Научная статья на тему 'РАЖИВ ГАНДИ БОШҚАРУВИ ЙИЛЛАРИДА ҲИНДИСТОННИНГ МИНТАҚАВИЙ СИЁСАТИ'

РАЖИВ ГАНДИ БОШҚАРУВИ ЙИЛЛАРИДА ҲИНДИСТОННИНГ МИНТАҚАВИЙ СИЁСАТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
52
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БМТ Хавфсизлик Кенгаши / Олти мамлакат беш китьа" / Ражив оператсияси / Тамил йулбарслари / Оperation Flowers Blumong. / UN Security Council / "Six countries five kits" / Operation Rajiv / Tamil Tigers / Operation Flowers Blumong.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Аширов, Элмурод Парпи Угли

Бу маколада 1984-1989 йилларда Хиндистонда бош вазир сифатида фаолият олиб борган Ражив Ганди Халкаро ташки сиесатдаги устувор вазифалари еритилган. Ражив Ганди бош вазирлиги даврида Хиндистон Жанубий Осиё давлатлари хусусан; Покистон, Шри Ланка билан алокалари илликлашди. Ражив Гандининг сиесий иродаси хаттоки БМТ Хавфсизлик Кенгашида хам тан олинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INDIA'S REGIONAL POLICY DURING RAJIV GANDHI'S ADMINISTRATION

This article higlights the priorities of Rajiv Gandhi, who served as Prime Minister of India from 1984-1989, in International Foreign Policy. India during reign of Rajiv Gandhi, in particular the countries of South Asia; Pakistans relation with Sri Lankaa direct rival have been strained. Rajiv Gandhis political will was even recognized by the UN Secirity Council.

Текст научной работы на тему «РАЖИВ ГАНДИ БОШҚАРУВИ ЙИЛЛАРИДА ҲИНДИСТОННИНГ МИНТАҚАВИЙ СИЁСАТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

РАЖИВ ГАНДИ БОШКАРУВИ ЙИЛЛАРИДА ХИВДИСТОННИНГ

МИНТАКАВИЙ СИЁСАТИ

Аширов Элмурод Парпи угли

Тошкент Давлат Шаркшунослик Университети.

АННОТАЦИЯ

Бу маколада 1984-1989 йилларда Хиндистонда бош вазир сифатида фаолият олиб борган Ражив Ганди Халкаро ташки сиесатдаги устувор вазифалари еритилган. Ражив Ганди бош вазирлиги даврида Хиндистон Жанубий Осиё давлатлари хусусан; Покистон, Шри Ланка билан алокалари илликлашди. Ражив Гандининг сиесий иродаси хаттоки БМТ Хавфсизлик Кенгашида хам тан олинди.

Калит сузлар: БМТ Хавфсизлик Кенгаши, ,,Олти мамлакат беш китъа", Ражив оператсияси, Тамил йулбарслари, Operation Flowers Blumong.

This article higlights the priorities of Rajiv Gandhi, who served as Prime Minister of India from 1984-1989, in International Foreign Policy. India during reign of Rajiv Gandhi, in particular the countries of South Asia; Pakistans relation with Sri Lankaa direct rival have been strained. Rajiv Gandhis political will was even recognized by the UN Secirity Council.

Keywords: UN Security Council, "Six countries five kits", Operation Rajiv, Tamil Tigers, Operation Flowers Blumong.

Ражив Ганди жахон сахнасида ядровий куролсизланишнинг энг етакчи ташаббускори ва ижрочиси сифатида иштирок этди. 1988 йил июн ойида у Бирлашган Миллатлар Ташкилотига куролсизланиш буйича харакатлар режасини БМТга такдим этди. Илгари у Дехли декларациясини яъни ядро куролисиз ва зуравонликсиз дунё тамойиллари буйича имзолаб, ушбу гояларни фаол равишда илгари сурган эди. Совет рахбари Горбачёв билан "Олти мамлакат, беш китъа" ташаббусини илгари сурган. Москва ва Вашингтон у президентлик лавозимидаги биринчи йилида ташриф буюрган энг мухим дунё пойтахтларига айланди, аммо дунё хамжамиятининг диккат-эътиборини унинг президентлик фаолияти давомида Покистонга ва айникса Хитойга килган ташрифлари жалб килди.

