Научная статья на тему 'ҲИНД ФАЛСАФАСИДАГИ ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ МАҲАТМА ГАНДИ ҚАРАШЛАРИГА ТАСИРИ'

ҲИНД ФАЛСАФАСИДАГИ ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ МАҲАТМА ГАНДИ ҚАРАШЛАРИГА ТАСИРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
21
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳиндистон / Маҳатма Ганди / инсон / инсонпарварлик / гуманизм / жон / руҳ / карма / мокша / аҳимса / куч ишлатмаслик. / India / Mahatma Gandhi / man / humanism / soul / karma / moksha / ahimsa / non-violence.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Пўлатов Шердор Нематжонович

Маҳатма Ганди дунёқараши ва фалсафий ғояларида инсон масаласига алоҳида тўхталиб ўтади. Чунки, унинг ғоявий негизи инсон муҳим омил сифатида кўрилади. Унинг таълимотида гуманизм ғояларининг шаклланиши ўз ўзидан бўлмади. У ўзидан аввалги диний таълимот, ғоявий назарияларга, файласуф, мутафаккирлар қарашларига таянди. Инсонпарварлик шаклланиши узоқ ўтмишдан давом этиб келаётган таълимот бўлиб, бугунги кунда бу соҳани ўрганиш янада муҳим бўлиб бормоқда. Гуманизм сўзига бир қанча таърифлар берилган. Фалсафа қомусий луғатида шундай дейилади: “Гуманизм (лот. humanus – инсонийлик, инсонпарварлик) – шахс сифатида инсон қадриятини, унинг эркин камол топиши ва ўз қобилиятини намоён қилиш ҳуқуқларини эътироф этиш, ижтимоий муносабатларни баҳо мезони сифатида киши бахт-саодатини қарор топтириш. “Гуманизм” тушунчаси Шарқ мутафаккирлари ижодида ўз аксини топган ва уларнинг асарларидаги ғоялар Европа мутафаккирлари ижодига таъсир кўрсатган”. Шундан келиб чиққан ҳолда, барча учун энг қизиқарли ва фойдали натижа берадиган тадқиқотлар инсонни тадқиқ этишдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF THE HUMAN QUESTION IN INDIAN PHILOSOPHY ON THE VIEWS OF MAHATMA GANDHI

Mahatma Gandhi's worldview and philosophical ideas are focused on the problem of man. Because its ideological basis is that man is seen as an important factor. The formation of the ideas of humanism in his teaching did not happen by itself. He relied on religious teachings, ideological theories, and the views of philosophers and thinkers before him. Humanistic education is a long-standing discipline, and the study of this field is becoming increasingly important today. The word humanism has had several definitions. The encyclopedic dictionary of philosophy says: “Humanism (Latin humanus humanity, humanism) is recognition of the value of a person as an individual, his right to free development and manifestation of his abilities, the definition of human happiness as a criterion for assessing social relations. The concept of “humanism” was reflected in the work of Eastern thinkers, and the ideas of their works influenced the work of European thinkers. Therefore, the most interesting and useful research for everyone is the study of man.

Текст научной работы на тему «ҲИНД ФАЛСАФАСИДАГИ ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ МАҲАТМА ГАНДИ ҚАРАШЛАРИГА ТАСИРИ»

ХИНД ФАЛСАФАСИДАГИ ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ МАХАТМА ГАНДИ карашларига ТАСИРИ

ПУЛАТОВ Шердор Нематжонович

Шарц фалсафаси ва маданияти кафедраси в.б. доценти Фалсафа фанлари буйича фалсафа доктори PhD. Тошкент давлат шарцшунослик университети

d https://doi.org/10.24412/2181-2993-2023-3-96-103

Махатма Ганди дунёцараши ва фалсафий гояларида инсон масаласига алоуида тухталиб утади. Чунки, унинг гоявий негизи инсон мууим омил сифатида курилади. Унинг таълимотида гуманизм гояларининг шаклланиши уз узидан булмади. У узидан аввалги диний таълимот, гоявий назарияларга, файласуф, мутафаккирлар царашларига таянди. Инсонпарварлик шаклланиши узоц утмишдан давом этиб келаётган таълимот булиб, бугунги кунда бу соуани урганиш янада мууим булиб бормоцда. Гуманизм сузига бир цанча таърифлар берилган. Фалсафа цомусий лугатида АННОТАЦИЯ шундай дейилади: "Гуманизм (лот. humanus - инсонийлик,

инсонпарварлик) - шахс сифатида инсон цадриятини, унинг эркин камол топиши ва уз цобилиятини намоён цилиш ууцуцларини эътироф этиш, ижтимоий муносабатларни бауо мезони сифатида киши бахт-саодатини царор топтириш. "Гуманизм" тушунчаси Шарц мутафаккирлари ижодида уз аксини топган ва уларнинг асарларидаги гоялар Европа мутафаккирлари ижодига таъсир курсатган". Шундан келиб чиццан уолда, барча учун энг цизицарли ва фойдали натижа берадиган тадцицотлар инсонни тадциц этишдир.

