Научная статья на тему 'АУРОБИНДО ГХОШ ҲАЁТИ ВА ИЛМИЙ ФАЛСАФИЙ МЕЪРОСИ'

АУРОБИНДО ГХОШ ҲАЁТИ ВА ИЛМИЙ ФАЛСАФИЙ МЕЪРОСИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

28
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Монастирлик / пролетариат / Веда / Упанишада / Йога / эволюция / абстракт / метафизика / Апарада / Брахман / Ананда / материалистик / рационал / атман / реаллик / интуиция / Мonasticism / proletariat / Veda / Uphanishad / Yogy / evolution / abstract / metaphysics / Aparada / Brahman / ananda / materialistic / rational / аtman / real / aesthetics

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Ж. С. Раматов, М. Ҳасанов, Лочин Азаматович Валиев

Мақола файласуф фикрлари ва ижтимоий – сиѐсий фикрларини ўз ичига олади. У мустақилликка эришиш йўлида хатто “олов ва қон билан” харакат қилиш керак деган. Гхош ўлимидан олдин ўзининг тўрта хаѐтий орзусини эълон қилган. Билмоқ учун биз ўз ичимизга кириб, ички мушохадага берилишимиз керак. Бундан ташқари мутафаккир ҳаѐти ва илмий мероси ҳақида фикрлар бор. Гхош фикрича, инсон “Коинотнинг синтези”, яъни инсон кичик кўринишдаги коинотдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article includes philosophical opinions and socio-political views. He said that even "fire and blood" must be used to achieve independence. Before his death, Ghosh announced his four life dreams. In order to know, we need to go inside and give in to inner observation. There are also thoughts on the life and scientific legacy of the thinker. According to Ghosh, man is a "synthesis of the universe," meaning that man is a small looking universe.

Текст научной работы на тему «АУРОБИНДО ГХОШ ҲАЁТИ ВА ИЛМИЙ ФАЛСАФИЙ МЕЪРОСИ»

АУРОБИНДО ГХОШ ХДЁТИ ВА ИЛМИЙ ФАЛСАФИЙ МЕЪРОСИ

Ж. С. Раматов

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси

мудири

М. Х,асанов

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси

укитувчиси

Лочин Азаматович Валиев

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч

докторанти valiyevl3 3@^шай. ерш

АННОТАЦИЯ

Макола файласуф фикрлари ва ижтимоий - сиёсий фикрларини уз ичига олади. У мустакилликка эришиш йулида хатто "олов ва кон билан" харакат килиш керак деган. Гхош улимидан олдин узининг турта хаётий орзусини эълон килган. Билмок учун биз уз ичимизга кириб, ички мушохадага берилишимиз керак. Бундан ташкари мутафаккир хдёти ва илмий мероси хдкида фикрлар бор. Гхош фикрича, инсон "Коинотнинг синтези", яъни инсон кичик куринишдаги коинотдир.

Калит сузлар: Монастирлик, пролетариат, Веда, Упанишада, Йога, эволюция, абстракт, метафизика, Апарада, Брахман, Ананда, материалистик, рационал, атман, реаллик, интуиция.

ABSTRACT

The article includes philosophical opinions and socio-political views. He said that even "fire and blood" must be used to achieve independence. Before his death, Ghosh announced his four life dreams. In order to know, we need to go inside and give in to inner observation. There are also thoughts on the life and scientific legacy of the thinker. According to Ghosh, man is a "synthesis of the universe," meaning that man is a small - looking universe.

Keywords: Monasticism, proletariat, Veda, Uphanishad, Yogy, evolution, abstract, metaphysics, Aparada, Brahman, ananda, materialistic, rational, atman, real, aesthetics.