Ражэв Ганди Жавохарлал Нерудан кейин Покистон ва Хитойга уттиз йиллик музликдан кейин келган биринчи бош вазир булди. Муддатининг

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

охирига келиб у 60 дан ортик чет элга ташриф буюрган эди. Барча мухим давлатлардан ташкари, жумладан, БМТ Хавфсизлик Кенгашининг доимий беш аъзоси, у барча кушни давлатларга, шу каторда Малдив ороллари, Маврикий ва Мянмага хам ташриф буюрди. Гандининг таржимаи холи муаллифларидан бири Николай Нугентнинг сузларига кура, "Ражив Х,индистонни минтакавий полициячи ролини уз зиммасига олишга кодир булган биринчи бош вазир эмас эди ва, энг мухими, бошкаларнинг бу ролни талаб килишига халакит бермади. Шунга карамай, унинг учта кичик кушнига нисбатан сиёсий йуналиши, у узининг олдингиларига нисбатан ташки сиёсат максадларига эришиш учун Х,индистоннинг харбий кудрати ёрдамида мажбурлаш кучини ишлатишга мойил эканлигини курсатди.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Раджив Ганди даврига келиб Х,индистон халкаро харбий жараёнларда жуда фаол иштирок этди. Р.Ганди ташки сиёсатининг хусусиятли жихатларини хам айнан шу омилда куриш мумкин, назаримда. Бу даврга келиб Х,индистоннинг мудофаа кобилияти минтакада ва Осиё давлатларида жуда юкори эди. Мамлакатнинг умумий мудофаа периметри 15000 км дан ортик куруклик чегараларини, 7000 км дан ортик киргок чизигини, 2 миллион квадрат км эксклюзив иктисодий зонани ва шарк ва гарбдаги 300 га якин оролни уз ичига олган. Бу имкониятлар билан Р.Ганди куплаб харбий ёрдам сураб йулланган мурожатларни кабул килди.

1986 йилда Сейшел ороллари президенти Алберт Ренинг суровига биноан Ганди Ренсга карши тунтаришнинг олдини олиш учун Х,индистон харбий-денгиз флотини Сейшел оролларига юборди. Х,индистоннинг аралашуви тунтаришнинг олдини олди. Ушбу амалиёт Operation Flowers - Bluming деб номланган. 1987 йилда Х,индистон Х,индистон-Покистон чегарасидаги мунозарали Сиачен минтакасида Куаид Пост постини эгаллади ва "Ражив операцияси" деб ном олди. 1988 йилда Малдив оролидаги давлат тунтаришида Малдив ороллари президенти Маумоон Абдул Гаюм Гандидан ёрдам суради. У 1500 аскарни юборди ва тунтариш бостирилди.

1988 йил 9-июн, пайшанба куни Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг Нью-Йорк штаб-квартирасида булиб утган ун бешинчи махсус сессиясида Бош вазир Ражэв Ганди ядро куролидан холи дунё хакида уз карашларини "Хдракат" дастури оркали баён килди. Ядро куролисиз ва зуравонликсиз дунё тартибида хакидаги режасини илгари сурди. У айтди: "Афсуски, ядро куроллари ягона оммавий киргин куроли эмас. Хдётий

350

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

фанларда янги билимлар пайдо булмокда. Ушбу ишланмаларнинг харбий кулланилиши биологик куролларнинг харбий кулланилишига карши мавжуд конвенцияни бузиши мумкин. Бизнинг хавотиримиз оммавий киргин килишнинг барча воситаларига карши кенгайиши керак". Бу унинг 1985 йил 29 ноябрда Япония миллий парламентидаги нуткидан олдинги маърузасига асосланиб, шундай деди - "Келинглар, инсоният оиласининг тинчлик ва фаровонликда богланган ажойиб тасаввурига халакит берадиган рухий булакларни олиб ташлаймиз. Будданинг рахм-шафкат хабари бизнинг замонамиздаги инсон хаётининг шартидир".

