Научная статья на тему 'АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ “МУҲОКАМАТ УЛ-ЛУҒАТАЙН” АСАРИДА СЎЗ ЯСАЛИШИ ҲАҚИДА'

АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ “МУҲОКАМАТ УЛ-ЛУҒАТАЙН” АСАРИДА СЎЗ ЯСАЛИШИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

362
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз / сўз ясаш / сўз ясалиши / аффикс / грамматик аффикс / тил / ҳарф.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ихтиёр Ризакулович Эрматов

Мазкур мақолада Алишер Навоийнинг “Муҳокамат ул-луғатайн” асарида сўз ясалиши тизимига муносабати масалаларида фикр юритилади; асар муаллифининг моҳир тилшунос сифатидаги фаолиятига баҳо берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ “МУҲОКАМАТ УЛ-ЛУҒАТАЙН” АСАРИДА СЎЗ ЯСАЛИШИ ҲАҚИДА»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ "МУХОКАМАТ УЛ-ЛУГАТАЙН" АСАРИДА

СУЗ ЯСАЛИШИ ХАЦИДА

Ихтиёр Ризакулович Эрматов

Гулистон давлат университети доценти (PhD) ermatov_7070@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Алишер Навоийнинг "Мухокамат ул-лугатайн" асарида суз ясалиши тизимига муносабати масалаларида фикр юритилади; асар муаллифининг мохир тилшунос сифатидаги фаолиятига бахо берилади.

Калит сузлар: суз, суз ясаш, суз ясалиши, аффикс, грамматик аффикс, тил, харф.

КИРИШ

Тилни сузларсиз тасаввур этиш кийин. Суз тилнинг асосий ва марказий бирлиги хисобланади. Тил фанида хам суз мухим ходисадир. Суз булмаганда, тил хакидаги фан - тилшуносликнинг хам булмаслиги мумкин эди. Шу боис тил фанининг барча сохаларида суз, унинг у ёки бу хусусияти урганилади. Суз хар тамонлама мураккаб ходиса булгани учун хам, тил хакидаги фан мураккаб ва серсохадир. Суз ва унинг микдори билан тилнинг бошка тиллар орасидаги мавкеи белгиланади. Сузи куп тил мавкеи нуфузли, бой тил хисобланади.

Тилни шу тил эгаси - халк яратганидек, ундаги сузларнинг кашфиётчиси хам халкдир. Тил эгаси (халк) оркали узи куршалган объектив борлик, унинг нарса-ходисалари, шу нарса-ходисалараро узаро муносабатлар лисоний жабхада инъикос этилади.

Лексика ёки лугат таркиби тилнинг бойлигини белгилайди. Негаки лексиканинг асосий бирлиги хам суздир. Сузларнинг пайдо булиши, хосил килинишида суз ясашнинг урни каттадир.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Алишер Навоийнинг "Мухокамат ул-лугатайн" асари грамматик курилиши хар хил икки худуддош тилнинг (эски узбек тили ва форс-тожик тили) узаро киёсий муносабати масалаларига багишланган. Шу жихатдан, буюк алломанинг ушбу асари том маънода тилшуносликка оид илмий асар

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

хисобланади. Унда ун бешинчи аср узбек тилининг кенг лисоний имкониятлари, кенг коммуникатив доираси ёркин ашёвий далиллар асосида баён этилади. Асарда узбек тилининг бой имкониятлари ундаги маънодош (синоним) сузлар ва уларнинг услубий имкониятлари мисолида далилланиб, бу хусусиятлар уша давр форс-тожик тилидаги айни ана шундай лисоний имкониятлар билан киёсланади; форс-тожик тилининг бой лисоний имкониятларини камситмаган холда, туркий тилнинг нафисликда форс-тожик тилидан колишмаслиги аник ва ишонарли лисоний ашёлар асосида исботлаб берилади.

"Мухокамат ул-лугатайн"ни Алишер Навоийнинг бадиий услубда ёзилган тилшуносликка оид илмий асари дейиш мумкин. Фикримизни асарда илмий шархи билан берилган суз ясалиши хакидаги Навоийнинг карашлари хам тасдиклайдики, мазкур маколада айни шу масалага оид айрим кузатишларимиз натижалари хакида маълумот берилади.

Алишер Навоий даврида ва ундан олдин хам бадиий услубда ёзилган ва тилшунослик масалаларига багишланган асарлар булган, албатта. Бирок улар туркий тилда эмас, балки араб ва форс тилларида ёзилган.

