Научная статья на тему 'АТОМАЛИКИ ҶУВАЙНӢ ВА «ТАЪРИХИ ҶАҲОНГӮШО»-И Ӯ'

АТОМАЛИКИ ҶУВАЙНӢ ВА «ТАЪРИХИ ҶАҲОНГӮШО»-И Ӯ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
141
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
история / Джувайни / «История завоевателя Мира» / таджик / монгол / персидский / завоевание / Хорасан / Мавераннахр / хорезмшах / Иран / Багдад / history / Juwaini / «Tarikh-I Jahangushay» / Tajik / Mongol / Persian / conquer / Khorasan / Mawarannahr (Transoxiana) khwarezmids (Anushteginid dynasty) / Iran / Baghdad

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Муллоджонов Сайфулло Кучакович

Монгольское нашествие несмотря на губительные последствия для народа стал причиной развитие персидской историографии. Известные ученые этой эпохи писали об истории монгольского нашествие не на языке победителей, а на языке местного таджикского население – на персидском. Один из таких людей был Ата-Малик Джувайни выходцем из знатного рода ученых и писарей. Его прадед служил при Сельджукидском дворе. Дед и отец Ата-Малика служили у Хорезмшахов. Ата-Малик и его брат Шамсиддин занимали высокое положение при монголах. Джувайни посвятил свою историю основателем монгольской империи – Чингизхану и называл «История завоевателя Мира», который состоит из трех частей. В книге изложены состояние Хорасана, Мавераннахра и Ирана накануне монгольского завоевания, ход монгольского нашествие, захват Средней Азии и Ирана, ликвидация государство исмаилитов и частично о жизни население. Это книга является важнейшим источником по истории таджиков и других народов региона в XII-XIII вв. «История завоевателя Мира» был признан ведущими учеными мира, и в разные времена был переведен на английском, русском, узбекском и других языках мира. Сочинение Джувайни в ближайшее время будет издано на современном таджикском алфавите, который подготовил автор этой статьи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ATA-MALIK JUWAINI AND HIS «TARIKH-I JAHANGUSHAY» (THE HISTORY OF THE WORLD CONQUEROR»)

Mongol’s century, in spite of country’s devastation and harsh living condition of the people, facilitated the development of Persian history studies. In this period wise historians described the history of Mongol invasion not through the language of conquerors, but by narratives of those who were defeated, i.e. Persian – the mother tongue of Tajiks. One of such persons was Ata-Malik Juwaini, born in a family of clerks and scientists. His grandfather used to serve for Seljuk’s, both his grandfather and father served for Hakhmanids. Ata-Malik and his brother Shamsuddin were considered among those who had influence during Mongol’s rein. Juwaini named his book «Tarikh-iJahangushay» after the founder of conquerors – Genghis Khan, which is consisted of three chapters. In three chapters Juwaini narrates about situation of Khorasan, Mawarannahr (Transoxiana) and Iran in the eve of Mongol’s attack, process of Mongol’s conquer, invasion of Central Asia and Iran, destroy of Ismaili state and some of the condition of the people in this land. The book is one of the most important historical sources of Taiks and other nations in the region, without use of which one can’t describe history of XII – XIII centuries. «Tarikh-iJahangushay» has been recognized by the world famous historians as one of outstanding sources and was translated into different world languages (including, English, Russian, Uzbek, etc.). The book also has been prepared for publication in Tajik current graphic by the author and will be soon published.

Текст научной работы на тему «АТОМАЛИКИ ҶУВАЙНӢ ВА «ТАЪРИХИ ҶАҲОНГӮШО»-И Ӯ»

ТAЪPИX BA APXЕОЛОГИЯ I ИСТОРИЯ И APXЕОЛОГИЯ

AТОМAЛИKИ MyBAHHH BA «ТAЪPИXИ ^Л^ОНГУШО^^И У

МуллоцоновС К

Донишгощ миллии Тоцикистон Бeштapи мyappиxoни oлaм иcгилoи кишвapxoи Шapкpo as ^ниби лaшкapи Fopaтгapи мyFyл аз бyзypггapин фoчиaxoи тaъpиx мeдoнaнд. Ибни Acиp, ки шox,иди ин тpoжeдй буда, дap кигOби мaъpyфи xeш - «^-^мил фи-т-тaъpиx», навиштааст, ки «аз ибтидoи oлaм тo дaмидaни cypи Иcpoфил xoдиcae бa ин бyзypгй игтифoк науфтодазст». У пac аз бappacии фитнаи мугул мeнaвиcaд, ки «шoяд тo инк^^и oлaм ва пoëни ^ax,oH мapдyм чуиии xoдиca ва чунии кавми xyHxopepo, ки нaзиpи oHpo чуз Яъчучу Маъчуч нaбoшaд, набинанд»[4, 345]. Мyappиxи aвpyпoй Кoнcтaнгин д'ОcüOн 63p ин бoвap буд, ки «одмлаи мугул бeштap шaбexи оснexaи ocмoнй буд».

Бeгyмoн, capнaвишти фaлoкaтбopи точи^н дap pocгoи ин оах,наи шум, ^mcrao нaxoxaд буд; фoчeaи мугул бyзypгтapин нacлкyшй ë гeнoдcиди точи^н дap тули тaъpиx талаккй мeшaвaд. Бита 63p мaнoбeи муътамад, дap х,ич дaвpy зaмoнe чун ахди мугул capзaмини мo ба ин вax,шoният пoймoлy мapдyмoнaмoн ин гуна б^ахмЕна катлшм нагашта будаанд. Сайфи Фapгoнй (1232-1307), аз aдибoни нoмдopи мo, ки дap oн зaмoни нахеу мycибaтзo ба дyнë oмaдaвy pyBrap кapoнa ^да, дap шeъpe чунин мeгyяд: Бap capи xoкe, ки тойгахи ману туст, Хуни aзизoн ба coни o6 paвoн буд. Оби бакэ аз paвoни xaлк; гypeзoн, Бoди фaнo аз махабби rçaxp вaзoн буд. Зулм ба xap xoнa лoнa кapдa чу xano^ Aдл чун ан^ зи чашми xan^ ниxoн буд [2, 86].

Иетиши гaйpимyнтaзиpa ва iopo4y кyштopи бeaмoни мугул дap xoлe шуъла заду ба авчи фaлoкaт pacид, ки capзaминxoи мo - Мoвapoyннaxpy Хypocoн 6o pyшди кишoвapзй, пeшaвapй,шaxpcoзй ва paвнaки кopи бoзapгoнй ба пeшpaфтxoи азими ик;гиcoдй дает ëфтa буданд ва мaнoбeи тaъpиxию илмии acpxoи X-XI[(IV-Vl^ x.к;.)-po«acpи зappини чaxoни иcлoм» ваоф кapдaaнд. Мaxз дap xaмин дaвpa oüopи бyзypгe дap заминаи фалоафа, илoxиëт, нучум, адабиет, тaъpиx, чyгpoфия, pиëзй ва г. дap кaлaмpaви бyзypги xилoфaти мycyлмoнй oфapидa шуд. Шaxpxoи бyзypги точи^н (Хypoоoни Бyзypг), ба мoнaнди Сaмapкaндy Бyxopoв, Хopзaмy Мapвy Бал^ Нишoпypy Tyc, Чoчy Фapгoнaвy X,apoiy Рай дap paдифи Бaгдoдy Димишку К^^аву Aндaлyc xaмчyн мapoкизи мyxимy кoнyни илму адаб шyxpaт ëфтaнд. Aммo дap муддати кaмтap аз панч coли фoчeъaи мугул ин xaмa oбoдиxoвy пeшpaфгxoвy дacтoвapдxoи пypшyкyxy бeнaзиp - мактабу мaдpaca, rçacpy кoxxoи гyнoгyн ва мacчидy кopвoнcapoвy бoзop ва тaмoми ниxoдxoи илмиву бинoxoи oбoдy мaъмyp кyнoми гypгoнy шaгoлoни чингизй гашт.

