Научная статья на тему 'ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ ТРАЕКТОРИЯСИДА ЎҚИТУВЧИ ВА ТАЛАБА ФАОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ'

ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ ТРАЕКТОРИЯСИДА ЎҚИТУВЧИ ВА ТАЛАБА ФАОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Модул / материал / элемент / амалиѐт / мойиллик / таълим / восита / индивидуаллик.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Дўстназар Омонович Химматалиев

Индивидуал таълим траекторияси асосида ўқитиш ўрганиш кетмакетлиги ва меҳнат зичлиги бўйича умумийдан фарқ қилади. Индивидуал таълим траекториясида ўқитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш технологиялари давлат таълим стандарти доирасида ўқув фанларини ўрганиш кетма-кетлигини ўзгаришига олиб келиши мумкин. Мақолада талабаларни фан бўйича ўқув материалини ўзлаштириш, билимларни ўзлаштириш, кўникмаларни шакллантириш ва ривожлантириш мақсадида индивидуал таълим траекториясида ўқитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш технологиялари ѐритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ ТРАЕКТОРИЯСИДА ЎҚИТУВЧИ ВА ТАЛАБА ФАОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ»

ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ ТРАЕКТОРИЯСИДА УЦИТУВЧИ ВА ТАЛАБА ФАОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ

Дустназар Омонович Химматалиев

ЧДПУ профессори, педагогика фанлари доктори

АННОТАЦИЯ

Индивидуал таълим траекторияси асосида укитиш урганиш кетма-кетлиги ва мехнат зичлиги буйича умумийдан фарк килади. Индивидуал таълим траекториясида укитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш технологиялари давлат таълим стандарти доирасида укув фанларини урганиш кетма-кетлигини узгаришига олиб келиши мумкин. Маколада талабаларни фан буйича укув материалини узлаштириш, билимларни узлаштириш, куникмаларни шакллантириш ва ривожлантириш максадида индивидуал таълим траекториясида укитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш технологиялари ёритиб берилган.

Калит сузлар: Модул, материал, элемент, амалиёт, мойиллик, таълим, восита, индивидуаллик.

АННОТАЦИЯ

Обучение, основанное на индивидуальной траектории обучения, отличается от общей последовательности обучения и интенсивности работы. Технологии развития активности учителя и ученика по индивидуальной образовательной траектории могут привести к изменению последовательности изучения предметов в рамках государственного образовательного стандарта. В статье описаны технологии развития деятельности учителя и учащихся по индивидуальной образовательной траектории с целью усвоения учебного материала предмета, усвоения знаний, формирования и развития умений и навыков.

Ключевые слова: Модуль, материал, элемент, практика, склонность, образование, инструмент, индивидуальность.

ABSTRACT

Teaching based on an individual learning trajectory differs from the general one in terms of learning sequence and work intensity. Technologies for the development of teacher and student activity in the individual educational trajectory can lead to a change in the sequence of learning subjects within the framework of the

25

state educational standard. The article describes the technologies of teacher and student activity development in the individual educational trajectory for the purpose of mastering the educational material of the subject, mastering knowledge, forming and developing skills.

Keywords: Module, material, element, practice, inclination, education, tool, individuality.

Индивидуал таълим траекторияси асосида укитиш таълимнинг келажаги булиб, муайян талабанинг хусусиятлари ва таълим эхтиёжларини хисобга олган холда, таълим мазмунини индивидуаллаштириш асосида дастурларни ишлаб чикишни таъминлайди.

Республикамизда сунгги йилларда олий таълим тизимини такомиллаштириш, талабаларда таянч компетенцияларни шакллантириш, таълим олувчиларда шахсий-индивидуал фаолият тажрибасини ривожлантириш хамда индивидуал таълим траекториясини яратишга катта эътибор каратилмокда. Бундан ташкари таълимни ташкил этишда ахолининг турли-туман ижтимоий катламлари учун укитиш имкониятлари турлича булишини таъминлашга эътибор каратилмокда.