Алишер Навоий эса, улардан фаркли равишда, узининг ушбу асарини турк (эски узбек тили) тилида ёзганки, бу уша давр учун узига хос алохида хусусиятлари билан мухим ахамият касб этади.

Узбек тилшунослигида суз ясалиши хакидаги карашлар ва уларнинг илмий шархи дастлаб, хеч шубхасиз, айтиш жоизки, Алишер Навоийнинг ана шу машхур комусий асари "Мухокамат ул-лугатайн" асарида учрайди (берилади).

Туркий тиллар грамматик курилишда фарк килувчи араб ва форс тилларидан узига хос лисоний сифатлари билан тавсифланувчи суз ясалиши тизимига эгаки, бу хол Махмуд ^ошгарий ва Алишер Навоийлар томонидан илмий жихатдан фаркланиб, лисоний хусусиятлари мохирона шархланган. Хусусан, Алишер Навоий туркий (узбек) тилнинг суз ясалиши тизими хакида хам эътиборга лойик фикр юритади. Бирок шуниси хам борки, узбек тилшунослигида сузларнинг ясалиши тизимини урганувчи суз ясалиши мустакил ва алохида соха сифатида "ХХ асрнинг иккинчи яримларидан узбек тилини система сифатида урганишга жиддий эътибор каратилгунча булган даврни уз ичига олади" ва шу даврга келиб, шаклланган.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

"Тилларнинг бойимокларини, кенгаймакларини кулайлаштирган "суз ясаш" йули (арабча айтканда иштицоц йули)дир. Бир маънони онглатгучи биргина "туб" сузни олиб, унга турли кушимчалар кушмок билан у маъно теграсидаги ун-ун беш маънони онглата олмок "суз ясаш" йули билан буладир. Биз тилимиздаги суз ясаш йулининг кенглигини кузда тутиб, келажакда бу шеванинг (соханинг - И.Э.) илмий, адабий, энг бой, энг кенг бир тил булишига ишонамиз". Шуни айтиш керакки, атокли тилшуноснинг бу ишончи хозирда тула амалга ошмокда. А.Гуломов, З.Маъруфов, А.Хржиев, Ё.Тожиев, А.Нурмонов, Н.Махмудов каби олимларнинг илмий ишлари, дарслик ва кулланмаларида суз ясалишига катта эътибор берилаётганлиги, нихоят, илгари морфология таркибида урганиб келинган суз ясалиши ходисаси тилшуносликнинг махсус булими сифатида тадкик этилаётганлиги уша ишончнинг амалий ифодасидир.

Суз ясаш ходисаси тилда бор булган маълум усул, модел асосида янги суз хосил килиш булса, суз ясалиши эса суз ясалиши ходисасини урганадиган тилшунослик булимидир.

Суз юритилаётган мазкур асарда тилшунослик терминлари парадигмасига карашли "кушимча" (аффикс), "харф" терминлари маъносида ишлатилувчи айрим атамаларнинг форс ва туркий тиллар учун расмийлашган мукобиллари хакида хам эътиборга лойик фикрлар учрайди. Масалан, "Андин даги сортлар орий колибдурлар. Ва атрок (турклар - изох бизники) анга хам хуброк важх била мутобаат килибдурлар. Алар лафзга бир уарф (кушимча - изох бизники) орттургон била мунга ухшаш бир замирни орттирубдурлар, багоят мухтасар ва муфид тушубдур. Андокки, югурт ва цилдурт ва яшурт ва чицарт.

Алишер Навоий асарида -т аффикси феъл-асосларга кушилиб орттирма нисбат шакли ясаган булса (югурт ва цилдурт ва яшурт ва чицарт) хозирда хам орттирма нисбат шакли ясашда давом этмокда. Масалан, туци+т, уци+т, тишла+т каби.

Яна бир адолари борки, баъзи алфознинг сунггида "ч", ёки "чи"лафзидур, орттурурлар, ё мансабнинг ё хунарнинг ё пешанинг изхори учун; бу форсийда йуктур, балки алар хам туркча айтурлар.

