Научная статья на тему 'ЎЗБЕК СОЛИҚ ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ'

ЎЗБЕК СОЛИҚ ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
172
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Солиқ / термин / ясама сўз / аффикс / тўлов / Tax / term / artificial word / affix / payment.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ҳабибжонов Икромжон Тошпўлат Ўғли

Ўзбек тили минлаб тиллир ичида ўзининг сержилолиги, кенг имкониятга эга эканлаги билан ажралиб туради. Хусусан, унинг грамматик қурилиши ҳам турли-тумандир. Мақолада ўзбек солиқ терминларининг аффиксация усули билан бойишига қисқача тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF UZBEK TAX TERMS BY AFFIXATION METHOD

The Uzbek language is distinguished by its richness and wide range of possibilities among thousands of languages. In particular, its grammatical structure is also diverse. The article briefly discusses the enrichment of Uzbek tax terms by the affixation method.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК СОЛИҚ ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ»

УЗБЕК СОЛЩ ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН

ЯСАЛИШИ

Хдбибжонов Икромжон Тошпулат угли Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Узбек тили минлаб тиллир ичида узининг сержилолиги, кенг имкониятга эга эканлаги билан ажралиб туради. Хусусан, унинг грамматик курилиши хам турли-тумандир. Маколада узбек солик терминларининг аффиксация усули билан бойишига кискача тухталиб утилган.

Калит сузлар: Соли;, термин, ясама суз, аффикс, тулов.

FORMATION OF UZBEK TAX TERMS BY AFFIXATION METHOD

Habibjonov Ikromjon Toshpolat oglu Fergana regional branch of Uzbek State Institute of Arts and Culture

Abstract: The Uzbek language is distinguished by its richness and wide range of possibilities among thousands of languages. In particular, its grammatical structure is also diverse. The article briefly discusses the enrichment of Uzbek tax terms by the affixation method.

Keywords: Tax, term, artificial word, affix, payment.

Узбек тилида аффиксация усули билан суз ясаш энг фаол усуллардан бири хисобланади. Бу усулга кура асосга суз ясовчи кушимчалар кушиш оркали янги сузлар ясалади. «Хрзирги узбек адабий тилида суз ясовчи аффикслар, аникроги, сузнинг морфем структурасида суз ясовчи сифатида ажраладиган аффикслар жуда куп. Лекин уларнинг хаммаси хам янги-янги сузлар ясалишида катнашавермайди. Улардан айримлари хозирда хам янги сузлар ясалишида кулланаётган булса, баъзи аффикслар эса суз ясаш функциясини деярли ёки бутунлай тухтатган»1. Хрзирги узбек адабий тилида элликка якин от ясовчи аффикс мавжуд2 булса-да, уларнинг узбек тили терминологик системаларидаги махсулдорлик даражалари турличадир.

СБ терминларининг -чи аффикси билан ясалиши. Узбек тилида ушбу аффикс от ясовчилар ичида энг фаоли хисобланади. Узбек СБ

1 Х,ожиев А. Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 1989. - Б. 35.

2 Х,ожиев А. Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 1989. - Б. 36.

терминологиясида бу аффикс иштирокида бирор соликни ундирувчи ёки муайян соликни ифодаловчи терминлар ясалади:

Наърачи, айтарчи, жарчи - хонликда юз берган мухим вокеаларни халк уртасида таркатувчи кичик бир лавозим эгасидир. XVI асрда шундай ном билан жарчиларнинг таъминоти учун халкдан алохида солик туплаганлар.

Шукурчи - XVI асрда Фаргонада хоннинг бошига соябон тутиб юрувчи кичик сарой хизматчиси булган ва бу ном билан уларнинг маоши учун халкдан алохида солик ундириб олинган.

Ядачи - ёмгир талаб килинганда бажарилиши лозим булган амални бажарувчидир. У солик тури сифатида ана шу кишиларнинг маоши учун халкдан алохида йигиладиган тулов маъносини беради.

Тушакчи - девонбегидан муваззаф ва мукосама хирожини накд олиб аскарларнинг кийимбошига сарфловчи кичик амалдор. Шу ном билан ана шу лавозимни бажарувчи амалдорнинг маоши учун халкдан кушимча тупланган солик "тушакчи" дейилган.

Чироцчи - катта кишлок ва шахарларда кучалар туташган жойда ва хоннинг урдасида чирок ёкувчи ходимдир. "Чирокчи" шу вазифа билан машгул булган ходимларнинг маоши учун халкдан олинадиган алохида тулов булган.

Карнайчи - катта найни чалувчи кишидир. XVI аср охири ва XVII аср бошларида карнайчилар учун халкдан солик олинган.

Нацорачи - аслида ногора чалувчи деган маънони англатиб, уларнинг маоши учун алохида тупланадиган солик ёки жарима хам шундай номланган.

