Научная статья на тему 'ХIХ АСРДА ҲИНДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ – ФАЛСАФИЙ ЖАРАЁНЛАР'

ХIХ АСРДА ҲИНДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ – ФАЛСАФИЙ ЖАРАЁНЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
93
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Урбанизациялашув / заминдорлар / табақа / витса – қирол / Гопал Кришна / Карамчанд Ганди / мўтадил ҳаракат идеал шахс. / Urbanization / landowners / class / viceroy / Gopal Krishna / Karamchand Gandhi / moderate movement ideal personality.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Раматов, Ж.С., Валиев, Л.А., Хасанов, М.Н.

Фалсафий тафаккур ривожида ҳинд фалсафаси таълимотларнинг ўрни мавзусидаги мақоламизда 17 -18 асрларда Ҳиндистондаги сиёсий – ижтимоий вазиятни очиб берган. Шу билан бирга бу замин учун курашган сиёсий фаолларнинг йўллари ва ватан учун унинг мустақиллиги ҳамда сиёсий қарамликдан қутулиш усуллари ҳам кўрсатиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL AND PHILOSOPHICAL PROCESSES IN INDIA IN THE XIX CENTURY

In our article on the role of the teachings of Indian philosophy in the development of philosophical thought, he revealed the political and social situation in India in the 17th-18th centuries. At the same time, the ways of the struggle of political activists for this land and its independence for the Motherland, as well as ways to get rid of political dependence are shown. Keywords; Urbanization, landowners, class,

Текст научной работы на тему «ХIХ АСРДА ҲИНДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ – ФАЛСАФИЙ ЖАРАЁНЛАР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

XIX АСРДА ХИВДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ - ФАЛСАФИЙ

ЖАРАЁНЛАР

Раматов Ж.С.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси мудири Валиев Л.А. valiyevl3 3@gmail. com Тошкент давлат транспорт университети Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч докторанти

Хасанов М.Н.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси ассистенти

АННОТАЦИЯ

Фалсафий тафаккур ривожида уинд фалсафаси таълимотларнинг урни мавзусидаги мацоламизда 17 -18 асрларда Хиндистондаги сиёсий - ижтимоий вазиятни очиб берган. Шу билан бирга бу замин учун курашган сиёсий фаолларнинг йуллари ва ватан учун унинг мустациллиги уамда сиёсий царамликдан цутулиш усуллари уам курсатибутилган.

Калит сузлар: Урбанизациялашув, заминдорлар, табаца, витса - цирол, Гопал Кришна, Карамчанд Ганди, мутадил уаракат идеал шахс.

In our article on the role of the teachings of Indian philosophy in the development of philosophical thought, he revealed the political and social situation in India in the 17th-18th centuries. At the same time, the ways of the struggle of political activists for this land and its independence for the Motherland, as well as ways to get rid of political dependence are shown.

Keywords: Urbanization, landowners, class, viceroy, Gopal Krishna, Karamchand Gandhi, moderate movement ideal personality.

Х,индистон куп асрлик тарих эга буюк давлатлардан биридир. Лекин ХХ аср бу давлат тарихида жуда катта узгаришлар булиб утган давр хисобланади. Айнан шу вакт Х,индистон уз мустакиллигини кулган киритган мувафаккиятли давр деб билсак, шу билан бир вактда хукуматда катта йукотишлар асри деб хам айтишимиз мумкин сабаби, Покистон ва Бангладеш давлатлари хам айнан шу даврда Х,индистондан ажралиб алохида давлат сифатида дунё харитасидан

