Научная статья на тему 'ИНГЛИЗ ВA ЎЗБЕК ТИЛЛAРИДA ТУРИЗМГА ОИД ЛЕКСИКAНИНГ ЛИНГВОМAДAНИЙ ЖИҲAТЛАРИ'

ИНГЛИЗ ВA ЎЗБЕК ТИЛЛAРИДA ТУРИЗМГА ОИД ЛЕКСИКAНИНГ ЛИНГВОМAДAНИЙ ЖИҲAТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

163
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туризмга оид сўзлашув / лингвомаданий / лингвистик / туризм / саѐҳат / лексикографик. / tourist discourse / cultural linguistics / linguistics / tourism / travel / lexicography.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Яхшиева Зулфизар Шавкатовна

Мақолада туризмга оид сўзлашувнинг тизимли ва лингвистик ташкилоти бир қатор екстралингуистик омилларга, яъни шахснинг психологик хусусиятларига, унинг менталитетига, муайян етник гуруҳга, ижтимоий ва маданий турга боғлиқлигини кўрсатиш вазифасинибажаришдапрагматик нутқ сўзлашларининг тил ифодаси, уларнинг шахсиятини ишлаб чиқарувчи турига боғлиқлигикўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article shows that the systemic-linguistic organization of tourist discourse depends on a number of extralinguistic factors, namely on the psychological characteristics of a person, his mentality, a specific ethnic group, social and cultural type.

Текст научной работы на тему «ИНГЛИЗ ВA ЎЗБЕК ТИЛЛAРИДA ТУРИЗМГА ОИД ЛЕКСИКAНИНГ ЛИНГВОМAДAНИЙ ЖИҲAТЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

ИНГЛИЗ BA УЗБЕК ТИЛЛАРИДА ТУРИЗМГА ОИД ЛЕКСИКАНИНГ

ЛИНГВОМАДАНИЙ ЖИХДТЛАРИ

Яхшиева Зулфизар Шавкатовна

Жиззах давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Маколада туризмга оид сузлашувнинг тизимли ва лингвистик ташкилоти бир катор екстралингуистик омилларга, яъни шахснинг психологик хусусиятларига, унинг менталитетига, муайян етник гурухга, ижтимоий ва маданий турга богликлигини курсатиш вазифасинибажаришдапрагматик нутк сузлашларининг тил ифодаси, уларнинг шахсиятини ишлаб чикарувчи турига богликлигикурсатилган.

Калит сузлар: туризмга оид сузлашув, лингвомаданий, лингвистик, туризм, саёхат, лексикографик.

ABSTRACT

The article shows that the systemic-linguistic organization of tourist discourse depends on a number of extralinguistic factors, namely on the psychological characteristics of a person, his mentality, a specific ethnic group, social and cultural type.

Keywords: tourist discourse, cultural linguistics, linguistics, tourism, travel, lexicography.

КИРИШ

Жахон тажрибасидан маълумки, Туристик нутк сохасидаги лингвистик тадкикотлар сунгги йиллар мобайнида фаол равишда олиб борилмокда, чунки бутун дунёда жадал ривожланиб бораётган туризм сохаси уз тилига эга. Бирок, олимлар хали хам батафсил урганишни талаб киладиган куплаб саволларга дуч келишмокда. Ва бундай саволлардан бири сайёхлик нуткининг типологик макомидир. Замонавий илм-фанда сайёхлик сузлашувининг лингвистик хусусиятларини урганишга катта эътибор берилмокда, бу эса тадкикот ишининг танланган йуналишининг ахамияти ва кенглигини тасдиклайди. Шу билан бирга сайёхлик нуткининг лингвопрагматик хусусиятларини мустакил турдаги институционал нутк сифатида урганиш ва тавсифлаш. Узбек тилшунос

