Научная статья на тему 'АУРОБИНДО ГҲОШНИНГ ФАЛСАФИЙ АНТРОПОЛОГИЯСИ'

АУРОБИНДО ГҲОШНИНГ ФАЛСАФИЙ АНТРОПОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
44
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Монастирлик / христианлик / Веда / Йога / эволюция / Брахман / Робиндранат Тагор / Раин Роланд / Supermind / Юнеско / Исо Масиҳ / Вайшийлар / Кшатрийлар / Шудралар / кастачилик. / Monasticism / Christianity / Veda / Yoga / Evolution / Brahman / Robindranath Tagore / Rain Roland / Supermind / UNESCO / Jesus Christ / Vaishyas / Kshatriyas / Shudras / casteism.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Валиев, Лочин Азаматович

Мақолада файласуфнинг ижтимоий – сиёсий ва антропологик фикрлари ҳамда инсон ҳаётининг олий мақсади ва инсон онгининг Supermind даражалари кўрсатиб ўтилган. Бундан ташқари мутафаккир ҳаёти ва илмий меросининг ҳозирда тадқиқ қилиниши жиҳатлари ёритиб ўтилган. Гҳош ижодини юксак даражада баҳолаб Нобел мукофоти совриндори машҳур ёзувчи файласуф Робиндранат Тагор фикрлари, француз файласуфи Раин Роланднинг Гҳош ижодидаги серқирра томонларини айтиб ўтган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PHILOSOPHICAL ANTHROPOLOGY OF AUROBINDO GHOS

The article presents the socio-political and anthropological views of the philosopher, as well as the highest goal of human life and Superintelligent levels of human consciousness. In addition, aspects of the life and scientific heritage of the thinker are currently being studied. Nobel Prize-winning writer and philosopher Robindranath Tagore praised Ghosh's work, highlighting the many facets of Ghosh's work.

Текст научной работы на тему «АУРОБИНДО ГҲОШНИНГ ФАЛСАФИЙ АНТРОПОЛОГИЯСИ»

АУРОБИНДО ГХОШНИНГ ФАЛСАФИЙ АНТРОПОЛОГИЯСИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-319-326

Валиев Лочин Азаматович

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч докторанти valiyevl33@gmail.com Тел:+998946227632

АННОТАЦИЯ

Мацолада файласуфнинг ижтимоий - сиёсий ва антропологик фикрлари уамда инсон уаётининг олий мацсади ва инсон онгининг Supermind даражалари курсатиб утилган. Бундан ташцари мутафаккир уаёти ва илмий меросининг уозирда тадциц цилиниши жиуатлари ёритиб утилган. Гуош ижодини юксак даражада бауолаб Нобел мукофоти совриндори машуур ёзувчи файласуф Робиндранат Тагор фикрлари, француз файласуфи Раин Роланднинг Гуош ижодидаги серцирра томонларини айтибутган.

Калит сузлар: Монастирлик, христианлик, Веда, Йога, эволюция, Брахман, Робиндранат Тагор, Раин Роланд, Supermind, Юнеско, Исо Масиу, Вайшийлар, Кшатрийлар, Шудралар, кастачилик.

АННОТАЦИЯ

В статье представлены социально-политические и антропологические взгляды философа, а также высшая цель человеческой жизни и Сверхразумные уровни человеческого сознания. Кроме того, в настоящее время изучаются аспекты жизни и научного наследия мыслителя.

Ключевые слова: Монашество, Христианство, Веда, Йога, Эволюция, Брахман, Робиндранат Тагор, Рейн Роланд, Сверхразум, ЮНЕСКО, Иисус Христос, Вайшьи, Кшатрии, Шудры, кастовость.

ABSTRACT

The article presents the socio-political and anthropological views of the philosopher, as well as the highest goal of human life and Superintelligent levels of human consciousness. In addition, aspects of the life and scientific heritage of the thinker are currently being studied. Nobel Prize-winning writer and philosopher Robindranath Tagore praised Ghosh's work, highlighting the many facets of Ghosh's work.