Мyгynxoи бадвй ба чинoятxoe даст заданд, ки дap xaмaи тaъpиxи бaшap наз^у мoнaнд нaдopaд. Сaxpoи мугулу aнбyxи caxтиxoи oн аз Чингиз як шaxcияти бepaxм, xaшин, xyнcapд, xapизмaтик ва KOнyнгyзop coxт. У, ки дap чoмeъaи нимaвaxшивy бoдияxoe, ки бye аз oбoдй нaбypдa буданд, 6o xaмин тypфa мapдyмoни ëбoии мyдoм машгул ба дуздию poxзaнию xyнpeзй ва гoфил аз xap гуна дoнишy мaъpифaт кaмoл офта буд ва 6o xap гуна с^дй, 6o кишoвapзию пeшaвapию дoнишпapвapию шaxpнишинй душман буд. Хамн гуна ки аз катли oми capтocapй xanoвaт мeбypд, аз бaoтaшкaшидaнxoвy xapoбy вaлaнгop кapдaни шaxpy pycтoxoи мaъмypy пypшyкyx xaм нашъат мeбypд. Taъpиxнигopи шoxиди бeдoдиxoи y, нашъати ин аз катлу кушт-op чунин кaлaмдoд кapдaacт:

«Aйши мapд oн аст, ки ëгиpo capзaниш кунаду oнoнpo аз бex бapaндoзaд ва чашми aзизoни эшoнpo бигиpëнaд ва 63p axтaгoни фapбexи зинзappини эшoн бapнишинaдy шикаму нoфи xoтyнoни эшoнpo ЧOмaи xo6 оoзaд ва лабу дaxoни эшoнpo бибycaд»... Бo чунин вacф аз ин кавму аз ин пeшвoи дapaндaxyи oн ба чуз lopo^y тaчoвyзy cyxiopy куште^ дигapчй интизope мeтaвoн дoшт? !

Ин xaм аз xyштoлeъии Чингиз буд, ки дap xaмcoягии yßy дap capзaминe, ки каблан шoxoни мук^^, ба миcли Toxиp ибни Xyca™, Яъкуби Лaйc, Иcмoили Сoмoнй, Мaxмyди Faзнaвй, Мaликшoxи Салчукй capвapй кapдaaнд, ин 6op Мyxaммaди Хopaзмшox, бeшaxcиятe, xyдxoxy caбyкcope, т-apcy ва тaнoоснe 6o xoнaдoни фocидaш, дap paъcи мoдapи тaмoмxoxy xaмaкopaи y - Tapкoнxaгyн, ки маншаи аалии бадбаxтиxoи ин cyлoлaвy мoяи фигнаву фoчиaи кавми мo аст, фapмoнpaвoй мeкapд. Taмoми xoкимoни caбyкcapy чинoяткopи xopaзмшoxй аз бacтaгoнy пaйвaндoни мoдapи Хopaзмшox - Tapкoнxaгyн буданд. Tap^rnd-ym мyфcaдaи бaдбaxт шадидан мaгpypy мyтaкaббиp, aммo дyp аз дoнишy xиpaд буд, ки дap пoëни raop 6o аад xopию тaвxинy тaxкиpи acopaт дap дасти мyгyлoн бацтому гyмнoм аз чaxoн дapгyзaшт.

TapraM пайваста дap yмypи идopии кишвap дaxoлaт мeкapд - дaxoлaтxoи бeчoвy нoбиxpaдoнa ва мyxликy фoчeъaбop. Ма^ми paфeъи фapзaндaш, Сynтoн Мyxaммaди xopaзмшox, бapoяш apзиши пaшизe нaдoшт. Taproomon^ 63p замми чoxтaлaбию кyдpaтxoxй, аз чумлаи зaнxoи xyшгyзapoнy aйëш буд. Пepoмyни paвoбити пинxoнии Tapкoнxaгyн 6o шaйx Мачи^ддини Бaгдoдй, ки мучиби

бадгумонии Султон Мухаммад ва катли суфии машхур гардид, манобеи ин давра навиштаанд. Кор бар Мухаммади Хоразмшох то чое гарон буд, ки у боре ба султони гурй пешниход кард, ки модарашро ба хамсарй кабул кунад, то шояд аз чафову тааррузи ин фочираи гаммоз рахой ёбад. Яке аз омилхои фочиаи чингизй низ аз нахсониятхои Таркон буд, зеро шахрдори Утрор - Гойирхони Инолчак, ки аз хешовандони наздикаш ба шумор мерафт, даст ба чинояти каснадидаву нашнидае зада, 500 точири шлибан мусулмонро, ки фиристодагони Чингиз буданд, ба куштан дод [4, 323]. Хони мугул дар баробари ин чиноят аз султон хост, ки Инолчакро ба у супорад. Аммо султони бечуръат аз хокими гумоштаи Тарконхотун харосид ва ин бор низ сафиронро бар хилофи одобу мукаррароти дипломатй катл намуду ришу абру тарошид. Ичборан тарошидани риш дар миёни миллали Шарк (аз чумла точикон) ихонат нисбат ба як мард дониста мешавад. Ва Чингиз дар баробари ин худсарй тахаммул аз даст доду бо урдуи бузурги хунмаст вориди сарзаминхои мо шуд ва тавре дар сарчашмае зикр шуда, ин кавми вахшй «омаданду канданду сухтанду куштанду бурданду рафтанд».

Набояд аз хадди инсоф бигзарем ва танхо аз харобиву мусибатхои ахди мугул бигуем. Аз ин ру, ба кавли Хоча Хофиз «айби ман чумла бигуфтй, хунараш низ бигу» кор баста, ба чанд нуктае, ки хосили хамлаи мугул буданд, ишора мекунем, ки хилофи бовар буда, мучиби хайрати донишмандон низ гаштааст. Яке аз ин паёмадхо истикрори назму сабот ва инзиботи собиту катъй дар каламравхои ишголии мугул буд. Чузчонии муаррих, ки нафрати беандозаи худро ба мугул пинхон намедорад, эътироф мекунад, ки дуздию дуруг гуфтан дар сафи лашкари Чингиз вучуд надошт ва хар киро бо ин ду чурм мегирифтанд, ба ашадди мучозот махкум мекарданд. Агар касе аз мардумон вом мегирифт ва се бор карздор ё варшикаст мегашт, чазояш марг буд. Куштори саросарй ва бархурди котеъона бо хар гуна тахаллуфу эътироз чунон назму амниятеро пойдор кард, ки агар зане дар танхой мехост сафар кунад, метавонист кисаи зарро аз Пекин то Багдод томму тамом бирасонад ва дар масири харакати хеш, хеч кас мутаарризи у нагардад.

Дигар нуктаи мухим он аст, ки дар ростои ин хама заволу харобиву кушторхои мудхиши мугул ба таври эъчобангез дар Эронзамин шуъбаи махсусе аз адабиёт, яъне фанни таърих падид омад ва сареъан рушд намуд. Дар ин ахд таърихнигории форсй ба хадди камоли худ расид. То ин дам голиби осори таърихй бо забони арабй нигошта мешуд (Табарй, Наршахй, Утбй ва г.). Сукути Багдод (соли 1258) хамчун тахтгохи хулафои аббосй, ки рахбари маънавии чахони ислом ва забони расмии хилофат буданд, бар сайтараи комили тозй дар забону адабу дину ойин поён бахшид. Аз ин пас дар каламрави густардаи Эрону Осиёи Марказй хатто осори динй низ ба забони мардумони ин минтака - порсй нигориш меёфт.

Мухимтарин омили рушду тараккии фанни таърих дар замони хукумати фарзандону наберагони Чингизхон шавку алокаи онон ба забту сабти хаводиси таърихй ва футухоту кишваркушоихои эшон будааст.

Таърихнигории форсй дар ин замон ба таври бесобикае пешрафт кард ва нафистарин кутуби таърихй навишта шуд. Забехуллохи Сафо, донишманди бузурги адаби форсй, рушди таърихнигории ин замонро чунин арзёбй мекунад: «Таворихе, ки дар бораи ин хучуми бузург кариб ба хамин вокеа навишта шуда, хама пур аст аз зикри чиноёту фачоеъи аъмоли вахшиёни мугулу татор. Бетардид ин вокеа фачеътарин вакоеъе буд, ки то хангом дар таърихи Эрон рух дод ва баъд аз он хам хеч гох назире наёфт» [16, 243]. Осори човидонаи «Ч,омеъу-т-таворих»-и Рашидуддини Фазлуллох, «Тачзияту-л-амсор ва тазчияту-л-аъсор ё Таърихи Вассоф»-и Абдуллох ибни Фазлуллохи Шерозй, «Таърихи Гузида»-и Хамдуллохи Муставфй, «Мачмаъу-л-ансоб»-и Шабонкорай дар ахди хукумати мугулу ворисони он таълиф гардид.

Ва дар ин давра, асари устод Алоуддин Атомалики Чувайнии Сохибдевон, яке аз шахсиятхои номдору муассир дар тахаввули фархангу адаби форсй, бо номи «Таърихи чахонгушой» дар сахнаи дониш падид меояд, ки бо чомеъияту диккати назари олимонаи нигорандаи он, бетардид, аз мухимтарин осори таърии адаби порсй эътироф шудааст. Аммо бо камоли таассуф бояд бигуям, ки ин таърихномае, ки аз рузгори пурфочеаи точикон хикоят карда, як тан аз точикон онро бо забони точикон нигошта, дар кишвари мо хеч гох нашр нашуда ва дар бораи он низ иттилооту огохии нухбагони точикро андак ёфтам.

