Научная статья на тему 'ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА ҚЎШМА СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ЯСАШ ТИЗИМИДА ТУТГАН ЎРНИ'

ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА ҚЎШМА СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ЯСАШ ТИЗИМИДА ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
105
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қўшма сўз / сўз ясаш / қисқартма сўз / ибора / лингвокультурология. / compound word / word formation / acronym / phrase / linguoculturalism

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ахунов, Муқумжон Муҳаммадаминович, Ғуломова, Биби Мухлиса Махмуджон Қизи

Инглиз тилида кенг тарқалган тил ҳодисалардан бўлмиш қўшма сўзлар ва уларнинг таркибий тузилиши ва шу билан боғлиқ бўлган семантикасини ўрганиш ва шу асосда уларни ўзбек тилидаги қўшма сўзлар билан қиёслаш, ҳар иккала тил учун умумий бўлган хусусиятларни умумлаштириш ва шу аснода қиёсланаётган тилларнинг ҳар бирига хос бўлган ходисаларни очиб беришдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF COMPOUND WORDS IN THE WORD-FORMATION SYSTEM IN ENGLISH AND UZBEK LANGUAGES

To study compound words, which are common linguistic phenomena in English, and their structural structure and related semantics, and on this basis, to compare them with compound words in Uzbek, to summarize the features common to both languages, and to reveal the phenomena specific to each of the compared languages is to give.

Текст научной работы на тему «ИНГЛИЗ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА ҚЎШМА СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ЯСАШ ТИЗИМИДА ТУТГАН ЎРНИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

ИНГЛИЗ ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИДА ^УШМА СУЗЛАРНИНГСУЗ ЯСАШ

ТИЗИМИДА ТУТГАН УРНИ

Мукумжон Ахунов Мухаммадаминович (PhD) филология фанлари буйича фалсафа доктори E-mail: muqumjon.axunov@bk.ru

Биби Мухлиса Гуломова Махмуджон кизи

Андижон давлат чет тиллари институти, Инглиз филологияси, укитиш методикаси ва таржимашунослик факультети талабаси

АННОТАЦИЯ

Инглиз тилида кенг тарцалган тил уодисалардан булмиш цушма сузлар ва уларнинг таркибий тузилиши ва шу билан бозлиц булган семантикасини урганиш ва шу асосда уларни узбек тилидаги цушма сузлар билан циёслаш, уар иккала тил учун умумий булган хусусиятларни умумлаштириш ва шу аснода циёсланаётган тилларнинг уар бирига хос булган ходисаларни очиб беришдир.

Калит сузлар: цушма суз, суз ясаш, цисцартма суз, ибора, лингвокультурология.

THE ROLE OF COMPOUND WORDS IN THE WORD-FORMATION SYSTEM IN ENGLISH AND UZBEK LANGUAGES

ABSTRACT

To study compound words, which are common linguistic phenomena in English, and their structural structure and related semantics, and on this basis, to compare them with compound words in Uzbek, to summarize the features common to both languages, and to reveal the phenomena specific to each of the compared languages is to give.

Key words: compound word, word formation, acronym, phrase, linguoculturalism

XX асрнинг охирги чорагидаги назарий тилшуносликнинг узига хос хусусиятларидан бири унинг кариндош ва кариндош булмаган тиллар системасини киёсий ва типологик тадкик килишдаги муаммоларига булган кизикишидадир. Ва бунда диккат марказида кариндош тилларнинг ва кариндош булмаган тилларнинг киёсий анализ методи борасидаги вазифалар ёки тилнинг турли сохаларининг умумтиллар типологияси нуктаи назаридан тахлили туради.

Tel: +998979977443

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

Икки ёки ундан ортик тилларнинг келиб чикишидан катъий назар киёсланиши хар доим хам она тили булмаган тилнинг укитилиши жараёнида маълум фактларни ифодалашда асосий вазифа булиб келган. Умуман олганда киёсланаётган тиллар орасидаги фарклар оркали таккосланаётган манбаларга асосланган. Типологик тадкикотлар дунёдаги тилларнинг изоморфизми (барча тилларга хос умумий маълумотлар) ва алломорфизмини (маълум гурухдаги тилларгагина хос булган маълумот ёки белгилар) тахлил килишга жалб килинган. Шундай экан, хар иккала методиканинг максади умумий планнинг узида (умумий ва якка холдаги) киёсланаётган тиллардаги киёсланаётган бирликлар ва алокалар орасидаги структурали фарклар ва айнан ухшашликлар умумий ва алохида куринишда намоён булади.

