Научная статья на тему 'ИМОМ ТЕРМИЗИЙ “ИЛАЛ АЛ-КАБИР” АСАРИНИНГ ЁЗИЛИШ ТАРИХИ'

ИМОМ ТЕРМИЗИЙ “ИЛАЛ АЛ-КАБИР” АСАРИНИНГ ЁЗИЛИШ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муҳаддис / устоз / шогирд / ҳадис / “Илал ал-кабир” / “Илал ас-сағир” / ровий / Имом Термизий / Имом Бухорий. / Muhaddith / teacher / student / hadith / "Ilal al-kabir" / "Ilal al-saghir" / narrator / Imam Tirmidhi / Imam Bukhari.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Жўраев, Олим

Ушбу мақолада машҳур муҳаддис Имом Термизийнинг ҳаёти, илмий мероси ва “Илал ал-кабир” асарининг ёзилиш тарихи ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИМОМ ТЕРМИЗИЙ “ИЛАЛ АЛ-КАБИР” АСАРИНИНГ ЁЗИЛИШ ТАРИХИ

This article talks about the life, scientific heritage of the famous Muhaddith Imam Tirmidhi and the history of the writing of Ilal al-Kabir.

Текст научной работы на тему «ИМОМ ТЕРМИЗИЙ “ИЛАЛ АЛ-КАБИР” АСАРИНИНГ ЁЗИЛИШ ТАРИХИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ИМОМ ТЕРМИЗИЙ "ИЛАЛ АЛ-КАБИР" АСАРИНИНГ ЁЗИЛИШ

ТАРИХИ

Олим Жураев

Ориентал университети, тарих йуналиши, 2-боскич магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада машуур мууаддис Имом Термизийнинг уаёти, илмий мероси ва "Илал ал-кабир " асарининг ёзилиш тарихи уацида суз юритилади.

Калит сузлар: мууаддис, устоз, шогирд, уадис, "Илал ал-кабир", "Илал ас-сазир ", ровий, Имом Термизий, Имом Бухорий.

ABSTRACT

This article talks about the life, scientific heritage of the famous Muhaddith Imam Tirmidhi and the history of the writing ofIlal al-Kabir.

Key words: Muhaddith, teacher, student, hadith, "Ilal al-kabir", "Ilal al-saghir", narrator, Imam Tirmidhi, Imam Bukhari.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассказывается о жизни, научном наследии знаменитого мухаддиса имама Тирмизи и истории написания Илаля алъ-Кабира.

Ключевые слова: мухаддис, учитель, ученик, хадис, «Илялъ ал-Кабир», «Илялъ ас-Сагир», рассказчик, Имам Тирмизи, Имам Бухари.

КИРИШ

Хддисшунослик илми VIII асрнинг иккинчи ярмидан XI аср урталаригача асосий ва зарурий машгулотлардан бири даражасига айланган. Бу даврда Шаркнинг турли мамлакатларидан булган турт юздан ортик; муаллифлар ана шу илм (хадисшунослик) билан шугулланганлар1.

Хддис илмининг олтин даври булган IX асрда Имом Бухорий, Имом Муслим, Имом Доримий, Абу Довуд, Ахмад ибн Хднбал ва Абд ибн Хумайд Кеший каби олимлар хадис илмида фаолият юритган. Бу мухаддислар бошлаб берган ишларини Имом Термизий хам чукур масъулият ва катта идрок билан давом эттирди.

Имом Термизийнинг тули; исми Мухаммад ибн Исо ибн Савра ибн Мусо ибн Заххок Абу Исо Сулламий2 Зарийр Бугий Термизий3 булиб, 209/824 йили

1 Халидов А. Б. Арабские рукописи и арабская рукописная традиция. - Москва, 1985. - С. 143.

2 Шамсуддин Захабий. Тарих ал-ислам ва вафийат ал-мушахиир ва ал-аълом. - Байрут. Дор ал-китаб ал-арабийя. 1987. - Ж. 20. - Б. 459.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Термиздан олти фарсах узокликда жойлашган Буг кишлогида урта хол бир оилада таваллуд топган4.