Keywords: Monasticism, Christianity, Veda, Yoga, Evolution, Brahman, Robindranath Tagore, Rain Roland, Supermind, UNESCO, Jesus Christ, Vaishyas, Kshatriyas, Shudras, casteism.

КИРИШ

Ауробиндо хаёти таникли сиёсатчиларнинг такдири сифатида акс эттирилмаган ва хаётининг маънавий орзуларини бажариш учун файласуф аватар хаётидан воз кечган, буларнинг барчаси сиёсий фаолиятни бажариш максадида амалга оширилган деб бир неча ёндашувларни ёзишимиз мумкин.

Биринчи ёндашув Ауробиндо хаёти рус тадкикотчилари учун хосдир. Бунда файласуф хаёти ва илмий меросини жуда куплаб рус файласуфлари тадкик килган. Уларнинг бу изланишлари Гхош асарлари ва маколалариннг тадкики хам кириб кетади. Шунинг учун хамдирки, Гхош хдётининг учинчи охирги даври самарасиз яъни уни урганишда алохида ахамиятга эга булмаган давр сифатида бахоланади. Иккинчиси Ауробиндо Гхошни шахсан таниган ёки унинг шогирдлари ва биографлар учун хосдир. Яъни бунда Файласуфнинг ХХ асрнинг биринчи чорагидаги Хдндистоннинг сиёсий ва фалсафий хаётига кушган хиссаси эмас, балки диний тажрибанинг интенсивлиги ва унинг ривожланишидаги хиссаси катта ютуги хисобланади. Ушбу тадкикот мавзуси Ауробиндо Гхошнинг ижодий фаолиятининг ривожланиш йулидаги иккинчи ва учунчи давларни уз ичига олади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Адабиётларимизнинг барчаси хориж адабиётларидан ташкил топган булиб, асосан маколамиз мавзуси асосида йигилган. Мана шу адабиётларимиздан Булгаков С.Н., свящ. "Тихие думы" ва Ауробиндо Гхош "Человеческий цикл" асарларида инсон хаётининг олий максади ва инсон онгининг Supermind даражалари курсатиб утилган. Бундан ташкари J. Cooper "The ancient teaching of Yoga and the spiritual evolution of man" ва H.Chaudhuri нинг "Sri Aurobindo: the prophet of life divine". Calcutta адабиётларида кадимги Х,индистон динларидаги табакаланиш масаласи кенг ёритилиб, бундай ижтимоий табакаланиш хинд хукуматида хозирда хам сакланиш сабаблари айтиб утилган хамда бу манбаларимиздаги маълумотларда шахсий тахлилларимиз хам киритилиб утилган.

НАТИЖАЛАР

Гхош узидан кейин жуда катта мерос колдиргани ва бу меросни ундан кейин унинг шогирдлари ва хозирги авлодлар чукур урганаётгани келтирилди.

Бундан ташкари Гхош килган ишлари натижаси уларок 1972 йилда Хиндистон хукумат ва Юнеско карори билан мутаффаккир ижодининг 100 йиллигини таваллудини кенг нишонлади. Шу муносабат билан буюк файласуф ижодининг 30 йиллик "Асарлар туплами" ни нашрдан чикариб илм ахлига такдим килингани айтиб утилди. Гхош асарлари оддий назария эмас балки амалий фанларни уз ичига олган улкан меърос хисобланади. Файласуф гоялари улкан савияга эга куп киррали фикрлардан ташкил топган булиб, метафизика, тарих, фалсафа, социология, психологиянинг купгина саволларини ечимини узида акс эттирган эди. Бундан ташкари Шри Ауробиндо ажойиб адабиёт танкидчиси, оммавий матнларнинг таржимони, маънавий ва маърифий шеърлар муаллифи хамда шеърий назариётчи хисобланади. Унинг асарларида баён килинган барча назарий хулосалар узининг тадкикод ишланмаларининг натижаси хдсобланади. Унинг буюук хизматлари бутун жахон фалсафаси ривожига улкан хисса кушди. Урта асрлардан буён Беруний, Фаробий, Ибн Сино каби буюк комусий олимлар етишиб чикмаган Марказий Осиёда Гхош уларнинг давомчиси эди. Хинд диёрининг узида хам купгина сохаларни мужассамлаштирган етук олимларнинг топиш мушкул.