Тилнинг киёсий ва типологик тадкикотлари хорижий тилларни укитишда илмий асосланган тизимни яратиш борасидаги амалий вазифаларда хам умумий хусусиятларга эга. Хдммага маълумки, чет тили укитувчиси узининг дастлабки амалий ишларидаёк она тили ва чет тилини киёслаб, иш олиб бориши керак. Демак, киёслаб укитиш амалий нуктаи назаридан беназир хисобланади ва хар доим чет тилини урганишда лингвистик асос сифатида намоён булади.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Чет тилини урганишда лингвистик типология хам амалий кимматга эга. Чет тилини укитишда она тили ва хорижий тилнинг типологик белгиларининг ифодаланиши мухим хисобланади. "Х,ар иккала тилдаги мавжуд типологик белгилар - деб ёзади машхур совет тилшуноси ва услубиётчиси профессор В.Д.Аракин, - хорижий тилларни урганишдаги илмий асосланган тизимни ишлаб чикиш ва унинг асосида хорижий тилларни укитиш учун илмий асосланган дарсликлар яратиш имконини беради1".

Тилларнинг киёсий ва типологик тахлили натижасида юзага келган хулосалар назарий таржима принципларини яратишда мухим роль уйнайди. Л.С.Бархударовнинг эътирофларига кура, таржиманинг лингивистик назарияси факат "таржима жуфтлиги2"ни хосил килувчи тиллар орасидаги ухшашлик балки фаркли томонларни тахминий очилгандагина максадга мувофик холда ишлаб чикилиши мумкинлигини такитлаган.

Шундай килиб, киёсий ва типологик методларнинг максад ва вазифалари купгина булимларда мос келади, киёсий методгина уз табиатига кура, тилнинг хакикий киёсий характеристикасининг дастлабки боскичи, деган таърифнинг

1 В. Д. Аракин. Лингвистическая типология и методика обучения иностранным языкам. " Вопросы теории методики преподавания иностранных языков". Казань, 1969, 77.

2 Л.С. Бархударов. Русско-английские языкоые параллели. РЯЗР, 1972, 66

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

тугрилигини тасдиклайди. Шунинг учун тилшуносликка оид адабиётларда "киёслаш" атамасини типологик метод доирасида ишлатадилар, "таккослаш" атамасини эса кариндош тилларни киёсий урганиш доирасида (яъни генетик метод борасида) куллайдилар.

Охирги пайтларда тилларни киёслаб урганишда лингвистик типологиянинг киёсий услуб билан якинлашуви кузатилмокда. Бунда тилга киёсий типологик жихатдан ёндашиш белгиланган, яъни амалий максадлардаги мавжуд ухшашлик ва фаркларнинг тахлили типология доирасида утказилади.

Маълумки, хар бир тилнинг лугат бойлиги мунтазам равишда бойиб боради. Тил лугат бойлигининг усиб ёки кенгайиб боришига турли лингвистик ва экстралингвистик ходисалар сабаб булиши мумкин. Тилнинг лугат бойлигини ривожлантирувчи лингвистик омилларга тилнинг ички ривожланиши асосида пайдо булган янги сузлар, суз бирикмалари, фразеологик бирикмалар киради. Тилнинг суз бойлигининг усишига таъсир этувчи экстралингвистик ходисаларга эса, тилга таъсир этиши мумкин булган ижтимоий, сиёсий, маданий ва иктисодий ходисалар киради. Бундай ходисаларга, бир мамлакатнинг иккинчи мамлакат томонидан босиб олиниши туфайли босиб олувчилар тилининг босиб олинувчилар тилига таъсир утказиши (масалан, 1066 йилда Англиянинг нормандияликлар томонидан босиб олиниши туфайли ушбу мамлакатда маълум муддат француз тилининг хукмронлик килиши натижасида инглиз тили таркибида булиб утган узгаришлар, ёки собик Совет хокимияти хукмронлиги даврида иттифокдош республикаларнинг миллий тилларга рус тили томонидан утказилган тазйик асосида миллий республикалар тиллари таркибида руй берган узгаришлар), ёки араб истилоси ва ислом динининг келтирилиши натижасида узбек тилига кириб келган арабча сузлар) мамлакатлар уртасидаги иктисодий ва маданий алокаларнинг мунтазам ривожланиб бориши натижасида бир тилдаги сузларнинг иккинчи тилга кириб бориши (иктисодий атамалар, тушунчалар (Мисол учун: банкротлик, кредиторлик) ва кайта истеъмолга киритилиб янгитдан уз урнини топган сузлар (салоуият, вазирлик, сармоя, мулкдор) мамлакатда руй берадиган ижтимоий-сиёсий узгаришлар туфайли (масалан, рус тилидан кириб келган сиёсий ва хукукий атамалар (съезд,, область, район, судлов, суд, прокурор, адвокат) ва тушунчалар) пайдо буладиган янги сузлар ва бошкалар киради.