Термизий устозларидан олган илмини янада ошириш максадида 850 йилдан, яъни йигирма олти ёшидан бошлаб катор хорижий мамлакат ва шахарларга сафар кила бошлади. Илмий сафари давомида куплаб кишилардан хадислар эшитади. Макка ва Мадина, Ирок, Марв, Нишопур, Балх, Термиз, Самарканд ва бошка шахарларда куплаб машхур мухаддис ва уламолардан таълим олади. Илмий мунозара ва бахсларда иштирок этади.

Олим ундан ортик асарлар ёзган. Жумладан, "Сунан ат-Термизий" ("Термизий суннатлари"), "Аш-шамоил ан-набавиййа" ("Пайгамбарнинг алохида фазилатлари"), "Китоб ат-тарих" ("Тарих китоби"), "Илал ал-кабир" ("Катта иллал"), "Илал ал-сагир" ("Кичкина иллал"), "Китоб аз-зухд" ("Такво хакида китоб"), "Китоб ал-асмо вал-куна" ("Ровийларнинг исми ва лакаблари хакида китоб"), "Ал-илал фил-хадийс" ("Хддислардаги иллатлар ёки огишлар хакида"), "Рисола фил-хилоф вал-жадал" ("Хддислардаги ихтилоф ва бахслар хакида рисола"), "Асмо ас-сахоба" ("Пайгамбар сахобаларининг исмлари")5 шулар жумласидандир.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Аллома хадис илмига оид шох асари булган "Ал-Жомиъ ас-сахих" асарида турт мингга якин хадисларни жамлайди. Бу асар хадис илмида энг катта ахамиятга эга булиб, "Ал-Жомиъ ас-сахийх" номи билан бирга "Ас-сунан" ("Суннатлар") ва "Сунан ат-Термизий" номи билан хам аталади.

Имом Термизийнинг "Сунан" асари "Жомиъ" туркумидаги хадис тупламларида мавжуд барча масалаларни камраб олганлиги боис "ал-Жомиъ ас-сахих" номи билан хам танилган. "Ал-Жомиъ ас-сахих" китоблари уз ичига акида доир хадисларни, тафсирлар, диний конун-коидалар, ижтимоий ва шахсий ахлок мезонларини хам камраб олган. Уларнинг ишончлилик даражаси бошка тупламлардан кура анча юкори хисобланади.

Имом Термизий хадис илмига оид "Сунан" билан бирга "Ал-Илал ас-сагийр", "Ал-Илал ал-кабир (ал-муфрад)" ва "Аш-шамоил ан-набавиййа" номли асарларни хам ёзган. "Ал-Илал ас-сагийр" асарини "ал-Жомиъ" асарининг охирги кисмида хотима сифатида киритган. "Ал-Илал ал-кабийр" эса алохида

3 Ёкут ибн Абдуллох Дамавий. Муъжам ал-Булдон. - Байрут. Дор ал-фикр, 2009. - Ж. 1. - Б. 510; Нуриддин Итр. Ал-Имом ат-Термизий ва ал-мувазанату байна жамиъихи ва байна ас-сахихайн. - Миср: Матбуату лажна ат-таълиф ат-таржима ва ан-нашр, 1980. - Б. 23.

4 Абу Саъид Абдулкарим Самъоний. Ансоб. - Байрут. Дор ал-фикр, 2009. - Ж. 1. - Б. 415.

5 Ибн Хажар Аскалоний. Тахзийб ат-тахзийб. Ж. 9. - Б. 389.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

мустакил асар булиб, унда биринчи асарига киритилмаган куплаб иллатли хадислар келтирилган.

Имом Термизийнинг хадис илмига оид асосан иккита, бири кичик "Илал ал-сагир", иккинчиси катта "Илал ал-кабир" номли асарлари хам бор.