МУХОКАМА

Нобел мукофоти совриндори машхур ёзувчи файласуф Робиндранат Тагорнинг айтишича Шри Ауробиндо Хиндистон юрагининг сехрли овозидир. Раин Роланд эса "у бизнинг замонамизнинг энг буюк мутафаккири" деб атади. Гхош аслида Хиндистонда инкилобий, миллий озодлик харакати ташкилоти аъзоси сифатида фаолият юритиб келган. Мутафаккир шунингдек юкори эъстидодли шоир ва эпик шеърий тупламлар яъни, "Савитри" муаллифидир. Унинг билимлари Европа таълим тарбияси билан сугорилган, она юрти ан -аъналари, маданияти тугрисида кам тасаввурга эга эмасди. Шунингдек юкорида ёзганимиздек уз ота - онасини хам унча яхши билмас эди. У ватан, кариндош -уруг ва ватанининг урф - отадларидан йирокда мустакил равишда униб - усди. Бу мустакиллик - эркин рух эди. Шри Ауробиндонинг бизга берган дарсларидан энг мухими эркинликдир. Файласуф бу мустакилликни Эвропада 14 йил давомида яшаб урганди.

Жахон тарихида Христианлик ва будпарастлик таълимотларида рухий кучларнинг булиниши ва кутбланиши янгича тарзда кузга ташланмокда. Сергий Николаевич Булгаковнинг таъкидлашича "хозирги кунга кадар сакланиб колган насроний булмаган динлар узларининг олдинги холатини йукотиб Христианлик дини билан адоватга келиб душманлик холатига тушиб

321

колишди"[1; 136]. Бу эса бошка динлар уртасида хам душманлик белгиларини пайдо килди. Гхош эса ана шу динлар фалсафасини бирлаштиришга харакат килди. Улар неоплатонизм, христианлик ва ведантизм. Булар орасига Интеграл Йоганинг йуклиги бу унинг одатий будпараст диний фалсафа булиб колмокда. Бу Брахманнинг таълимоти булиб, шахсиз рухий тамойил яъни бошисиз бошланиш каби мавжуд фазо хамда узи ва барча нарсанинг сабаби сифатида мавжуддир. "Дунё узининг дастлабки принцип эволюцияси жараёнида пайдо булади ва бу эса тугри холатда пантиезимга олиб келади. Кейин фазо узининг келиб чикишига кайтади. Бу жараёнда уз - узидан шундай савол тугилади, шу уринда инсон кандай жараёнда булади? Унинг фикрича бу жараён Брахманнинг фаол кисми булган олий хокимият кучи билан амалга оширилади. Бундан ташкари, бу холат нафакат рухий ва хаётий табиатнинг куриниши балки, инсон жисмоний танасининг суперментал холатига узгариши хамдир"[2; 122]. Бундай рухий узгаришли инсон танасида хеч качон касаллик булмайди хатто аломатлари кузга ташланмайди ва улимдан кейин одамларнинг тирилиши ва янги иркий гностик суперменталининг бошланиши деб тушунилади.

Бир уйлаб курайлига Гхош нега уз олдига бундай кийин вазифани куйди? Дархакикат, "тарихда бу масала бир неча минг йиллар олдин хал килинганини Исо Масих тимсоли фалсафасида куришимиз мумкин. У улимдан тирилиб уз черквини яратди"[3; 810]. Бунда Гхош хеч качон хижолат тортмайди. Мутафаккир хар качон насронийлик динининг маглубияти тугрисида уйлайди хамда узининг тирилиш ва узгариш дастурини илгари суради. Охир окибат бу асосий масалада бутпарастлик насронийликка якинлашади ва тирилиш гоясини кабул килади.