Мансабда андокки, цурчи ва сувчи ва хизоначи ва керак-ярогчи ва чавгончи ва найзачи ва шукурчи ва юртчи ва шилончи ва ахтачи бу йусунлиг куптур.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

Хунар ва пешада андокки, кушчи ва борсчи ва курукчи ва тамгачи ва жибачи ва йургачи ва халвочи ва кемачи ва куйчи. Андокки, куш хунарида даги бу истилох, бордур, андокки, цозчи ва цувчи ва турначи ва кийикчи ва товушцончи, сорт лафзида йуктур. Ва алар мазкур булгонларнинг купин туркча айтурлар. Хозирги узбек тилида уз катламга оид ягона шахс оти ясовчи -чи энг фаол ясовчи аффикси хисобланади. Бу аффикс:

а) нарса-предмет маъносидаги отларга кушилиб, иш фаолиятини шу нарса-предметлар билан боглик шахс маъносидаги от ясайди: термирчи, тарокчи, кетмончи, сувокчи, тегирмончи, тандирчи, кумгончи;

б) ижро манбаи маъносидаги ясовчи асос (от)га кушилиб, шу асос маъносини руёбга чикарувчи шахс маъносидаги отлар ясайди: санъатчи, карнайчи, сурнайчи, кушикчи, уйинчи, латифачи, тароначи, доирачи, рубобчи, танбурчи, найчи, дуторчи, чангчи ва б.;

в) ясовчи асос маъносига асосланган муайян гурух, оким, йуналишга мансуб шахс маъносидаги отлар ясайди: ёкловчи, окловчи, чайковчи, салимовчи, корагурухчи ва б.;

г) ясовчи асос маъносига боглик муайян хусусият, хоссага эга булган нарса ва ходисалар номини ясайди: кушилувчи, булувчи, купаювчи, камаювчи, айрилувчи, узувчи ва б.;

д) ясовчи асос маъноси билан боглик белги-хусусият маъносидаги отлар ясайди: етакчи, тикловчи, бошловчи, элтувчи, кирувчи, уювчи, сайловчи, тупловчи, тайёрловчи, кушувчи ва б.;

е) ясовчи асос маъноси билан боглик муайян гоя, караш тарафдори маъносидаги отлар ясайди: огмачи, кузголончи, туполончи, сулчи ва б. Алишер Навоий тилшунос сифатида -чи аффиксининг суз ясалишида фаоллигини мисоллар билан асослаб берганлиги хозирда хам уз ахамиятини йукотгани йук. Биз буни Алишер Навоийнинг "Мухокамат ул-лугатайн" асаридан олинган парчада хамда юкорида келтирилган мисолларда курдик.

Яна бир "вов" ва "лом " баъзи лафзга илхок килиб бир муъаббир ва бир махсус сифатка таъйин килурларки, салотиннинг хох разм асбоби учун ва хох базм жихоти учун муътабардур. Андокки, хировул, каровул ва чингдовул ва янковул ва сузовул ва патовул ва киповул ва ясовул ва баковул ва шиговул ва дакавулким, алар мундин орийдурлар. Яна баъзи лафзга бир "лом" илхок килурларким, ул шайънинг ул сифатда русухига далолат килур. Андокки, кахол ва ясол ва кабол ва тункол ва таркол ва тускол ва суюргол.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

Ва баъзи алфознинг охирида бир "ним " харфи васил килурлар ва анинг била ул феълда суръат йусунликк ирода килурлар. Андокки, етган ва иткан ва борзон ва ёрзон ва топцон ва сотцон; яна бир "коф" ва "ре" харфики, баъзи лафзнинг охирида илхок килурлар, андин муболага ва саъй ирода килурлар, андокки, билакур ва цилакур ва кетакур ва етакур.

-вул, -л, -кур аффикслари тарихий суз ясалишида фаол булган булса, бугунги кунда бу аффикслар билан суз ясаш ходисаси сунган ёки суз ясамайди.

-ган//-кан//-гон//-цон аффиксларидан хозирги узбек адабий тилида -ган//-кан вариантлари кулланади, -гон//-цон тарихий вариантлари эса кулланмайди. -ган//-кан//-цан аффикслари феълларга кушилиб равишдошлар ясайди: келган, эккан, ниццан.

Яна бир навъ иборат ва адолари борким, бировдин бир ишни гумон элтмак била ул ишни ул кишига нисбатгуна берурлар, йукки, тахкик юзидин, балки мазанна ва гумон хайсиятидин, аммо мунда диктат куптур. Андокки, боргудек ва йорзудек ва кулгудек ва билгудек ва айтцудек ва цайтгудек ва урзудек ва сурзудек ва бу форсийда булмас. Келтирилган парчадаги -дек аффикси хозир хам хар хил сузлардан ухшатиш маъносидаги равиш ясайди: царагандек, ухлагандек, уцигандек, гапиргандек, келгандек, боргандек, олгандек ва б.