June, 2022

1161

КИРИШ

Х,индистон кадимий ва бой тарихга эга давлат хисобланади. Бу юртдан куплаб файласуф ва олимлар етишиб чиккан. Шулардан маколамизнинг асосий кахрамони Ауробиндо Гхош хисобланади. Аслида мутафаккир хаётини урганишда икки кисмга ажратиб тадкик этиш максалга мувофидир. Биринчиси яшаш жойи, иккинчиси эса касбий фаолияти. Файласуфни яшаш жойига караб даврларга булиб урганиш укувчига осонлик тугдиради: 1872 - 1879 -Х,индистонда яшаган булса, 1879 - 1903 - йилларда Англияда, 1903 - 1950 -йилларда яна Х,индистонда истикомат кила бошлади. Шу сабабли мутафаккир ижоди турли давларни камраганлиги сабабли уни жадвал асосида булиб такди этиш осонрокдир.

Файласуф илмий ижодининг энг сиркирра ва асосий асарлари куйидагилар киради: "Илохий хаёт", "Йога сентизи", "Ижтимоий тараккиёт психологияси", "Инсон бирлиги идеали" кабилар. Бундан ташкари хам Гхош жуда куп асарлар, макола ва очерклар ёзиб оммага такдим килган лекин, у юкорида келтириб утганлиримизни узининг энг сара асарлари деб хисоблайди.

МАТЕРИАЛЛАР ВА МЕТОДЛАР

Файласуф таълим концепцияси таълим назарияси методологияси таълимнинг конуниятлари, тамойиллари, максади, мазмуни, усуллари, воситалари, натижаларини консептуал асослаб берувчи Гхошнинг етакчи педагогик гоялари билан белгиланади. Таълим - билимга асосланган этник фазилатлар ва санъатларни халкларга сингдиришдир. Интеграл Йога идиеал инсон шахсини шакллантиради. Унинг шахси ва ижоди ХХ аср иккинчи ярмидан то хозирга кадар дунёнинг хилма хил мамлакатлари, тадкикотчилари диккатини узига тортиб келмокда. Унинг ижоди эндиликда Патанджали, Шанкара, Платон, Плотин, Маркс, Ницше, Бергсон, Тейяр де Шарден, Хайдеггер, Юнг, Уайтхед каби машхур шахслар ижоди билан бир киёсда бахоланмокда. Замонасининг энг машхур сиётчилари ва шоир ёзувчилари булмиш Махатма Ганди, Робиндранат Тагорлар билан замонавий хинд маданияти ва фалсафасини яратишда уз хиссасини кушган олимлардан биридир. "Гхош нафакат фалсафа, маданият ва сиёсий илмлар ривожига хисса кушган балки таълим тарбия масаласида хам алохида эътибор каратган файласуф хиболанади". У шунингдек шоир инкилобчи ва Х,индистон миллий озодлиги харакатининг ташкилотчиси хамдир.

Агар биз Ауробиндо Гхошнинг хаётини касбий фаолият асосида даврийлаштирсак 3 боскичга булиб курсатишимиз

June, 2022

1162

мумкин. Биринчи давр 1890 йиллар бошидан ХХ аср бошлари 1910 йилларгача 20 йилларни уз ичига олади.

Уша вактларда Гхош миллий озодлик харакатининг иштирокчиси хамда хинд матбуоти сахифаларида миллий конгрессининг либерал каноти мафкурасини апозицияси хисобланган. 1905 йилдан у кучли таъсирга эга миллатчиларнинг етакчиларидан бирига айланди. Файласуф хаётининг иккинчи даври яъни 1910 йилларда Чандернагорга утиши билан боглик, ундан кейин эса 1914 - 1921 йилларда француз ёзувчиси Пол Речард билан Пондичерида Гхош узининг фалсафий асарларини "Ария" журналида нашр этди ва журнал фаолиятини бирга давом эттирди. 1922 йилдан то умрининг охиригача Ауробиндо узини бутунлай Арияда илгари сурилган гояларини амалга оширишга багишлади.