Гхош фалсафасида диний тушунча инсонга таъсир киладиган ва шахс оркали намоён буладиган, зарур булса, унинг тузулиши ва техналогиясини урганиш, фалсафий матнини тушунишда герменевтик харакат килишга ёрдам беради. Файласуф узининг диний карашларини давом эттирар экан у шундай дейди: Инсон барча нарсага кодир чунки, хар бир инсонда худо бор у ишларнинг руёбини амалга оширувчи ва илохий хаётнинг максадидур.

Гхош бутун тарихни догматик тарзда колишни хохлайди ва уларни кисмларга булишни хохламайди ва Шарк Гегили сифатида акл конунларидан хаёт келиб чикиш фикрини бироз инкор этмаганган холда Гарб Гегилидан ажралиб туради ва онгнинг хар кандай типига караганда хаётнинг нисбий мустакиллиги хакида фикр юритишни афзал куради. Юкорида келлтирилган Шарк ва Гарб Гегили деб ёзганимиз бироз бизни чалкаутириши табиий хол

acguga, acocuft KaxpoMoHuMroHu KynruHa $aftgacy$gap "fflapK rernnn" gea эtтнpo$ этagн. Oaftgacy^ ^uKpgapuHu h^oahh TaxpupgaS y3 $HKpnaMH3HH 6epap экaнмнз xap Sup gaBp MoSaHHuga Su3 TapuxuH gaBpgapHuHr y3ura xoc xycycuaTgapu Suga ogaMu3 Ba my SugaH Supra aHpuM эgнмeнтgapнн coara yxmaS KypHfflHMro MyMKHH SomKagapu эca, xaeTHuHr epyrguru tmoh xapaKaigaHuS, gaBpHHHr yMyMuft KypuHumu xaMga yHHHr acocuft oxaHruHu SegrugaHgu. Ammo SygapHuHr xaMMacuHHHr opTuga $aKai hhcoh aKguHuHr phbo^h eTagu Ba myHHHr ynyH xaM rxom TatSupu SugaH aHTraHga aKg xaeTHu puBO^naHTupagu.

Oannacy^HHHr oHrauHr Kynura myHnaguK Kyn umoHnu naHgo Sygumura aHTuK gaBp ^agca^uHuHr Tatcupu Ba ypHu Kana SyguS rxom whoh ^agca^acu SugaH axmuruHa TaHumuS nuKKaHugaH gagogai Sepagu. ^eKMH WKopugaru uhcoh oHruHu onuS SepyBHu SemTa ncuxuK SocKu^gapgaH ynTacuHu TymyHTupum ynyH KaguMru Begagap ^agca^acura Mypo^aai Kugagu. 'Txom ^agca^acu ^aMuaT puBo^MHuHr SupuHHu Sockuhuhu aHtHaBun paM3uHnuK cu^araga TymyHTupagu. MHoHnapga TaSuai xygogapura KypSoHguKgap KegTupum Ba uHcoHgapHu SyHgaH aggoBgapra umoHTupum caBgorapnuguKHuHr puBo^ura caSaS SygraH"[4; 220].

^Kopugaru KaguMuH paмзннgнкнннг MoxuaTu HuMaga geS yftgamuMro MyMKuH? Begrugap xap BaKT HuMaHugup u^ogagafigu. rxom ^agca^acura Ha3ap TamgacaK XuHgucTOHgaru KacTaHuguKHu agoxuga TapTuSra cogumra xapaKai Kugum Ba Sy тнзнмнн puBo^naHTupum ^aMuaTHuHr нктнcogнн ycumugaH By^ygra KegMaraH gea TatKuggaftgu. XaKuKaiaH puB^gaHraH gaBgaigapHu uKcoguH KypcaTruHnapura эtтнSop KapaTaguraH SygcaK, puBo^gaHum yзннннг opKacugaH ucTaMaraH xogarnMroga ^aMuaTga TaSaKagaHumHu By^ygra KegTupagu. ^tHu gaBgarnuHr нктнcogнн ycumu MatgyM Sup uHcoHgapHu xaggaH 3ueg Soh Sygumura Ba MatgyM SupgapHu yTa KammoKgamuS KeTumura caSaS Sygagu. Oaftgacy^ xyggu MaHa my xogarnu Ha3apga TyTuS e3MoKga, xuHg ^aMuaTuHuHr KacTagamyBu KaguMgaH uHcoHgap ypTacuga guHufi TymyHnagap Ba atHaHagap oKuSaTuga W3ara KegraHuHu agaM SugaH e3MoKga.