Ушбу максад йулида хар бир шахснинг бетакрорлиги, бир бутунлигини таъминлайдиган узига хосликка асосланиш зарур. Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегиясида "сифатли таълим хизматлари имкониятларини ошириш, мехнат бозорининг замонавий эхтиёжларига мос юкори малакали кадрлар тайёрлаш" каби мухим вазифалар белгилаб берилган [1].

Таълим воситаларини аниклаш, уларни такомиллаштириш йулларини белгилаб бериш, укув жараёнида талабаларнинг узига хослигини хисобга олиш каби муаммоларга оид масалаларни юртимиз олимларидан бугунга кунга кадар Б.Адизов [1], М.Очилов [5], Н.Саидахмедов [6]ларнинг ишларида хисобга олинган булиб, муаллифларнинг ишларида узига хослик, талабаларнинг индивидуаллиги, унинг яхлитлигини ифодаловчи бирлик сифатида узгарувчанлиги, динамиклиги, хатти-харакатлари хамда эркинлиги ифодаланган.

Индивидуал таълим траекторияси асосида укитиш урганиш кетма-кетлиги ва мехнат зичлиги буйича умумийдан фарк килади. Индивидуал таълим траекториясида укитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш технологиялари давлат таълим стандарти доирасида укув фанларини урганиш кетма-кетлигини узгаришига олиб келиши мумкин, жумладан:

26

1. Элементлар руйхати. Талаба бир укув йилида укиши керак булган фанларнинг сони ва номи узгаради. Бу элементларга кушимчалар киритиш ёки чикариб ташлаш мумкин булади.

2. Мувофиклик. Бу фанларни укиш даври буйича таксимланишидир. Купгина олий таълим муассасаларида параллел укиш амалиёти кулланилади: хафтасига беш соат математика, турт соат физика, икки соат тарих ва хоказо. Индивидуал таълим траекториясида фанларни кетма-кет блоклар ёки модулларда урганиш мумкин. Масалан, аввал рус тилининг бутун курси (70 соат), кейин адабиёт (105 соат), кейин кимё ва хоказо. Параллел ва кетма-кет урганиш бирлаштирилиши мумкин. Айтайлик, инглиз тилини бутун йил давомида хафтасига уч соат, колган фанларни эса блокларда укиш мумкин.

3. Мехнат интенсивлиги. Бу йилига дарс соатлари сони. Индивидуал таълим траекторияси соатлик юкни камайтириш ёки ошириш имконини беради. Шундай килиб, гурухда математик мойиллик мавжуд булса ва талабалар гуманитар фанлар мутахассислари булса, бу гурухда алгебрани геометрия билан асосий даражада урганиш хукукига эга буладилар. Ва аксинча: бу гурухда бошлаетич даража укитилса хам, маълум бир фанни урганиш даражасини ошириш мумкин [4].

Индивидуал таълим траекториясида укитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш куйидаги имкониятларни беради:

- Талаба таълим дастурларини тенгдошларига караганда тезрок ёки секинрок узлаштирса, индивидуал таълим траекториясида у бир вактнинг узида бир нечта ёки факат битта мавзуни урганиши мумкин.

- Талаба профессионал спорт билан шуFулланиши, ижодий фаолияти ёки оилавий шароити дарс жадвалига риоя кила олмаса, индивидуал таълим траекторияси унинг учун кулай булади.

- Талаба соFлиFи туфайли уйда таълим олишга утиши мумкин булади.

- Талаба академик карздор булса, индивидуал таълим траекторияси дарсларни узлаштириб олишга имкон беради.

Бу руйхат тулик эмас - олий таълим муассасалари коидалари бошка холатларни хам кузда тутиши мумкин. Индивидуал таълим траекториясида укитувчи ва талаба фаолиятини ривожлантириш технологиялари мослаштирилган таълим дастури буйича укитишдан фаркланиши керак. Масалан, имконияти чекланган талабалар учун мулжалланган индивидуал таълим траекториясига утиш психологик, тиббий-педагогик комиссия тавсиясига биноан амалга оширилади. Оддий дастурлар асосида узлаштирилган фанлар, факат уз тезлигида амалга оширилади. Индивидуал таълим

27

TpaeKTopuacuga y^mum hmkohhath neKnaHraH TanaSanapra ucTanraH BaKTga MyHTa3aM Tat^uMra KaHTumnapu ynyH hmkohh^t Sepagu.