Файласуф хаётини ёзганимизда бошкача вариантда хам курсатишимиз мумкин. Умуман олганда, Ауробиндо хаёти таникли сиёсатчининг такдири сифатида акс эттирилиши хамда маънавий орзулар хаётини бажариш учун файласуф дунёга келган ва аватар хаётидан воз кечган, буларнинг барчаси сиёсий фаолиятни бажариш максадида амалга оширилган деб бир неча ёндашувларни ёзишимиз мумкин.

Биринчи ёндашув Ауробиндо хаёти рус тадкикотчилари учун хосдир. Бунда файласуф хаёти ва илмий меросини жуда куплаб рус файласуфлари тадкик килган. Уларнинг бу изланишлари Гхош асарлари ва маколалариннг тадкики хам кириб кетади. Шунинг учун хамдирки, Гхош хдётининг учинчи охирги даври самарасиз яъни уни урганишда алохида ахамиятга эга булмаган давр сифатида бахоланади. Иккинчиси Ауробиндо Гхошни шахсан таниган ёки унинг шогирдлари ва биографлар учун хосдир. Яъни бунда Файласуфнинг ХХ асрнинг биринчи чорагидаги Хдндистоннинг сиёсий ва фалсафий хаётига кушган хиссаси эмас, балки диний тажрибанинг интенсивлиги ва унинг ривожланишидаги хиссаси катта ютуги хисобланади. Ушбу тадкикот мавзуси Ауробиндо Гхошнинг ижодий фаолиятининг ривожланиш йулидаги иккинчи ва учунчи давларни уз ичига олади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ауробиндонинг шахсий хаёти ва фаолиятига берилган айрим бахоларнинг тугрилик даражасини билиш учун унинг узининг таржимаи холини иккала жихатини хам кискача баён этиб, унинг дунёкарашидаги мухим томонларини куриб чикишимиз тухрирок булади.

June, 2022

1163

Шри Ауробиндо Гхош - бу буюк хинд файласуфи, шоир, ёзувчи, интеграл ёга асосчиси хамда инглиз хукуматига карши инкилобий харакат етакчисидир.

1872 йил 15 августда инглизлар калонияси булган Х,индистондаги Каликуттада тугулган. Файласуфнинг инглизча тарбияга эга отасининг сайи -харакатлари унинг илмий дунёкарашининг кучли шаклланишида катта туртки булган. Касби буйича шифокор булган отаси Гхош хамда унинг икки катта акасини кулдан келгунча хинд маданияти таъсиридан узокрок тутишга харакат килиб, инглиз маданиятини ургатган, чунки Европа маданияти хинд маданиятига караганда устунрок деб билган.

Бу вактда Х,индистон Буюк Британия империясининг мустамлакасига айланган эди. Гхош 7 ёшлик чогида отаси доктор Дошн Ангиляга жунаб кетаётган эди, отаси уз фарзандларига турли хил диний табака фарзандлари билан дуст булишини умуман таъкиклади. Лекин катта булганида узи хохлаган динни кабул килишларига рухсат берди. Доктор Дошннинг нияти хозирдан фарзандларини турли хил эътикод тушунчалари билан миясини тулдириш эмас балки замонавий таълим билан банд булишини хохлар эди.

Унинг отаси Англияда тахсил олганлиги учун хам фарзандларига Европа таълимини беришга интиларди. Ауробиндо Гхош беш ёшиданок акалари Бена Бхушан ва Мона Маханлар билан Даржилингдаги Лоретте номидаги монастирлик мактабига укишга боради. "1879-1892 йиллар у уз билимини Англияда аввал Манчестр шахридаги Дрюэтта инглиз оиласида уй дарсини олади. Кейинчалик 1884 - 1890 йилларда Лондондаги илохий Павел мактабига катнайди, ва нихоят 1890 - 1892 йили Кембридж колледжида укишини давом эттиради".