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

жой олган даврдир. Х,индистон бу вактда дунёнинг колок давлатларидан бири эди. "Бу давргача давлатни ижтимой, сиёсий ва иктисодий муаммолар кийнаб келди: ахолининг кашшоклишиб бориши, турли хил эпидимияларнинг таркалдиши шундок хам кийн булган халкни баттар кийинчилик гирдобига киргизиб ахолининг катта кисмининг улимига сабаб булди. Уртача умр ёши пасайиб кетиб йигирма уч ёшни ташкил этди, Бу ишларнинг асосий сабаби давлатнинг мустамлакалиги эди"1. Х,индистонда Гарб таълимини олиб кириш, гарбча гояларнинг кенг таркалишига хам сабаб булди. Жумладан хинд маданиятига христиан миссионерларининг фаолияти билан хиндиузимнинг янгича куриниши шакллана бошлади. Хиндиузимнинг янгича куринишдаги шаклланиш хиндларга ватанпарварлик ва инглиз хукуматига карши курашнинг кучайишига сабаб булди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Адабиётларимизнинг барчаси хориж адабиётларидан ташкил топган булиб, асосан маколамиз мавзуси асосида йигилган. Мана шу адабиётларимиздан Булгаков С.Н., свящ. Тихие думы ва Ауробиндо Гхош. Человеческий цикл асарларида инсон хаётининг олий максади ва инсон онгининг Supermind даражалари курсатиб утилган. Бундан ташкари Cooper J. The ancient teaching of Yoga and the spiritual evolution of man. L. ва H.Chaudhuri нинг Sri Aurobindo: the prophet of life divine. Calcutta адабиётларида кадимги Х,индистон динларидаги табакаланиш масаласи кенг ёритилиб, бундай ижтимоий табакаланиш хинд хукуматида хозирда хам сакланиш сабаблари айтиб утилган хамда бу манбаларимиздаги маълумотларда шахсий тахлилларимиз хам киритилиб утилган.

НАТИЖАЛАР

Муътадиллар гарбча маданиятни жамиятдан сикиб чикариш учун Бхагавадгитага гояларидан фойдалана бошлади. Улар янгича маданиятга эга иктисодиёти гуркираган хукуматда яшагандан кура улим афзал дея халкка мурожаат килдилар. Бу пайтда экистримистлар хам кул ковуштириб утиришмадилар. Улар халк орасидаги "кутлуг Англия хукумати" ва мутилик сиёсати" каби айрим гапларга иддао билан чикиб жиддий норозиликлар билан кайтаришди яъни Британиянинг Х,индистонни иктисодий мустамлакалигидан озод килиш Конгресс ва инкилобчилар олдидаги асосий вазифа сифатида

1 Ш.Пулатов. XIX аср охири XX аср бошларида Х,ивдистондаги ижтимоий - сиёсий вазият. Acadimec research in educational sciences. Vol 1. Issue 4.2020. 469-474 b

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

олдинга ташланди. Бундан ташкари яъна мутадиллар уз олдига жамиятдаги ижтимоий вазифаларни аникрок килиб айтганда аёллар ва кизларни таълим олиши масаласини биринчи уринга олиб чикди. Бу эса кейинчалик уларнинг Конгрессдаги сиёсий ва иктисодий позицияларини йукотишига олиб келди. Шу каби кизгин сиёсий масалалар Конгресснинг кейинги 10 йиллик даврини ижобий томондан сиёсий узгаришлар томон етаклади. Бу вактга келиб инглизлар хиндлар учун катта ахамиятга эга булмаган сиёсий ва конституциявий узгаришлар килди лекин, халк ахволини енгиллаштирадиган иктисодий ислохатлар утказишдан бош тортди. Шу сабабли хам хукуматда катта овоз туплам ледирликни саклаб турган мутадилларни ахволини баттар огирлаштирди.

МУ^ОКАМА

Муътадиллар вакилидан чиккан Гохали 1905 йилда президент сифатида куйидагича нутк сузлади: хукуматни максади хинд халки учун уларнинг фаровон яшашидир. Бунинг учун биз яхшими ёмонми инглизлар билан такдиримизни бирлаштириш ва уларнинг ривожланган иктисодиётини узимизга жорий этишдир". Бу каби сузларнинг хукумат отасининг огзидан чикиши Конгрессда 20 йиллик вакт давомида давлат бошкариб келган гурухнинг обрусига катта таьсир килди. Аслида муътадиллар аъзоларининг кони хинд булишига карамасдан узларининг юкори гарб маданиятига эга аслзодалардек курар эди. Шунга карамасдан уларнинг максадлари хиндларни юкори мансабларга кутариб, хокимиятни тулик узларининг кулига утказиш эди. Тушуниш азгина кийинчилик тугдириш мумкин, кандай килиб Диндистонда була туриб хокимиятга хиндлар утказишни максад килганини сабаби, мустакилликка кадар хинд хукуматининг аксарият кисми инглиз амалдорларидан ташкил топган эди. Бундан ташкари жамиятдаги ижтимоий масалаларни хукумат даражасига олиб чикди, давлат худудига бошка жойларлдан кириб келаётган товар учун бож туловларини бекор килиш тугрисидаги таклифга карши чикди, оддий халк учун бериладиган кредитларни, ирригация ва кишлок хужалигида ислохатлар утказишни ва далада мехнат килувчи ёлланма ишчиларнинг шароитларини яхшилашни талаб килиб чикди. Шу билан бирга халк орасида ахолини кашшоклашуви ошиб бораётганига карши чоралар куришни хамда оммавий ахборот воситаларига куйилган чекловларни таг туги билан олиб ташлашни каътий талаб килди. Хусусан Тилак хукумат карши чикишлар килгани учун 18 ой давомида хибсда ушлаб, у нима

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сабабдан хибсда ушланиб турганлигини тугрисидаги маълумотларни матбуотда ёритмаслигини хукумат каътиий назорат килди.