HnguBugyan TatOTM TpaeKTopuacuga yKuryBHu Ba TanaSa ^ao^H^TKHH pHBO^naHTHpnm TexHO^orna^apH TanaSanap ynyH KymuMna HMKOHH^T^apHH onagu, yrap:

- HHgHBHgyan TpaeKTopuaHu aManra omupumga TanaSa ynyH maxcaH MyxuM Ma^cag^ap, ypraHum Bocmarapu Ba ycyraapuHu SupranuKga Taaram (TanaSaHHHr y^HTyBHH Su^aH y3apo MyHOcaSaTuga);

- TanaSaHHHr HHguBugyan xycycuaraapuHu xucoSra onam Ba Tat^uMHu SomKapum th3hmh xH3MaraapHHH TanaSa KoSu^uaTHra MOC^amTupum (yKyB MatnyMoraapuHH y3aTum xa^Mu Ba Te3^uru, Tat^uM MasMyHuHu TaKguM этнm (opMaraapu, yKyB MaTepuanuHu y3^amTupum guarHOCTuKacu Ba Som^anap SyHuna);

- TanaSaHuHr rypyxgom^apu Ba yKuryBHu SuraH TrouMHu Ba TapTuSra co^uHaguraH Tat^uM y3apo xaMKop^uru Ha(aKaT ayguTopua gapc^apuga, SanKu pean BaKT pe^uMuga Ba KenuKKaH MyroKoT pe^uM^apuga gapcgaH TamKapu Tat^uM ^apaeHuga xaM aMan omupu^umu;

- Tat^uM ^apaeHuHu ннgнвнgyaп^amтнpнm, Saxo^amHuHr xo^нc^нгн Ba Tat^uM HaTu^anapuHu axmunam uMKoHuaTu Ty^an^u yKyB ^apaeHuga ncuxo^oruK Ky^an^uK op^anu эpнmн^agнгaн Tat^uM ynyH u^oSun мoтнвaцнa;

- ManaKa omupum, кoмпeтeнцнaпapнннг maKmaHum gapa^acuHu Tax^u^ Ku^um, KenuHru KagaM^ap SyHuna acoc^u TaBcua^ap Sepum KoSu^uaTuHu puBo^naHTupum ynyH eTap^u TaKpopun Ba xKHMa-xKn TonmupuK^ap coHuga MamFyroraapHu aManra omupum;

- (aH HyHanumuHu yз^amтнpнmнннг opanuK HaTu^anapu (Ha3opaT nyHKT^apu) acocuga eKu yKuTyBHu Ba TanaSa ypTacugaru Tat^uM roTyK^apuHu MyxoKaMa Ku^um HaTu^anapu acocuga aManra omupu^umu MyMKuH SynraH uHguBugyan Tat^uM TpaeKTopuacuHu Ty3aTum;

- TanaSa эtтнSopннн MyBa((aKuaT^u Sa^apunraH TonmupuK^apra KapaTum, TanaSa MycTaKu^ paBumga э^eктpoн nopT(o^uoHu TyngupraHga Tat^uM roTyK^apuHu Kang этнm opKanu apamraguraH "MyBa((aKuaTra эpнmнm" xo^aTu.

ffly Su^aH Supra, uHguBugyan Tat^uM TpaeKTopuacuga yKuTum TanaSanapHu (aH SyHuna yKyB MaTepuanuHu y3^amTupum (Sн^нм^apнн y3^amTupum, KyHuKManapHu maKn^aHTupum Ba pнвo^^aнтнpнm) ^apaeHu cu(aTuga Kapanagu. HHguBugyan Tat^uM TpaeKTopuacuga "gugaKTuK Mogy^nap" geS aTanaguraH, atHu yKyB MaTepuanuHu yз^amтнpнmнннг TaBcua этн^гaн ycy^^apu Ba maKn^apu

28

курсатилган укув дастурининг тематик булимлари тузилади. Дидактик модул бирлашма сифатида амалга оширилади.