Гхошнинг Европача таълимга канчалик берилиб кетганлиги шундан далолат берадики, у 1893 йили Х,индистонга инглиз, француз, немис, испан, итальян, кадимги грек ва лотин тилларини урганиб кайтган булса хам, уз она тили булган бенгал тилини Англиядан кайтгач ургана бошлади. Шахсан узининг айтишича уз она тилини тулик ургана олмаган, бу тилда бирон бир нутк сузламаган, асарларини деярли хаммасини, шу жумладан фалсафий асарларини хам инглиз тилида ёзган.

Мутафаккирнинг кайд этишича отаси ака - укаларига хакикий эркакча таълим тарбия сирларини ургатганини эслайди. Ауробиндо 12 ёшга тулгунга кадар лотин ва француз тилларини мукаммал эгаллаган эди. Инглиз тили эса узининг махаллий тили хисобланар эди чунки отаси унга ёшлигидан инглизча таълим тарбия бериб,

June, 2022

1164

урганаётган сохаларини уша тилда ургатган эди. Ёш Ауробиндо мактаб борганида мактаб директори боладаги укишга булган кобилиятни куриб койил колган эди, чунки барча фанларни шундай мукаммаллик билан эгаллар эдики узи тенгкурлари хеч кандай фанларда унинг олдига тушолмас эди. Шу пайтда инглиз француз ва лотин тилларини урганган ёш файласуф юнон тилини урганишга киришди.

Гхошнинг мактаблик чогида енг севимли машгулотлари тил урганиш ва буюк шоир - файласуфларнинг шеърларини мутоалаа килиш эди. Шунинг учун хам 12 ёшли мутуфаккир аллакачон Гомер, Аристофан ва Европанинг машхур шоир файласуфларнинг асарлари билан танишиб укиб чиккан эди. У мактаб ёшидан хеч качон диний билимга кул урмаган, сабаби отасининг угитлари уни бу сохага кул уришга йул бермас эди. Унинг фикрига кура "Дин ва маънавият" купчиликнинг уйлашича бир хил, аслида улар турличадур. Нега десангиз шуни айтишим мумкинки, динлар инсонларни турли окимларига, йуналишларига ва турлича диний эътикодларига кура ажратади. Маънавият эса кандай булишидан катъий назар одамларни бирлаштиради. Бундай гояларни укиб биз файласуфнинг диний назарияси динга нисбатан салбий деган хулосага келишимиз мумкин, аслида ундай эмас. Агарда шундай булганида кадимги Х,индистоннинг диний таълимотига асосланган Интеграл Ёга ва Интеграл Ведантага кул урмаган буларди.

Х,акикдй теократия - бу рухонийларнинг рухонийча шохлиги эмас балки, инсонларнинг маънавий камолотга этган шохлигидур деб кушимча килади файласуф. Файласуф куп одамлар билан мулокатга киришишга интилмаган ва шу билан узини хеч качон ёлгиз хис килмаган сабаби, ёлгиз булиши биланок ижод билан шугулланган хамда у бундай пайтларда адабиёт ва шеърият дунёсида яшаган. Мактабни аъло бахолар ва мукофотлар билан битириб уз кобилияти билан кироллик коллежи Кембрижда укишга кабул килинди. Укишнинг биринчи йилида юнон ва лотин тилларида килган илмий ижодлари унга катта ютуклар олиб келди. Укиш давомида файласуфга ватанининг мустамлакалиги унга тинчлик бермай уз она юртини озод килиш хакида уйлар эди.