Калит сузлар: Хиндистон, Мауатма Ганди, инсон, инсонпарварлик, гуманизм, жон, руу, карма, мокша, ауимса, куч ишлатмаслик.

Mahatma Gandhi's worldview and philosophical ideas are focused on the problem of man. Because its ideological basis is that man is seen as an important factor. The formation of the ideas of humanism in his teaching did not happen by itself. He relied on religious teachings, ideological theories, and the views of philosophers and thinkers before him. Humanistic education is a long-standing discipline, and the study of this field is becoming increasingly important today. The word humanism has had several definitions. The encyclopedic dictionary of philosophy says: "Humanism (Latin humanus - humanity, humanism) is recognition of the value of a person as an individual, his right to free development

96

ABSTRACT

14 www.birunijournal .uz

and manifestation of his abilities, the definition of human happiness as a criterion for assessing social relations. The concept of "humanism" was reflected in the work of Eastern thinkers, and the ideas of their works influenced the work of European thinkers. Therefore, the most interesting and useful research for everyone is the study of man.

Key words: India, Mahatma Gandhi, man, humanism, soul, karma, moksha, ahimsa, nonviolence.

Хдётининг дастлабки боскичида одам узини шахс сифатида билмаган. У табиатнинг бир кисми сифатида у билан бирликда яшаган. Шунингдек, инсоният тарихи инсоннинг узини-узи англашидан бошланади. Миллатнинг ижтимоий, ахлокий, маданий ва диний гоялари, урф-одат, анъана ва кадриятларининг мохиятини англаш шу миллат вакили булган инсонни англашдан келиб чикади. Уйгониш давридан буён бизнинг табиатни англаш ва инсонни тушунишда энг катта тараккиёт гуманизмнинг тула конли шаклланишидир1. Х,инд мутафаккири Тагор шундай деб таъкидлайди: "Инсониятнинг асл мохияти хакидаги саволни мухокама килиш учун инсонга асрлар керак булган, у хали хам аник хулосага келмаган"2.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Х,индистоннинг кадимги фалсафий анъаналари инсоннинг маънавий табиатига ишонган. Инсон табиатини англаш Худо одамда борлигига ва инсон билан Худо уртасида бирлик мавжудлигига ишониш натижаси эди. Шунингдек, инсон хаётнинг пировард максадини карма (ФнУ) ва кишанлардан халос булиш, шахс ва жамиятнинг ахлокий ривожланиши хамда инсониятнинг асосий бирлигини англаш, деб тушунтирилган.

Ведаларга кура, бутун дунё ижодий кучнинг илохий намоён булишидир. Мавжуд булган ижодий космик мавжудликнинг тулик сурати Ригведанинг Ведик мадхиясида туртта каста билан ифодаланади, жумладан: Адваита таълимоти инсон калби ва Брахманни бир хил деб хисоблайди. Унинг сузларига кура, худди шу илохий рух хар бир инсонда мавжуд.

Инсон вазифасини бажариш ва илохий режалаштирувчининг хохишини бажариш учун тугилади. Узганинг бурчи бузилиши дунёдаги мукаддас тартиб бузилишига олиб келади. Упанишадлар инсонни тана, онг ва узлик

1 Bhattacharyya N. Gandhi's Concept of Individual and Society. Diss. ...PhD. Philosophy science. Assam, 2006. - P.

2 Bhattacharyya N. Gandhi's Concept of Individual and Society. Diss. .PhD. Philosophy science. Assam, 2006. - P.

КИРИШ

103.

97

www.birunijournal .uz

комбинацияси сифатида курадилар. Рух ёки шахснинг узлиги инсоннинг асл мохиятини акс эттиради. Шахсий жохиллик билан боглик булган юкори мен ёки Брахман, жива ёки индивидуал узлик деб аталади. Чандогя Упанишад инсоннинг узига, инсон табиатига яхши таъриф беради: "Ёмонликдан, кариликдан, улимдан, кайгудан, очлик ва ташналикдан холи хамда изланиши керак булган ва тушунишга тайёр булган Рух (Атман, ^Щ^)дир"3.