"Илал ал-сагир" китоби "Жомиъ ас-сахих"нинг охирида мустакил бир булиб сифатида киритилган. Унда "Жомиъ ас-сахих"да амал килган тартиб, усули, манбаларини, асарда келган ровийлар ва атамаларни тушунтириб берган. Асарда Бухорий, Абу Зуръа Розий, Ибн Сирийн, Айюб Сахтиёний, Суфён Саврий, Абдуллох ибн Муборак, Али ибн Мадиний ва Яхё ибн Саид Каттонийларнинг карашларидан фойдаланган холда жарх ва таъдилнинг зарурлиги, исноднинг ахамияти, хадисларни маъно билан ривоят килиш учун зарур булган шартлар, хадисларнинг гариб деб хисобланиши сабаблари, ровийлар хакида, мурсал хадисининг киймати каби мавзулар билан шугулланган. "Илал ал-сагир"га Ибн Ражаб Хднбалий шарх ёзган.

Имом Термизийнинг "Илал ал-кабир" асари эса "Илал ал-сагир" асарига нисбатан жуда кенг ёзилган булиб, у уз ичига 717 та хадисни камраб олади. Шунингдек, бу китоб "Илал ал-муфрад" деб хам номланади. Термизий бу китобни Самаркандда 270/884 йил Курбон хайитида ёзиб тугатган. Муаллиф бу китобини "Сунан" асаридан кейин ёзган.

"Илал ал-кабир" асари билан "Илал ал-сагир" асарининг уртасида бир нечта фарк бор. "Илал ал-кабир" асарида иллатли хадислар куп келтирилган булса, "Илал ал-сагир" асарида эса, бир нечта намуна учун илатли хадислар келган. "Илал ал-кабир" асарининг асли (оригинали) номаълум. Хрзирги кундаги "Илал ал-кабир" асарининг бугунги нусхаси бизга Абу Толиб Козий (ваф. 1211 й.) оркали етиб келган. "Илал ал-кабир" асарини Абу Толиб Козий бобларига караб янгидан тартибга келтирган.

Асарнинг асл нусхаси факат Туркиянинг Топкапи Саройи музейининг кутубхонасида Ахмад III № 530-раками остида сакланади. Бу нусха асосида турли киитоблар нашр этилди.

Термизийнинг илал илми борасида асосан учта устози бор. Булар Мухаммад ибн Исмоил Бухорий (ваф. 870 й.), Абдуллох ибн Абдурахмон Доримий (ваф. 869) ва Абу Зуръа Розий (ваф. 878). Термизий бу устозларининг ичида энг куп Имом Бухорийдан илал илми борасида купрок илм урганган. Термизийнинг узи бу маълумотларни "Илал ас-сагир" асарида келтириб утган.

Термизий асарида саккизта жойда Абу Зуръанинг номини тилга олиб, ундан урганганлигини зикр килган. Шунингдек, Абу Зуръадан олган саккизта маълумотнинг (фикрининг) хаммасини, бир вактнинг узида Имом Бухорийдан

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

xaM KeHTupraH. CaKKu3TaHuHr öemTacuga A6y 3ypta Ba Hmom Byxopufi öup xuh ^uKpga öyHca, KoHraH ynTacuga эсa TypHu ^uKpga öyHraHHap.

HMOM ^opuMuögaH xaM oHTuTa ^oöga UCMUHU 3uKp KUHUÔ KeHTupraH. OnTHTaHHHr xaMMacuHu xaM öup BaKTHuHr y3uga Hmom ByxopuögaH xaM KeHTupraH. ByHapgaH ynTacuga Hmom ^opuMufi Ba Hmom Byxopufi öup xuh ^HKpga öyHca, KoHraH ynTacuga эсa TypHu ^uKpga öyHraHHap.

TepMH3HHHHHr "HHaH aH-Ka6up"ga uHHaraapuHu rooxHaraH xagucHapHuHr geapHu öapnacHHH Hmom Byxopufiga ypraHraH MatHyMoTHap öuHaH ë3raHu akkph KypuHHÖ Typuögu. BupoK öyHgaH TamKapu acapga TepMrouÖHuHr uHaH uhmu Tyrpucuga y3ura xoc öyHraH u3ox Ba TaHKuHHapu xaM ypuH oHraH.

