффориён ба некй ёд карда шуда, хам маълумоти ^фа^ата^ оварда шудааот.

Дар таърихи Сижтон оид ба хаёт ва рузгори acacгузaрu давлати Саффориён Яъкуб ибни Лaйc маълумоти мухим оварда шудааат. Аз цумла дар атри мазкур омадааот, ки acacгузoрu cулoлau

Саффориён Абу Юсуф Яъкуб ибни Лайс ал-Саффор аз деуаи К/арнины Систон буда, писари як деуцони оддй буд. Дар айёми уавонй у ба шар, э^тимолан шар Заращ кучида, ва шогирди як мисгар шудааст. Бо ин касб лацабиу ас-Саффор (мисгар) алоцаманд аст, ки баъдтар он барои ворисонаш умумй шуд.

Муаллифи маъцолаи мазкур такя ба ахбори «Таърихи Систон» карда, оид ба фаъолияти ыбтыдоыы сиёсии Яъкуб ибни Лайс ва то таъсысёбыи давлати Саффориён аз чрниби у маълумот медихрд.

Калидвожахр: «Таърихи Систон», Яъкуб ибни Лайс, Саффориён, халифа, давлат, сиёсат

ОТРАЖЕНИЕ НЕКОТОРЫЕ ШТРИХИ ИЗ ПОЛИТИЧЕСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ЯЪКУБА ИБН ЛАЙС ПО СВЕДЕНИЯМ «ИСТОРИИ СИСТАНА»

В статье рассматривается некоторые аспекты политическое деятельности Якуба ибн Лайса Саффарида по сообщениям сочинения анонимного автора «История Систана», которое считается одно из первых исторических произведений, написанных на персидском языке, имя автора и даже название книги до сих пор неизвестны. Ее условно называют «Истории Систана».

Научная ценность работы как исторического источника очень высока, и она дает более подробную информацию об истории Саффаридов, чем другие источники. Из всех источников, дошедших до наших дней, только в «Истории Систана» Саффариды с добрым намерением упоминаются и дается наиболее подробное информации об этой династии.

История Систана дает важную информацию о жизни и деятельности основателя государства Саффаридов. В частности, в этой работе говорится, что основатель династии Саффаридов Абу Юсуф Якуб ибн Лайс ас-Саффар был из деревни Карнини Систан и был сыном обычного фермера. В юности он переехал в город, вероятно, в город Зарандж, и стал учеником медника. Его прозвище аль-Саффар (медь) связано с этой профессией, которая впоследствии стала общепринятой для его преемников.

Автор этой статьи, ссылаясь на «Историю Систана», дает информацию о ранней политической деятельности Якуба ибн Лайса и до создания им государства Саффаридов.

Ключевые слова: «История Систана», Яъкуб ибн Лайс, Саффариды, халиф, государство, политика

REFLECTION SOME STROKES FROM THE POLITICAL ACTIVITIES OF YAKUBIBN LAYS ACCORDING TO THE «HISTORY OF SISTAN»

The article examines some aspects of the political activities of Yakub ibn Lays Saffarid according to the essay of the anonymous author «The History of Sistan», which is considered one of the first historical works written in Persian, the author's name and even the title of the book are still unknown. It is conventionally called the «Stories of Sistan».

The scientific value of the work as a historical source is very high, and it provides more detailed information about the history of the Saffarids than other sources. Ofall the sources that have come down to our days, only in the «History of Sistan» the Saffarids with good intention are mentioned and the most detailed information about this dynasty is given.

The history ofSistan provides important information about the life and work ofthe founder of the Saffarid state. In particular, this work states that the founder of the Saffarid dynasty, Abu Yusuf Yakub ibn Lais al-Saffar, wasfrom the village of Karnini Sistan and was the son of an ordinary farmer. In his youth he moved to a city, probably to the city of Zaranj, and became an apprentice of a coppersmith. His nickname al-Saffar (copper) is associated with this profession, which later became generally accepted by his successors.

The author of this article, referring to the «History of Sistan», provides information about the early political activities of Yakub ibn Lays and before the creation of the Saffarid state.

Key words: «History of Sistan», Yakub ibn Lais, Saffarids, caliph, state, politics.

Сведение об авторе:

Садиров Шарафджон Ахтамович - старший преподаватель кафедры истории и методика ее обучение Таджикского педагогического института вРаштском районе. Тел.: 908-81-05-00

Information about the author:

Sadirov Sharafjon Akhtamovich Sadirov - Senior Lecturer of the Department of History and the Methodology of Her Training of the Tajik Pedagogical Institute in Rashtsky district. Tel.: 908-81-05-00

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.