Гитада инсон психологиясини учта гуна (^и11-усул)га эга, деб хисоблайди, улар - саттва (яхшилик), ражалар (хис-туйгулар), тамалар (зулмат, жохиллик ёки иллюзия). Инсон табиати битта гунанинг устунлиги билан белгиланади. Амалда, бу гуналар бир-бирига боглик. Тамалар ва ражалар хукмрон булган шахслар, уз навбатида, анимистик ва худбин хаёт кечираётган булсалар, саттва хукмрон булган инсонлар хакикат ва эзгулик йулидан борадилар.

Махобхаратада ер юзида инсондан юкори мавжудот йуклиги айтилади. Христианлик бизга инсон - дунё яратилишининг сунгги кунида яратилганлигини айтади. Худди шу тарзда, яхудий динида одамнинг Худо билан муносабати куплаб оятларда келтирилган. Исломда инсон кучининг буюклигига ишонади, инсон узида тафаккур ва хиссиётни бирлаштирган, деб хисоблайди. Ганди инсон хакида карашлари шаклланишида шундай диний карашлар таъсирини англайди. Инсон хам, хайвонлар хам рухий кучлар аралашмасидир, шунинг учун унда хайвонот хусусиятларининг мавжудлигини инкор этиб булмайди. У шундай деди: "Бизнинг хар биримиз яхшилик ва ёмонлик аралашмасимиз"4.

Жайнизм хам, буддизм хам Ведалар хукмронлиги таъсирида вужудга келган. Иккиси хам куллик ва азоб-укубатлардан халос булиш гоясини илгари сурган. Жайнизмга кура, рухда мавжуд булган газаб, магрурлик, ошиклик ва очкузлик каби эхтирослар карамликка сабаб булади. Яна инсон калби чексизлик ёки илохийликка эришиш имкониятларини уз ичига олади. Ушбу туйгулар жохиллигимиздан келиб чикади. Хдкдкат тугрисидаги тугри билим озодликка олиб келади. Буддизмга кура, инсон жохиллик ва карма махсулидир. Жайнизм сингари буддизм хам азоб-укубатлар сабабини жохиллик, деб хисоблайди. Шунинг учун инсон нирванага, яъни азоб чекмайдиган холатга эришиш учун тинимсиз ишлаши керак. Инсонпарварлик Будда ва Махатма Ганди карашларида катта ахамият касб этади. Будда ва Махатма Ганди бошка даврларда яшаган булсаларда, Ахимса ёки зуравонлик килмасликни, тинчлик ва

3 Devi K.D. Gandhi's Understanding of Human Nature and Its Influence on his Philosophy.Diss. .PhD. Philosophy science. Manipur, 2009. - P. 12.

4 Bhattacharyya N. Gandhi's Concept of Individual and Society. Diss. .PhD. Philosophy science. Assam, 2006. - P. 108.

98

www.birunijournal .uz

рахмдилликни таргиб килганлар, шунингдек, одамлар рухиятини озод килишга интилган, уларни яхширок ва янги хаётга нисбатан илхомлантирган эди.

Будда ва Ганди даврида жамият ахволи дахшатли ва ачинарли эди. Будда даврида брахманлар ва кастачилик тизими булса, Ганди даврида инглизлар хукмронлиги эди. Будда ва Ганди сохта ишларни тугатиш учун даволовчи воситани чин дилдан излай бошлади, буни бири каста тизимидан, бири инглиз буйинтуругидан мустакилликка эришиш учун килган харакатларида топди. Иккаласи хам фаровонлик ва дабдабалардан воз кечиб, ибодат ва мулохаза билан яшашни бошлади. Шунингдек, издошларига узларини, шу тарика жамиятни ислох килиш, инсонлараро дустлик ва биродарлик туйгусини ривожлантириш ва зуравонлик килмаслик, нафратни мухаббат билан алмаштиришга ургатдилар. "Будда ва Ганди хам кадимги хинд маданияти, узларидан аввалги авлиё ва мутафаккирлар таъсирига тушган булсаларда, янги хусусиятлари, янги маънавиятларини акс эттирганлар. Эхтимол, улар нафакат хинд маданияти рухи ва унинг кадриятларини акс эттирган, балки уларни уз даврининг эхтиёжларига мувофик кайта куриб чиккан, деб айтиш тугри булади"5. Будда ва Гандининг инсон масаласига ёндашуви жуда якин булганини англашимиз мумкин. Гандининг ижтимоий-сиёсий фаолиятида, хатто, кийинишида хам Будда таъсирига гувох буламиз.