Алоуддин Атомалики Чувайнй соли 623-и хичрии камарй (1226 милодй) дар дехаи Озодвори шахри Чувайни Хуросон, наздик ба Нишопур, ба дунё омад. У аз хонаводаи маъруфу номдори Чувайнихост. Дар рузгори Ибни Руста - (асри Х) Чувайн яке аз сездах дехкадаи Нишопур ба шумор мерафт. Хокими Нишопурй (933-1014) донишманди маъруф, зимни тавсифи Чувайн ин хокро ^«хостгохи авлиёву уламо» хондааст. Дар вокеъ, садхо донишманди тирози аввали таъриху тамаддуни Эронзамин аз ин марзи пургухар бархостаанд. Сокинони Чувайн точикон, асосан суннимазхаб ва пайравони фикхи Имом Шофеъй буданд. Самъонй - (1113-1167) дар китоби «ал-Ансоб» ба ин нукта ишора мекунад [14, 128].

Чадду обои Алоуддин Атомалик низ ахли девону даргох буданд ва дар ахди Салчукиёну Хоразмшохиён умури девониро сомон медоданд. Насаби Атомалики Чувайнй дар манобеи таърихй бад-ин гуна сабт шудааст: Алуоддин Абулмузаффар Атомалик ибни Бахоуддин Мухаммад ибни Шамсуддин Мухаммад ибни Бахоуддин Мухаммад ибни Алй ибни Мухаммад ибни Мухаммад ибни Мухаммад ибни Алй ибни Мухаммад ибни Ахмад ибни Исхок ибни Айюб ибни Фазл ибни Рабеъ ибни

Юнyc ибни My^^^aA ибни Aбдyллox ибни ^йотн. МyнIaxaбyддин Бaдeъии кoтиби 4yBa™s aз дaбиpoни мaъpyф Ba бинoбap pивoятe, paиcи дeвoни иншoи axди Султон Сaнчap бa шyмop oмaдa, яке as ниёи Aтoмaлики 4yBaMm бyдaacт. Tacнифaгe низ бa y ниcбaт дoдa мeшaвaд, ки aз чyмлaи orao китоби нaфиcи «Aтaбaтy-л-кaтaбa» мeбoшaд. Ин китоб нaмyнaи бapчacгaи мypocилaг Ba нoмaнигopии дapбopй 6o зaбoни пopcиcт, ки то зaмoни мo pacидaacг.

Фapзaнди Бaдeъyддин - Шaмcyддин Myxaммaди 4yBa™s, ки чaдди Aтомaлик ad, as мyкappaбoнж дapгox,и Султон Myxaммaди Xopasмшox (1220-1220) Ba пж^и y Чaлoлyддинж Maнгyбepнй (12201231) бyдaacг. Пaдapи Aтомaлик - Бaxoyддин Myxaммaд, пac aз иетиши MoBapoymaxpy Xypocoнy Эpoн as чoниби мyFyлx,o бa xидмaти дapбop чaлб шyдa, cox,ибдeвoни Xypocaнy Mosaндapoн тaъйин мeгapдaд. Ин xoдиca дap шли 633-и х,.кк. (1235-и м.) иттифoк; yфтoдaacт. Бaxoyддинж 4yBaMm то oxHpm pyзи x,aëги xyд (coли 651 x.rç. / 1253-1254-и м.) дap xидмaти дapбopи мyFyл rçapop дoшт Ba дap зaмoни Уктой Ba X^o^ мaвpиди эътимoди шмали мyFyл бyдaacг. 4yBaMm дap acapи мaъpyфи xyд - «Taъpиxи чaxoнгyшoй» чaнд мaвpид мaъмypиятx,oи пaдappo ëдoвap шyдa, бope xaм aшъopи apaбии вaйpo oвapдaacт [17, 128].

ду фapзaнди Бax,oyддин - Шaмcyддин Myxaммaд Ba Aлoyддин Aтoмaлик дap yмypи идopии мyFyл нaкщи бopиs гyзoштaaнд. Шaмcyддин Myxaммaд дap axди X^o^ Ba пиcapaш Aбoкooн (1265-1282) вaзиpи aъзaми Илxoнoн буд. У mc as xoн дyвyмин шaxc дap кaлaмpaви Эpoнy ^oßy Рум Ba кимте aз Шoм бa шyмop мepaфт. ,3ap aвчи кyдpaтy икгидop capвaтy aмвoли y чyнoн зиёд гашт, ки дapoмaди pyзoнaи вaй дax xaßop динop тaxмин кapдa мешуд. Xaмsaмoтон вaйpo бa чуду кapaмy caxo cитyдaaнд. Ин xaмoн Шaмcyддин Myxaммaди caxибдeвoн ad, ки Сaъдй кacидaи FappoBy aшъopи c^ope дap cитoишaш нaвишгa. Чyнoнки дap ^жде Шaмcyддинpo чунин мecитояд:

Ч^ни дoнишy aбpи caxoBy кoни rapa^

Сипexpи xжшмaтy дapëи фaзлy кух,и Barçop!

Aмини Maшpикy MaFpиб, ки мулку дин дopaнд,

Бap pa^H paвшaни y эътимoдy иcгиsx,op!

Xyдoйгoни cyдypy зaмoнa, Шaмcyддин,

И^ди куббш иcлoмy ^бл^ зyввop!..

Mapo xasop зaбoнн фacex бoяcгй,

Ки шу^и нeъмaти вaй кapдaмe яке зи xa3op! [8, 485-486]

Aлoyддин Aтoмaлик xaнyз чaвoн буд, ки бa кopи дeвoнy дapгox,и мyFyлxo чaлб гapдид. У 15 coл дaбиpи xocœ Aмиp ApFyн - xoкжми мyFyли Эpoн, Гypчиcтон Ba Оcиëи Xypд буд.

Aтомaлик дap ca<^apxo бa ^apoy^y^, пoйгaxти импepияи wyFy^ ApFy^o x,aмpox,й мeкapд Ba дax шли yмppo дap ин шклу ингищл cипapй кapд. Чyвaйнй дap дeбoчaи китоби xeш мeнaвиcaд, ки «Aз xyдoвaндoнн фasлy aфзoл, ... caзaд, ки бap paкoкaтy кycypи aлфoзy ибopaг aз poxж кapaм зaйли aBBy aкoлaт пyшoнaнд. Чй муд^ти дax caл мeшaвaд, ки той дap pox,и иFгиpoб нжxoдa ad Ba as тaxcжл ичтинoб нaмyдa Ba aвpoкж улуми нacч aлaйxи aнкaбyт шyдa Ba нукуши oн aз cax,ифaи xornp мaxв гашта». [17,131].

У 6opxo as БaFдoд osими Эpoн, Xypocoн Ba MoBapoymaxp гapдидa, то пoйгaxти импepaгypии мyFyл шaxpи ^apoкypyм pacидaacг. ,3ap ин ca<^ap тaмoми кaлaмpaви импepaгypиpo дapнaвapдидa, 6o aвзaъy ax,вoли кншвap aз нaздик oшнo шyдa, бapoи тaълифaги xeш мaвoд чaмъ oвapдaacг. Taъpиxи бaъзe caфapxoи y низ мaълyм ad. Aз чумл^ дap cai^xo® coлx,oи 1247, 1249, 1251, ки бaъзe aз oн мycoдиф 6o вoкeax,oи мухим бyдaнд, Чyвaйнй шиpкaт вapзидa. Дap «Taъpиxи Чaxoнгyшoй» фacлepo 6o нoми «Зикpи тaвaччyxи A^p ApFyн бa кypилтойи 6y3ypo> иxтиcoc дoдaad. Дap ин кжcмaт пepoмyни бapгyзopин кypилтойи caли 1251 Ba мacиpи xaparara Aмиp ApF^ бa кypилтойpo пypшeбy фapos тacвиp кapдaad. Aß кaлoми Чyвaйнй чунин бapмeoяд, ки xaбapи бapгyзopии кypилтoй бa capocapи кaлaмpaви импepaгypй pacoндa мешуд Ba caфиpoн (илчиён) as чapaëни кopи кypилтой низ мyнгasaм xaмapo oгox мeкapдaнд.

ab мaтни «Taъpиxи Чaxoнгyшoй» чунин бapмeoяд, ки A^p ApFyн ниcбaт бa Aтoмaликн Чyвaйнй эxтиpoми xocc дoшг Ba дacиcaxoи cyxaнчинoнy xacyдoнaи дигap точикoн дap бopaи ypo бa чaвe нaмexapид. 4oe дap xaмин acap бa ин ишopaт фapмyдa мeнaвиcaд: «Чун бa нoми мaн pacид, пoдшox фapмyд, ки aгap 6o y (яъне 6o Чyвaйнй - С.М.) cyxare xad, дap xaзpaти мo ap3a дopaд, то xaминчo иdикшoфи oн paвaдy мacлaxaти oн гуфгв шaвaд. As oн гyфтa (cyxaнчин - С.М.) пyшaймoн шуду y3p xod Ba a3 oн чo 6a MapB 6a xидмaти Aмиp ApFym>. Сoли 654-и хк. (1256-и м.) A^p ApFyн Aтoмaликн Чyвaйннpo 6o фотехи БaFдoд Ba мyaccиcи cилcилaи Илxoнoн - X^o^ (1261-1265) мyappифй кapд Ba X^o^ иdeъдoдy гaвxapи ин чaвoнpo шинoxтa, Bañpo a3 мyкappaбoни дapгoxи xyд гвъйин нaмyд.