Мутадиллар кенг камровли ижтимоийлашувни амалга ошира олмаганлиги сабабли уларни жуда тор доирадаги халк вакиллари билишар эди. Улар факат шахар микёсидагина чикишлар кила олди холос. Бу эса уларнинг заиф томонига айланди. Лекин бундай камчиликларига карамай мутадиллар тинч йул билан конституциявий ислохотларни боскичма - боскич амалга оширишга киришди бирок, бу узокка чузилмади сабаби, инглиз хукумати мустамлакачилик сиёсати жиловини каттик тутиб "булиб ташла ва хукмронлик " кил шиорини амалга ошира бошлади. 1905 йилда Бенгалия алохида давлат сифатида ажралиб чикиши аник булиб колганида мутадиллар харакатининг обруси пастлай бошлади. Бу этмагандек экистримистларнинг хам инкилобий харакатлари камдан кам холатда кузга ташланадиган булди.

Асли бенгал миллатидан булган хинд углонларидан бири Тагор хам бу вактда кул ковуштириб утирмасдан инглизлар учун бошланган товарлар бойкотига катта ургу бериб Бенгалияликларни бунга жуда катта пропагандага тортар эди. Бу учун Ауробиндо Гхош каби кадимги хинд дини таълимотидаг фойдаланган холда Гхошнинг "Банди матарам" номли мустакилликни англатувчи шерий чакиригига мусика басталади ва бу тез фурсатларда омма эътиборига озодликни англатувчи кушикка айланди. Кейинчалик бу халк учун Она Х,индистон мадхияси билан бир каторда турувчи мукаддас хиргоя булиб колди. Тагор узининг дастлабки асарларида бошка миллатпарвар файласуфлар каторида гарб маданиятининг Х,индистон урф - одатларига таъсири тугрисида куп тухталиб утди. Унинг ёзишича "Гарб маданияти хинд анъаналарини емириб бормокда, Европада буюкликка даъво килувчи инсонлар жуда куп, улар бу интилиши давомида узлигини юкотиб бориб кам одамгина буюкликка еришади. Кадимги хинд таълимотлари ва хозирги маданиятимиз гарб одатларидан устундир сабаби инсонлар бу гоялардан маънавий озука олиб хаётдан коникиш хосил килади".

Тагор 1906 йилда Каликуттада булиб утган Конгресс сессиясида нутк сузлайди. Уз нуткида бенгалияликлар уз ватани Бенгалиянинг географик яхлитли учун эмас балки бенгалия адабиёти ва тили билангина узларини бенгаллар деб аташади. У халкни маънан уз ахамиятини юкотган фойдасиз сиёсатдан воз кечишга, мустамлакачилар тилида сухбатлашиб уларни хурсанд килиш урнига самарали ишлар билан шугулланишга чакирди. Шу билан бирга у кишлокларда хакикий хинд жамиятини кайта тиклаш талаби билан чикди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Унинг бу талабини кишлокларда минглаб одамлар ёклаб чикиб, купгина кишлок самитлари унга ижобий жавоб кайтарди.

