Научная статья на тему 'ГАНДИ ВА “ТУЗ ҚОНУНИ”'

ГАНДИ ВА “ТУЗ ҚОНУНИ” Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
49
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳиндистон / Маҳатма Ганди / миллий озодлик / сатягҳара / туз қонуни / сваражни / иқтисодий-сиёсий масалалар / Данди. / India / Mahatma Gandhi / national liberation / satyagraha / salt law / swaraj / economic and political issues / Dandi.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Пулатов, Шердор Неъматжонович

Маҳатма Ганди бошчилигидаги миллий озодлик ҳаракати Ҳиндистон озодлиги кураши ва Ҳиндистон тарихи, шунингдек, инсоният тарихида алоҳида аҳамиятга эга. Бунинг сабаби шундаки, биринчи мартда бундай сиёсий ҳаракатларда омма фаол иштирок этди. Зеро, Ганди озодлик курашига бутун халқни жалб қила олди. Ушбу ҳаракатларда миллионлаб эркак ва аёллар, қариялар, ҳатто, болалар ҳам инглиз империализми ва мустамлакачилигига қарши курашда олий мақсадга эришиш учун ғайрат ва жасорат кўрсатиб, Ҳиндистон тарихида мисли кўрилмаган азоб-уқубатларга бардош бера олдилар

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GANDHI AND THE "LAW OF SALT"

The national liberation movement led by Mahatma Gandhi is of particular importance in India's struggle for freedom and the history of India, as well as the history of mankind. The reason for this is that the public actively participated in such political actions for the first time. After all, Gandhi was able to involve the whole people in the struggle for freedom. In these movements, millions of men and women, the elderly and even children, have shown diligence and courage to achieve the highest goal in the struggle against British imperialism and colonialism, and have endured unprecedented suffering in the history of India.

Текст научной работы на тему «ГАНДИ ВА “ТУЗ ҚОНУНИ”»

ГАНДИ ВА "ТУЗ КОНУНИ" d https://doi.org/10.5281/zenodo.7398747

Пулатов Шердор Неъматжонович

Шарк фалсафаси ва маданияти кафедраси 3 боскич докторанти Тошкент давлат шаркшунослик университети

АННОТАЦИЯ

Махатма Ганди бошчилигидаги миллий озодлик уаракати Хиндистон озодлиги кураши ва Хиндистон тарихи, шунингдек, инсоният тарихида алоуида ауамиятга эга. Бунинг сабаби шундаки, биринчи мартда бундай сиёсий уаракатларда омма фаол иштирок этди. Зеро, Ганди озодлик курашига бутун халцни жалб цила олди. Ушбу уаракатларда миллионлаб эркак ва аёллар, цариялар, уатто, болалар уам инглиз империализми ва мустамлакачилигига царши курашда олий мацсадга эришиш учун гайрат ва жасорат курсатиб, Хиндистон тарихида мисли курилмаган азоб-уцубатларга бардош бера олдилар.

Калит сузлар: Хиндистон, Мауатма Ганди, миллий озодлик, сатягуара, туз цонуни, сваражни, ицтисодий-сиёсий масалалар, Данди.

ANNOTATION

The national liberation movement led by Mahatma Gandhi is of particular importance in India's struggle for freedom and the history of India, as well as the history of mankind. The reason for this is that the public actively participated in such political actions for the first time. After all, Gandhi was able to involve the whole people in the struggle for freedom. In these movements, millions of men and women, the elderly and even children, have shown diligence and courage to achieve the highest goal in the struggle against British imperialism and colonialism, and have endured unprecedented suffering in the history of India.

Key words: India, Mahatma Gandhi, national liberation, satyagraha, salt law, swaraj, economic and political issues, Dandi.

Махатма Ганди етакчилигидаги миллий озодлик харакатининг энг мухим ахамияти шундан иборатки, у тажовузкор ва жанговар кураш урнига зуравонликсиз харакатни куллаб, хинд халкининг чидам ва матонатини узига сингдириб, куч ва кувват манбаига айланди. Ганди Жанубий Африка ва Х,индистонда куплаб оммавий харакатларга рахбарлик килди, лекин уларнинг

602

энг асосийларидан Ровлатт Конуни (Сатягхара, 1919 йил), Фукаровий итоатсизлик (Туз конуни, 1930-31 йиллар), "Х,индистонни тарк этинг" харакати (1942 йил) булиб, Х,индистон мустамлакачилигининг азоб-укубати ва галаёнларини бошдан кечирди.