rxom y3 ^uKgapuHu gaBoM эттнpap экaн, н^тнмoнн TaSaKagaHum Sy guHga ugoxufi xaKuKaT atHu Xygo yзннннг TaHacugaH TypTTa KacTaHu nuKapuS Su3ra TaKguM этgн Ba Sy ^agca^ara Kypa "Xygo uhcohmt ^aMuaTura SuguM Ba goHoguK, Kyn - KygpaT, ugoxufi yfiryHguK Ba xagog MexHaT TuMcoguHu ogaMgap TuMcoguga TaKguM этgн. Xygo SpaxMaHgapHu ugMgu Ba aKggu KuguS apaTgu caSaSu, SpaxMaHgap XygoHu SugMgapuHu ogaMgapra ypraTagu, KoHyH KougagapHu Ty3agu Ba ^aMuaTga apaTraH KoyHyH Kouggapu SugaH ogaMgap opacuga TapTuS ннтнзoмннгa puoa KugumuHu KypcaTuS Sepagu"[5 - 65]. KmaipuHgap эca

SpaxMaHnap apaTraH KoHyH Kouganapra uHcoHnapHu SyHcyHumuHu TatMuHnaHgu SyHgaH TarnKapu ynap xpKuMuaT ogaMnapu SynuS SpaxMaHnap SyftcyHagu. "Baftmuftnap ^aMuaTgaru umnaS nuKapum Ba eTKa3uS Sepum ynyH aparanraH ogaMnap xucoSnaHagu Ba oxupru KacTanap 6y mygpanap eKH xu3MaTKopnap, afipuM agaSueraapuMroga Kynnap eKH x,a3ap KunuHraHnap geS aTanagu neKuH rxpm TatKugnamuna WKopuga SepunraH Tatpu^nap xaTo anSaara 6y y3uMHuHr maxcuft ^uKpuM ca6a6u, Xygo xap KacTara TatnyKnu uHCOHnapHu y3 Ba3u$acu Ba xu3MaTu 6op 6eca6 ynapHu y3 - y3ugaH apamaraH ge6 Ha3apga TyTagu"[6; 872].

Txpm HuHr 6y ^uKpnapura KaparaHga KacTanunuK unoxuH HetMaT Ba yHu TaHrpu uHCOHnapra Tyx^a этraн. ^Kopugaru ^uKpnapuMroga xuHg xyKyMaragaru u^tumouh Ta6aKanaHum xpnaraHu 6upo3 KopanaraHuMu3 aKKon HaMoeH Synagu neKuH xo3upga e3unraH $aftnacy$uM3 ^uKpnapu 6yHra Kapmu hukus KonraHgeK SynMoKga Ba y 6y ^apaeHHu eKnaraHu SunuHuS Typu6gu. Acnuga $aftnacy$ 6y ®;apaeH guHufi TatnuMoTnuru Ba 6y ^anca^a uHcoHnap oHru myypura cuHruS xyggu ToMupuga okuS TypraH koh cuHrapu MyxuM axaMuaT Kac6 этнmн Ba yHu nuKapuS TamnarygeK Synca xaeT TyxTaS KonrygeK SynuS KonraHuHu эtтнpoк эtтagн. .neKuH ^aMuaTgaru KacTanunuKKa raHgu, Tarop xaMga xo3upgaru xyKyMaT cuHrapu rxpm xaM Kapmu SynraHuHu acapnapuga Kyn 6opa ynparaMro.