Дap axди xyкyмaти wyF^ 6ap capи тoчикoн xasopoн фoчиa oмaд, вaлe дapeF ки ин xaмa мycибaтy инхитот тoчикoнpo caбaк; нaшyд. Aшpoфy дoнншмaндoнн точик чун зaмoни пеш a3 xaмлaи мyFyл дap cиëx кapдaнy бaд гуфтши якдигap гуйи caбкaт as xaм мepyбyдaнд. Ин cиъoягy мyзoxамaтxo rooprap меуфтоду ca^xo мaF3xoи мyгaфaккнpи точик тaвaccyти xyди точикoн бapбoд мepaфт [9, 24-27]. Вoжaвy ибopaxoи мaкp, xyдъa, cyxaнчин, xyccoд, тaзвиp Ba мyзaввиp дap мaнoбeи ин дaвpa xeлe мaъмyл бyдa, a3 гycгapиши чунин aъмoл дap ин зaмoн шaxoдaт мeдиxaд. Яке a3 paкибoнж Aтомaлик Maчдyлмyлк нoм

точики дж^ буд, ки 6opxo к^нда буд, paкибpo назди Хулжу бацтом осзaд. Хдмин тaвp, бapoдapoн Шaмcyдцин Myxaммaд ва Aлoyдцин Aтoбaк мaвpиди тyxмaтy oзop rçapop г^ифта, бeштapи оapвaтy aмвoли oнxo мyосдapa гapдид.

Сoли 680-и x.^. (1281-1282-и м.) Л^мал™, Чувайнй аз таъкибу банду пapeшoнй paxoй ëфтa дyбopa p^œ шaxpи Бaгдoд гapдид. Taвpe y навишта, ин paxoй ба оабаби ба тш1 нишаотани Axмaди Ta^op (1282-1284), ки «xaтиpи xyмoюни» y аз cyxанчиниxoвy мyзaввиpoн бeзop буд, иттифoк; yфтoдaacт. Бapoдapoн Aтoмaликy Шамоудцин «бe oн ки аз чoниби xap ду бapoдap иnтимoоe paвaд ë аз apкoни давлат кате тaзaккyp кунад>> дyбopa ба шyгnxoи мyxим интиcoб шуданд. Aтoмaлики Чувайнй paиcи шaxpи Бaгдoд, ки дap ин мудцат «бфавнак мoндa буду xapoбй 6o aъмoл pox ëфтa» таъйин гapдид. Шамоуддини Чувайнй вoлии Xypocoнy Moзaндapoнy ^orçy Appoнy Озapбoйчoн гapдид ва дap идopaи Рум 6o Салчукден мyшopакaт дoшт. Xopy^ пиcapи Шамоуддини ЧУвайнй низ xoкими Maвcилy Apбил таъйин шуд. Maчдyлмyлки xaciwy бaдxoxи xoнaдoни Чyвaйниxo, ба оабаби кашфи xиëнaтy мaкpxoяш ва ëфт шудани таъвизу cexpy чoдy дap кopxoяш, ки пeши мугул аз aъмoли зишту нoпиcaнд буд, ба мapги китъа-кигъа кapдaн мaxкyм гapдид. Чувайнй оapнaвишти фoчиaбopи paкжби xyдpo чунин xyлoca мeкyнaд: «Пао аз ypo узв-узв ^да, ба xap ку-pe аз a^rop yзвe аз aъзoи ypo фиpиотoдaнд: capи ypo ба Бaгдoд ва даоти ypo ба ^orç ва тойи ypo ба Фopc. Ва шaxоe зaбoни ypo ба оад динop аз оapи дop биxapидy ба Taбpeз бypд ва якe аз axли acpи ин ду байге гуфт: Pyзe ду-ce cap даф^и тaзвиp шудй, Ч^яндаи мoлy мулку тaвфиp шудй. Aъзoи ту xap яте гиpифт иклимe, Филчумла, ба як xaфтa чaxoнгиp шудй>.

Aтoмaлики Чувайнй 8 чyмoдyлyлoи осли 681-и x^. (1 ceнтябpи coли 1282) дap Бaгдoд дopи фoниpo пидpyд гуфт. Чдоаци вaйpo ба Taбpeз oвapдaнд ва дap «Maкбapaтy-л-вyзapo»-и мaxaлли Чapaндoб (opoмгoxe, ки чунин бyзypгoни илму адабу cиëcaт - ^утбуддини Шepoзй, Aбдyллoxи Сaйpoфй, Сиpoчи ^aмapии Омулй дафн шудаанд) ба xoк cyпypдa шуд. Aммo бapoдapи y Шамоуддин, 6o фapмoни Apгyни мугул, дap мaвзeи Axap, вoкeъ дap вилoяти Озapбoйчoн, 4 шaъбoни шли 683-и x^. (23 oктябpи шли 1284) ба катл pacид.

Чувайнй, бe тapдид, аз xaйaти oн дилбoxтaгoни чoнcyзy фидoкope буд, ки дap poxи paxoии Ватан аз xap гуна зулму тaчoвyзy тopoчy иcтиcмop чoни xeштaн ба гapaв мeмoндy 6o кaxpaмoнй xmh оаъю тaлoшepo дapeг нaмeдoшт. Бope чун Xyroo^ аз каоабаи Xaбyшoн мeгyзaшт, oнpo xapoбy кopeзxoи ypo xyшк диду нopoxaт гашт. Чувайнй «чун xaвacy майли пoдшoxpo ба имopaти xapoбиxo мyшoxaдa намуд>>, шapxи xoли xapoбии oнpo ба apз paa^. Хушжу низ филxoл фapмoн дoд, тo шaxppo имopaт кунанду coкинoни чиnoи ватан кapдapo дyбopa фapo xoнaнд ва тaмoми мacopифи лoзимpo аз xизoнaи xocc бипapдoзaнд.

Низ xaмa xoнaдoни Чувайнй, xaмчyн Бapмaкиëни зaмoни Aббocиëн, axли фазлу адаб ва apбoби чуду кapaмy xyrap буданд. Myappиxy мyxaдциcи мaъpyф Зaxaбй навиштааот, ки xap као китс^ ба нoми эшoн таълиф мeкapд, ypo накдан xaзop динop зapи cypx чoизa мeдoдaнд. Дoнишмaндoнy yлaмo ва шyapoвy фyзaлoe чун Xoчa Нacиpyдцини Tyra, Сафиудцини Уpмaвй, Кaмoлyдцин Maйcaми Бaxpoнй, Низoмyдцини Иофaxoнй, Xoчa Ху^ми Taбpeзй ва Саъдии Ш^тей aфpoди ин xoнaдoнpo оитудаанд. Саъдй дap кacидae Aлoyдцин Aтoмaлики Чyвaйниpo ин гуна cитoиш мeкyнaд: X,ap oн ки pym ту бинад, бapoбapи Xypшeд, Mиëни pymy Xypшeд дap гyмoн мoнaд. Aчaб мaдop, ки тo зиндаам, мyxибби туам, Ки тo ба зepи заминам, ба ycтyxoн мoнaд... Aмини Maшpикy Maгpиб aлoи давлату дин, Ки пoйгoxи paфeъaш ба ocмoн мoнaд. ... Фунуни фазли тypo гaятeвy xa^e нeот, Ки нафои нaтикаpo кyдpaти бaëн мoнaд. Ty маъни зиндай дap кaмoли фазлу адаб, Ки тo Кдамат аз y дap кутуб нишoн мoнaд! [8,478-479].