Ва яна бир ранг ё бир сифатнинг хумули холига муболага учун анинг аввалида, аввал харфига бир "п" ё "мим" изофа килиб, ул шайъга зоид килурлар: "п" мисоли: оп-оц, цоп-цора, цип-цизил, сап-сариз, юп-юмалоц, яп-яасси, оп-ониз, нуп-нуцур, бу навъ хил хам топилур; "мим " мисоли: кум-кук, ям-яшил, бум-буш. Хрзирги узбек адабий тилида аслий сифатлар сифатнинг кучайтирув ва озайтирув оттенкали шаклларини хосил кила олади, кисман редупликация йули билан интенсив шаклга эга булади. Масалан, оппоц, цоп-цора, цип-цизил, сап-сариц, сип-силлиц, кап-катта, кум-кук, ям-яшил, бум-буш каби. Алишер Навоий аллома тилшунос сифатида аслий сифатларнинг редупликация йули билан хосил булишини "Мухокамат ул-лугатайн" асарида далиллар билан исботлаб берган.

^илич била нопмозни, сузлимозни ва найза била соннмозни ва илмозни барисини зад лафзи била адо килурлар. -мог аффикси хозирги узбек адабий тилида суз ясамаса хам, айрим сузлар таркибида учрайди ёки нофаол булсада кулланади. Масалан, Олмознинг бермози бор. (Макол).

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

Яна баъзи махал ва маконда бир "цоф" илхок килиб, бир фасл ё бир амрга мансуб килурлар. Андокки, цишлоц ва яйлоц ва овлоц ва цушлоц. Ва бу хам гарибдур ва форсийда хам баъзини турк тили била айтурлар. Цишлоц, яйлоц, цушлоц сузлари хозирда тарихий суз ясалиши нуктаи назаридан тахлил этилади. -лоц жой оти ясовчи аффикси хозирги узбек тилида от-асосларга кушилади, асос маъноси билан боглик жой отлари ясайди: овлоц, цумлоц, тошлоц, сувлоц каби.

Алишер Навоий тилшуносликнинг суз ясалишига оид масалаларда хам зукко тилшунос сифатида намоён булади. У тилшуносликнинг суз ясалиши сатхи хакида куйидагиларни ёзади: "Бу алфоз ва иборатда бу нав дакойик купдурким, бу кунда дегунча хеч киши мунинг хакикатига мулохаза килмагон жихатдин бу яшурун колибдур". Алишер Навоийнинг бу фикрларини эски узбек тилида грамматиканинг ёзилмаганлиги, мавжудлари хам араб тилида ёки форс тилида ёзилганлиги билан изохлаш мумкин. Мана шундай эски узбек тилида грамматиканинг яратилмаган бир вактда Алишер Навоийнинг тил илмига оид илмий назарий карашлари жуда ахамиятлидир.

Алишер Навоийнинг суз юритилаётган ушбу асарида тилшуносликка оид суз бирикмаси шаклидаги туркий тил, форсий тил, уиндий тил, сорт тили каби яна бир катор ясама тилшунослик атамалари хам ишлатилганки, асарнинг илмий лингвистик, муаллифнинг тилшунос олим эканлигидан яккол далолат беради. Мана, киёсланг: "Аммо туркнинг улугидин кичигига дегунча ва навкардин бегига дегунча сорт тилидин бахраманддурлар, андокким уз хурд ахволига кура айта олурлар, балки баъзи фасохат ва балогат била хам такллум килурлар".

Шунингдек, Алишер Навоий "тил" унсури иштирокида синтактик усулда ясалган турк тили (туркий тил), форс тили (форсий тил), уинд тили (уиндий тил), араб тили (арабий тил), сорт тили каби бир катор ясама лингвистик терминлар ижод этган аллома хамдир: "Сорт тилида чокин ва илдиримдек мутааййин ва муътабар икки нимага от куймайдурлар ва араб тили била "барк" ва "соикат" била адо килубдирлар".