1890 - йиллардан бошлаб у Х,индистоннинг ижтимоий - сиёсий хаётида фаол иштирок этиб, "Нилуфар ва Х,анжар" махфий жамоасига асос солди. Гхош Миллий Конгресс партиясидаги либерал рахбарларининг сиёсатига карши чикиб, "Хрзирги даврда бутун инсоният демократия ва адолат йулида харакат килаётган экан умуминсониятнинг келажаги куйи синфининг сони ва диний маданиятига

June, 2022

1165

богликдир. Бизнинг пpолетapиятимиз (y пpолетapият дегaндa ишчи, дехкон, косиб хyнapмaнд хомдо мaйдa бypжyaзияни тyшyнap эди), очлик Ba короетуликко ботгaн. Сиз хохдaйcизми ëra йукми, бyндaн котъий нaзap Mara шу ^ро^ул^д^и Ba aзоб укуботд^и пpолетapиaт келaжaккa кapaтилгaн бapчa орзу yмидлapимизни yзидa мyжaccaмлaштиpгaн, чунки жaмиятнинг ypтa синфи куч, aкд Ba cодикдикдaн мaхpyм этилган", - деб кдйд этгaн, бу вaзлap кейигчaлик пapтияни холк оммacи билaн якинлaштиpишгa хapaкaт килди.

1892 йил 20 ëшидa мyтaфaккиp Х,индистонга койтишга мaжбyp 6улди чунки, отacи олaмдaн утган эди. Бомбейгa уз yйигa келгaнидa онacи yFлини тaнимaйди, шуниси моълумки фaйлacyф узок вокт Fapб мaдaнияти Ba тaълим -тapбияcини олиб узок йиллap уз онa юртига келмaгaн хомдо отa - отасини кypмaгaн шу caбaбли бетоб отаси уз yFлини биринчи кypгaнидa тжимой KOлaди. Отосининг вофот этгжига коршой фойлосуф узини OFиp возмин тутиб оилжинг тирикчик ишлорига шyнFиб кетоди. Шу моксоддо Бомбейнинг Мохорожо Бородо моктобиго фронцуз тилидон дорс беришни бошлойди. Кейинрок эсо бир коллеждж иш топиб инглиз тилидон дорс бериб, бироз вв^дян сунг шу ердо директор уринбосори возифосини божоро бошлоди. Ишга кирганидо у уз оно тилини билмгонлиги учун олохидо муроббий ëллaб тил урганишга киришди. Муроббий Гхош билон булгж илк учрошувини шундой тосвирлойди: "Мен Ауробиндони узичо Еврота тоълимини олган олифто, кийинишлори хом узгачо, соч турмоктари хом онгличончо булгж, юнон, лотин во фржцуз тиллорини билодиган монмж шохс сифотидо деб тосоввур килгонмон".

Фойлсуф инглиз, рус, немис во фронцуз тиллоридоги осорлорни укиши кодимги хиндистоннинг мукоддос китоблори Упонишодлор, Бховогито во Рaмaянaдapни хом укиб чикди. У бунгачо кодим хинд тили булмиш сонскрит тилини хом урганди. Мутофоккир шундой кучли хотирвга эта едики, укигон китобини бир морто укиб чиксо тулик ëдидa колорди, китоб ëзишдa иктибос келтириш учун олимлорнинг осорлорини токрорж очиб укиши шорт эмос эди. Шунинг учун булсо керок хор бир осори во битигтари чукур моъно мозмун кошф этоди.

Гхош уз вотонига койтиши билон Хиндистоннинг бутун дутедо обрусини ошириш уз вотонини инглизлор тоъсиридон озод килиш учун хизмот кило бошлойди. У борчо вотонтарвор кучлорни туплоб бигга когта жомоо тузишни моксод килоди во шу собобли фойлосуф, зомондоши булмиш Гонди коби фойлосуфлорнинг Faйpиоддий FOялapи во услублордон фойдолониб хорокот китади. Унинг

June, 2022

11бб

таъкидлашича: "Х,индистоннинг асл душмани ташки куч эмас, балки асл душман бу узимизнинг куркоклигимиз ва узимизга буйсунмас хиссиётларимиздур" деб эътироф этади. Сиёсий ва маънавий кураш мутафаккир илгари сураётган инкилобий харакатнинг асосий боскичларидан бири эканлиги ва жамиятдаги инсонларнинг маънавий азоб - укубатларини хамда бахтсизликлардан халос булиши учун енг аввло инсон узини - узи анлаши, рухий дунёсини эркин килиши кераклигини таъкидлайди. Агар инсон рухий эркин булмаса кандай килиб сиёсий эркинлик нималигини тушуниши мумкинлигини айтади. Шунинг учун файласуф бундай катта курашда халкнинг сиёсий ва маънавий бирлигини таъминлаш учун бутун миллат кучига таяниш кераклигини билади ва у бу кучни олиш учун Интеграл йогага мурожаат килади.