Зимнан, гуфтаниот, мycaннифoнy мyдaббиpoни муноифу pocny, xaмчy панди oзoдa бaxpи xoнaндaгoн, бapoбapи икдoмaги xaйpy шoйиcтaи мapдyмпиcaнд, нoшoйиcтaгиxoepo низ аз aъмoли Aтoмaлики Чувайниву бapoдapaш ба калам кашидаанд. Ва oвapдaaнд, ки Aтoмaликy бapoдapи y, 6o oн ки тaъaммyлe кунанд аз кyбxи дyшмaнкoмй, аз xидмaтxoи б^авте ба нафъи мугули душман rnpxeB нaкapдaaнд ва дap xaмкopй 6o мyтaчoвизoни гacиб 6opxo мypтaкиби aъмoлe шуданд, ки 6o оитаму чaфoxo ва paнчy тиpapyзии xaзopoн тoчикy дигap мycyлмoнoни xyдyди Xypoоснy Бaгдoдy ^orçy Шoм xaiwpox будааот. Aммo тaвpe ба тaмoми xyкyмaтxoи муотабид ва чoкapoни orao xocc аот, cитaмгapoн мyшoвиpoнy aëдии xeшpo низ «фapoмyш» нaмeкyнaндy pyзe ба caзoи амал мepacoнaнд. Хдмин тaвp, xoнaдoни чУвaйииxo, xaмчyн Бapмaкиëн ба мyкoфaги амал pаcиданд.

Ду acap xaмчyн мepocи xaтгжи Чyвaйнй ëдoвapй мeшaвaд: яке «Tacлиягy-л-жxвoн», ки xoBm шapxи мycибaтxoи 6a capи y oмaдa Ba 6a ca6m «Taъpжxи Чaxoнгyшoй» тaълиф шyдaacг. Дита» «Taъpжxи чaxoнгyшo»-cг, ки нaмyнaи тaъpиxнoмaxoи бeнaзиpи фopcй 6axo гжpифтaacг.

«Taъpиxи чaxoнгyшoй» пеш a3 xaмa a3 ду чжxaт 6ap coиpи тaъpжxнoмaxoи xaмзaмoнaш бapтapй дopaд: нaxycгaн ки ин aввaлин acapи тaъpжxии ax^ мyFyл бyдaacг, ки pacми 6a пopcии фacex нжгoшгaнж тaъpжxpo ниxoдинa кapд. Дyвyмин имгиёзи oн - caдoкaти мyaллиф дap бaëни aвзoъy axвoли вoкeъии мaмлaкaт аст, ки ornopo 6a чaшми нyкгaбинж xyд медид Ba дакик дap xизoнaи xaгжp гжpд мeoвapд.

As мутолааи ин китоб бapмeoяд, ки мyaллиф oнpo мyддaти мaдидe Ba дap aмoкини мyxтaлифe нaвишгaacг. Зaмoни тaxминии тaълифи кжтoбpo мeгaвoн бaйнж coлxoи 1253-60 тaxмин зaд. Axбopи мyндapич дap ин кжгaбpo Чyвaйнй as aфpoди мyътaмaд Ba axли pикoби Чингизу кopгyзopoни yBy фapзaндoнaш шyнидaacг. Aммo ин acap as зaмoни таълиф шyxpaтж asим ёфт Ba пиcaнди xaгжpи умум гapдид. Беш^и мyappжxoнy aдибoн as ин китоб ëдoвap шудаанд. Чyнoнчи тaъpжxшинжcи мaъpyф Ибни Ибpй (1226-1287) мeнaвиcaд, ки axбopи xyд poчeъ ба Xopaзмшoxиëн, иcмoилиëн Ba мyFyлpo аз «Taъpиxи чaxoнгyшoй» накл кapдaacг. Myappжxoнж баъдй, аз кабили Рашидуддини Фaзлyллox, Х^^ул^^ Mycгaвфй, Mжpxoнд, Xoндaмиp Ba чанди дигap тaълифaгж Чyвaйнй 6axpaBap шудани xeшpo таъкид кapдaaнд.

«Taъpжxи чaxoнгyшoй» шoмили ce бакш аст:

Бакши нaxycг ба py3rapy ocopи Чингиз, мачмуи oдaгy кaвoнжнж мyFyл (Ëco), capнaвишгж кaвми yЙFyp, лaшкapкaшжxoи Чингиз ба Moвapoyннaxpy Xypocoн, зaвoлy инкжpoзи cилcжлaи Xopaзмшoxиëн, xyкyмaтж Уктой, Гуюк Ba axвoли Чучй жxтиcoc ёфтааст.

Бaxши дyвyм ба тaъpжxy capнaвишти дyдмoнxoи xopaзмшoxй, кapoxжгaй (кждaнxo) Ba Илxoнoни Эpoн бaxшидa шудааст.

Дap бaxши ceюм Чyвaйнй дap 6opM axди Ма^шн, лaшкapкaшии Хуюку ба Эpoн, pyзгopи иcмoжлиëн Ba дaвлaтдopии oнoн маълумот oвapдaacг.

MaB^erara наздики Чyвaйнй ба «cyлгaнж acp» Ba вoбaстaгияш ба дapбop мучиб шуд, то acapaш Bo^eM^a, caдщoнaвy бeгapaфoнa Ba дyp аз тамаллуку чoплycй бoшaд. Чyвaйнй якуним coл дap ^apoкypyм ба cap бypдa, ax6opy pивoëги фapoвoнe аз capгyзaшги мyFyлxo ба даст oвapд. Хангами забта кaлъaxoи иcмoилия Ba забги БaFдoд низ дap pикoби лaшкapи wyFyn буд. Чyвaйнй ба acнoди pacмй дaстpacй дoшг, тaчpибaxoи шaxcияш, аз чумла caфapxoи вaй низ xaнгoми таълифи acap дap нaвишгaaш тaъcиpгyзop будааст.

Дap paфти тacapyфи кaлъaxoи иcмoилиëнж Эpoн (coли 1256) Aтомaлики Чyвaйнй аз Хугоку жчaзaт гиpифт, ки кжтoбxoи аз зaмoни Х^оини Ca66ox дap Маймундиз чaмъoвapишyдapo бибинад Ba oн чиpo ки лoикж нжгaxдopй бoшaд, чyдo кунад. Оcopи бapoи xyд ßapyp Ba oлaгж нучуми pacaдxoнapo нжгox дoшг Ba бoкжpo, ки мapбyг ба кеши иcмoилия буд, биcyxт. У жггжллoи xeшpo дap бopaи Xaca™ Ca66ox Ba иcмoжлия аз китобе, ки 6o нoми «Сapгyзaшги Сaййидинo» буда, ax3 кapдaacг. ,3ap баъзе capчaшмaxo oмaдaaст, ки пaйpaвoни иcмoилия ин киpдopи Aтoмaликж Чyвaйнжpo нaбaxшидaнд Ba як гал пac чанде аз фидoиëни иcмoилй 6ap y xaмлa ^да, чанд зaxми xaE^ap заданд. Aммo чун зaxмxo мyxлик набуданд, пизишкoн вaйpo мyoлачa кapдaнд Ba Чyвaйнй чoн ба caлoмaт бypд.

Aтомaлик шoxжди гacappyфи БaFдoд, мapкaзи пaнчcaдcoлaи чaxoни иcлoм, дap гали 1258 будааст. Рашидуддини Фaзлyллox дap ин 6opa нaвишгaaст: «Хуюку ... ба каоди тacxиpи БaFдoд 6ap poxи Киpмoншoxoнy Хyлвoн paвoнa шуд Ba yмapoи бyзypг ... Сайфуддини Битикий, ки мyдaббиpи мамлакат буд Ba Xoчa Hacиpyддинж Tycй Ba coxиби caъид Aлoyддинж Aтoмaлик 6o тaмoмaти caлaгинy мулук Ba кугтоби Эpoнзaмин дap бандагй буданд» [13, 1009].

4yBa™s дap Faлиби Ba;^ мyxим, ки дap «Taъpжxи чaxoнгyшo» мyндapич coxna, xyд ё бинaфcиxи X0зжpy шoxжд будааст ё билoвocитa аз pичoлy бyзypгoни мyFyл шунидааст. Ин шeвaи тaъpжxнигopжpo мo тaнxo дap тaъpжxнoмaи yстoди фapзoнaи Xypocoн Бaйxaкии дaбжp мyшoxaдa мекунем; шаке нест, ки coxибкapoмaти Чyвaйн аз бapнoи apчмaнди Бaйxaк; мyтaaccиp гашга, 6o жлxoм аз нaвиштоpи y, pиcaлaи xeшpo тacнжф кapдaaст. 4yBa™s низ чун Бaйxaкд кaмoли тaвoзyъ нaмoиш дoдa, дap нигoшгaнж тaъpиx xyдpo нoкopoмaд Ba аз нoчopй мeшyмopaд Ba як байги apaбиpo xaм миcoл мeopaд, ки маъшяш чунин аст: «capзaминxo аз aфpoди шoиcгa xoлй мoнд Ba ман, ки axлияг нaдoшгaм capвapй ёфтам!» [17, 131].