Доктор Радхакришнаннинг сузларига кура, "Инсон мутлако алохида ва махсус мавжудот эмас. У вужудида, мурт танасида, чекланган хаёти ва чекланган онгида келиб чикиш изларини колдиради. У табиатнинг бир кисми, шу билан бирга, табиат билан бир бутундир."6 П.И. Ражу "Мутафаккирларнинг доимий диккат-эътиборида "Инсон махлукотларнинг энг чиройлиси"дир, деган фикрни таъкидлайди. Чунки, Инсон материя, хаёт, акл, онг ва рухнинг ажралмас бирлигидир"7. Шри Ауробиндонинг сузларига кура, инсон доимий равишда "Худо, нур, эркинлик ва улмасликни" излайди"8.

Упанишадларда айтиладики: "Факат чексизда бахт бор, охирда бахт булмайди" Ж.Муирхад "Хинд фалсафаси инсон табиати, унинг келиб чикиши ва такдирини урганиш сифатида талкин этилади"9, деб таъкидлади.

5 Usha Mehta. Mahatama Gandhi and Humanism. - Mumbai.: Roopak Printers, 2000. - PP. 1-2.

6 Radhakrishnan, S, An Idealist View o f Life. - Londan.: Franklin Classics, 2018. - 26.

7Raju P. T. & S. Radhakrishnan. The Concept of Man: A Study in Comparative Philosophy. - New Delhi. Harper Collins Publishers India ltd, 1995. - P. 26.

8 Bhattacharyya N. Gandhi's Concept of Individual and Society. Diss. ...PhD. Philosophy science. Assam, 2006. - P.

9 Bhattacharyya N. Gandhi's Concept of Individual and Society. Diss. ...PhD. Philosophy science. Assam, 2006. - P.

103.

99

www.birunijournal .uz

Умуман олганда, кадимги хинд ва замонавий мутафаккирлари инсоннинг маънавий табиатига, инсониятнинг бирдамлиги ва бирлигига ишонганлар. Улар учун хаётдан асосий максад карма ва азоб кишанидан халос булиш, бошкаларга фидоийлик билан хизмат килиш оркали узлигини намоён этишдир.

Махатма Ганди мумтоз хинд тизимининг асоси булган, инсонни бутун борлик, деб билган. У инсон факат биологик мавжудот ёки шунчаки физик-кимёвий бирикма эканлигига ишонмаган. Унинг учун инсон маънавий мохиятга эга. Ганди учун "мавжуд булиш" эмас, балки келиб чикиш (етишиб чикиш) мухимрок. Бунга гандишунос Рагхаван Иер куйидагича изох берди: "У инсон узининг мохиятида кандай эканлиги ва узи хакидаги ёлгон гоя туфайли ким булиб етишиши, у ким булиши кераклиги ва унинг конунлар билан бошкарилган коинотдаги урни туфайли ким булиб етишиб чикишига аник ишонч билан бошлади"10. Шунингдек, Ганди инсонда Худонинг мавжудлигига хам ишонган. Шундай килиб, инсон табиатан илохийдир. Бу инсонни рухий мавжудотга айлантиради. Гандининг фикрига кура, илохиётнинг мавжудлиги турли одамларда фаркланади. Шу сабабли, у бирон-бир киши ёки нарсага сигинишдан бош тортади. У ягона Худо хакида фикр юритади. У шундай деган: "Худо нафакат бутун коинот, балки жонзотларга хам хос булганлиги сабабли бирон-бир одам ёки объектни илохийлаштириш масаласи тугилмайди. Х,ар бир инсонда илохий нарса бор"11. Ягона нарса шундаки, баъзиларида илохийлик купрок, бошкаларда эса камрок.

Гандига кура, инсон табиати энг мухим хусусияти булган илохий табиатни англайди.У хар бир инсонда мавжуд булган илохий унсурлардан тугри фойдаланилса, инсоният самодаги жаннатни ерга тушура олади12. Инсон хайвон сифатида шафкатсиз, аммо рухий шахс сифатида у зуравон эмас. Айнан уз илохий мохиятини англаши, уни барча тирик жонзотларга рахм-шафкат килишга, фикрда, суз ва ишда зуравонлик ишлатмасликка ундайди. Ганди маънавий кучга эга булиш учун жисмоний кучни узига буйсундиришни таклиф килди. У: "Танангизни забт этганингиз сари рухингизнинг кучи ортади"13, деди. Маълум боскичдан сунг тана рухнинг усишига мутаносиб равишда камаяди.