Якинда Х,индистоннинг Ядровий етказиб берувчилар гурухига кириш таклифи, Бутунжахон ядро ассоциацияси тан олмаган универсал куролсизланиш билан боглик булган, таркатмаслик сиёсатига кушилди. Ядро куролларини таркатмаслик Х,индистон томонидан А^Ш, Россия, Буюк Британия, Франция ва Хитой каби йирик ядровий кучларнинг курол назорати режимининг куроли сифатида курилмокда. 1985 йил июн ойида А^Шга беш кунлик ташрифи чогида, унинг сепаратистик сикхлар туфайли Роналд Рейган маъмурияти томонидан мисли курилмаган хавфсизлик таъминланди, унинг террорчи аппарати энди ислом фундаменталистик терроризмига, хам Ливия, хам Эронга бирлаштирилган эди. Бу вактда тинчлик Ражив Гандининг оилавий меросига эга булган Гандизмнинг ягона куроли булиб, у 1985 йилдан бери таъкидлаб келган Тинчлик билан бирга яшашнинг беш тамойили томонидан таргиб килинган.

Покистон билан алокалар.

1987 йил феврал ойида Покистон Президенти Зия-ул-Х,ак Дехлига ташриф буюрди ва у эрда Ганди билан Ражастан ва Панжаб чегараларида "хинд армиясининг одатий харбий машклари" ни мухокама килиш учун учрашди. Икки ой утгач, Ганди Исломободга ташриф буюриб, Покистоннинг янги бош вазири Беназир Бхутто билан учрашиб, 1972 йилги Шимла битимини тасдиклади. Умуман олганда Р.Ганди бошкарув йилларида Покистон билан муносабатлар бир кадар баркарор булганлигини куриш мумкин. Унинг минтакавий сиёсатида Покистон билан мавжуд муаммоларни музокаралар билан имкон кадар харбий тукнаувларсиз бартараф килиш режаси бор эди. Мен мазкур параграфни ёзишга тайёргарлик кураётган вактда, Р.Гандийнинг мамлакат телевединиясига берган интервьюсини кулга киритдим. Бу сухбатда Раджив Гандий Покистон билан алокалар буйича барча тавсилотларни гаприб берган, саволларга жавоб берган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Журналистнинг "Неру ва Бхутто оилаларининг иккинчи авлоди суб-китъада тинчлик истагини бажара оладими?" деган саволига Ражив Ганди "Биз Покистон билан дустлик ва яхши кушничилик муносабатларини ривожлантириш тарафдоримиз. Бош вазир Беназир Бхутто бу мажбуриятни булишишига ишонаман. Х,ар иккаламиз хам Симла битими нафакат икки мамлакат уртасидаги тафовутларни хал килиш учун, балки дустлик ва хамкорликни мустахкамлаш учун хам яхши замин яратади. Биз якин утмишда муносабатларимизни тавсифлаган шубха ва нотугри фикрларни олиб ташлаш ва дустлик, хамжихатлик ва хамкорлик куприкларини барпо этишга келишиб олдик." - деди. Шу билан бирга журналистнинг Покистонда демократик хукумат урнатилгандан кейин Покистон-Х,индистон муносабатлари яхшиланишини кутасизми деган саволига хам жавоб бериб "Покистон халки ва Х,индистон халклари хам чинакам тинчлик ва дустликни исташларига биз доимо амин булганмиз. Покистонда янги сайланган хукумат, халкнинг ушбу истагини акс эттиради. Шу сабабли Покистонда демократик хукумат мавжуд булса, мамлакатларимиз уртасидаги муносабатлар яхшиланишига умид киламан. Аммо, биз шуни тан олишимиз керакки, сунгги бир неча йил ичида келишмовчиликларга олиб келган ва муносабатларимизга соя соладиган муайян узгаришлар юз берди. Биз уларга самимият билан ва Симла битимининг рухига содиклик билан мурожаат килишимиз керак.

Дустлигимиз йулида хеч кандай тусикларга йул куймаслигимиз кераклигини доимо хис килиб келганман. Келинглар, бир-биримизни урганиш, бир-биримиз хакида купрок билиш ва бир-биримизни тушуниш учун харакат килайлик. Х,ар бир демократияда бу халк иродаси энг олий нарса. Х,индистон ва Покистон халкларининг дустликка булган интикиб интилишини хаётнинг хар бир сохасидаги хамкорликнинг мазмунли чораларига айлантиришимиз керак."

