Научная статья на тему 'АУРОБИНДО ГҲОШНИНГ ФАЛСАФИЙ ҚАРАШЛАРИДА ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ ТАҲЛИЛИ'

АУРОБИНДО ГҲОШНИНГ ФАЛСАФИЙ ҚАРАШЛАРИДА ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
17
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Инсон / жамият / таълим тарбия / ҳайвонот ва ўсимлик / одоб – ахлоқ / эзгулик / эркинлик / билиш / инсонпарварлик / тўғрисўзлик / одиллик / қадрият / адаптация. / Man / society / education upbringing / animal and plant / decency morals / goodness / freedom / knowledge / humanity / correctness / justice / value / adaptation.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Валиев, Лочин Азаматович, Раматов, Ж.С.

Мақолада Ауробиндо Гҳошнинг инсон ҳақидаги муҳим фалсафий ғоялари илгари сурилган, Файласуф ўзининг инсон концепциясини яратишда, инсон маънавий ахлоқий фазилатлар ҳақидаги қарашлари, инсон борлиғи ва унинг ижтимоиий ҳаётдаги ўрни, ҳамда унинг асосий хусусиятлари, таълим – билимга асосланган этник фазилатлар ва санъатларни халқларга сингдириши, унинг тарбиявий идеали, шунингдек, инсон ҳақидаги фалсафий дидактик қарашларининг ёшлар тарбиясидаги аҳамияти ва унинг моҳияти масалалари таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF THE HUMAN PROBLEM IN THE PHILOSOPHICAL VIEWS OF AUROBINDO GHOSH

The article presents the important philosophical ideas of Aurobindo Ghosh about man, the Philosopher in creating his concept of man, his views on human spiritual and moral qualities, human existence and its place in social life, and its main features, inculcation of ethnic qualities and arts based on education knowledge, his educational ideal, as well as the importance of philosophical and didactic views of man in the education of young people and its essence

Текст научной работы на тему «АУРОБИНДО ГҲОШНИНГ ФАЛСАФИЙ ҚАРАШЛАРИДА ИНСОН МАСАЛАСИНИНГ ТАҲЛИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(6), June, 2023

АУРОБИНДО ГХОШНИНГ ФАЛСАФИЙ ЦАРАШЛАРИДА ИНСОН

МАСАЛАСИНИНГ ТАХДИЛИ

Валиев Лочин Азаматович

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч докторанти Раматов Ж.С. Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси мудири

АННОТАЦИЯ

Мацолада Ауробиндо Гуошнинг инсон уацидаги мууим фалсафий гоялари илгари сурилган, Файласуф узининг инсон концепциясини яратишда, инсон маънавий - ахлоций фазилатлар уацидаги царашлари, инсон борлизи ва унинг ижтимоиий уаётдаги урни, уамда унинг асосий хусусиятлари, таълим -билимга асосланган этник фазилатлар ва санъатларни халцларга сингдириши, унинг тарбиявий идеали, шунингдек, инсон уацидаги фалсафий - дидактик царашларининг ёшлар тарбиясидаги ауамияти ва унинг моуияти масалалари таулил этилган.

Калит сузлар: Инсон, жамият, таълим - тарбия, уайвонот ва усимлик, одоб - ахлоц, эзгулик, эркинлик, билиш, инсонпарварлик, тугрисузлик, одиллик, цадрият, адаптация.

ABSTRACT

The article presents the important philosophical ideas of Aurobindo Ghosh about man, the Philosopher in creating his concept of man, his views on human spiritual and moral qualities, human existence and its place in social life, and its main features, inculcation of ethnic qualities and arts based on education -knowledge, his educational ideal, as well as the importance of philosophical and didactic views of man in the education of young people and its essence

Keywords: Man, society, education - upbringing, animal and plant, decency -morals, goodness, freedom, knowledge, humanity, correctness, justice, value, adaptation.

АННОТАЦИЯ

В статье представлены важные философские идеи Ауробиндо Гоша о человеке, Философа в создании его концепции человека, его взгляды на духовно-нравственные качества человека, человеческое существование и его место в общественной жизни, его основные черты, привитие этнических качеств и анализируется искусство, основанное на воспитании - знании, его

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

воспитательный идеал, а также значение философско-дидактических взглядов человека в воспитании молодежи и его сущность.

Ключевые слова: Человек, общество, образование - воспитание, животное и растение, порядочность - нравственность, добро, свобода, знание, человечность, правильность, справедливость, ценность, приспособление.