HKKana ohum ypTacuga 863-868 (250-255) fiuHHap opaHapuga Humonypga KyngaH-Kyn caMapaHu uhmuh MyHo3apaHap, caMuMun gycToHa ynpamyBHap oynraH6.

Ëmu KupKgaH omraH Ba TypHu MaMHaKaraap oHuMHapugaH TatHuM oHraH TepMrouö xaM Hmom Byxopuö Mamxyp öyHraH naÖTga eTyK ohum gapa^acuga TaHunraH öyHraH. ffly caöaöHu xaM Hmom Byxopuö öunaH TapHu Macananapga uhmuh öaxcHap ohuö öopap эgн.

HMOM TepMrouö xoTupacuHuHr KynHuHuru öuHaH y3 gaBpuHuHr oHuMHapugaH a^panuô TypraH. Hmom TepMrouö 3exHuHuHr yTKupHuru xaMga KyBBau-xo^roacu Ky^HuHuru ycTO3u Hmom Byxopuö cuHrapu Ky^Hu öynraH. Xu$3ga (ëgHamga) y xaKuga MacaHHap KeHTupaguHap»'.

Xo$u3, Mamxyp Hmom TepMrouö xaguc uHMuga uKTugo KuHuHaguraH 6ywK onuMHapgaH ôupugup8.

Hmom Byxopuö xaM morupgu A6y Hco TepMrouöra WKopu öaxo öepuö: "CeH MeHgaH ^oöganaHraHuHrgaH Kypa MeH ceHgaH KynpoK ^oögaHaHguM"9, geö TatKugnaraH. Hmom ByxopuÖHuHr morupgu Hmom TepMrouöra öyHgaö WKcaK öaxo öepumu Hmom TepMrouÖHuHr KaHnanuK gapa^aga uHMra эгa эгaнннгнн Kypcaragu. Hmom ByxopuHHuHr y3 morupgu Hmom TepMrouÖHu öyHgaö эtтнpo$ KKHumu yHgaru öywKHuKHuHr KuppaHapugaH öupu эgн.

Hmom TepMrouö ycTo3ugaH ^aKaTruHa xaguc uHMugaH caöoK oHMaraH, öaHKu ^ukxhu xaM y3HamTupraH эgн. By xaKga fflaMcugguH 3axa6ufi (1274-1348) "Ta3KupaT an-xy$$o3" acapuga: "^agucga ByxopuHgaH $ukx ypraHraH", geraH.

Hmom TepMu3uH ycTO3u Ba ca^gomu Hmom ByxopuHHu öyTyH yMpu gaBoMuga xypMaTHaö yHra caMuMuH cagoKaTga öynraH.

6 Höh XaHHuKoH, Ba^aäT aH-atnoH. 3-®KHg, 278. BanpyT: gopyc cogp, 1971. - B. 407.

7 HÖH Xa^ap aH-AcKaHoHun. Tax3unö aT-Tax3unö. AopyH $uKp, 1984. 9. - B. 389; fflaMcygguH 3axaöun. Cnapy atHaaMuH HyöaHa. - BanpyT, MyaccacaTyp pucaHa, 1993. 13. - B. 273.

8 Höh XaHHuKoH, Ba^aäT aH-atnoH. 4-®khh, 278. BanpyT: gopyc cogp, 1971. - B. 278.

9 HÖH Xa^ap aH-AcKaHoHun. Tax3unö aT-Tax3unö. AopyH $uKp, 1984. 9. - B. 245; UÖH AögypaxMoH Mu33uH. Tax3uöyH KaMoH acMaup pu^aH. BanpyT: MyaccaTyp pucaHa, 1980. 26. - B. 252.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Хофиз Умар ибн Аллак шундай ёзади: "(Имом) Бухорий вафот этар экан узидан кейин Хуросонда илм, хотира, такво ва зохидлик борасида Абу Исога ухшаган бирор кишини колдирмади. У (яъни Абу Исо Имом Бухорийнинг вафотидан) шу даражада каттик йигладики, хатто унинг кузлари кур булиб колиб, бир неча йиллар кур холида яшади"10.