Р.Гандининг фикрига кура икки мамлакат уртасидаги муносабатларни нормаллаштириш йулидаги асосий тусиклар булар - мамлакатларимиз ухшаш ва ухшаш булса хам, муносабатларимиз якка-якка ишончнинг йуколишига сабаб булди. Ишончим комилки, биз келишмовчиликларга олиб келган муаммоларни самимийлик билан хал килишимиз ва суверен тенглик, бир-биримизнинг ички ишимизга аралашмаслик ва узаро манфаатларга асосланган муносабатларни урнатишимиз керак. Икки мамлакатда хам тинчлик ва дустликни интиклик билан кутишмокда. Гарчи хар биримиз уз халкининг дахосига асосланган ривожланиш йулини танлаган булсак-да, утмишда бир-биримизга булган муносабатимизни шубха ва хурофотларни тукиб солсак,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

биргаликда куп нарсага эриша оламиз. Биз узимизни зиддиятни хамкорликка, ишонч билан шубхага ва септемикага умид билан алмаштиришга багишлашимиз керак. Менимча, бу нафакат икки хукумат, балки оммавий ахборот воситалари, жамоат арбоблари ва иккала мамлакатнинг халк ташкилотлари учун хам дустлик ва хамкорлик куприкларини барпо этиш учун мухимдир" - деди.

Шри-Ланка

Шри-Ланкадаги фукаролар уруши Х,индистон учун алохида ахамиятга эга уруш эди. Биринчидан мазкур уруш Х,индистон манфатларига жавоб бермайдиган этник хусусиятга ва мамлакат яхлитлигига хам тахдид эди. Иккинчидан, мамлакат минтакавий етакчи сифатида бу вазиятда кузатувчи булини истамади. Шри-Ланка оролида 1983 йил 23-июлдан бошлаб оролнинг шимолида ва шаркида Тамил Илама деб номланган мустакил Тамил давлатини яратиш учун курашган Тамил Илама шунингдек, Тамил йулбарслари номи билан танилган хукуматга карши кузголон кутарилди. 26 йиллик харбий кампаниядан сунг, Шри-Ланка харбийлари 2009 йил май ойида Тамил йулбарсларини маглубиятга учратиб, фукаролар урушини тугатдилар.

1980-йилларнинг охирида Х,индистон бу урушга фаол аралаша бошлади ва 1987 йил 5-июн куни Х,индистон Х,аво кучлари Шри-Ланка кучлари томонидан камал килинаётган пайтда Яффнада озик-овкат посилкаларини ёпиб куйган. Шри-Ланка хукумати Тамил йулбарсларини маглубиятга учратишга яккин колганлигини айтган эди, Х,индистон мухолифат остидаги худудларга тугридан-тугри исёнчиларни куллаб-кувватлаш харакатида 25 тонна озик-овкат ва дори-дармонларни парашют билан ташлади. Музокаралар олиб борилди ва Х,индистон Шри-Ланка тинчлик битими 1987 йил 29 июлда Х,индистон бош вазири Ражив Ганди ва Шри-Ланка президенти Жаеwардене томонидан имзоланди. Ушбу келишувга мувофик, Шри-Ланка хукумати Тамил талабларига бир нечта имтиёзлар берди. Ушбу келишув "тамил ахолисининг куп кисмига хокимиятни топширишни кузда тутди", Тамил йулбарсларини таркатиб юборди ва Шри-Ланканинг расмий тили сифатида тамилни белгилаб куйди. Ганди деди: "Х,индистон Хукумати, баъзи бир муаммолар ва кечикишларга карамай, куплари ушбу катта ва мураккаб масалани хал килишда олдиндан айтиб булинган булса-да, ушбу Шри Ланкада конуний Тамил манфаатларини химоя килиш ва мустахкам тинчликни таъминлашнинг ягона йулидир, деб хисоблайди. Баъзилар Шартномани танкид килдилар. Шри-Ланкадаги тамилларнинг конуний интилишларига эришишда, ушбу мамлакатда

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тинчликни тиклашда ва минтакадаги хавфсизликка оид уз эхтиёжларимизга жавоб беришнинг бошка муносиб йули йук. Биз кийин, аммо миллий манфаатларимизга мос келадиган карорни кабул килдик. Биз уз мажбуриятларимизни камайтирмаймиз. Бу миллий харакат."

Бирок, Тамил йулбарслари зуравонликдан воз кечди ва Х,индистонга карши Тамилни манфаатларига карши чикканлиги билан тахдид килди. 1987 йилда Ганди тинч ахолини химоя килиш ва куролли гурухларни ушлаш учун Х,индистон тинчликпарвар кучларини Шри Ланкага юборди. У мухолиф гурухлар томонидан хужумга учради, Ганди 1989 йилда худудни тарк этди.