ХУЛОСА

Юкорида айтилган фикрлар асосида шундай хулосага келиш мумкинки, Алишер Навоийнинг "Мухокамат ул-лугатайн" асари, дархакикат, филологик характердаги илмий асардир. Чунки бу мумтоз асарда уша давр тил илмига

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

доир бир канча суз ясовни аффикслар, грамматик аффикслар алохида эътибор билан тилга олинади, илмий шархланади. "Мухокамат ул-лугатайн" асарида кайд этилган ва юкорида хам шархлаб утилган куйидаги суз ясовчи аффикслар ва грамматик аффикслар бунинг мисолидир:

-чи аффикси отларга кушилиб, шахс оти ясайди: цурни ва сувни ва хизонани ва керак-ярогни ва навгонни ва найзани ва шукурни ва юртни ва шилонни ва ахтани; цушни ва борсни ва цуруцни ва тамгани ва жибани ва йургани ва халвони ва кемани ва цуйни; цозни ва цувни ва турнани ва кийикни ва товушцонни.

-мог аффикси феъллардан феълнинг харакат номи шаклини ясайди: нопмог, суглимог ва соннмоз ва илмог.

-лоц аффикси билан жой номлари ясайди: цишлоц ва яйлоц ва овлоц ва цушлоц.

-т аффикси феъл-асосларга кушилиб орттирма нисбат шакли ясайди: югурт ва цилдурт ва яшурт ва ницарт.

-дек аффикси хар хил сузлардан ухшатиш маъносидаги равиш ясайди: боргудек ва йорзудек ва кулгудек ва билгудек ва айтцудек ва цайтгудек ва ургудек ва сурзудек.

-гач//-кач//-гоч//-цоч аффикслари феълларга кушилиб равишдошлар ясайди: етган ва иткан ва боргон ва ёргон ва топцон ва сотцон.

-кур аффикси феълларга кушилади: билакур ва цилакур ва кетакур ва етакур.

-вул аффикси хар хил сузлардан эгалик маъносидаги от ясайди: хировул, царовул ва нингдовул ва янковул ва сузовул ва патовул ва киповул ва ясовул ва баковул ва шиговул ва дацавул.

-л аффикси феъллардан от ясайди: цахол ва ясол ва цабол ва тунцол ва тарцол ва тусцол ва суюргол каби ясовчилар бунинг исботга мухтож булмаган ёркин далилидир. Тугри, бу ясовчиларнинг купи хозирда кулланмаса-да, улар тарихий узбек тилшунослиги суз ясалиши тизимининг асосини ташкил этган.

REFERENCES

1. Алишер Навоий. Тула асарлар туплами. Ун жилдлик. Унинчи жилд. Мухокамат ул-лугатайн. - Тошкент: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2013. - 684 б.

2. Бердиалиев А. Хрзирги узбек адабий тили (Морфемика, суз ясалиши, морфонология). - Хужанд, 2015. - 136 б.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 989 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-983-990

3. Бердиалиев А. Хозирги узбек адабий тили. Морфология. - Хужанд: Чашмаи нур, 2016. - 180 б.

4. Ermatov I. O'zbek tilshunoslik tеrminologiyasi. Monografiya. - Toshkent: Turon-iqbol, 2021. - 152 b.

5. Mahkamov N., Ermatov I. Tilshunoslik terminlarining izohli lug'ati. - ^s^ent: Fan, 2013. - 144 b.

6. Шоабдурахмонов Ш., Аскарова М., Хожиев А., Расулов И., Данияров Х. Хозирги узбек адабий тили. - Тошкент: Укитувчи, 1980. - 450 б.

7. Fitrst A. Gzbek tili qabdalarb togrusbda bir t9?rib9, Birinci kitab. Ssrf. Samarqand-Ta§kent: Gzdsvns^r, 1930. - 42 b.

8. Fitrst A. Gzbek tili qabdalarb togrusbda bir t9?rib9, Ikkinci kitab. Nshv. Samarqand - Ta§kent: Gzdsvns^r, 1930. - 38 b.

9. Uralov A. Hozirgi o'zbek adabiy tili (morfemikasi va derivatsiyasi). O'quv qo'llanma. - ^s^ent: Yangi asr avlodi, 2021. - 248 б.

10. Хожиев А. Тилшунослик терминларининг изохли лугати. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2002. - 164 б.

11 . Хожиев А. Узбек тили морфологияси, морфемикаси ва суз ясалишининг назарий масалалари. - Тошкент: Фан, 2010. - 256 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.