Myra^aKKup SyHgaH TatnuMoTHu KaguMru XuHgucTOH TapuxugaH 6omna6 y3rapTumra KupuTunMacgaH caKnaHuS KenuHraHnuru, ogaMnap y3napuHu EpaxMaH TaHacuHuHuHr Sup kucmu cu^arnga Kapamu Ba Sy SunaH ^axpnaHumu atHu "EpaxMa xygocuHuHr SomugaH EpaxMaHnap, KynnapugaH ^aHrnunap, coHnapugaH Bafimufinap, oeKnapugaH mygpanap apaTunraHnuru ynap ynyH rypyp Ba u^raxop TyrgupuS KenraH. .HeKuH ^aMuaTHuHr xarocu uHcoHnap Tyrpu HyHanum KypcamaraHu"[7; 163] gefigu $aftnacy$, myHuHr ynyH xanu xaM Sy KacTanunuK atHu u^tumouh TaSaKanaHum ogaMnapHuHr opacuga hu^ok conuS KenMoKga. rxpm ^uKpuna Sy ^apaeHHuHr my KyHrana y3rapumnapcu3 caKnaHuS Konumu KoHcepBaTuB tu3umhu naHgo KunraH Ba my ypuHga uHcoHnap xaeTuga SupuHnu ypuHra hukuS MatHaBuH guHufi эneмeнтnapнн xaM y3 unura onraH. Ammo SomKa ^uxaTgaH uKTucoguH, cuecufi Ba axnoKuH ToMoHnapgaH ogaMnap xaeTuga y3uHu -y3u TatMuHnaH onMaraHu caSaSnu SyftcyHyBnu Ba Tacannu SepyBnu Basu^acuHu Sa^apagu. AHHaH my gaBpga Kagp - KuMMaT, op - HoMyc Ba BaTaHnapBapnuK KaSu u^tumouh roanap maKKnamgu. "XycycaH EpaxMaHnapga noKnuK, TaKBogopnuK, MatHaBuH KagpuaT xaMga SunuMra xypMaT ugeacu, KmaTpuftnapga ^acopaT, Kyn -KygpaT, xynK - aTBopHuHr onufi^aHoS $a3unara, Baftmuftnapga ogoSnufinuK, xymMyoMunanuK, umSunapMoHnuK, cornoM umnaS nuKapum, xonon Tu^opar

Foanapu, mygpanapga эса HToaTKopnuK, ^ugoKopoHa MexHaT Kunum xaMga öyficyHum TyHFynapn nafigo 6yna 6omnafigH"[8; 265]. Acra ceKHHnuK öunaH öyHgafi ^ohhh ncuxonoruK hhcoh Kenuö HHKum FoanapuHH ataHaBHfi KagupuaTnapra atHH hhcoh y3HHHHr h^thmohh ponuHH maxcufi эtcтнgoтпapгa эмac öanKH ounaBufi yp$ ogaraap Ba guHufi MapocuMnapra xoc paBumga öymarnö öepagu. Oafinacy^ 6y ^HKpnapu öunaH xuHg ^aMuaTHgaru KacTaHHnHKHHHr acn MOXHflTH xp3Hpra Kagap yMyMaH öom^ana t&hkhh khhhhhö y3 acn MoxuaTH öaTaMOM mkohhö KeTraHHHu TymyHTHHÖ yTMOKga. "TOKopuga e3raHHMH3geK h^thmohh TaöaKanaHHHm ypyF afiMoKHunuK eKH a^gognapuHHHr Kenuö HHKumura эмac öanKH y3 Ky^ugaru Kacö - xyHap Ba Maxpparnra Kapaö öapna KacTanap y3 HmHHHHr Moxupnapu cu^arnga KapanraH, öopa - 6opa "KacTa" cy3HHH "TaöaKgaHum" cy3ura HoTyFpu Ky-MaHumu HHcoHnap oHrura öaraMoM y3ra $HKp TyFgupa öomnaraH" [9; 684] my öunaH ®:aMHaTga HHcoHnapHHHr ypTacuga afiupManunHK W3ara KenraHHHH afiraö yTMoKga.