1905 - 1908 йилларда "Свадиш (озодлик)" харакатини куллаб кувватловчи куплаб ташкилотлар пайдо була бошлади. Булар Жугантар (Янги давр), Тонг жамияти, Салом сенга Ватан хамда Анушин Самиттининг (Маданият ва жисмоний тарбияни ривожлантириш) жамиятлари эди. Бу ташкилот ва жамиятлар Бенгалиянинг маданий жозибасини очиб, унинг уйгонишига сабабчи булди. Бундан ташкари шу йиллар оралигида мустакиллика даъват этувчи куплаб босмахоналар ташкил топди. Улар Б.К.Гхош ва Бупендранатх Дата томонидан ташкил килинган "Жугантар" хафталик журнали, Ауробиндо Гхош "Бандиматарам (Салом сенга Ватан)", Упадяя "Сандхая (Кечги ибодат)" Бепин Чандра Пала "Янги Х,индистон" каби нашриётлар уз ишини бошлади. Буларнинг барчаси юыорида таъкидлаганимиздек миллий озодлик харакатини куллаб - кувватлаб давлат мустакиллиги ва чет эл товарларига оммавий бойкот килиш тугрисида маколалар чоп этди. Бу даврларда мамлакатнинг турли кисмларида оммавий бойкот хар хил сохаларда амалга оша бошлади. Хусусан Мюменсингх оёк кийим тозаловчилари инглиз зодогонларига хизмат килишдан бош торди, Каликутта кир ювувчилари инглизлар кийимларини ювиш ва тозалаш ишларини бажармай куйдилар, рухонийлар ва имомлар британияликлар туйларига бормай куйди, купгина дин вакиллари пешволари импорт килинган туз, шакар, турли хил ширинликларни эъстимол килиш уз динларига зид эканлигини уктира бошладилар. Шу билан инглиз товарлари бирин - кетин харид килиш куввати пасайиб бойкотга учради.

Импорт товарларининг эъстимолини тухтатиш ички бозордаги ишлаб кувватининг ошишига бир томондан сабабчи хам булиб колди. Хусусан Англиядан келадиган гугурт, шакар, турли хил оёк кийимлар ва металл буюмлари ендиликда махаллий ишлаб чикарувчилар томонидан ишлаб чикариладиган булди. 1907 йилда Бенгалияда инглизлар хукуматининг молиявий ёрдамисиз Tata Iron and Steel компаниясининг ташкил этилиши мухим кадам булди. Бу завод кейинчалик ишлаб чикариш кобилиятини кескин тарзда ошириб, биринчи жахон уришида вактида дунёнинг етакчи заводларидан бирига айланди. Лекин шу билан бирга Х,индистоннинг йирик компанияларида сармоя танкислиги юзага килиб айримлари инкироз ёкасига келиб колди.

1911 йил Х,индистон кироли сифатида тож кийган инглиз шохи Жорж Х,индистондан Бенгалия ажралиб чикмаслигини ва пойтахт Каликуттадан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^exnura KyHHpnnraHHHH эtпон Kungu. ffly SunaH X,HHgucTOH xaeTuga AHru gaBpnap SomnaHgu, Sup TOMOHgaH axmn caSaSu HHraronap y3H SunaH gyHe MagaHHtfru, TatnuM Ba TexHonoruflnapuHH khphths Kengu, hkkhhhh tomoh KaguMru xuHgna MagaHHtfr Ba yp$-ogaraapra Ky^nu Tatcup Kypcargu, энг eMOHH BpHTaHHaHHHr SupuHHH ^axoH ypumura Kupumumu X,HHgHCTOHHH xaM uxTuepu Ba Ma^Sypufi ypumra TOpranumura caSaS Syngu. BomKa TOMOHgaH эсa Maxarnufi umnaS HH^apyBHu caHoaT KopxoHanapura HHraro TOMOHugaH xapSufi SyropTManap Sepunumu ynapHH Monu^Bufi ®HxargaH aHna KynafirapuS roSopgu. Ypymga ^HHgucTOHHHHr BpuTaHuara eTKa3uS SepaeTraH Tafiep Ba apuM Tafiep xapSufi MaxcynoraapH KaTTaK TupraK Ba3H$acuHH Sa^apuS BpuTaHua X,HHgucTOHHHHr ponuHH KynafirapuS roSopgu. By BaKTga эпнтa KaraaM BaKunnapu y3HHH - y3H SomKapum ycynnapuHH Kugupa Somnagu caSaSu HHraro ypym SunaH SynuS XuHgucTOHgaru Ba3Htfrga aHna fiupoKgamuS KonraH эgн. 1916 fiunga .HaKxHayga SynuS yTraH Munnufi 030gnuK xapaKaru umTupoKHunapu ypTacuga KaTTa fiuFunum yTKa3Hngu, yHga MyTagunnap Ba neSuparnap rypyxu at3onapu xaM umTupoK эgн. By fiuFunumga HKKura Munnufi 030gnuK TamKHnoraapH atHH экстнpнмнстпap Ba MyTagunnap Supnamgu Ba Haru^aga X,HHgucTOHga Karra Kyn xocun Syngu. A.K.A3ag Somnunurugaru paguKan Ky^napHHHr cafiu - xapaKaru Ty^afinu öupnamraHH ynyH y paxSap cu^aruga KypunagauraH Syngu.