Бу модуллар туплами назарияни узлаштириш, муаммоларни хал килиш ва лаборатория ишларини бажаришда амалий куникмаларни ривожлантиришга каратилади. Дидактик модул матн, статик ва динамик мультимедиа компонентларини, симулятор вазифаларини, экспериментал топширикларнинг видео фрагментларини уз ичига олади.

Индивидуал таълим траекториясини яратиш учун бу технология таълим жараёнининг технологик харитаси ва модулнинг дидактик харитасини тузишга асосланади. Технологик харита талабанинг боскичли, амалиётга йуналтирилган ва назорат-бахолаш боскичлари каби индивидуал таълим траекториясини шакллантириш боскичларини тавсифлайди.

Технологик харитада куйидагилар тавсифланади:

- модулнинг кенгайтирилган номи оркали укув фанининг мавзуси;

- икки ёки учта таълим максадини шакллантириш оркали дидактик модулнинг мантикий тузилиши;

- белгиланган максадларга эришиш диагностикаси учун материаллар;

- траекторияни тузатиш имкониятлари;

- дозаланган вазифалар.

Технологик харитага амал килган холда, талаба мавзуни мустакил урганади, ушбу мавзу буйича уз билим даражасини текширади ва керак булганда индивидуал траекторияга керакли тузатиш киритади.

Модулларнинг мазмуни тушунча, конун, гипотеза, илмий билиш усуллари хакидаги билим каби билим элементларини такдим этади. Модулнинг мазмунини узлаштиришда талаба назарий билимларни моделлаштириш, идеаллаштириш ва натижаларни дедуктив дедукция килиш каби усуллардан фойдаланишга мажбур булади. Модуллар турли даражадаги мураккабликдаги сифат ва микдорий вазифаларни уз ичига олади, уларни хал килиш тахлил килиш, моделлаштириш, математик ва мантикий операциялардан фойдаланиш каби фаолиятни амалга оширишни талаб килади. Амалий материал (политехника, экологик) тегишли фан йуналишлари буйича назарий масалаларни куриб чикиш билан боFлик холда урганилади. Шу билан бирга, амалий материал фан ва техниканинг асосий йуналишлари атрофида бирлаштирилиб, урганилаётган назариялар билан бевосита боFликдир. Шундай килиб, бу модулни узлаштириш фан сохасидаги билимларни узлаштиришни ва укув фанини чукур урганиш даражасида куникмаларни шакллантиришни таъминлайди. Индивидуал таълим траекториясида укитувчи ва талаба

29

фаолиятини ривожлантириш технологиялари укитишнинг мазмуни, тавсия этилган усуллари ва шакллари фан сохасининг узига хос хусусиятларидан келиб чиккан холда танланади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-сонли Фармони. // Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2017 й., 6-сон, 70-модда.

2. Адизов Б.Р. Бошлангич таълимни ижодий-ташкил этишнинг назарий асослари. Пед. фан. докторлик дисс... автореферати. - Т., 2003. - 44 б.

3. Газейкина А. И., Пронин С. Г. Формирование познавательных универсальных учебных действий при обучении робототехнике учащихся начальных классов // Педагогическое образование в России. 2015. № 7. С. 42 -49.

4. Лапенок М.В., Макеева В.В. Формирование готовности школьников использовать информационно-образовательную среду в учебе // Педагогическое образование в России. 2015. № 7. С. 77-81.

5. Очилов М. Янги педагогик технологиялар. - К,арши: Насаф, 2000. -118 б.

6. Сайидахмедов Н. Замонавийлик. Методология. Педагогика // Ж. Узлуксиз таълим. - Тошкент, 2004. - № 1. - 8-14 б.

30

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.