Имом Термизий "Илал ал-кабир" асарида устозларидан урганган маълумотларни савол-жавоб услубида келтирган. Бу усул уз даврининг машхур ва кенг кулланиладиган услуби эди. Дархакикат, Аббос ибн Мухаммад Дурий устози Яхё ибн Маъиннинг хадисларнинг иллатларига оид саволларга берган жавобларини жамлаган холда "ат-Тарих" асарини, Абдуллохнинг хам отаси Ахмад ибн Хднбалдан сураб ёки ундан тинглаш оркали туплаган маълумотларни бир жойга туплаш оркали "Китабу илал" асарини, Ибн Абу Хотимнинг хам отаси Абу Хотим билан Абу Зуръадан сураб олган маълумотларни бирлаштириб "илалул хадис" асарини ёзган.

Хозирги кундаги "Илал ал-кабир" асарининг нусхасидаги иллатли хадислар фикхий бобларга жамланган холда тартибланган. Бундай шаклда тартиб тадкикотчига хадисларни топиш ва улардан фойдаланиши осонрок булади. Термизийнинг даврида илал жанрида таълиф этилган асарлар, одатда мавзуларга кура таснифланмаганлигини куриш мумкин.

Имом Термизий "илалул хадис" илмининг мухим намояндаларидан биридир. Олим илал илми борасида, асосан, Имом Бухорийнинг, Имом Бухорий эса Яхё ибн Маъин, Али ибн Маданий ва Ахмад ибн Ханбал каби илал илмининг етук олимларнинг шогирдидир. Улар эса Яхё ибн Саъид Каттонийнинг, Яхё эса илал илмининг илк вакили булган Шуъба ибн Хажжожнинг шогирдидир. Шундай экан, Имом Термизий илал илмини силсила билан келган уломалардан олганлигини аник айтишимиз мумкин.

Имом Термизий илал илмига бири "Жомеъ"да илова булиб келган "илал ас-сагир", иккинчиси эса "илал ал-кабир" асари каби иккита мухим асарлари билан хисса кушган.

"Илал ас-сагир"да асосан, усул, рижал ва жарх таъдил мавзуларига тухталса, "илал ал-кабир"да эса хадисларнинг иллатларига доир кимматли маълумотлар берган.

Фикх бобларига кура таснифи Абу Бакр Козий томонидан килинган нусхаси Имом Термизийга тегишли булиб, вакт утиши билан олимлар бу

10 Шамсуддин Захабий. Сияру аълаамин нубала. - Байрут, Муассасатур рисала, 1993. Ж. 13. - Б. 154; Шамсуддин Захабий. Сияру аълаамин нубала. - Байрут, Муассасатур рисала, 1993. Ж. 13. - Б. 273; Нуриддин Итр. Ал-Имом ат-Термизий вал мувозанату байна жамиъихи ва байнас сахихайн. 1980. - Б. 11.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

acapgaH uktuöoc KeHTupgunap Ba yHra Mypo^aar KunraHHap. HKTuöocHap öu3ga MaB^yg öyHraH "unan an-Kaöup" Hycxacugaru MatHyMoTHap öuHaH aHHaH öup xuh.

Hmom TepMrouö, y3 gaBpuHuHr ycHyöura MyBo^uK xagucnapHuHr uHHaTHapu xaKuga ycTo3HapugaH cyparaH caBoHHapura oHraH ^aBoÔHapuHu hufuö, kutoö xonura KeHTupraH. TepMrouö öy acapga xagucnapHuHr uHHaTHapura oug MatHyMoTHapHu öepuöruHa KoHMacgaH, poBufinapHuHr KuMHuru, ®:apx TatguH xonaraapu, xagucnapHuHr caxuxnuru xaKuga xaM MatHyMoTHap öepraH.

"Hnan aH-Kaöup", KuMMarau MatHyMoTHapra эгa ôyHraHHuru Ba coxaHuHr ôupuHHuHapgaH ÔyHraHHuru Ty^afinu y3ugaH KeHuHru aBHogHapra Tatcup yTKa3raH Ba öyryHru KyHrana eTuö KeHraH MyxuM acapgup.