1910 fiungaH X,HHgucTOHga y3HHH - y3H SomKapum umuMOufi xapaKaru SomnaHuS KeTgu, SyHHHr acocufi MaKcagu MycTaMnaKa gaBnaraap (xycycaH ^HHgucTOH), пpовннцнaпap, mTaraap y3napuHHHr geapnu Sapna hhkh MacananapuHH WKopu xyKyMargaH KyTuS yTupMacgaH y3H Kapop HHKapum MyMKHH SynraH. 1916 fiunra SyTyH X,HHgucTOHga yfi SomKapyB nuranapu Tammn этнпgн. AcTa ceKHHHHK SunaH Sy nuranapHH xa^K xapaKaruHHHr SomKapyBura afinaHTupunuS aroHa napTuara SupnamTupungu, 1918 fiunga aroHa napraara SupnamraH yfi nuranapuHHHr paxSapu этнS M.KXaHgu cafinaHgu.

1915 fiunga raHgu A^puKagaH ^HHgucTOHra KafiTuS Kengu. ^aHySga agBaKaT cu^aTuga umnaS xuHgynapra 3yp0B0HnuKCH3 xapaKaT ohhs Sopum opKanu ynapHHHr xyKyKHHH xuMOtf KH^raH. Oafinacy^ y3 wpTuga xaM xyggu myHgafi ^aonuaT ohhs Sopum ynyH y3HHHHr CaTuarpaxa (xaKHKaTga KaTHttfT) geS HOMnaHraH gacTypuHH эtпон KH^gu. Bup Hena MapoTaSa MHTHHrnap y^mTupunuS y3 gacTypuHHHr концeпцнaпapннн OMMa эtтнSоpнгa xaBona KH^gu TymyHTupum Sepgu. Bopa - Sopa TaHguHHHr Sy HHKumnapu KaTTa OMMaHH ®;anS Kuna ongu Ba XHHg MunnaTHunapu opacuga энг Mamxypu cu^aTuga TaHungu. CaSaSu yHHHr gacTypuga xen KaHgafi 3yp0B0HnuK koh TyKunum ^HxaTnapu Ky3ra KypuHMacnuru

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

муаммони тинч йул билан хал килиш имконияти мавжудлиги деярли бутун халкни кизиктира олди. Бу эса инглиз хукумати карши курашишда Гандида йулчи юлдуз вазифани бажариш учун яхшига имконият эди. Шу муносабат билан хинд диёридаги барча олимлар, файласуфлар ва сиёсатчилар Ганди атрофига тупланишиб ягона вазифани яъни ватанни мустамлакачиликдан озод килишга киришишди.

Дунёда биринчи жахон уриши тугагандан сунг геосиёсий куч эга купгина давлатлар бирлашишди. Хусусан урушдан сунг узаро давлатлар уртасида дунё микёсида жанжал булмаслиги учун Миллатлар Лигаси ташкил этилди. Шунинг учун бу давлатлар уз мустамлакаларига куч ишлатмаслик ва юкори элита вакиллари билан сиёсати мунозаралар олиб боришни амлиётини йулга куйишди. Хусусан 1919 йилда Буюк Британия Диндистон буйича Монтаго Челмсфорт ислохатлари тугрисидаги конунни имзолади. Бу конун хукуматдаги амалдорларни сайлаш ва лавозимлар тайинлаш борасида катта ишларни амалга оширди. Бундан ташкари хукумат тулик автократиядан витци киролликка утказиладига булди. Даттоки провинцияларда губернаторларнинг ва вазирликдаги вазирларнинг хам сайланишига эришилди. Яна шу билан бир каторда хукуматнинг ^онунчилик Ассамбилиясининг сайловлар тугрисидаги конунга хам бир катор узгаришлар киритилди. Узгаришларга кура энди хиндулар ва мусулмон учун алохида сайлаш хукуки берилиб, хиндуларга тажовузкорлик ва мусулмонларга карши чикиш конун доирасида чеклаб куйилди. Британия хукумати "ён бериш сиёсати" ни ислох килиш билан бир каторда мустамлакачилмикка карши чикиб куч ишлатган харкат иштирокчилари ута реприссивлик сиёсатини амалга оширди. Бунга яккол мисол тарикасида "Амрицар киргини" норозилик митингини келтиришимиз мумкин. Бу митинг инглизлар хукуматининг мустамлакачилик сиёсатига карши утказилган намойишдир, унда куплаб харакат иштирокчилари халок булган сабаби, инглизлар намойичиларга жуда тажовузкорона тарзда катлиом амалга оширилади.