1987 йил 30-июл куни Ганди Шри-Ланкага бориб, Х,инд-Шри-Ланка келишувига имзо чекгандан бир кун утгач, Вижита Рохана исмли фахрий коровул уни милтиги билан елкасига урди. Гандининг тезкор рефлекси уни жарохатдан саклаб колди. Кейин сокчиларни хавфсизлик хизмати ходимлари судраб олиб кетишди. Сокчилар унинг Шри-Ланкага "етказган зарари" туфайли Гандини улдирмокчи эканлигини айтишди. Вижемуни Гандига хужум килгани учун икки ярим йил камок жазосига хукм килинди. Ганди уз сухбатларидан бирида "Мен фахрий коровулни куздан кечирар эканман ва бир одамнинг ёнидан утаётиб, кузим кири билан кандайдир харакатни курдим. Куч билан у менинг бошимни нишонга олди ва зарба чап кулогим остига тушди"

Хитой билан муносабатлар

Хитой ва Х,индистон кадимий тарих ва маданиятга эга давлатлардир. 1950 йил 1 апрелда дипломатик алокалар урнатилгандан сунг, икки мамлакат Осиё ва Африка уртасидаги хамжихатлик ва сайёрадаги тинчликни таъминлаш сохасида якин хамкорлик килиб келмокда. Утган асрнинг 60-йилларида икки мамлакат уртасидаги муносабатлар чегара масалаларида мураккаблашди. 1976 йилда икки мамлакатнинг биргаликдаги саъй-харакатлари туфайли икки мамлакат элчи даражасида дипломатик алокаларни тиклади, алокалари яхшила бошлади.

1988 йил декабр ойида Х,индистон Бош вазири Ражив Ганди Хитойга ташриф буюрди. Икки мамлакат рахбарлари чегара масаласида "узаро англашув, имтиёзлар ва мувофиклаштириш" тамойили асосида узаро келишувга эришдилар. Томонлар чегара масалалари буйича кушма ишчи гурухини тузишга карор килишди. Р. Ганди Тибет Хитойнинг автоном вилояти эканлигини ва Х,индистон хукумати ^индистондаги Тибет ахолисининг аксил-хитой сиёсий фаолияти билан шугулланишига рухсат бермаслигини тасдиклади. Ушбу ташриф икки мамлакат уртасидаги муносабатлардаги узок муддатли

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

TypryHguKHH Tyrargu. 90-HHggapgaH öomgaö XHTOH-X,HHgHCTOH MyHOcaöargapu öapKapop puBO^gaHgu. OguH gapa^agaru y3apo Tampu^gap TyxTaMafigu, hkkh MaMgaKar paxöapgapu xap TOMOHgaMa xaMKopguK agoKagapuHH $aog puBO^naHTupumra HHTugMOKga.

Xhtoh TOMOHHHHHr TatKuggamuna, Pa^HB raHgHHHHr Tampu^u Karra axaMHaTra эгa öygraH. 34 HugguK TaHa^^ycgaH cyHr öupuHHH MapTa xhhahctoh Bom Ba3upu Xhtoh XagK PecnyöguKacura Tampu^ öyropgu, Xurofira HucöaraH X,HHgucTOHHHHr "napaggeg cuecaTu" ra 3ap6a öyggu (aatHH nerapa MacagacuHH xag Kugum MyHOcaöargapHH HopMaggamTupum nopacu öyggu); hkkh TOMOHgaMa MyHOcaöargapHH xap TOMOHgaMa THKgam Ba puBO^gaHTupum ynyH Hyg onuggu.

1988 Hug 23 geKaöpgaru KymMa axöopoT KOMMWHHKecuga Xhtoh Ba X,HHgucTOH paxöapgapu nerapa MacagacuHH thhh Ba gycTOHa MacgaxargamyBgap opKagu xag Kugumra Kegumuö oggugap. ^erapa MyaMMOCHHH xag KugumHHHr y3apo MaH^aargu HyggapuHH H3gam öugaH öup KaTopga, öomKa coxagapgaru MyHOcaöargapHH $aog pHBO^gamupum, nerapa HH3OCHHH Tyrpu Ba agogargu xag KHgumra epgaM öepaguraH MyxuT Ba mapouraapHH $aog aparum. Ahhk nopagapHH Kypum ynyH TOMOHnap nerapa Macagagapu Syfiuna KymMa umnu rypyxuHH, myHHHrgeK, caBgo-HKTHCogHH Ba ugMHH-TexHHK Macagagap Syfiuna KymMa umnu rypyxuHH Ty3gugap.