Тил лугат бойлигини устиришнинг лингвистик омиллари каторига бевосита тилнинг ички конуниятлари асосида пайдо буладиган янги сузлар, ва атамаларнинг яратилиши ва истеъмолга киритилиши оркали пайдо буладиган

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

тил бирликларидир. Бундай бирликлар, табиийки, суз ясаш тизими оркали пайдо булади. Суз ясаш тилнинг лексикология ва грамматика (морфология) деб аталган таркибий кисмлари уртасидаги богловчи восита сифатида пайдо булган булиб, у тилда янгитдан пайдо булаётган сузларнинг табиатини, уларнинг ясалиш усулларини, тилда таркалиш меёрларини (маълум усулнинг сермахсул ёки кам махсул эканини) урганади. Суз ясаш конуниятлари ва унинг тизимини урганиш тилнинг бой ички имкониятларини хамда суз ясаш истикболларини белгилаб олишга ва орфография конунларини урганишга йул очиб беради. Хрзирги суз ясашда куйидаги усуллар мавжуд: морфологик усул, морфологик-синтактик усул, лексик-синтактик ва лексик-семантик усуллар маълум.

Киёсланаётган тилларда хам ана шу усулларнинг кенг микёсда кулланилаётганлигига гувох булишимиз мумкин. Улар орасида кенг таркалган усуллардан бири морфологик усулдир. Бунда сузларнинг узак кисми (грекча morphos-шакл) асосий курилиш материали булиб хисобланади. Янги маъно англатувчи кушимчалар (аффикслар) эса ана шу узакка бириктирилади. Киёсланаётган тилларда суз ясашнинг катор омиллари мавжудки, уларнинг хар бирига кискача таъриф бериб, билдирилган фикрларни Амалий мисоллар билан мустахкамлаб кетиш максадга мувофик туюлади. Бундай омиллар каторига суз ясашнинг аффиксация (affixation), кушма суз ясаш (word composition), конверсия (conversion) ва аббревиация (abbreviation or shortening) деб аталган усулларини киритиш мумкин.

Аффиксация суз негизига суффикс (суз узаги охирига кушиладиган суз ясовчи кушимча)лар ва префикс3 (суз негизи олдига кушиладиган суз ясовчи кушимча)лар кушиш оркали янги суз хосил килиш воситаси булиб, бунда тилда мавжуд булган сузларга суз ясовчи кушимчалар кушиш оркали сузнинг лексик маъноси узгартирилади ва янги маъно кашф этилади. Масалан, инглиз тилида келиб чикиши нуктаи назаридан унинг узига хос булган кенг таркалган суфикслардан куйидагиларни келтириш мумкин: -ish, (childish, reddish), -dom (freedom, kingdom), -ful (beauti-ful, care-ful), -ness (ready-ness, fresh-ness), -less (careless, childless), -ship (friendship, relationship), шунингдек префикслардан be-(befriend, beware), mis- (mistake, misunderstand), un- (unknown, unproductive) fore- (foresee, foresay) ва бошкалар. Бу суффикслар тарихан инглиз тилига мансуб булган кушимчалардир. Лекин -able (readable, understandable), -ment (disarmament, development), -ation (classification, ratification) -ism (socialism), -ist (scientist) суффикслари хамда re- (reunion, rebuild), anti- (antibiotics, anti-nuclear), dis- (dissatisfaction, disorderly) каби префикслар грек, лотин ва француз