Жамиятда хар бир шахснинг ижтимоий хаёт йуналишини бир мувозанатда ушлаб турувчи кучлар мавжуд булади. Улардан бири сифатида куриладиган инсоннинг олий онгини таъминловчи ирода булса, иккинчиси инсоннинг хаётий кучига тириклик бахш этаоладиган, онгли тупрок каби сингдирувчи, шахснинг фикр ва гояларидан ташкил топадиган хамда номукаммал аклни ишга соладиган иродадир. Шудай килиб улар мукаммал ирода ва узгарувчи ирода хисобланади.

Хрзирги инсонлар хаётнинг паст баландлигига зурга бардош беради, унданданда юкори кийинчиликларга чидаш эса улар учун эришиб булмайдиган довон сифатида курилади. Худди Алишер Навоийнинг комил инсон тушунчаси каби унга факат харакат килади аммо ундай була олмайди, унга канчалик якинлашганинг сингари узоклашиб бораверади. Шу йулларини босиб утиб комилликка еришилади. Ауробиндо Гхошнинг айтишича инсон уз - узини енгиш ва ортда колдириш инсонга хузр бахш этади зероки узининг узидан устунлик килиши барча инсонларга хам насиб килавермайди. Биз биламизки оддий инсон табиати тирик табиатдаги узига хос узгарувчанлик сифатида караладиган ходисадир. Шу сабабли табиатдаги узгарувчанликка биз топилган нуксон сифатида карашимиз мутлако нотугри. Инсоннинг гайритабиий кобилияти бу унинг юкори онгдан мукаммалликка караб утиб кетганлигидан деб бахолаймиз. Бу мукаммаллик хали тугри тартибга солинмаган, она табиатни хисобга олиб тирикликни нотугри ташкил этган, кобилиятларини ва уз салохиятини тараккиётининг тадрижий ривожланишини усимлик ва хайвонот дунёси билан солиштирганда хайвон каби уз табиатининг имкониятларидан тулик камолотига етмаганини куришимиз мумкин[1]. Жумлаларни укиб бироз тушунмовчиликка келиш мумкин. Бу ерда инсоннинг табиатдаги кобилиятларини уз имконияти даражаси етгунича фойдаланаолиши хакида суз юритилмокда аммо, бу кобилиятларни ташкарига инсон тулик чикариб бераолмайди. Зеро хайвонот дунёсида хайвонлар оллох томонидан берилган куч - кудратини тулик харакатга келтираолади. Биз канчалик харакат килмайлик усимлик ва хайвонот дунёсининг мукаммаллигига эришаолмаймиз.

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Файласуфимиз шу ерда одамзотнинг нима сабабдан номукаммаллик эга эканлигини тушунтирар экан, одамзотнинг икки ёклама табиатга эгалигини айтишимиз мумкин, биринчидан хайвоний табиатга эга эканлиги яъни хаётий инстинктларини ошириш ва кондириш учун яшаши хамда иккинчи табиати унинг онгли равишда ички табиатини ривожлантиришга каратилган ярим илохийликнинг ажойиб куриниши булмиш яхшилик ва гузаллик хакида суз олиб бормокда.

Мавзуга оид адабиётларнинг та^лили (Literature review).

Адабиётларимизнинг куп кисми хориж адабиётларидан ташкил топган булиб, асосан маколамиз мавзуси асосида йигилган. Бундан ташкари узимизнинг шахсий маколаларимиздан хам иктибослар келтириб утилган. Хусусан Е.С. Крючованинг. "Шри Ауробиндо о духовной трансформации и ее необходимости для духовного возрождения человечества" номли макола мавзумизга мос холда уни очиб беришда фойдаланилган. Худди шунга мос адабиётларимиздан Булгаков С.Н., свящ. Тихие думы ва Ауробиндо Гхош. Человеческий цикл асарларида инсон хаётининг олий максади ва инсон онгининг Supermind даражалари курсатиб утилган. Бундан ташкари Шри Ауробиндо Гхошнинг айнан маколамиз асоси булган Синтез Йоги ва Ромахнинг О.В. Теория культуры асарлари урин олган. Буларда инсон онгининг устириш илмий ривожланиш оркали маънавий юксакликка эришиш йуллари хакида узимизнинг шахсий фикрларимизни киритиб утдек.

- Тадкикот методологияси (Research Methodology).