"Туз юриши" ёки "Туз Сатяграхаси" Ганди томонидан пухта уйланган алохида сиёсий стратегия хисобланади. У 1930 йилда инглизларга карши умуммиллий фукаровий итоатсизлик харакатини бошлади. 1929 йил декабрь ойида Жавахарлаъл Неру раислигида Конгресснинг Лахордаги сессиясида "Пурна Свараж" резолюциясини эълон килди. 1929 йил 31 декабрда Конгресс Мустакиллик байрогини кутарди, Бутун Х,индистон Конгресси кумитасига фукаровий итоатсизликни бошлаш ваколатини тулик юклади. Халкни озодлик кураши ва фукаровий итоатсизлик харакати учун тайёрлаш керак эди. Бу масала Ганди зиммасига тушди. Мамлакатни фукаровий итоатсизлик харакатига кандай тайёрлаш мумкин? Инглиз мустамлакачилигидан озодликка эришиш учун миллатни кандай кутариш керак? Ганди чинакам озодлик ва эркинликка уз-узини поклаш, фидоийлик ва зуравонликсиз харакати оркали эришиш мумкинлигига тулик амин булди. Аммо Лахор Конгрессида фикрларда жиддий фарк бор эди. Лекин Ганди уз стратегиясини хинд оммаси ва Британия хукуматини хисобга олган холда шакллантиради. Дархакикат, умумий вазият 1920-1922 йиллардаги "Ровлатт конуни" давридагидан бутунлай фарк килар эди. Мамлакатда иктисодий тушкунлик, завод ишчилари орасида тартибсизликлар юзага келган булиб, тадкикотчи Б.Р.Нанда уни куйидагича таърифлайди: "19191920 йиллардагидан фаркли тарзда, Ровлатт конунлари каби ёки Панжоб харбий конуни каби жиддий норозилик йук. Халифат учун хинд-мусулмон тафовутлари унчалик даражада кучли эмас эди"1. Демак, Ганди ва унинг тарафдорларининг асосий вазифаси одамларни уйготиш ва уларнинг тинч харакатланишини таъминлаш эди.

1930 йил 10 январда Ганди Неруга шундай дейди: Биз "Лахорда ажралганимиздан бери мен фукаролик итоатсизлиги тизимларини ишлаб чикдим, аник йулимни курмадим. Аммо шуни англаб етдимки, хозирги холатда хеч кандай фукаровий итоатсизликни Конгрессе номидан таклиф этиб

булмайди. Бу ишни мен ва бир нечта хамрохлар билан амалга ошириш мумкин"

2

1 Divya P. J. Gandhi as a political communicator. Diss. ...PhD Philosophy science. Mumbai. 1996. - P. 161.

2 The Collected Works of Mahatma Gandhi, (New Delhi: Publications Divisions Ministry of Information and Broadcasting, Govt of India), Vol. 42, P. 382. (CWMG).

1930 йил 26 январда Конгресс ишчи кумитаси Мустакиллик куни сифатида нишонлашни карор килди. Бунинг ортидаги гоя фукаровий итоатсизлик харакатини бошламаслик эди; бу омма гайратини кузгатиш ва рагбатлантиришга каратилган тактика эди.

Охир-окибат, Ганди 1930 йил 26 январда "Мустакиллик куни"ни нишонлашни эълон килиш оркали келажак фоалиятидаги биринчи кадамни куйди. Аммо орадан бир хафта утиб, 1930 йил 2 февралда Ганди Свараж мохиятини тушунтириш ва унга эришиш учун ун бир бандни уз ичига олган манифест лойихасини ишлаб чикди. Ун бир банд катор ижтимоий-иктисодий ислохотлардан иборат эди. У вице-кирол Ирвинга йуллаган мактубида ислохотлар хакида батафсил тушунча берган эди.