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

олимлари хам лугатшуносликни ривожлантиришга хисса кушадиган илмий тадкикот ишларини олиб боришни жадаллаштиришмокда. Х,ар бир сохага оид махсус суз ва иборалар, термин ва номлар алохида ёндошувни талаб этиши, уларнинг лингвомаданий хусусиятларини аниклаш ва лугатларда уларнинг талкин этилишида барча хусусиятларнинг эътиборга олиниши мукаммал лугатларнинг яратилишига олиб келади. Лугатларнинг барчага тушунарли, фойдаланишга кулай вариантда такдим этилиши, талкин ва тавсифларнинг мукаммалигини таъминлайдиган масалалар ечимига каратилган тадкикотлар хам илмий, хам амалий ахамият касб этмокда [1].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хозирги замонавий туризм экстремал, экзотик ва ажойиб турларни уз ичига камраб олади. Ёркин ва тотли таъмни хохловчилар ва пазанда ошпаз сохасига кизикувчилар учун эса гастрономик турлари ташкил килинмокда. Албатта хар бир мамлакатнинг узига хослиги унинг миллий мехмонхонаси оркали акс эттирилади. Америкалик олимлар Б.Жозеф Пайн II ва Жеймос Гилмор таъсуротларни туртинчи иктисодий таклиф сифатида урганишганда шундай хулосага келишди "таъсуротлар экономикаси узга хос хусусиятларга эга. Инсон таъсурот сотиб олаётганда, уз туйгулари ва хиссиётлари учун пул тулайди" Бундай таъсуротларни инсонларга такдим килишда гастротурлар ташкил этилади. Бундан максад турли мамлакатларнинг махаллий ошхонаси ва миллий таомларнинг урф-одатлари билан таништириш, шунингдек экзотик ва узгача таъмларни таътиш. Гастрономик туризмнинг оддий туризмдан фарки шундаки гастрономик туризмда туристлар таомларнинг узгача таъми ва таом тайёрланиш анъаналари билан танишади.

Гастрономик туризм ибораси махсус адабиётларда турлича талкин килинади "culinary tourism " - "пазандалик туризми ", "food tourism " - "озиц-овцат туризми ", "gastronomic tourism " - "гастрономик туризм ".

Биринчи бор "culinary tourism" - "пазандалик туризми" иборасини 1998 йилда Огайо штатидаги Bowling Green университети доценти Л.Лонг "инсонлар бошка маданиятларни уларнинг махаллий таомлари оркали англашади" деган гояни таргиб килишда муомалага киритган.

Эрик Вулф Халкаро озик-овкат туризм ташкилоти бошлиги "Гастрономик туризм бу - бутун дунё буйлаб узига хос, унитилмас, ноёб таомлар ва ичимликларни излаш ва рохатланишдир. Экзотик таъмни излаб

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

бутун бир дунёни саёхат килиш шартмас, уз шахридахам гастрономик тур уюштириш мумкин. Уз она шахри буйлаб хам саёхат килиш мумкин. Биз енгиб утадиган масофа, биз доимо харакат килаётганимиз каби мухим эмас. Шундай килиб, биз барчамиз "Саёхатчилармиз" ва "еювчилармиз", узимизни гастрономик туристлар деб хисобласак хам булади" деб таъкидлаб утган.

НАТИЖА

МДХ, мамлакатлари буйлаб энг оммабоп гастрономик туризм мамлакатлари рейтингида Узбекистон бешинчи уринни эгаллади. Мехмон кутиб олиш борасида узбекларга тенг келадигани йук. Чой ичиш урф одати туристларни лол колдирган одатлардан биридир. Кук чойни уч марта чойнакка кайта куйиб туртинчисини мехмонга узатишади. Узбеклар иссик об-хавода хам, хар бир таомдан сунг иссик кук чой ичишни хуш куришади. Мехмонга чойдан узатганданг сунг нонни синдириб мехмон олдига куйишади. Нон узбеклар учун энг олий неъмат хисобланади. Туристларни лол колдирадиган яна бир нарса нон турлари. Узбекистоннинг хар бир шахри узининг нони билан машхур. Масалан Самарканд нони, Куцон патири, Зомин цозон патири, Бухоро нони ва патири. Ош бутун дунёга танилган узбек миллий таомларидан биридир. Ош рус тилида плов инглиз тилида эса pilaf дейилади. Узбек ошхонасининг яна бир машхур таомларидан бири тухумбарак, асосан Бухоро хамда Хоразм вилоятларида пиширилади. Куй гуштини хуш курувчилар учун халим таоми жуда машхур.