XY.HOCA

XynocanapuMH3 myHH KypcaraguKH, rxpm HHHr ^anca^ufi arnpononoruacHga HHcoHHHHr Kenuö HHKumu Ba hhcoh oHruHHHr KaHgafi Kynra эгa экaнпнгн TacBupnaHagu. EyHga Myra^aKKup xuHg ^aMuaTHHHHr eHr oFup HyKTacu öynraH TaöaKanuHHmHH yMyMaH pag этagнгaн ycynnapgaH ^ofiganaHHÖ, ogaMnap oHrura öapna HHcoHnap öupgeK xyKyKKa Ba öupgeK Hacn - Hacaöra TeHrnuruHH xaMga XygoHHHr onguga öup xun MaBKera eranuruHH Kypcarnö yTagu. EyHgafi TatnuMoraap xuHg ^afinacy^napuHHHr KynruHa Kapamnapuga ynpafigu atHH TaöaKanaHumra Kapmu Foanap, $afinacy$ xaM HHcoHnap xap KaHgafi Hacn HacaöugaH Kartufi Ha3ap onnox onguga xaMga xaTTOKH ®:aMHaTga TeHrauruHH ucöoTnamra xapaKaT Ku^agu. .eKHH xaHy3 xuHg ®:aMHaTHHHHr энг oFpuKgu HyKTacu öynuö KenaeTraH Ba X,HHgucTOHHH puBo^uga TycuKKa afinaHHÖ KonraH 6y xpnaT xuHg xyKyMaTHHH TamBumra conuö KenMoKga.

REFERENCES

1. EynraKoB C.H. CBa^. Tuxue gyMM. - M.; 1996. - C. 136

2. Chaudhuri H. Sri Aurobindo: the prophet of life divine. Calcutta.: 1951. - P 122

3. BanueB, .H.A. (2121) AypoÖHHgo Txpm HHHr umuMoufi - ^anca^ufi Kapamnapuga hhcoh aKgu. Academic research in educational sciences. Scientific Journal. № 2. 808 - 815

4. Cooper J. The ancient teaching of Yoga and the spiritual evolution of man. L.:, 1979. - P 220

5. Гумилев Л.Н. Этногенез и биосфера земли. - М.; 1990. - С. 65.

6. Валиев, Л.А. (2021) Ауробиндо Гхрш фалсафасининг маърифатпарварлик гоялари. Oreantal renaissance. Innovative educational, natural and social sciences journal. №-4. Б 568-574

7. Бродов В .В. Интегральная веданта Ауробиндо Гхрш а // Общественно -политическая и общественная жизнь в Индии. М.: 1962. С.163

8. Интегральная йога Шри Ауробиндо. М.: 1992. С.265

9. Valiyev, L.A. (2021) The philosophy of ancient religious teachings in Ghosh's views. International Scientific Journal. November АКШ. Volume: 103. P. 683-686 ISSN: 2308-4944 SOI: 1.1/TAS DOI: 10.15863/TAS.

10. Умаржонов, С. С. (2022). Онтологияда субстансия ва аксиденсияга доир таълимотнинг Фахриддин розий томонидан ривожлантирилиши. Academic Research in Educational Sciences, 3(3), 961-968. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2022-3-961-968

11. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

12. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

13. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., Tolibov, A. (2020) Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology 29 (5), pp. 1846-1853.

14. Umarjonov, S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot'' qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

15. Safarov, M.K., Umarjonov, S.S. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida befoyda o'y surish va ochko'zlik muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1045-1049.

16. Safarov, M. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida insonning o'z kamchilliklarini anglashi va uni bartaraf qilishi muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (9) 68-71.

326

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.