Бу ерда Ганди узининг Жанубий Африкадаги тажрибасидан фойдаланиб, Ганди Туз конунига амал килишни тухтатиш учун бошлайдиган харакатидан олдин вице-киролга уз ниятини маълум килди: "Мени хибсга олиш оркали лойихамизни тухтатишингиз мумкин. Умид киламанки, ун минглаб одамлар мендан кейин хам интизомли тарзда ишни бажаришга тайёр турадилар ва Туз актига буйсунмасликлари учун хар кандай жазога тайёр турадилар"3.

Махатма Ганди ошкораликни, жамоатчилик хабардорлигини яратишга, туз конунларига карши норозилик билдириш ва Х,индистонда мустамлака Британия хукуматини тугатишга харакат килди. Ганди Жанубий Африкада булгани каби Ахмадобод шахрида Сабармати Ашрамда 78 нафар тарафдори билан юришга карор килди. 1930 йил 12 мартда улар Данди шахрига - 240 миля масофага йул олишди. 11 март куни булиб утган ибодат йигилишида Ганди шундай дейди: "Бизнинг харакат ва максадимиз адолат, бизнинг воситамиз поклик Худо биз билан бирга"4.

Уша вактда у олтмиш уч ёшда булиб, гурухнинг энг кекса вакили эди. У Дандигача кунига ун-ун беш миля юрар эди. Тез-тез дам олса хам аравага чикишни рад этар эди. Данди марши инглиз мустамлакачилигига карши харакат булиши билан бирга Ганди ижтимоий-сиёсий фаолиятининг энг мухим кисмини хам ташкил этди. Бу юриш давомида Ганди хар бир кишлокда нутк сузлар, газета учун маколалар тайёрлар, мухбирларга хатлар ёзар эди. Шунингдек, Ганди манзил томон юрар экан, хар тухтаган жойида юришнинг мантикий сабабларини хам тушунтирар эди. Халкига адолатсиз Туз конунлари

3 Tendulkar D.G. Mahatma: Life of Mohandas Karamchand Gandhi. - New Delhi. The Pubilcations Divisions, Vol. III, 2016. - P. 18.

4 Nanda B.R. Pilgrim on His Trek: Recalling the Dandi March, The Times of India, 12-3-1992. - P. 4.

604

ва свараж мохияти хакида тушунча берар эди. 24 кундан ортик давом этган юриш давомида 40 та кишлокда нутк сузлади. Махаллий рахбарлардан уз лавозимларидан воз кечишни сураб, мурожаат килган. 5 апрелга кадар 740 нафар кишлок мудирларидан 140 таси уз вазифасидан кетган. Бу харакатларнинг барчаси Гандининг амалга ошираётган саъй-харакатлари боскичма-боскич жараён эканлигини англатиб туради.

Будда ва Жайнийвийлик асосчиси Махавира сингари Ганди хам бутун Хиндистон буйлаб пиёда юриш анъанасига амал килди. У оддий одамларга ёкадиган воситаларни танлади. Шундай килиб, у омма билан мулокот учун барча мумкин булган воситалардан фойдаланди ва халк калбига йул топа олди. Divya P.Joshi "Gandhi as a political communicator" номли диссертациясида шундай ёзади: "Ганди узи назарда тутган ягона Хиндистонни барпо этиш учун бу маршдан унумли фойдаланган". Шунингдек, Ганди ижтимоий-сиёсий фаолият юртишда гунох ва бурч хакидаги диний тушунчаларни хам мохирона куллай олган. У шундай ёзади: "Дунёда хеч бир жойда Туз конуни каби конун йук. Агар шундай конун булса, демак, у иблис конуни, шайтоний конун. Бундай конунни амалга оширадиган хукуматга хизмат килиш дхарма эмас, балки адхармадир"5.