Инсон хаёти одатда узининг ехтиёжлари ва истакларининг усишини кондиришдан хамда жамият олдида узини эътироф этишга ва хар сохада мукаммаллик томон харакат килишдан иборат булиб колмокда. Ушбу эхтиёжларнинг асоси булмиш хаётий кучнинг биринчи харакати инстинктив ва онгсизликдир. Шуни айтиб утишимиз жоизки, хозирда инсонларнинг жамиятда адаптация килиш ва хаётни давом эттириш учун яъни мавжудликни тухтатмаслик учун табиий эхтиёжларни кондириши кейин эса усишга ва жисмоний харакат эхтиёжини босишга интилиши уз - узидан инсонни яшашга булган харакатини жадаллаштириб боради. Бундан сунг эса ирода эркинлиги шахсни тур хил завкланишларга чорлайди. Хдйвонот ва усимлик дунёсида шуни эътироф этамизки, она табиатнинг турли хил тириклик шакллари битмас - туганмас энергияси кандай килиб узи - узидан инстинктив тарзда намоён булиши, уни автоматик импулсга канчалик буйсунишини куришимиз мумкин. Бу позициядан тугри сабабиятни танлаб олиш мушкулдир аммо, Ауробиндо Гхош бунинг талкинини тугри очиб берган файласуфлардан биридир. Аслида

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

инсоннинг бундай чалкашликларга дуч келиши унинг барча муаммоларнинг асл мохиятини тушунмаслигидадур. Бунга мисол тарикасида немис файласуфи Фридрих Нетшининг "виталистик" фалсафасини мисол килиб келтиришимиз мумкин. Унинг таликинига карасак, вазифа узининг асл ва хакикий "мен"ини топаолмаган ва хозирда аник мохияти булмиш инсоний холатидан суперменини ривожлантиришгача булган сабабиятдир[2].

- Та^лил ва натижалар (Analysis and results).

Хдёт ва материяни урганган инсоннинг тажрибаларига таянган холда шуни айтишимиз мумкинки, хаёт ва материянинг энг кучли ва мухим куроли бу онгдир. Онгни материя деб айтолмаймиз аммо материянинг онгли англашимиш мукин булаолади ва биз шунинг учун хам унинг куролини онг деб бемалол кайта - кайта такрорлайоламиз. Шу уринда бир нарсани таъкидлашимиз мумкинки, кейинги давларларни "матириализм даври" деб таъкидлаш уринлидир, буни файласуф инсонларни нафслари шундай каттаки, бу нафснинг ортидан узининг халокатини хам курмай колади, улар мол - мулк, тижорат ва шунга ухшаш буюмларнинг ортидан югуриши шу матириализмга тобелигини курсатмокда. Инсоннинг моддиятга тобелиги йилдан йилга усиб бормокда натижа эса аламли тарзда ёмонлашмокда. Одамзоднинг моддийлашуви одоб -ахлок категорияларини инсон онгидан сикиб чикармокда, инсонларнинг узига ишончи йилдан йилга пасайиб узини кераксиз буюмдек хис килмокда. Бизнинг аклимиз хаёт ва материянинг хизматкорига айланиб бормокда, аслида акл - онг инсонни барча сохаларида моддийлик, маънавийлик ва ахлокийда бошкарувчи рол вазифасини бажариши лозим[4]. Бизчи биз нимага айлантирдек акдимизни? рухимизни маънавиятимизни моддий манфаатларимизни кондириш учун уз -узимизга кабр казиб жахон уруши оловини ёкиб цивилизациялашган халкдар уртасида сунъиий келишмовчилик келтириб чикарди. Буларнинг барчаси аклимиз, онгимиз ва рухимизни нафсимизнинг ажойиб хизматкорига айлантирганимиздан келиб чикди. Жахон бозорида савдо - сотикнинг ривожланиши, жамиятларнинг иктисодий, сиёсий ва маънавий жихатдан цивилизациялашуви хамда давлатларнинг ерга эгалик килишида нафсларининг кондирилмаслиги натижасида биринчи жахон урушини юзага келтирди. "Бу муаммоларнинг ечими рухий борлигимизни ишлатиб, хаётий ва жисмоний табиатимизни узгартирадиган рухий узлигимиз булган илохийлигимизни биздаги илохийликни англаш ётади"[5]. Гхош узимиздаги илохийликни англаш учун энг аввало инсон маънавиятини англаш керак булади, бунинг учун эса рухий хиссиётларимизни поклашимиз зарур. Одамлар бунга качон ички хис -туйгуларини англай олганда ва айрим хиссий табиатнинг одатлдаридан халос

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

булгандагина покланади. Бирок инсон учун узгармас туйгу севги булиши керак, бу барча воситалар учун асос булиб хизмат килади. Аслини олганда севги юракка хос булиб, бир хилликка мувозанатини саклаши лозим. Аммо бу восита хам яъни севги хам тозалаш - покланишдан утиши шарт. Биз бир нимани ёддан кутармаслигимиз керакки, бу дунё гузаллигига хос севги эмас балки оллохга булган мухаббатдир. Севгининг мохиятига кура жозибадорлиги ягона Оллохга булган бирлиги билан кувончлидир. Марказий Осиё халкларининг фалсафасида севги, мухаббат тушунчаларини асосан Оллохга юналтиради. Хусусан "машука, ёр" каби тушунчаларнинг маъноси хам Оллох деган сузларни англатади.