Aллoмa ^aзвинй acapи Чyвaйнй Ba Вaccaфpo 6o xaм кжëc ^да, мeнaвиcaд, ки «Taъpиxи чaxoнгyшo» «6ap Вaccoф cимaтж такаддум дopaд». Чyвaйнй пapвapдaвy бapкaшждaи мyFyлxo буда, caлxo дap pикoби xomoM мyFyл зиста, aммo нacлкyшии чингизиён дap Moвapoyннaxpy Xypocaнy Эpoнpo xoлиcoнa тacвжp кapдaaст: «xap шaxpy xap дexaepo чанд нaвбaт кушишу rapa! кapдaнд Ba coлxo oн тaшвиш бapдoшг Ba xaнyз то pacroxe3 aгap тaвoлидy тaнocyл бoшaд, шyмopи мapдyм ба yшpи oнчи будааст, нaxoxaд pacжд» [17, 209].

Мутолааи «Taъpжxи Чaxoнryшoй», oшнoй ба oн caxнaxoи зиндaвy чaззoбy мyaccиpe, ки 4yBa™s ба cжлкж тacвиp мекашад, бидуни жxтжëp ин пypcишpo ба зexни xoнaндa мeoвapaд, ки ин шaxcиятж бeдop, муъмин, мугадаййин, xaким Ba дoнжшмaнд 6o чунин фазилату фapзoнaгй, аз чй pyBy ба чй xoтжp 6o як душмани вaxшиe гимcaли мyFyл xaмнишинy xaмкopy xaмдaст шудааст?! Дoнишмaнди фapxexтaи

aвpyпoй, мyxaккжкж тaвoнoи тaъpиxy адабиети фopcй Эдвapд Бpayн (1862-1926) оад осл мукадцам навишта буд, ки Чувайнй аз бaxти баду pyзгopи нoфapaчoм дap ниxoяти бeчopaгй бapбapxopo тамчиду cитoиш кapдaaот.

Aммo Чувайнй 6o вучуди oн ки дap xидмaти мyгynxoи нoмycyлмoн буд, 6o шидцату мaxaббaти бeaндoзa аз иcлoм ва доломият дифoъ мeкyнaд. Дз ин ки кишвapи y ва xaмкeшoнaш мaвpиди тopoчy чaпoвyли мyгynxoи бадкеш гаштаанд, шадидан нopoxaт аот. У 6o oн ки лaшкapкaшиxoи Myxaммaди Xopaзмшoxpo накд мeкyнaд ва ornopo мукадцимаи xyчyми Чингиз мeдoнaд, мapги ypo зoeъaи Чyбpoниoпaзиp бapoи иолому мycyлмoнoн мeшyмopaд. Чувайнй чaвoнмapдивy paшoдaтx,oи Сynтoн Чaлoлyдцинpo мecитoяд. Хамон Чзлoлyдцинe, ки дap бapoбapи лaшкapи «cyлтoни чaxoнгyшoй» Чингизxoн кад алам ^даву xaзopoн мyгyлpo ба дapaк фиpиcгoдa буд

Чувайнй oбoдиxoи мулкаш, шaxpy дexaги пypфaйзи тoчикoнpo, ки аз кaxpи адувви xyнoшoмy capкaш xoróo^ axгap шудазнд, 6o prn^arn калб тacвиp мeкyнaд; y шaxoдaти яке аз фaкexoни мyътaбap -Aлoyдцин Myxaммaди Xyтaниpo дap ниxoяти xyзнy aндуx бaëн дошта, xaмpaъйии xoнaдaaшpo xocил мeкyнaд. Дap чос ди^ пaйpaвии бaъзe аз xoнxoи мугул аз мacexиятpo нaкуxиш мeкyнaд; чapaëни гapaтy кyштopy cyxтopи лaшкapи xyrno^ мyгyлpo 6o уотодй каламдод мекунад. Крзй Mинxoч Сиpoчи Чузчонй (1193-1260) низ xaмзaмoни Чувайнй буда, дap «Taбaкaти Нocиpй» 6ap лaшкapи мугулу псшвоСни он метозад ва Чингизxoнpo «малъун» xигoб мекунад. Aммo набояд фapoмyш кунем, ки Чузчонй acapaшpo дap capзaмини Хинд, ки дyp аз кала^ави мyгynxo буд, таълиф кapдaaот ва ЧУвайниву пaдapy бapoдapaш кopгyзopи дapбopи мyгynxo буданд.

Чувайнй ба фанни тaъpиx ва pиоoлaти аолии он, ки ибpaт г^ифт-ан аз гузашти pyзгop аот, пойбанд аот. У xap дocтoнepo чун ойинаи тамомнамои гузашта фypcaтe бaxpи андешидану панд гиpифтaн медонад. У пapoкaндaгивy нифок ва 6ap xaмкeшoнy xeшoни xyд мyxaббaт нaвapзидaнy т^ки оилаи pax^o аз мучибсти аолии оукути дaвлaтxoи Xopaзмшoxиëнy Aббocиëн медонад. Aз ин py, иттиxoдy xaмбacт'aгиpo paмзи пиpyзии мyгynxo дониота, бо дapдy алам менавиоад, ки «Чингизxoн ва ypyги y 6ap ин мучиб аз чaxoн aкcapй г^ифт-анду баксю дами элй мезананд ва молу xapoч кабул мекунанд... Ва arap caлстини Иолом дap ибкои arçop^y пайванди ачониб xaмин коида мyмaxxaц гapдoнидaндй ва ин acoc мушайяд ва зинxopиëнpo дap xapими эшон пaнox будию каоди xeшoн дap мaзxaби мypyввaтy футуват мaxчyp ва дap шapиaти шафакату paъфaт мaxзyp шyмypдй, иcтиcoли эшон мумкин нагаштй» [17, 984].

ЧУвайнй xap cyxaнepo чун ба pиштaи тaxpиp кашад, оанади oнpo низ мaнзyp мекунад. roxe аз пиpoни мугул менавиоад ва гoxe аз apбo6и Кoшгap. ИмтиСзи дигap «Taъpиxи Чзxoнгyшoй» он аот, ки y ^parn тaъpиxpo бapoи бeдopивy oгoxии мapдyм муфид медонад ва 6ap xилoфи тaкдиpгapoëнy мyтaaccибoни pyзгopи xeш, ки тамоми воксъсту xaвoдиcи ола^о аз шумии пешонй ва xaтти capнaвишт медониотанд, вазъи мapдyмpo xocили андешаву амали онон мexиосбид. Aз чумла, пapeшoнии уламову гyмpoxии caлстини Xopaзмшoxй ва кундии мapдyмoнpo оабаби capœep гаштани мугулон мeшyмypд. Maликyшшyapo Бaxop дap «Сaбкшинocй» менавиоад, ки Чувайнй «аз удабои олимакоми адаби ropœ аот ва «Taъpиxи Чaxoнгyшoй» шoxиди адле 6ap вyфypи фазлу куввати адаб ва кacpaти завку кyдpaти ^жди уот» [1, 52].

Хapчaнд Чувайнй aоapи xeшpo дap азди xyкyмaти мyгynxo ва ба номи ож,о ^axornymo, яъне Чингизи чaxoнгyшo) таълиф ^да, аммо дap xилoли тамчиду cитoиш аз xapoбии шaxpy катлу кyштop ва pyзгopи axвoли бади мapдyмoн низ лаб фypy намебандад. A чумла, ба xaвoдиcи conxoи 1248-1251 ишopa кapдa таъкид мекунад, ки дap он дaвpa: «кopи зулму чaвp 6ap сомон pacидa буд». ,3ap чои ди^ аз paвнaк; уфтодани забони rnprä ва чойгузин шудани yйгypй ва pox СФтми aфpoди таосдуфй дap yмypи дaвлaтдopиpo бо ин шеваи гappo бaëн мекунад: «Ва забйну xammu yrnsypupo фазлу xywapu maмoм mumcaHÔ. Xap як аз абнаы савц àap au ax¡nu фусуц arnupe гaшma ва xap мyздype àacmype ва xap мyзaввupe вaзupe ва xap мyàбupe àaбupe ва xap мусшадфй мycmaвфue ва xap rncpu^ мyшpuфe ва xap maumorn нouбàeванe ва xap куны xape capu caôpe ва xap шагupàu nornoxe хyàавaнàu xypjmmy yoxe ва xap фappашe co^u6u дypбoшe ва xap цoфыe кафыe ва xap xace nace ва xap xacuce pauce ва xap soàupe yoàupe ва xap àacmаpбaнàe бyзypгваp àанuшмaнàe ва xap ^aммалe аз кacpamu мал бацaмалe ва xap ^aммалe аз мycаъaдamu ыфал 6O фycxamuxoлe» [17, 128-129].