Сатияграха мустамлакачиликка карши куч ишлатмаслик ва зуравонлик килмасликни бирлаштирган Диндистонинг жамиятининг ижтимоий - сиёсий шакли эди. Дастур икки кисмдан ташкил топган булиб:

Биринчи кисмида инглизлар томонидан ипморт килиниб олиб келинаётган товарларга, Британия хукуматининг фахрий унвонларига, инглизлар судларига, парламент ва конунчилик сайловларига хамда инглизлар томонидан ташкил этилган мактаб ва коллежларга хинд фарзандларини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

юбормаслик хамда хинд хукумати инглиз хукуматининг расмий кутиб олиш каби кабулларига бойкот килишдан иборат булди.

Иккинчи кисм эса жуда оддий тарзда утказилди яъни бутун Диндистон буйлаб давлат соликларини туламаслик бошланди. Бу эса хеч канча вакт утмасдан хукумат казнасини бушаб колишига ва мустамлакачи давлат томонидан газнани тулдиришига олиб келди. Дар вакт катта микдорда маблаг олиб чикиб кетилган давлат томнидан ушанча микдорда маблаг кайтарилиши Британия кироллигига умуман ёкмаслиги аччик хакикат эди.

ХУЛОСА

Хулосамиз шуки, Диндистон давлати кадим тарихга эга булиб, бой маданияти ва купгина диний таълимотларига маънавият учоги хамдир. Агар биз унинг якин тарихига карасак форс шохлари ва туркий шохлар томонидан босиб олинган мустамлака давлат хисобланади. Энг кизик томони XX асрга келиб бутун миллат шундай кахрамонлик курсатиши одам лол колдиради. Шу жойида яна узимизниг жамиятимизга кайтсам, 30 йил давомида бутун бир халкни битта гоя остида бирлашганини курмадим, бу эса биз файласуфларнинг айби деб биламан. Халкимиз хаттоки биттагина монополияга карши хам якдиллик курсатаолмаслиги одамни кайгуга солади. Дозирда биз файласуфларнинг олдида турган энг катта вазифа бутун миллатни давлатимиз томонидан юритилаётган битта миллий гоя остида бирлаштиришдир.

REFERENCES

1. Валиев Л.А. Ауробиндо Гхошнинг ижтимоий - фалсафий карашларида инсон акли. Academic research in educational sciences. Scientific Journal. Тошкент, 2021 феврал. № 2. 808 - 815

2. Ш.Пулатов. XIX аср охири XX аср бошларида Диндистондаги ижтимоий -сиёсий вазият. Acadimec research in educational sciences. Vol 1. Issue 4.2020. 469-474 b

3. W.Durant. The Case for India. Simon and Schuster. New York, 1930, p.56

4. Ф.Н.Юрлов., Е.С.Юрлова., История Индии. ХХ век. - М.:Инстиут востоковедения РАН, 2010. 33 С

5. А.И.Левковский., Особенности развития капитализма в Индии, 42. С.

6. Валиев Л.А. Ауробиндо Гхош фалсафасининг маърифатпарварлик гоялари. Oreantal renaissance. Innovative educational, natural and social sciences journal. Тошкент, 2021 йил - №-4.Б 568-574

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. Sh.N.Pulatov Sankhya - ancient Indian philosophical school. // Pustak bharati research journal// Jan - June. Issue Toronto, Canada. No: 1-2, 2020.

8. Б.Алаев. История Востока. Т 5.:Восток в новейшее времия 1914 - 1945 г. 307 - 3011.С.

9. Ф.Н.Юрлов., Е.С.Юрлова., История Индии. ХХ век. - М.:Инстиут востоковедения РАН, 2010. 36. С.

10. Хдсанов М.Н.(2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИ БОСКИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР ВАЗИФАЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 791798

11. В.Я.Белокреницкий., В.Н.Москаленко., История Пакистан. ХХ век. М.:ИВРАН, Крафт, 2008. - С. 27.

12. Л.А.Валиев. Гхош таълим концепциясининг шахс маънавиятидаги урни. ТДТрУ.2022. Б.522-526

13. В.Бхатия Джавахерлал Неру и становление индийско - советских отношений 1917 - 1947. М.: "Мысль", 1989. - С. 49

14. LA.Valiyev. The philosophy of ancient religious teachings in Ghosh's views. International Scientific Journal. November АКШ. Volume: 103. 2021 йил P. 683686 ISSN: 2308-4944 SOI: 1.1/TAS DOI: 10.15863/TAS.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.