Демак узбек гастрономик суз ва терминларни булимларга ажратадиган булсак, нон махсулотлари, хамирли таомлар, гуручли таомлар, ширинликлар ва ичимликларга булинади;

Узбек нонлари: нон, патир, цатлама, ширмон нон

Хамирли таомлар: манти, хоним, чучвара, норин, лагмон, тухумбарак, картошкабарак, сомса, кук сомса

Гуручли таомлар: ош, шовла, мастава, мошхурда, мошкичири, хасип, ширгуруч, цатицли ош

Ширинликлар: нишолда, сумалак, холва, холвайтар, навот, чак-чак, парварда

Ичимликлар: цимиз, айрон, цатиц, урик шарбати, навот чой, чой

Узбек миллий егуликлар каторига кирувчи яна бир суз "цурут ". Курут асосан Узбекистонниг тогли худудларида сотилади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

МУХ,ОКАМА

Хозирги кунда маданий сузларнинг халкаро микёсида ишлатилиши ва тилимизга кириб келиши ва оммалашиб бориши табиий холга айланган. Узбек тилидаги тамаддихона, цаувахона, сузлари, хозирги кунга келиб Лингвомаданиятшунослик глобаллашув таъсирида ресторан, кафе деб ишлатилинмокда. Бундан ташкари ресторан ва кафе хизмат курсатиш сохасидаги таомнома сузи хам хозирда меню деб юритилмокда.

Лингвомаданиятшунослик ахамиятга эга барча сузларни бир тилдан иккинчи тилга тугридан тугри таржима килинмайди, уларни транслитерация, транскрипция, калка ва таъсвирлаш каби усуллардан фойдаланиб таржима килинади [2]. Айникса туризмга оид хамда мехмонхона хизмат курсатиш сохасига оид сузлар инглиз тилида бир маънони билдирса, узбек тилида бошка маънони билдиради. Айрим сузлар эса инглиз тилида ишлатилса, узбек тилида ундай сузлар ишлатилмайди. Шунингдек хизмат курсатиш сохасида айрим хизмат турларига оид терминлар инглиз тилида мавжуд булсада, аммо узбек тилида ундай хизмат турлари мавжуд эмас. Ва уларни узбек тилига тугридан тугри таржима килиб булмади. Масалан backpack сузи инглиз тилида сайёхлар фойдаланадиган махсус сумка, узбек тилида унинг рус тилидаги варианти рюкзак сузи ишлатилади, чунки узбек маданиятида бундай сумка тури йуклиги сабабли ушбу суздан фойдаланилди. AdjRevPAR (Adjusted Revenue Per Available),ADR (Average Daily Rate), AHR (Average House Rate) ва х.к., каби хизмат турлари узбек сайёхлик терминларида ишлатилмайди, бу терминлар маъносидан келиб чиккиб таржима килинди (Урнатилган даромад курсаткичи, уртача кунлик курсаткич, уртача даража)[3].

Таржима килиш жараёнида юкорида келтирилган суз бирикмалари тугридан тугри - сузма суз таржима килинмайди ва бундай кийинчилик таржимондан махорат, лингвокултурологик ёндашув ва албатта билим талаб этади. Буюк Британия ва А^Ш каби давлатларда сугурта хизмат курсатиш сохаси яхши ривожланган:

National insurance - миллий сугурта,

Life insurance /personal insurance - шахсий сугурта,

Property insurance - молмулк сугуртаси,

Social insurance - ижтимоий сугурта,

Health insurance - тиббий сугурта,

Travel insurance - саёуат сугуртаси,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

