Научная статья на тему 'ИМОМ БУХОРИЙНИНГ “САБОТЛИ” РОВИЙЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАРИ(“АТ-ТАРИХ АЛ-КАБИР” АСАРИ АСОСИДА)'

ИМОМ БУХОРИЙНИНГ “САБОТЛИ” РОВИЙЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАРИ(“АТ-ТАРИХ АЛ-КАБИР” АСАРИ АСОСИДА) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ат-Тарих ал-кабир / Имом Бухорий / “саботли” ровийлар / жарҳ ва таъдил / сабт / ҳадис илми / Ибн Абу Ҳотим / Ибн Салоҳ / Нававий. / Al-Tārīkh al-kabīr / Imām Bukhārī / "satisfactory" narrators / jarḥ wa ta'dīl / sabt / science of ḥadīth / IbnAbū Ḥātim / Ibn Ṣalāḥ / Nawawī.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нўъмонжон Насибжонович Тўраев

Мақолада Имом Бухорийнинг “ат-Тарих ал-Кабир” асарида зикр қилинган “саботли” ровийлар тўғрисидаги қарашлари ҳақида маълумотлар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMĀM BUKHĀRĪ'S VIEWS ON THE "SATISFACTORY" NARRATORS (BASED ON THE WORK "AT-TĀRĪKH AL-KABĪR")

The article provides information about Imām Bukhārī's views on the "satisfactory" narrators mentioned in al-Tārīkh al-kabīr.

Текст научной работы на тему «ИМОМ БУХОРИЙНИНГ “САБОТЛИ” РОВИЙЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАРИ(“АТ-ТАРИХ АЛ-КАБИР” АСАРИ АСОСИДА)»

ARTICLE INFO

EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

IMAM BUKHARl'S VIEWS ON THE "SATISFACTORY" NARRATORS (BASED ON THE WORK "AT-TARiKH AL-

KABiR")

No'monjon Nasibjonovich Toraev

numonjon.turaev@mail.ru International islamic academy of Uzbekistan senior teacher of the Islamic studies and Islamic civilizationICESCO department of studies, PhD

97-470-04-03. https://doi.org/10.5281/zenodo.11526557

ABSTRACT

Received: 04th June 2024 Accepted: 07th June 2024 Online: 08th June 2024

KEYWORDS Al-Tarikh al-kabir, Imam Bukhari, "satisfactory" narrators, jarh wa ta'dil, sabt, science of hadith, Ibn Abu Hatim, Ibn Salah, Nawawi.

The article provides information about Imam Bukhari's views on the "satisfactory" narrators mentioned in al-Tarikh al-kabir.

HMOM EyXOPHHHHHr "CAEOTflH" POBHRflAP TYFPHCH^ArH ^APAm^APH ("AT-TAPHX A^-KABHP" ACAPH ACOCH^A)

HyiMOH^OH HacHÖ^OHOBHM TypaeB

numonjon.turaev@mail.ru Y36eKHTOH xa^rçapo hcaom aKageMuncu Mc^oMmyHoc^HK Ba hcaom цнвн.flнзaцнflсннн ypraHum ICESCO Ka^egpacu KaTTa y;HTyBHHCH,PhD 97-470-04-03. https://doi.org/10.5281/zenodo.11526557

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 04th June 2024 Accepted: 07th June 2024 Online: 08th June 2024 KEYWORDS

Am-Tapux aA-xa6up, Mmom Eyxopuu, "ca6omAu" poeuuAap, wap% ea ma^duA, ca6m, yaduc UAMU, M6H A6y XomuM, M6h CaAoy, Haeaeuu.

MaKOAada Hmom EyxopuÜHuHe "am-Tapux aA-Ka6up" acapuda 3UKp kUAUHeaH "caöomAu"poeuÜAap myrpucudaeu KapawAapu yaKuda Ma^AyMomAap 6aëH KuAuHeaH.

"aT-TapHx a^-Ka6up" mmom ByxopuHHHHr y3Hga x,aguc H.flM.flapHHHHr aKcapuATHHH ;aMpa6 o^raH x,aMga y3o; hh^hk Mex,HaT HaTH^acu cu^araga gyHëra Ke^raH Myx,HM acapu

хисобланади. Ушбу асарда ровийлар тугрисидаги ;ис;ача биографик маълумотлар билан биргаликда, уларнинг "жарх ва таъдил" (ровийлар айб-ну;сон хамда шахсий ижобий сифатлари) илми уламолари наздидаги даражалари ха;идаги ;айдлар хам берилган. "Сабт" (собит, саботли, ;атъий) атамаси ровийнинг таъдилига, яъни уларнинг адолати1 хамда хотираси каби шахсий сифатлари мадхига тааллу;ли иборалардан хисобланиб, ушбу ма;олада унинг ишлатилиш уринлари ва Имом Бухорий наздидаги даражаси хамда муаллиф ;арашларининг бош;а мухаддислар томонидан ;абул ;илиниши тахлилий урганилади. Шу билан бирга, асарда ушбу атама билан мадх этилган ровийларнинг ривоятлари Имом Бухорий хамда бош;а машхур мухаддисларнинг тупламларида келтирилганлиги масаласи хам урганилади. Ушбу икки жихат Имом Бухорийнинг узига хос методини билиш, шунингдек унинг бош;а мухаддислар томонидан эътироф этилишини ани;лашда хам мухим ахамиятга эга.