Йога фалсафасида севги Олийга йуналтирилади, агарда бошка мавжудот ёки бирор нарсага каратилаган булса хам унинг маъноси Олий англатиши лозим. Олийга булган севгида худбинликка чумилтирилган даъволар булмаслиги шарт. Узининг мохиятига карасак севги биллур каби соф ва тоза булиши керак аммо, инсон онгида бироз аралашувга дуч келади. Бизнинг онгимизда севгининг сифати озми - купми узгариш билан билан мутоносиблик хосил килади. Севгининг эгалик инстиктлиги хаётий мухаббатдан далолат беради. Одамлардаги хаёти эгалик севгиси узгарувчан ва нисбий булади. Аммо Оллохга булган севги эса мутлок ва узгармасдир сабаби, фоний дунёда хам абадий дунёда бир хилликда тураверади[6].

Файласуф Вивекананднинг фикрларига кура севгининг илохийлиги унинг хак Таолога етаклашидир, худди Йога таълимоти сингари. Худога булган илохий севгининг бир дакикалик инсонни аклини олишлиги умрбокий эркинлик кучига эриштиради. Агарда инсон Худога булган севгига эришса худди нирванага эришган сингари абадий хотиржамликка эришади, нафрат ва газабдан йирокда булади ва хар доим Худо яратган барча нарсага мехр тула калб билан бокади. Аммо биз уни дунёвий ташвишларимиз ва истакларимиз билан унга эришаолмаймиз, бунинг барча дунёвий ташвишлардан воз кечган холда Худога булган севгига интилишимиз зарур булади. Юкорида айтганимиздек, илохий севгига эришиш ва унга сингиб кетиш инсонга домий мамнунлик хис килади ва хамма нарсани яхши куради [7].

Хулоса ва таклифлар(Сопс1шюп^есотте^айоп).

Хулосамиз шуни курсатадики инсон табиатининг энг пастки турларини юкори боскичга олиб чикиб уни буйсундиришга булган барча харакатлар хозиргача бирор бир тайинли натижани курсатмаябти. Бу мувафаккиятсизликларнинг асосий сабаби онгимизни барча динларга нисбатан маънавий озукачи сифатида караб бу динларда инсониятни илохийлаштира

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

олмаганимиздандир деб карайди. Гхош узимиздаги илохийликни англаш учун энг аввало инсон маънавиятини англаш керак булади, бунинг учун эса рухий хиссиётларимизни поклашимиз зарур. Одамлар бунга качон ички хис -туйгуларини англай олганда ва айрим хиссий табиатнинг одатлдаридан халос булгандагина покланади. Хдр кандай холат хам Тангри томонидан юборилаётган офат, кулфат, бахт ва омадни инсон тоблаш ва синови эканлигини агарда шу синовлардан Худонинг илохий севгисига етишиши ва энг мухими ички хотижамлигини кабул килиши мумкин. Шу сабабли хар кандай азоб - укубатларда рухнинг чакирувига ички рухиятимиз билан тайёр турмогимиз шарт

REFERENCES

1. Валиев Л.А. Ауробиндо Гхошнинг ижтимоий - фалсафий карашларида инсон акли. Academic research in educational sciences. Scientific Journal. Тошкент, 2021 феврал. № 2. 808 - 815

2. Валиев Л.А. Ауробиндо Гхош фалсафасининг маърифатпарварлик гоялари. Oreantal renaissance. Innovative educational, natural and social sciences journal. Тошкент, 2021 йил - №-4.Б 568-574

3. С.Раматов, Ж. С., Хасанов, М., & Валиев, Л. А. АУРОБИНДО ГХОШ ХДЁТИ ВА ИЛМИЙ ФАЛСАФИЙ МЕЪРОСИ.Л.А.Валиев. Гхош таълим концепциясининг шахс маънавиятидаги урни. ТДТрУ.2022. Б.522-526

4. Раматов, Ж. С., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. АУРОБИНДО ЩОШ ТАЛ^ИНИДА ИНСОН БОРЛИГИНИНГ АНТРОПОЛОГИК ЖИХДТЛАРИ.

5. Раматов, Ж. С., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). XIX АСРДА ХИНДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ЖАРАЁНЛАР.

6. Валиев, Л. А., & угли Нурхонов, Б. Ш. ИНТУИЦИЯ: АУРОБИНДО ГХОШ ВА ГАРБ ФАЙЛАСУФЛАРИ НИГОХДДА.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.