Ин китоби Чувайнй 6ap pyйи Рашидудцини Фaзлyллox, ки аз мyappиxoни бyзypгмapтaбaти чaxoн аот ва низ ба бокии мyappиxoни дaвpaи мугулу баъд аз он таво^и бооазое гузоштааст.

«Taъpиxи Чзxoнгyшoй» аз коотиву камй ва фypyгyзopй xoлй неот. Myaллиф, тaвpe зи^ ^дем, бо xap poxe xocra юpиши мyгyлpo тaвчex кунаду oнpo мантикй ва xocили aмaлxoи бади мapдyмoнe, ки гиpифтopи xai^^ мугул шуданд, нишон дшдц. Хамчунон гoxe, тaкдиpгapoй ва ташим дap бapoбapи capнaвиштy казо xocœ чaxoнбинии Чувайнй ва мyappиxoни ди^и точик (нaзиpи Утбй, Бaйxaкй ва Mиpxoндy дигapoн) дониота мешавад. Чувайнй талош кapдaacт, ки тамоми xaвoдиcи бapoи «миллати иолом» пеш oмaдapo тaвчex кунад ва oнpo xaмчyн иpoдaи xyдoвaнд нaмoëн кунад.

Чувайнй вакте аз aмиpи Xyчaнд Teмypмaлик, ки аз xeшoвaндoни мoдapи Султон Myxaммaд ва мyнтacaби y ва кopнoмaи дypaxшoнy мoндaгopaш aлaйxи мyгynxo менавиоад, бо лaxнe мaxaббaтoмeзи xai^ox 6o тамчиду оитоиш аз y ëдoвapй мекунад ва пао аз зи^и номи y меафзояд, ки «arap Руотам дap

smo™ y будй, чуз Faшиядopии y нaкapдй». Ва ё чoe дт^ низ мeнaвиcaд, ки «чун мapдoн шaмшepзaнoн мepaфт». Вале зaмoнe аз чунбиши мapдyмии axли Topoби Бyxopo cyxaн ба миён мeoвapaд, oн coлpo caли нaxc Ba пeшвoи киёми мapдyмиpo дap «xaмoкaIy чaxoлaт адиму-л-миал» xoндa, пaйpaвoнaшpo низ «музмину мyбгaлo» мeнoмaд. Яъне, чунбиши мapдyми бумии Бyxopopo, ки чoн 6ap лаб pacидaвy poxe дигap 6aporn paxoй аз cжтaмy чaфopo намедиданд, гyмpox мeдoнaд; ба xaмoн paвиши мyappжxoни пешин. Arap Hapшaxй My^aRnaLpo, ки aлaйxи Aббocиëнж cжтaмгapy cиëxaлaм, xyдpo caпeдчoмa нoмидaнд, дyшнoм днxaд, Бaйxaкд Aлии Кyxaндизии душмани xoнaдoнн Faзнaвиëнpo дузду Fapaтгapy мyфcид мешмад Ba Шapaфyдджн Ллии Яздй capбaдopoни Сaмapкaндpo paиягж фacaдaнгeз мexoнaд. Myвappнxoнн бoлшaвикy кoммyниcгж мyтaчoвиз низ мyxoлифoни xyдpo бocмaчивy pox3aBy дузд нoмидaaнд Ba то тaъpжx будааег ин кaжгyфтopивy бeшapмй будаасту xoxaд буд.

Чувайнй дap чилди caвyми acap пepoмyни тaъpжxи иcмoилия, а^иду мaзxaби эшoн Ba дaвлaтдopжж Фoтжмиëнy бoтжнжëнж Эpoн cyxaн мepoнaд. Хapчaнд acaprn y дap ин замина низ манбаи бeбaxocг, aммo бeшгapи нaвиштaxoи y ниcбaтж ин мaзxaб Ba capнaвишгж пaйpaвoнж иcмoжлия, ки дap acpxoи миёна Faлибaн точикoн ба oн мeгapaвждaнд, мyFpизoнaaнд. У чунбиши Х^ани Сaббoxpo 6o вoжaxoи га^ж, тaзвжp ... xaüpox мекунад. Пaйвacгaни мapдyмoн ба caфи пaйpaвoнж вaйpo натичаи фжpeбy чангу пaйкopи Xaca™ Сaббox мeдoнaд. Чyвaйнй нaмexoxaд эътнpoф кунад, ки oнчй paвшaнфикpoнж точик Ba lypyxxorn мapдyмpo ба cai^rn Фoтжмиëнy дaвъaти Ха^ни Сaббox кaшoнд, натичаву acapи мустакими xyкyмaтxoи зoлимoнaвy Fopaтrapy aвбoшe чун Faзнaвиëнy Сaлчyкжëн аст. Aммo чун ;атлу raparn тoчикoнж иcмoжлй тaвaccyтж Fyлoми тypкн Maликшox 6o нoми Юpyнгoш мeнaвиcaд, oнpo 6o xyнcapдй баён мeдopaд, ки гу чунин кope дypyст бoшaдy ин бaxгбapгaшгaгoн мyстaxxикж чунин capнaвишт.

Шeвaи баёни Чyвaйнй дap кжëc 6o зaбoнж coдaвy paвoнн Рашидуддини Фaзлyллox, xeлe дyшвopy печида аст, aммo дap кaмoли фacoxaтy бaлoFaт. ,3ap дaвpaи y чoйи еабки xypocaнжи фopcии н0бpo, ки пжpoяи caxнaи адаби дaвpoнж Сoмoннëнy Faзнaвиëн буд Ba xaкжми Бaйxaк, Aбyлфaзи дaбжp «дeбoи xycpaвoнй»-и xeшpo 6o xaмин еабк ба 3eBaprn табъ кашид, cилкж баёни мyFлaкy мypaккaби opoCTa ба aлфoзy тaъбнpaги apaбй гжpифтa буд. Чувайнй, ки пaдap 6ap пaдap дaбжpy дaбиpзoдa буд Ba аз улуми афзали дaвpoни xeш бapxypдop, зeбoгyфтоpй Ba cyxaни caчъy дилpубopo низ фapoмyш намекунад.

Чyвaйнй xaмoнaнди Бaйxaкд тaъpнxнoмaи xeшpo 6o абёти Fappo, чи пopcй Ba чи apaбй, opoCTa, та^ибан дap тaмoми фacлxo ocoprn шyapoи мутакаддим [нaзиpи Araap^ Умapи Xaйëм Ba F.]-po намуна мeoвapaд, вaлe аз иcми шoиpoн ба нyдpaт ёд мекунад. Бope томи Фиpдaвcй,Унcypй Ba Сaнoиpo зикp мекунад. К^ашиду cжтoишxoи Саъдй низ бeпocyx нaмoндaaнд Ba Чyвaйнй xap raxe aшъopи джлopoи Шaйxи aчaллpo xaмчyн opoяж матлабу муддаши иншoяш oвapдaaст. Дap китоб aшъopи apaбй фapoвoн аст (нишoнe аз тacaллyги бapкaмoли муаллиф ба фapxaнгy адаби apa6); Чyвaйнй бapoи тaъйжди матолиби xyд 6opxo ба шyapoи мaшxypи apa6, нaзжpи Myгaнaббжю Aбyлфaтxи Бустию дигapoнe истинoд мекунад; ин чo xa! ба нyдpaт аз шyapo шм бypдaaст.

Вижaгжxoи ycлyбии «Taъpжxи Чaxoнгyшoй»-po Maликyшшyapoи Бaxop дap acapи apзишмaнди xeш - «Сaбкшинocй», баён ^даи^т, ки мyxимгapинж oнxo вучуди œFaxorn xocc, aфъoли кадим, фeълxoи to^c, феъли нафйи муаккад, тaкpopи фeълxo, жxтжcocaги нaxвии зaмoжp [(чoнжшинxo), чyмлaбaнджxoи мyнxacжp ба фapд Ba f. мeбoшaд, ки 6o нoми «гибки Чувайнй» мaъpyфaнд. Уетод Maликyшшyapoи Бaxop xyлocaи матни Чyвaйнжpo 6ap ce кжcм мeдoнaд: киме ба куллй мacнyъ, к^ме caдa Ba кжcмe наклшуда аз нaвишгaи дигapoн. Кимам axжppo caдaтapин матни китоб дoннстaaнд [1, 94].