Гандининг сузларига кура, инсон тана, акл ва рухнинг комбинациясидир. У рухни жуфт булмаган, абадий, хамма нарсани билувчи, хамма жойда мавжуд, хамма нарсага кодир, деб билади. Одам онгли равишда илохий булса-да,

10Raghavan I. Gandhi's view of Human Nature. in Gandhi Marg Journal of the Gandhi Peace Foundation, New Delhi: Gandhi Peace Foundation, Vol. 6, No. 2, April 1962, p. 134.

11 Mahadev D. The Diary of Mahadev Desai. - Ahmedabad: Navajivan Publishing House, 1953. - P. 35.

12Lala Gopal Prasad. Religion, morality and politics according to Mahatma Gandhi. - New Delhi.: Classical Publishing Company, 1991. - P. 3.

13Young India,44..8.1927, p. 107

100

узининг кундалик хаётида эзгуликдан кура купрок бошка фазилатларни узига сингдириади. Инсон купинча худбин, ишончсиз, узини алдашга кодир, локайд, шахватпараст ва кучга чанкок. Ганди инсон табиатининг етарли даражада коронги томонини курган14. Шу муносабат билан у шундай фикр билдирди: "Мен аччик тажрибаларни бошдан кечирдим, баъзида бармокларимни каттик куйдирдим. Мен мутлако айбсиз деб уйлаган одамлар бузук булиб чикди. Ёмонликнинг илдизи бизнинг табиатимизда чукур ётганини пайкадим"15. Ушбу аччик тажриба уни инсон номукаммал эканлигини, хатога йул куйишлигини айтишга мажбур килди. У бутунлай яхши ёки ёмон булган инсон йуклигига ишонган. Одамлар орасидаги фарк турида эмас, факатгина даражада: "Бизнинг хар биримиз яхшилик ва ёмонликнинг аралашмасидирмиз. Инсонлар орасидаги фарк даражадаги фаркдир"16. Ганди, шунингдек, Худо ва инсоннинг ажралмас бирлигига ишонган. У куйидагича таъкидлаган: "Мен адвайта "бирлик")га ишонаман, мен Худо ва инсоннинг мухим бирлигига, шу муносабат билан барча тирик мавжудотларга ишонаман"17. У Худо ва одамлар уртасидаги метафизик бирликка ишонганлиги сабабли инсон ва инсон уртасидаги муносабатларни илохий, деб таърифлаган. У Худонинг биродарлигини тан олиб: "Бутун хаёт аслида бирдир"18. У сузларини давом эттириб деди: "Биз хаммамиз битта Худонинг фарзандларимиз, шунинг учун инсон табиати хамма жойда бир хил"19. Одамларнинг илохий тенглигини тавсифлаш учун дарахт метафорасидан фойдаланиб, шундай деди: "Биз хаммамиз танасини ернинг тубида жойлашган илдизидан юлиб олиб булмайдиган улугвор дарахтнинг баргларимиз. Энг кучли шамол хам уни харакатга келтира олмайди"20. Сунгра, уммон метафорасидан фойдаланиб: "Биз бу чексиз рахм-шафкат уммонидаги томчилармиз" деди. Хдкдкатни ижтимоий ходиса деб эълон килишга ёрдам берган нарса бу инсоннинг илохий тенглигига булган ишонч эди, у шундай деди: "Одамларнинг овози - Худонинг овози"21.

14Ram Rattan. Gandhi's Concept of Human Nature. in Verinder Grover (ed), M.K.Gandhi, New Delhi: Deep&Deep publications, 1996. - P. 206.

15 Gandhi M.K. Satyagraha in South Africa. - Ahmedabad. Navajivan Publishing House, Trans, by V.G. Desai, 1968. - P. 371.

16 Harijan, 10.6.1937,pp. 158-159.

17 Raghavan N. Iyer. Gandhi's view of Human Nature. in Verinder Grover (ed), M.K.Gandhi, New Delhi: Deep&Deep Publications,1996. - P. 212.

18 Pyarelal. Gandhiji's Correspondance with the Covermment. 1942-1944, Ahmedabad: Navajivan Publishing House, 1945. - P. 88.