XY^OCA

XyHoca kuhuö afiTaguraH öyncaK, Hmom TepMrouö uHaH uHMura öupu "unan ac-caFup", ukkuhhucu эca "uHaH an-Kaöup" acapHapu öuHaH KaTTa xucca KymraH. Xo3upru KyHga xaM gyHë TypHu uHcTuTyT Ba yHuBepcuTeTHapuga Hmom TepMroufiHuHr acapHapu gapcHuK cu^aruga ^oöganaHuö KeHuHagu.

ByryHru KyHga xaM Hmom TepMrouHHuHr xaëTu Ba yHuHr uhmuh öoh MatHaBufi MepocuHu nyKyp Ba xap ToMoHHaMa ypraHum xaM uhmuh, xaM aManuö ^uxargaH KaTTa axaMutfira эгagнp. ByryHru KyHrana Hmom TepMrouHHuHr ypraHuHMaraH uhmuh MepocHapuHu TagKuK этнm Ba yHapHu ëmHapuMu3ra eTKa3um 6u3HuHr acocun Basu^anapuMrogaH öupu xucoöHaHagu.

OOH^A^AHH^rAH A^ABHËT^AP (REFERENCES):

1. Aöy Catug AögyHKapuM CaMtoHuH. Ahcoö. - BaHpyT. ^op an-^uKp, 2009. -1.

2. ËKyT uöh Aögynnox XaMaBuH. Myt^aM aH-ByHgoH. - BafipyT. ^op an-^uKp, 2009. - 1.

3. Höh Xa^ap AcKanoHuö. Tax3uö6 ar-Ta^unS. - BaHpyT: ^op an-^uKp, 1984. -9.

4. MyxaMMag uöh Hco uöh CaBpa uöh Myco uöh ^axxaK TepMrouö. TaxKuK Ba TatnuK: AxMag MyxaMMag ffloKup (1-2 ^y3), MyxaMMag Oyag Aögyn Boku (3 ^ung), HöpoxuM Atbo ABga (4-5 ^y3). - Mucp: MycTa^o an-öaöu an-xanöu, 1975.

5. HypugguH HTp. Ah-Hmom ar-TepMroufi Ba an-MyBa3aHary öaHHa ^aMutuxu Ba öaHHa ac-caxuxaHH. - Mucp: Maröyary na^Ha ar-Tatnu$ ar-Tap^KMa Ba aH-Hamp, 1980.

6. CoBeT fflapKu MycyHMoHHapu, 1990 huh, 3-coh.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

7. YBaTOB Y. Hkkh 6yroK goHumMaHg (A6y Hco aT-TepMH3ufi, An-X,aKHM aT-TepMH3ufi). - T.: fflapK, 2005.

8. XafipygguH höh MaxMyg 3upHKnHfi ^uMamKufi. An-atnoM. ^op an-unM. 2002.

9. XanugoB A. E. ApaöcKue pyKonucu h apaôcKaa pyKonucHaa Tpag^HA. MocKBa, 1985.

10. fflaMcygguH 3axa6uH. mhh30h an^tTugan HaKg ap-pu^an. 2009. 3.

11. fflaMcygguH 3ax,a6ufi. Cufiap atnoM aH-Hy6ano. 13. - EafipyT: Myaccaca ap-pucana, 1993.

12. fflaMcygguH 3ax,a6ufi. Ta3KupaT an-xy$$03. - EafipyT: ^op an-KyTy6 an-HHMHHHa, 1998. - 2.

13. fflaMcygguH 3ax,a6ufi. Tapuxyn ucnaM Ba Ba^ufiaT an-Myrnaxuup Ba an-atnoM. - EafipyT. Aop an-KHTaô an-apaôufia. 1987. - 20.

14. rocy$ höh 3aKHfi AôgyppaxMoH Aôynxa^^o^; Mu33ufi. Tax3u6 an-KaMon. -EafipyT: Myacaca ap-pucana, 1980. 26.

2.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.