Pet insurance - уй-уайвонлари сузуртаси,

Vehicle insurance - транспорт воситаси сугуртаси; каби турлари мавжуд булиб, миллий сузурта, уй-уайвонлари сугуртаси каби тушунчалар узбек тилида йуклиги сабабли, таржима килинганда сузга таъриф бериш усули оркали таржима килинади. Буюк Британия ва АКШ маданиятида уй хайвонларни оила аъзоси сифатида каралади ва уларнинг уз хукуклари бор деб хисоблашади. Хдмда ушбу давлатларда уй хайвонларининг тугилган кунларини ташкиллаштиришда "Pet ceremony agency" деб номланган хизмат тури нишонлашга ёрдам беради. Бундай термин ва суз бирикмаларни таржима килишда узбек таржимонларидан катта махорат ва бой маданий билимни талаб килади, чунки бундай хизмат тури узбек маданиятида йук. Улар факатгина Гарб мамлакатларида мавжуддир.

Туризм сохаси кенг камровли соха булиб, барча савдо ва маиший хизмат турларини камраб олган. Х,ар бир давлатнинг, туристлар ташриф буюрувчи масканларда суз ва атамаларнинг узига хос ишлатилишига караб икки турга булинади:

1. Махаллий;

2. Ташки;

Махаллий суз ва атамалар маълум бир худуд доирасида кулланилса, ташки суз ва атамалар халкаро микёсида ишлатилади. Асосий фарк шундаки махаллий суз ва атамалар барча махаллий ахоли томонидан кулланилиб, махаллий маданиятга хос булган сузлардир; ташки суз ва атамалар дунёнинг турли чеккаларидан ташриф буюрган сайёхлар томонидан, хамда турли маданитяга мансуб инсонлар томонидан кулланилиши мумкин [4-6].

ХУЛОСА

Айнан туризмга оид терминларни тадкдкдга багишланган ишларда терминларнинг лексикографик талкинига, уларнинг таржимада берилиши ва тиллараро чогиштирилишига багишланган булиб, узининг илмий ва амалий ахамияти билан эътиборга моликдир[17-19]. Мустакиллик йилларида туризмни ривожлантиршга катта эътибор берилганлиги, нафакат туризм сохасини ривожланишига, балки шу сохага оид лингвистик, лексикографик муаммоларни хал этилишига каратилган лойихалар, илмий тадкикот ишларининг амалга оширилишига олиб келди ва туризмга оид терминларнинг янада чукуррок урганилишига олиб келди[20,21].

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

Бирок туризмга оид терминларнинг лингвомаданий хусусиятларига оид, уларнинг лексикографик талкинларига оид ишлар ханузгача тулик амалга оширилмаган. Шу билан бирга туризм сохасига кириб келган неологизмларнинг хам бошка тилда узлашиб кетиши, уларнинг эквивалентларини танлаш муаммолари хам чогиштирма аспектда тадкик килинмаган ишларни давом килиниш долзарб хисобланади.

REFERENCES

1. Морковкин В. В. Идеографические словари - М.: Изд-во МГУ, 1970. Б. 71

2. Яхшиева З.Ш. Инглиз тилидан узлаштирилган суз ва ибораларнинг хозирги узбек тилида кулланилиши. Хорижий филология. Тил-услубий таълим. Илмий-услубий журнал. Самарканд 4(49). 2013. 15-18 б.

3. Яхшиева З.Ш. Яхшиева М.Ш. Чет тили дарсларининг таржима мукобиллигини яратиш. Соглом бола йилига багишланган "Соглом бола-жамиятнинг мустахкам пойдевори" Республика илмий-амалий конференция материаллари. Жиззах вилояти педагог кадрларни кайта тайерлаш ва малакасини ошириш институти. 16-17май. 2014. Б. 91-94.