У аёлларни харакатга жалб килиш учун мифларнинг машхур мисолларидан хам фойдаланган. Йигирма турт кунлик юришдан сунг Дандига етиб боришган, ва кечаси Ганди маъруза килди. 1930 йил 6 апрель куни эрталаб денгизга кириб, бир ховуч туз олади ва конун бузилди. Бир карашда хеч нима содир булмагандек. Лекин Ганди инглиз империяси хукумати олдида жиноятчига айланди. Чунки ушбу вокеадан сунг бутун Хиндистон буйлаб, норозилик намойишлари бошланди. Гандишунос Нанда таъкидлаганидек, "Гандининг юриши баъзи инглиз амалдорлари ва хинд скептиклари тахмин килганидек, муваффакиятсизликка учрамади, балки бутун мамлакат буйлаб, худди электрдек ёйилди". Неру таъбири билан айтганда: "Бугун у узининг узок йулига олга юрди. Ва у ёнидан утганларнинг хар бирининг калбида мехр ва ишонч уйгота олди. Оддий одамлар озодлик ва хаёт учкунини хис килишди. Бу узок йулнинг нихояси, Хиндистон мустакиллигидир".6

Бутун мамлакат буйлаб одамлар Туз конунига карши чика бошлади. Хукумат Конгресс ташкилотини унинг маблагларини музлатиш оркали катъий чоралар курди, сатяграхага карши курашди. Хукумат Ганди асарлари ва

5 Divya P. J. Gandhi as a political communicator. Diss. .. .PhD Philosophy science. Mumbai. 1996. - P. 168.

6 Divya P. J. Gandhi as a political communicator. Diss. .PhD Philosophy science. Mumbai. 1996. - P. 168.

605

матбуотга чекловлар куйди. Вазият хукумат назоратидан чика бошлади. Хинд тероррчилари томонидан уюштирилган купорувчилик харакатларида олти киши вафот этди. Мамлакат буйлаб харбий сафарбарлик эълон килинди. Хинд аскарлари оламонга карата ук узишдан бош тортишди. Шу сабабли, инглиз ва хинд аскарлари уртасида тукнашувлар булди. Матбуотдаги чекловга норозилик сифатида Ганди ва унинг тарафдорлари Дхарасанадаги хукуматга карашли туз заводида туз казиб олишни маълум килди. 1930 йил 4 майда у хибсга олинди. Унинг хибсга олиниши вазиятни янада мураккаблаштирди. 90 мингга якин фукаролик каршилик вакиллари камокка олинди. Конгресс рахбарлари хам, Британия хукумати империяси хам Туз конунига карши харакат бундай муваффакиятга эришиши ва Британия империясига жиддий хавф тугдиришини кутмаган эди. Ганди оддийгина тузни кудратли курол ва оммавий масалага айлантириб, биринчи навбатда, сваражни, шунингдек, иктисодий-сиёсий масалаларни оддий усулда хинд халкига етказа олди ва мустамлака хукуматини ларзага келтирди.

У Дандига машина ёки поездда бориши хам мумкин эди. Бутун йулни пиёда босиб утишнинг нима кераги бор эди? Бунинг сабаби шундаки, пиёда юриш унга 24 кун давомида халк билан жонли мулокот, тугридан-тугри алока урнатиш, уз гояларини инсонларга тушунтириш оркали Хиндистонда катта ижтимоий-сиёсий узгаришлар ва дунёга матбуот рекламасини яратиш имконини берди.

REFERENCES

1. Divya P. J. Gandhi as a political communicator. Diss. ...PhD Philosophy science. Mumbai. 1996. - P. 161.

2. The Collected Works of Mahatma Gandhi, (New Delhi: Publications Divisions Ministry of Information and Broadcasting, Govt of India), Vol. 42, P. 382. (CWMG).

3. Tendulkar D.G. Mahatma: Life of Mohandas Karamchand Gandhi. - New Delhi. The Pubilcations Divisions, Vol. III, 2016. - P. 18.

4. Nanda B.R. Pilgrim on His Trek: Recalling the Dandi March, The Times of India, 12-3-1992. - P. 4.

5. Divya P. J. Gandhi as a political communicator. Diss. .PhD Philosophy science. Mumbai. 1996. - P. 168.

6. Divya P. J. Gandhi as a political communicator. Diss. .PhD Philosophy science. Mumbai. 1996. - P. 168.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.