Интеграл йога Ауробиндо сиёсий фаолияти учун жуда самарали харакат воситасига айланиб улгурган эди, сабаби файласуф "Йоганинг кадимий мохияти булмиш инсон хаётининг яккаликдаги рухий кечинмаларини эмас балки, одамзотнинг яширин кучларини юзага чикариш, потинциал имкониятларини очиб бериш ва фаол инкилобий харакатини жунбушга келтириш мумкин булган томонларидан фойдаланиш усули эди". Бу карашларини Гхош узининг Интеграл йога ва унинг максади асарида батафсил ёритиб курсатди.

Мен шу ерда чукур уйлаб коламан: Х,индистон мустакил булиши учун бутун бир миллат узининг бирдамлигини курсатди. Айникса файласуф олимларнинг урни бекиёсдур. Ганди, Тагор, Тилак ва менинг тадкикот ишим мавзусидаги Гхош, булар миллатнинг бирдамлигини таъминлаш максадида халкни шундай нозик томонидан бордики халк буларнинг карашларини умуман инкор килаолмай колди яъни, улар кадимги хинд диний таълимотларидаги гоялардан устамонлик билан фойдаланди. Ганди "Сатияграха" бировга озор бирмаслик, юзингга бир тарсаки туширса иккинчи юзингни хам тут. Гхош: Интеграл йога ва миллий таълим концепцияси, бу усуллар хакикатан хам уз таъсир кучини курсатди ва Х,индистон уз мустакиллигини 1947 йили кулга киритди.

Агарда мустакил Узбекистонимизга кучли маънавий гояга эга булган ташки сиёсий босим кучайса ёки ташки кучлар зурлик ишлатиб босиб олунгидек булса биз кайси кучли файласуфларимизнинг гояларига таянишга, таянганда хам бу гоя миллатни бошини бир килишга кодир эканлигига ишонгим келади. Аммо бу жуда кийин деб

уйлайман.

June, 2022

Гхош узининг тоълим концепциясидо форзондлоримизни торбиялошдо кодимги хинд диний тaълимотлapидaн фойдолжиб улорга тоълим билон бирга диний - охлокий торбия беришни хом илгари суроди. Биз хом форзондлоримизго тоълим беришдо олботто уз миллий FOямизни яротган холдо тоълимга киритишимиз во диний тоълим торбияни хям олботто ëшлapгa еткозимиз лозим. Ата ушондогино кучли мустокиллик FOяcигa эта булгон вотонпорвор ëшлapни торбиялошимиз мумкин.

1901 йилдо мутафоккир 29 ëшидa Меринолин Девига уйлотади, хaëтининг моътавий кисмини бирга yткaзишгa корор килди. Лекин хaëт бир текис булмоганидек унинг хом хaëти яхши тута тукис утмоди. Гхош рофикосига ëзгaн хотидо буни тай^ш кийин эмос, "менинг хaëтимдa борчо ишлор бир текис эмос, хяммо норсолор Faйpиоддий туюлмокдо" деб тушунтироди. Фойлосуф ижодини во фолсофосини нотyFpи тушунган Меринолин уни ëлFиз колдириб ташоб кетди во ожрошишди. Шри Ауробиндони фолсофосини тушунмоган одом, психологик жихотдон окли таст деб билоди. ТyFpидa хор бир инсонни узини тенгкурлори во тенгдошлори бутади. Сенинг фиктарингни тушунмоган во билмогж киши довронга мос эмосдир. Меринолин хом фойлосуф хaëтигa во довросига киролмоди шунинг учун хом, утарнинг хaëт йуллори бирга туташмоди.