XY.TOCA

HKKana tomoh xaM nerapaga thhhhhk Ba öapKapopguKHH caKgamgaH MaH^aargop экaнgнкgapннн aHa öup 6op TacguKgagugap. Xhtoh TOMOHHHHHr cy3gapura Kypa, "HKKaga gaBgar nerapa MacagacuHH xag Kugum Syfiuna aKgug ^HKpra KegumraH"

HKKaga TOMOH ynyH xaM gaBgargapHHHr OHHK MygoKOTH ynyH xucca Kymumu KepaK öygraH энг WKopu gapa^agaru y3apo Tampu^gapHH KaHTa THKgam MyxuM эgн. 1989 Hug hkkhhhh apMHHHHr TygHKCH3 CTarHCTHKacura Kypa. 1990 Hug oxupura Kagap 1989 Hug OKTaöp OHuga энг WKopu cuecuH gapa^aga (Ba3up ypuHÖocapugaH WKopu) 10 Ta y3apo Tampu^gap öyguö yTgu, my ^yMgagaH Xhtoh Bom Ba3upHHHHr ypuHÖocapu y Xye^H Ba TamKH umgap Ba3Hpu UaHt Uu^Ha 1990 Hug MapT OHuga.

BupuHHH ynpamyB, geö aragMum KymMa rypyx neKHH maxpuga 30.06.- 04.07. 1989. Ty3uggu, yHHHr acocuH Ba3H^acu nerapa-xygygufi MyaMMOHH xag Kugum HyggapuHH aHHKgam, nerapa öyfigaö xapöuH MaB^yggHK gapa^acuHH nacaHTupum Ba nerapa xygyggapuga THHHgHK Ba ocofiumTaguK MyxuTHHH apaTHm эgн. ynpamyB gaBOMuga xapöuH экспepтgap aMaggaru Ha3opaT goupacuga "THHnguK Ba

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

баркарорликни" таъминлаш буйича чора-тадбирларни ишлаб чикиш тугрисида келишувга эришилди. 1990 йил бошида чегарадаги вазиятни яхшилаш, Хитой ва Х,индистон чегаранинг иккала томонида, хусусан унинг шаркий кисмидаги кушинларни сезиларли равишда кискартиришни амалга оширдилар. Х,индистон уз иштирокини 18 тадан 9 тагача кискартирди (хар бир хинд дивизионида 12 минг аскар, хитойлардан - 9 мингга якин). Хитой кушинлари сони тахминан Х,индистон даражасига кадар оширилди.

Хулоса килиб айтганда Раджив Гандий даврида Хитой билан муносабатлар хар доимгидан яхши, муросали ва истикболга йул очувчи булган эди.

REFERENCES

1. Economic survey 1989-1990. Chapter 5. Prices, price policy and public distribution system. - P.65 [Электронный ресурс]. URL: http://indiabudget.nic.in/es1989-90/esmain.htm (accessed 16.10.2016).

2. https://inosmi.ru/world/20150525/228210675.html

3. https://inosmi.ru/world/20150525/228210675.html Вспомним Раджива Ганди — премьера с характером воина

4. https://media.nti.org/pdfs/Gandhi_1988.pdf GENERAL ASSEMBLY Pro vis ronal verbat 1m record of the fourteenth meet ing Held at Headquarters, New York, on Thursday, 9 June 1988, at 10 a.m.

5. Second Administrative Reforms Commission. Local Governance. October, 2007. Sixth report. - P.6-7. URL: https://darpg.gov.in/arc-reports (accessed 13.05.2018).

6. Sharma A. Journey of Nation: Indian National Congress, 1885-2010: 125 years. -New Delhi:Academic Foundation, 2011. - P.7.

7. Statistical Report on General Elections, 1984 to the Eighth Lok Sabha. - Vol. I. (National and State Abstracts & Detailed Results). P. URL: http://eci.nic.in/eci main/StatisticalReports/LS 1984/Vol I LS 84.pdf (accessed 14.11.2016).

8. The Seventh Five Year Plan. Vol.1. Chapter 3. Objectives, strategies and pattern of growth in Seventh plan. URL:

http://planningcommission.nic.in/plans/planrel/fiveyr/7th/vol1/7v1ch3.html (accessed 17.11.2016).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.