"Сабт" (собит, саботли, цатъий) атамаси асарда "сабт" шаклида нафар, "асбату мин" (дан кура сабтлиро;) шаклида 3 нафар, "асбату" шаклида эса 4 нафар ровийга, жами 10 нафар ровийларга нисбатан ишлатилган.

"Сабт" сузи араб тилида кишининг ;алби, тили ва сузи бирлигига нисбатан ишлатилади. Ушбу иборага берилган таърифлар орасида мухаддис Саховийнинг таърифи энг мукаммали хисобланиб, у "Фатх ал-мугис"да "сабт"ни ;алб, тил, китоба (ёзув) ва хужжатнинг узаро мувофи;лигига нисбатан ишлатилишини, "сабат" сузи эса, ровийнинг ривоят эшитаётганда у билан бирга булган кишилар исмларини хам айтиб, узининг тугри айтаётганини далиллашини билдиришини таъкидлайди2. Ушбу атама Ибн Абу Хотим, Ибн Салох хамда Нававийлар наздида "таъдил"нинг 1-даражаси хисобланса, Захабий ва Иро;ийлар уни иккинчи даражага ;уйишади. Ибн Х,ажар ва Суютийлар "сабт"ни учинчи, Саховий ва Синдийлар эса туртинчи даражадаги "таъдил" иборалари ;аторига куйишган3.

"ат-Тарих ал-кабир"да 10 нафар ровий "сабт" атамаси билан таърифланган булиб4, улардан 1 нафари тугрисида муаллифнинг узи "сабт" хукмини берган булиб, ;олган 9 нафар ровийларнинг 6 нафари тугрисида Яхё ибн Саид Каттоннинг, 2 нафари тугрисида Абдурахмон ибн Махдийнинг, 1 нафари тугрисида эса Суфённинг ;арашларини куллаб кувватлаган. Мухаммад ибн Муалло тугрисида муаллифнинг уз хукмини берганига сабаб у билан учрашиб, ундан тугридан-тугри ривоят ;абул ;илганлигидир. Долган уринларда эса, асосан Яхё Каттоннинг ;арашларига суянган.

"ат-Тарих ал-кабир"да Мухаммад ибн Муалло ибн Абдулкарим тугрисида "сабт" ибораси ишлатилиб, унинг Мухаммад ибн Исхо;дан ;илган ривояти хам келтирилган.

1 Ровийнинг адолати унинг мусулмонлиги, вояга етгани, аклли экани, такводор ва мурувватли булиши билан белгиланади. Каранг: Саййид Абдулмажид ал-Говрий. Мавсуъа улум ал-хадис ва фунунух. - Ж:2. - Дамашк: Дор Ибн Касир, 2007. - Б. 453-454.

2 Каранг: Саховий, Мухаммад ибн Абдуррахмон. Фатх ал-муFис бишарх алфия ал-хадис лил-Ирокий. - Ж: 2. -Миср: Мактаба ас-сунна, 2003. - Б. 115.

3 Каранг: Саййид Абдулмажид ал-Гаврий. Мавсуъа улум ал-хадис ва фунунух. - Ж:1. - Дамашк: Дор Ибн Касир, 2007. - Б. 575-576.

4 Бухорий, Мухаммад ибн Исмоил. Ат-Тарих ал-кабир. - Ж: 1. - Х,айдаробод: Доира ал-маориф ал-усмонийя, нашр йили курсатилмаган. - Б. 244.; - Ж. 3. - Б. 148; - Ж. 6. - Б. 213; - Ж. 1. - Б. 430, 431; - Ж. 4. - Б. 135; - Ж. 4. - Б. 74; - Ж. 7. - Б. 183, 346; - Ж. 8. - Б. 13.

Ибн Абу Хотим хам Мухаммад ибн Муалло тугрисида тухталиб, Абу Хотим Розий у ха;да "саду;", "ла баъса бихи" деган булса, Абу Зуръа Розий "саду; фил-хадис" хукмини берганини ривоят ;илади5. Ибн Хиббон эса, Мухаммад ибн Муаллони "си;а" ровийлар ;аторида зикр этган6. Маълум буладики, ушбу ровий тугрисида аксар мухаддислар "таъдил" хукмларини беришган. Хадис тупламларида унинг бир нечта ривоятлари келтирилган булса-да, "ат-Тарих ал-кабир"да келтирилган хадис7 бош;а тупламларда ани;ланмади. Бунинг сабаби Имом Бухорий ;айд этганидек, исноддаги Мухаммад ибн Исхо; Мухаммад ибн Мункадирдан хадис эшитмагани тугрисида баъзи мухаддисларнинг ;арашлари булиши мумкин. Имом Термизий Мухаммаднинг Зиёд ибн Хафсамадан, унинг Абу Довуддан, унинг Абдуллох ибн Сахбарадан, унинг Сахбарадан, унинг Набий (с.а.в.)дан илм урганишнинг фазилати тугрисидаги хадисини келтириб, унинг исноди заиф эканини таъкидлайди. Имом Термизийга кура, исноддаги Абу Довуд хадисда заиф хисобланади8. Ушбу ривоят Абу Довуд хамда Доримийлар томонидан хам "Сунан"ларга киритилганини куриш мумкин9.