19 Harijan, 13.4.1940,p.92.

20 Harijan, 28.7.1946,p.236.

21 Harijan, 17.5.1942,p.156.

101

REFERENCES

1. Bhattacharyya N. Gandhi's Concept of Individual and Society. Diss. ...PhD. Philosophy science. Assam, 2006. - P. 103.

2. Devi K.D. Gandhi's Understanding of Human Nature and Its Influence on his Philosophy.Diss. .PhD. Philosophy science. Manipur, 2009. - P. 12.

3. Usha Mehta. Mahatama Gandhi and Humanism. - Mumbai.: Roopak Printers, 2000. - PP. 1-2.

4. Radhakrishnan, S, An Idealist View o f Life. - Londan.: Franklin Classics, 2018. - 26.

5. Raju P. T. & S. Radhakrishnan. The Concept of Man: A Study in Comparative Philosophy. - New Delhi. Harper Collins Publishers India ltd, 1995. - P. 26.

6. Raghavan I. Gandhi's view of Human Nature. in Gandhi Marg Journal of the Gandhi Peace Foundation, New Delhi: Gandhi Peace Foundarion, Vol. 6, No. 2, April 1962, p. 134.

7. Mahadev D. The Diary of Mahadev Desai. - Ahmedabad: Navajivan Publishing House, 1953. - P. 35.

8. Lala Gopal Prasad. Religion, morality and politics according to Mahatma Gandhi. - New Delhi.: Classical Publishing Company, 1991. - P. 3.

9. Young India,4.8.1927, p. 107

10. Ram Rattan. Gandhi's Concept of Human Nature. in Verinder Grover (ed), M.K.Gandhi, New Delhi: Deep&Deep publications, 1996. - P. 206.

11. Gandhi M.K. Satyagraha in South Africa. - Ahmedabad. Navajivan Publishing House, Trans, by V.G. Desai, 1968. - P. 371.

12. Raghavan N. Iyer. Gandhi's view of Human Nature. in Verinder Grover (ed), M.K.Gandhi, New Delhi: Deep&Deep Publications,1996. - P. 212.

13. Pyarelal. Gandhiji's Correspondance with the Covermment. 1942-1944, Ahmedabad: Navajivan Publishing House, 1945. - P. 88

14. Po'Latov, S. N. M. (2020). Hindistonda pedagogic ta'limining rivojlanish bosqichlari. Scienceand Education, 1(Special Issue 1), 21-26.

15. Polatov, S. N. (2020). XIX ASR OXIRI XX ASR BOSHLARIDA HINDISTONDAGI IJTIMOIY-SIYOSIY VAZIYAT. Academic Research In Educational Sciences, (4), 468-474.

16. Po'Latov, S. N. M. (2021). MAHATMA GANDI FALSAFIY QARASHLARIDA "MUTLOQ G 'OYA" TUSHUNCHASI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1134-1143.

17. Po'Latov, S. N. M. (2020). Rabindranat tagorning Hindiston ilm-ma'rifatga qo'shgan hissasi. Scienceand Education, 1(Special Issue 1), 136-143.

102

www.birunijournal .uz

18. Пулатов, Ш. Н. (2022). МАХДТМА ГАНДИ ФАЛСАФИЙ КОНЦЕПЦИЯСИДА "САТЯГРАХД" ТУШУНЧАСИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 890-896.

19. Pulatov, S. N. M. (2022). AHIMSA TUSHUNCHASINING FALSAFIY MOHIYATI. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 162-166.

20. Po'Latov, S. N. M. (2022). MAHATMA GANDINING INSON TABIATI HAQIDAGI QARASHLARI. Academic research in educational sciences, 3(3), 1019.

21. Pulatov Sh.N. The Concept of "Truth" in the Philosophical Views of Mahatma Gandhi// Akshara Multidisciplinary Research Journal Peer-Reviewed & Refereed International Research Journal, India // E-ISSN: 2582-5429 Vol.02 Issue V, 2021. -P. 12-18.

22. Пулатов, Ш. (2019). Философская концепция Махатмы Ганди. Востоковедения, 3(3), 214-224. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15683

23. Po'latovSh.N. Jaynizm diniy-falsafiy ta'limoti. 16-son Sharqshunsolar anjumani. Toshkent davlat sharqshunsolik universiteti, 2020 307-312.

24. Po'latovSh.N. Mahatma Gandi diniy qarashlarining tahlili. НамДУ илмий ахборотномаси. 2021 y. 8-son. 205-212 b.

103

www.birunijournal .uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.