4. Yakhshieva Z. Yakhshieva M. Progressing Comforts in the Jizzakh region of Uzbekistan. Young Scientist. 2015. 45-50 Р. (USA)

5. Дубичинский В. В. Лексикография русского языка: учеб. пособие (для вузов) [Текст] / В. В. Дубичинский. - М.: Наука, Флинта, 2009.б-35

6. Яхшиева З.Ш.БабаджановаГ. Bases of formation of Linguoculturological competence. Образование и проблемы развития общества научно-практический рецензируемый журнал №1 (5) 2018. C. 4-8

7. Яхшиева З.Ш. БабаджановаГ. Ибрагимова Д.Linguoculturology as a Scientific discipline Modern Scientific Challenges and Trends. Collection of scientific works of the International scientific conference. Issue 9. Warsaw 2018. 60-62 P.

8. Yakhshieva Z. Ochilov A. Isanova V. Linguistic and Lexicographic features of Touristic vocabulary in Uzbek and English languages. International Journal of Research. Vol.5. Issue 18. New Delhi 2018. 28-29th June. 72-77 P.

9. Yakhshieva Z. Linguistic Features of Tourism vocabulary. Science and Beyond Publishing UK. British journal for social and economic research. Vol.3. Issue 5. October 2018. 15-18 P.

10. Yakhshieva Z.Sh. Djumabaeva J.Sh.Babadjanova G.B. Terms of tourism in English and Uzbek vocabulary. Хорижий тилларни укитишнинг долзарб муаммолари. International scientific-practical conference. Фаргона. 10 апрель. 2019. Б. 274-276

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1346-1352

11. Yakhshieva Z. Yakhshieva M. Ecotourism as a subsystem of tourism in Uzbekistan. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences EJRRES Vol.7 №12. 2019. 220-223 P.

12. Yakhshieva Z. Functioning of Tourist lexis in the discursive space. Journal of Critical Reviews. Vol.7. Issue 5. 2020. 463-465 P.

13. Yakhshieva Z. A set of terms as the principles of their ordering and description. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD). Volume: 5, Issue: 2 February 2020. 374-376 P.

14. Yakhshieva Z. Features of the formation and development of Tourism and its terminology. International scientific-practical conference. XXI century skills in language teaching and learning. Jizzakh. April 24. 2020. 478-480 P.

15. Yakhshieva Z. KhudoynazarovaDilora. Discourse As a Unit of Linguistics. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal Vol.2021: Iss.2, Article 17. 151-159 P.

16. Yakhshieva Z. Development of Ecotourism in Zaamin, Jizzakh Region of Uzbekistan. International Journal of Research in Economics and Social Sciences. Vol.11 Issue 01, January-2021. Im.Fac.8.018. 64-69 P.

17. Yakhshieva Z. Djumabaeva J.Sh.Agritourism as a type of Tourism. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research IJMR Vol.6 August 2020. 458459 P.

18. Yakhshieva Z. Ortiqova E. Babadjanova G. Khasanova K. The Versatility of Genres of Tourism discourse. International Journal of Psychosocial Rehabilitation. SCOPUS Index Journal. 2021. 5698-5700 P.

19. Дубичинский В. В. Современная лексикографическая наука: основные направления и перспективы/ В. В. Дубичинский // 336 Современная лексикография: достижения, проблемы, перспективы: сб. науч. трудов. -Краснодар: КубГУ. - 2001. - б. 5-29

20. Табанакова В. Д. Идеографическое описание научной терминологии в специальных словарях: дис. ... д-ра филолог. наук: 10.02.21 / В. Д. Табанакова; СПбГУ - Тюмень, 2001. б- 16

21. Яхшиева З.Ш. Инглиз ва узбек тилларидаги лексиканинг транформацияланиш турлари. "Филология ва тилларни укитиш методикасининг долзарб муаммолари ва истикболлари" Республика микёсидаги илмий-амалий конференция материаллари туплами. Жиззах 2021 й. 21-22 май. 179-182 Б.

22. Яхшиева З.Ш. Development of tourism in the internet space. "Чет тилларни ургатишнинг турлича ёндашувлари: Муаммо ва ечимлар" Халкаро илмий-амалий конференция материаллари. Жиззах 2021 й. 1июнь. 328-330 Б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.