Ва нуктаи дш^ oжд ба вижaгжxoи «Taъpжxи Чaxoнгyшoй», xaмчyн xycни ан^ми ин пeгyшфтоp: Чyвaйнй, ки пжpи мyвappжxoни axди мyFyл аст, xaмзaмoн мукаддами aдибoн дap вopжд coxтaнж лyF0тж мyFyлй дap нacpи фopcист. Myappжxoнж баъдй, аз кабили Вaccoфy Рашидуд дин Ba дaвpaи тeмypй низ чунин вoжaxopo wyxappap истжфoдaкapдaaнд.

«Taъpжxи чaxoнгyшoй»-po coзмoнн чaxoнжи ЮHЕСКО дap фexpистж ocoprn шoxкopи чaxoн гyнчoндaaст. Aммo «Tabprnxrn чaxoнгyшoй» 6o чунин кaлoми дyppбop, 6o ин гуна ax6opy маълумоти дакику мyxими тaъpжxй Ba умуман, 6o ин чoйгoxи paфeъ, ки мoяи тaxcинy тамчиди эpoншинocaн дap чaxoн гашгааст, то кунун ба кнpиллии точикй бapгapдoн нашудааст; мyтaaccифoнa, poчeъ ба Aтoмaликж Чyвaйнй Ba ocoprn гapoнмoяж y низ дap Toчикжcтон тaxкжкaгe чиддй cypaт нaпaзиpyфтaaст. Myaллифи ин caтpxo китоби гapoнcaнгy apзишмaнди Aтомaликж Чyвaйнжpo ба нaшp oмoдa кapдaaст, ки aнкapиб ба 3eBaprn табъ opoCTa мeгapдaд.

АДАБИЁТ

1. Бaxop Maлжкyшшyapo. Сaбкшжнocй. Texpon, 1387. -468 c.

2. Девдни Сайфи ФapFaнй. Texpo^ 1376. - 432 c.

3. Джувейни Aтa-Meлик. Иcтоpжя зaвoeвaтeля мжpa Пepeв. c англ. M. :Издaтeльcкий Дoм MaгжcIp-Пpecc, 2004. - 698 c.

4. Ибн ал-Acrnp. Aл-Кoмжл. (Taъpнxи кoмжли бyзypги жcлoм Ba Эpoн). Tapчyмaж Aлй Хoшжмиж Хoжpй. - Texpon, 1368. - 684 c.

5. Ибни Батгута Сaфapнoмaж Tap^^rn Myxaммaдaлжж Myвaxxжд. Чилди 1. Texpon, 1370. 640 c.

6. Mapro Пoлo. Книга o paзнooбpaзии мнpa// Д^ванни дель Плaнo Кapпини. Иcтоpня мoнraлoв; Гжльoм де Руб'ук.

Пyгeшecгвжя b вocточныe opa^i; Книга Mapro ^no / Пep. ИMMжнaeвM : Mbiaib, 1997. - 435 c.

7. Ибни Кacжp. aл-Бждoя вa-н-ниxoйa.Ч. 13. - 324 c.

8. Куллиёти Саъдй Бо мукаддима ва тасхехи Мухаммадалии Фуругй. -Техрон, Фуругй, 1374. -935 с.

9. Муллочон С. Тавсифи «Вилояти Тожик» дар асари Рашидаддини Фазлуллох. //Фарханг. 2013. №1. -С. 22-28.

10. Муллочон С. Накши курилтой дар сарнавишти давлат ва мардуми имперотурии мугул //Маърифати омузгор. 2019. №10. С. 24-28.

11. Нахчувонй Хрндушох. Тичорат-ул-салаф. Тасхехи Аббос Икбол. -Техрон, 1313. -440 с.

12. Петрушевский И.П. Земледелие и аграрные отношения в Иране ХШ-Х^вв.-М.-Л., 1960. -492 с.

13. Рашидаддин Фазлуллохи Хдмадонй. Чомеъ-ут-таворих. Ба тасхех ва тахшияи Мухаммад Равшан ва Мустафо Мусавй. -Техрон, Албурз, 1373. - 2977 с.

14. Самъонй Абусаъд Абдулкарим ибни Мухаммад. Китаб ал-ансоб. Тасхехи Абдуллох Умари Баруди Бейрут: Дор-ул-фикр, 1419. - 680 с.

15. Сандерз ЧД. Таърихи футухоти мугул. Тарчумаи Абулкосими Хрлат. Техрон, 1361. 334 с.

16. Сафо Забехулло. Таърихи адабиёт дар Эрон Чилди 2. -Техрон, 1355. -684 с.

17. Чувайнй Атомалик. Таърихи чахонгушой. Бо саъю эхтимом ва тасхехи Мухаммад ибни Абдуваххоби Казвинй. -Техрон, Фирдавс, 1385. 1445 с.

АТА-МАЛИК ДЖУВЕЙНИ И ЕГО СОЧИНЕНИЕ «ИСТОРИЯ ЗАВОЕВАТЕЛЯ МИРА»

Монгольское нашествие несмотря на губительные полседствии для народа стал причиной развитие персидской историографии. Известные ученые этой эпохи писали об истории монголского наществие не на языке побидителей, а на языке местного таджикского население - на персидском. Один из таких людей был Ата-Малик Джувайни выходцем из знатного рода ученых и писарей. Его продед служил при Сельджукидском дворе. Дед и отец Ата-Малика служили у Хорезмшахов. Ата-Малик и его брат Шамсиддин занимали високое положение при монголах. Джувайни посвятил свою историю основателем монгольской империи -Чингизхану и называл «История завоевателя Мира», который состоит из трех частей. В книге изложены состояние Хорасана, Мавераннахра и Ирана накануне монгольского завоевания, ход монгольского нашествие, захват Средней Азии и Ирана, ликвидация государство исмаилитов и частично о жизни население. Это книга является важнейшим источником по истории таджиков и других народов региона в XII-XIII вв. «История завоевателя Мира» был признан ведущими учеными мира, и в разные времена был переведен на английском, русском, узбекском и других языках мира. Сочинение Джувайни в ближайшее время будет издано на современном таджикском алфавите, который подготовил автор этой статьи.

Ключевые слова: история, Джувайни, «История завоевателя Мира», таджик, монгол, персидский, завоевание, Хорасан, Мавераннахр, хорезмшах, Иран, Багдад.

ATA-MALIK JUWAINI AND HIS «TARIKH-I JAHANGUSHAY» (THE HISTORY OF THE

WORLD CONQUEROR»)

Mongol's century, in spite of country's devastation and harsh living condition of the people, facilitated the development of Persian history studies. In this period wise historians described the history of Mongol invasion not through the language of conquerors, but by narratives of those who were defeated, i.e. Persian - the mother tongue of Tajiks. One of such persons was Ata-Malik Juwaini, born in a family of clerks and scientists. His grandfather used to serve for Seljuk 's, both his grandfather andfather servedfor Hakhmanids. Ata-Malik and his brother Shamsuddin were considered among those who had influence during Mongol's rein. Juwaini named his book «Tarikh-iJahangushay» after the founder of conquerors - Genghis Khan, which is consisted of three chapters. In three chapters Juwaini narrates about situation of Khorasan, Mawarannahr (Transoxiana) and Iran in the eve of Mongol's attack, process of Mongol's conquer, invasion of Central Asia and Iran, destroy of Ismali state and some of the condition of the people in this land. The book is one of the most important historical sources of Taiks and other nations in the region, without use of which one can't describe history ofXII - XIII centuries. «Tarikh-iJahangushay» has been recognized by the worldfamous historians as one of outstanding sources and was translated into different world languages (including, English, Russian, Uzbek, etc.). The book also has been preparedfor publication in Tajik current graphic by the author and will be soon published.

Key words: history, Juwaini, «Tarikh-I Jahangushay», Tajik, Mongol, Persian, conquer, Khorasan, Mawarannahr (Transoxiana) khwarezmids (Anushteginid dynasty), Iran, Baghdad. Сведения об об авторе:

Муллоджонов Сайфулло Кучакович — доктор исторических наук, профессор кафедры история древнего мира, средних веков и археология Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, город душанбе, проспект Рудаки, 17. E-mail: saifullo7272@mail.ru About the author:

MuHodjonov SayfuHoh Kuchakovich - Tajik National University, Doctor of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of Ancient and Medieval History of the Faculty of History.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.