3 Т.А.Егорова. Роль префиксации как способа словообразования в английском языке. АКД, Л., 1949

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

тилларидан кириб келган суз ясовчи воситалардир. Куйидаги кушимча мисолларга хам эътибор беринг: -hood (child-hood, brother-hood), -ism (dogmatism, femin-ism), -ation (facination, translatio), -er (teacher), -or ( actor)-ess (waitress, tigress) ва бошкалар.

Узбек тилида кенг таркалган (сермахсул суз ясовчи кушимчалар орасида -чи (иш-чи, кон-чи), -лик (озод-лик, тенг-лик), -дош (тенг-дош, йул-дош), -паз (ош-паз), -гар (мисгар, зар-гар), -вул (бако-вул), ^ич (кир-гич, оч-кич) ва бошкалар. Тадкикотчиларнинг хисоблашларича, инглиз тилида 67 та суз ясовчи суффикслар кулланилгани холда, узбек тилида 171 та суз ясовчи суффикс ишлатилар экан. Бундан куриниб турибдики, узбек тилида суз ясовчи

" 4

кушимчалар тизими анча ривожланган экан.4

Киёсланаётган тилларда кенг таркалган суз ясаш усулларидан яна бири конверсия усули булиб бунда бир суз туркуми узагидан иккинчи яна бир суз туркуми хосил килинади. Инглиз тилида морфологик курсаткичларнинг узбек тиличалик кенг тараккий этмагани боис, инглиз тилида конверсия усули оркали суз ясаш кенг таркалган усулдир. Масалан:

work - to work, paper - to paper, walk- to walk, song - to sing paper - to paper, love - to love, wireless - to wireless.

Узбек тилида суз узагига кушиши мумкин булган суффиксларнинг муллиги туфайли, инглиз тилидан фаркли уларок конверсия усули билан суз хосил килинганда хам унга суффикс кушилади. Масалан:

арра - арра-ла-мок, кузи - кузила-мок, куз - куз-ла-мок, зур - зур-ла-мок кабилар.

Бу мисолларда отдан феъл ясалмокда. Бирок отдан ясалган харакат номини ифодалаш учун от негизига буйрук майлидаги феъл кушимчаси -ла кушилмокда. Шу боис узбек тилидаги бу усулни аффиксал конверсия усули деб аташ хам мумкин. Суз ясаш усулларини тадкик этган мутахасссисларнинг айримлари конверсия усулини кушимчаларсиз суз ясаш воситаси деб хисоблайдилар5.

Киёсланаётган тиллардаги суз ясаш усулларидан яна бири аббревиация, яъни сузларни кискартириш (бир кисмини чилпиб ташлаш) оркали суз ясашдир. Маълумки, тилшуносликда "лингвистик тежамкорлик" (лингвистическая экономия) деган тушунча бор. Реал хаётда булганидек, инсон тилдан фойдаланиш жараёнида хам тежамкорлик тамойилидан унумли фойдаланади. Бу хол айникса, инглиз ва рус тилларида кенг таркалган. Шарк тилларида,

4 KapaHr: J. Buranov, O. Muminov. Practicfl Course in English Lexicology. T, 1990, p. 32.

5 ^apaHr: Y. Marchand. The categories and Types of Present-Day English Word Formation. Wiesbaden, 1960.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

хусусан, туркий тилларда бу хол унчалик кенг таркалган эмас. Инглиз тилидаги "It is necessary that you should go home" гапини "It is necessary for you to go home" тарзида ёки шунчаки тинловчига мурожаат килиб, "It is necessary to go" тарзида кискартирилиши каби холлар бу фикрни тасдиклаши мумкин. Ёйинки, " It is..., It has..." ибораларини "It's..." тарзида, "We will go" гапини "We'll go" тарзида ишлатилиши хам бу холни тасдиклаши мумкин. Ана шу тамойил асосида мулокот жараёнида сузлар хам кискартирилиши ва натижада янги суз хосил булиши мумкин. Масалан:

1. UNO - the United Nations Organization, USA - the United States of America, UK - the United Kingdom, CIS- Commonwealth of Independent States;

2. lab - laboratory, prof - professor,Mr - Mister;

3. smog - smoke and fog, motel - motor hotel ва бошкалар. Бундай холни рус тилидаги "ООН, США, ЦК, СНГ, военкомат" каби сузларда хам куриш мумкин. Бирок узбек тилидаги МДХ, - мустакил давлатлар хамдустлиги, АЁКШ -автомобилларга ёнилги куйиш шахобчаси, каби сузларда кандайдир нотабиийлик, бошка тиллардаги ходисаларга сунъий тарзда таклид килишдек бир гализ ходиса кузатилади. Агар узбек тилида яратилган классик асарларга, жумладан, Абдулла Кодирийнинг "Мехробдан чаён", "Уткан кунлар", Ойбекнинг "Кутлуг кон", "Навоий" каби асарларига куз югуртирсангиз, биронта хам кискартма сузга дуч келмайсиз. Демак, кискартма усулда суз ясаш утган асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб рус тилининг тазйики остида узбек тилга хам кириб келди.

Суз ясашнинг сермахсул усулларидан булмиш кушма суз ясаш (Word composition) усули киёсланаётган хар иккала тил учун хам характерли булган усуллардан биридир6. Бунда икки узак ёки негизнинг бир узакка ёки негизга бириктирилиши оркали янги маъноли сузлар ясалади. Масалан:

Инглиз тилида: week-end, office-management, postage-stamp, aircraft-carrier, shoe-maker, bottle-opener, school-master, horseracing, post office, headache, horseshoe, earthquake, screwdriver, sunset, etc.

Узбек тилида: бошпана, олтиарик, гултожихуроз, беш панжа, гул кайчи, ошковок, туйхона ва бошкалар.

Юкорида номлари зикр этилган суз ясаш усуллари ичида кушма суз ясаш учун юкорида айтганимиздек, узининг семахсуллиги билан, хар иккала тилга хос булган умумий ва айрим олинган тил учун хос булган хусусий жишатлари

6 Каранг: И.А. Потапова. Сложние существительние в английском язике.. АКД. Л., 1949, F. Абдурахмонов, Ш. Шукуров. Узбек тилининг тарихий грамматикаси. Т., 1973., Х.Абдурахмонов, А. Рафиев. Узбек тилининг амалий грамматикаси. Т., 1992, 68-105 бетлар., F.Абдурахмонов, А. Сайфуллаев, X. Рустамов. Она тили. Т., 1995, 18-19 бетлар.

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(7), July, 2023

билан, узининг таркибий тузилишидаги компонентлари билан ва нихоят, улар ифодалаган семантик маъноларнинг узига хослиги билан юкорида тилга олинган суз ясаш усулларидан алохида ажралиб туради. Шу боис хам бу мавзуни алохида фаслларда тахлил килишни маъкул курдик.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. В.Д.Аракин Лингвистическая типология и методика обучения иностранным языкам. "Вопросы теории методики преподавания иностранных языков". Казань, 1969, 77.

2. Абдурахмонов F., А. Сайфуллаев, X,. Рустамов. Она тили. Т., 1995.

3. Абдурахмонов F., Ш.Шукуров. Узбек тилининг тарихий грамматикаси. Т., 1973.

4. Абдурахмонов Х., А. Рафиев. Узбек тилининг амалий грамматикаси. Т., 1992.

5. Амосова Н.Н. Основы английской фразеологии. ЛГУ, 1963

6. Арнолд И.В. Стилистика современного английского языка Л.1981.

7. Арнольд И.В Лексикология современног английского языка. (The English Word) М., 1973.

8. Арутюнова Н.Д. Очерки по словообразованию в современном испанском языке. М.,1961.

9. Ахманова О.С. К вопросу об отличие сложных слов от фразеологических единиц. Труды ИЯ., т.1У, М., 1954

10. Бархударов Л.С. Русско-английские языкоые параллели. РЯЗР, 1972.

11. Баскаков Б.А. Содиков А.С. Абдуазизов А.А. Умумий тилшунослик, Т., 1989 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.