СБ терминларида -ий/-вий аффиксининг урни. Дастлаб факат араб тилидан узлашган сузлар таркибида мавжуд булган. Лекин хаётда булаётган узгаришлар, янги-янги тушунчаларнинг пайдо булиши ва уларни тилда ифодалаш талаби, барибир, -ий/-вий аффиксининг узбек тилида сифат ясашда фаоллашувига олиб келди3.

Мададий - П.П.Ивановнинг фикрича, харбий солик булган4. Уруш харажатлари учун ахолидан галла, пул тупланган ва ундан харбий харакатлар вактида фойдаланилган.

Дудий - ахвол танг вактда солик тарзида хукумат томонидан хар бир хонадондан олинадиган жарима булиб, накд пул билан тулангани туфайли "накдия" деб хам юритилган5.

Кутволий. Кутвол хонликнинг курилиш ишлариги бошчилик килган мансабдордир. Баъзан посбон, калъабон, арк нозири, урдабон, ^'харам" нозири

3 Дожиев А. Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 2007. - Б. 138.

4 П.П.Иванов, Хозяйство Джуйбарских шейхов, стр.38.

5 "Лугати чигатой", 171-бет.

маъносида хам учрайди. Кутволий солик ёки жарима булиб, кутволларнинг маоши учун халкдан тупланган маблаг.

Куруцбоний. Курукбон - хон ва унинг якинлари турадиган жойларни ва давлатга карашли утло;, овлок камишзор ва пичанзорларни куриклаб, улардан фойдаланувчилардан хак олувчи киши6. Курукбоний - шундай кишиларга туланадиган маош учун ахолидан тупланадиган соли; булиб, ХУ1-ХУП

" 7

асрлардаги хужжатларда учрайди7.

СБ терминларининг -она цушимчаси билан ясалиши. Айрим манбаларда -она кушимчасининг от ва сифатга кушилиб, равиш ясаши айтилган8. Лекин бош;а манбада ушбу кушимчанинг узбек тилида мавжуд эмаслиги, бу кушимчали сузлар форс-тожик тилидан тайёр холда утганлиги таъкидланади9. Биз куйидаги асосларга таянган холда биринчи фикрни ёклар эдик, чунки форс-тожик тилидан узлашган -она аффиксли сузларнинг (ясама сузларнинг) суз ясовчидан колган кисми узбек тилида лугавий маъноли бирлик-лексема сифатида хам мавжуд10. Масалан, миробона, муурона сузларининг мироб, муур кисми.

Танобона - XIX асрда боглар ва бедазор ерлардан олинган солик.

Миробона - миробларга сувдан фойдаланувчилар томонидан натура йули билан туланадиган соликдир.

Нафсона - Дехконларнинг туман бошлиги учун тулайдиган солиги.

Аминона - Самарканд ва Фаргона бозорларида чорва ва озик-овкат молларини сотувчи кишилардан ундириладиган махсус бозор хаки; аминлар фойдасига йигиб олинадиган солик.

Мууассилона - солик йигувчилар ва молия чиновниклари фойдасига олинадиган солик.

Юкорида хам таъкидлаб утганимиздек, терминлар ясалишида барча аффикслар хам баравар иштирок этавермайди. Кайсидир бири термин ясашда фаол иштирок этса, бошка бирлари нофаол булади. Умуман, аффиксация усулида термин ясаш СБга оид терминологик лексиканинг бойишида мухим ахамият касб этувчи доимий манбалардан бири хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. А.Хржиев, Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 1989.

2. П.П.Иванов, Хозяйство Джуйбарских шейхов.

6 З.М.Бобур, Бобурнома, Т., 1958, Б. 446.

7 Ёрликлар туплами, 33/86-, 22/88-, 14/105-, 23/122- хужжатлар.

8 Н. Махмудов, А. Нурмонов А. Собиров, Д. Набиева, Она тили, умумий урта таълим мактабларининг 6-синфи учун дарслик, Т., "Тасвир", 2017, 179-бет.

9 Хожиев А. Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 2007. - Б. 60.

10 Хожиев А. Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 2007. - Б. 138.

3. "Лугати чигатой"

4. З.М.Бобур, Бобурнома.

5. Н. Махмудов, А. Нурмонов А. Собиров, Д. Набиева, Она тили, умумий урта таълим мактабларининг 6-синфи учун дарслик.

6. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

7. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

8. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

9. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

10. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

11. Усмонов Ш. САХДАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

12. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

16. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

19. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

22. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

24. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

25. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

26. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

27. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

28. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

References

1. А.Хожиев, Узбек тили суз ясалиши. - Т.: Укитувчи, 1989.

2. П.П.Иванов, Хозяйство Джуйбарских шейхов.

3. "Лугати чигатой"

4. З.М.Бобур, Бобурнома.

5. Н. Махмудов, А. Нурмонов А. Собиров, Д. Набиева, Она тили, умумий урта таълим мактабларининг 6-синфи учун дарслик.

6. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

7. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

8. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

9. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

10. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

11. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

12. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

16. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

19. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

22. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

24. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

25. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

26. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

27. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

28. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.