Бу тайтлорга келиб y Буддизим тоълимотининг чуккиси булмиш нирвотанинг энг юкори холотига этиб борди во бу унинг эволюциясининг энг юкори кисми эмос бошлониш нукгаси деб хисоблор эди. Шунинг учун мугафоккир тинимсиз ишлор, мaколaдap ëзap, сдасий мaъpyзaдap укиб гaзетaдapдa уз чикишлорини чоп этиб борорди. "У онгни энг юкори нукгаси яъни Superconsicous билон олоко боFлaгaнини во ëзaëтгaн борчо мaколaдapи, осорлори во китоблори менинг бошимга ундон яъни олий онгдж келaëтгaнини ойтоди". Бу ердо Гхош Нирвотанинг осл мохиятидж бироз четлошгонини куришимиз мумкин яъни Нирвота - тинчлик рухий гатанинг бу дунда озоб укуботлоридон холи булиши эмос болки инсон онгининг энг юкори чуккиси чикиши ëки билимлор хозитасининг эндигита очилиши во уни сорфи сингари.

ХУЛОСА

Хулосолоримиз шуни курсогадики, Гхошнинг Интегрол йогаси бу -инсонлорнинг борчо тaбaкaдapи учун хос булган Худойи Тоолонинг олдидо бирликко еришишга имкон беродиган Йогадир. Бундо мутафоккир хинд жомиятининг енг of^ нукгаси булган тобоколинишни умумон род эгадиган усуллордон

June, 2022

11б8

фойдаланиб, одамлар онгига барча инсонлар бирдек хукукка ва бирдек насл -насабга тенглигини хамда Худонинг олдида бир хил мавкега егалигини курсатиб утади. Бундай таълимотлар хинд файласуфларининг купгина карашларида учрайди яъни табакаланишга карши гоялар, файласуф хам инсонлар хар кандай насл насабидан катъий назар оллох олдида хамда хаттоки жамиятда тенглигини исботлашга харакат килади. Лекин хануз хинд жамиятининг энг огрикди нуктаси булиб келаётган ва Х,индистонни ривожида тусикка айланиб колган бу холат хинд хукуматини ташвишга солиб келмокда.

REFERENCES

1. Мартынов Олег Вадимович, Бережнова Ольга Викторовна Педагогические идеи индийского философа Ауробиндо Гхоша. Azimuth of Scientific Research: Pedagogy and Psychology. 2019. Т. 8. № 3(28)

2. Величенко А. Е.. Эволюция религиозно - философских взглядов Ауробиндо Гхоша. Диссертация насоискание ученой степени кандидата философских наук. Санкт - Петербург. 1999.с.16

3. Ауробиндо Гхош. Йога и цель эволюции//Метафизические исследования. Вьшуск 8.СПб.,1998. с.89

4. М.Н.Хасанов, А.А.Азимбаев, Халилов У., & Каримов Б. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИГА ДОИР КАРАШЛАРИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 147-153. Retrieved from http: //wsrj ournal .com/index.php/new/article/view/629

5. Рахимова, М. И., & Хасанов, М. Н. (2020). Роль среднеазиатской философии в развитии мировой и европейской науки. Вестник науки и образования, (4-1 (82)), 38-41.

6. Н. Ж. Назарова & М. Н. Хасанов (2022). ТАЛАБАЛАРДА БУШ ВАКТДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 752-758.

7. Миршод Нумонович Хасанов (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИ БОСКИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР ВАЗИФАЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 791-798.

8. М. Н. ^асанов, С. У. Бошмонов, & Т. О. Жонибеков (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АХЛОКИЙ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАХДИЛИ. Academic research in

educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.