Асарда Ашъас ибн Саввор Киндий ха;да Абдурахмон ибн Махдийнинг "Ашъас асбату мин Мужолид" (Ашъас Мужолиддан кура сабтлиро;) дегани келтирилган. Бундан келиб чи;иб, Ашъаснинг узи заиф ровий булишига ;арамасдан, Мужолид исмли ровийдан кура "сабтли" хисобланган, дейиш мумкин. Ушбу ровий тугрисида мухаддислар томонидан бир-бирига зид булган хукмлар мавжуд булиб, уларнинг биринчисида Ашъас "заиф" ровий деб бахоланган булса, иккинчисида унинг ривоятлари ;абул ;илиниши таъкидланади. Жумладан, Ибн Хиббоннинг уни "ал-Мажрухин"га киритиб, у ха;да "фахиш ал-хато" ва "касир ал-вахм" деган "жарх" атамаларини ишлатган. Шунингдек, Яхё ибн Маин ва Абдурахмонлар ундан хадис ривоят ;илишмагани хамда Яхё ибн Маиннинг у ха;да "заиф ал-хадис" хукмини бергани тугрисидаги ривоятлар хам мавжуд булиб, бу Ашъас тугрисида ю;орида келтирилган биринчи гурух мухаддислар ;арашларини кувватлайди10. Аммо, Ибн Адийнинг Ашъас тугрисида Яхё ибн Маиндан келтирилган иккита ривояти хам мавжуд булиб, уларнинг бирида Ашъас "заиф" деб бахоланган булса, бош;асида "си;а" деб мадх этилган11. Абу Жаъфар Таховий "Шарх Мушкил ал-осор"да Ашъаснинг ривоятини келтириб, уни шархлаш баробарида, ушбу хадисни Ашъас сабабли инкор ;илувчи кишиларга ;арата "Албатта, Ашъас "матрук ал-хадис" эмас. Уз замонида мухаддислар у ха;да ихтилоф

5 Каранг: Ибн Абу Х,отим, Абдурахмон ибн Мухаммад ибн Идрис ибн Мунзир Тамимий Х,анзалий Розий. Ал-Жарх ва ат-таъдил. - Ж: 8. - Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1953. - Б. 101-102.

6 Каранг: Ибн Х,иббон, Абу Х,отим Мухаммад ибн Ахмад Бустий. Ас-Сикот. - Ж: 9. - Х,айдаробод: Доират ал-маориф ал-Усмонийя, 1973. - Б. 43.

7 Каранг: Бухорий, Мухаммад ибн Исмоил. Ат-Тарих ал-кабир. - Ж: 1. - Б. 244.

8 Термизий, Абу Исо Мухаммад ибн Исо. Сунан. - Ж: 5. - Миср: Мустафо Бобий Х,алабий, 1975. - Б. 29.

9 Абу Довуд, Сулаймон ибн Ашъас Ибн Исхок Аздий Сижистоний. Сунан Абу Довуд. - Ж: 1. -Байрут: Дор ар-рисола ал-оламийя, 2009. - Б. 463. Доримий, Абдуллох ибн Абдурахмон ибн Фазл Доримий Тамимий Самаркандий. Муснад ал-Имом ад-Доримий. - Ж: 1. - Нашр жойи курсатилмаган, 2015. - Б. 214.

10 Ибн ^иббон, Абу Хотим Мухаммад ибн Ахмад Бустий. Китоб ал-мажрухин мин ал-мухаддисин ва аз-зуафо ва ал-матрукин. - Ж: 1. - Байрут: Дор ал-маърифа, 1992. - Б. 171.

11 Ибн Адий, Абу Ахмад Абдуллох ибн Абдуллох Журжоний. Ал-Комил фи зуафо ар-рижол. - Ж: 2. - Байрут: Дор ал-фикр, 1984. - Б. 40.

;илишмаган. Хаттоки, ундан Шуъба ва Саврийлар ривоят ;илишган. Улардан Абу Исхрк; Сабиъий каби ю;ори таба;адаги ровийлар хадис ривоят ;илишган"ини айтади. Шу билан бирга, "ат-Тарих ал-кабир"да келтирилган хукмни хам келтириб, ушбу хукм ровийнинг катта рутба сохиби эканига далолат ;илишини таъкидлайди12. Имом Бухорий, Муслимлар Ашъаснинг ривоятларини уз тупламларида келтиришмаган булсада, Термизий, Ибн Можжа13лар уларга "хасан", "сахих" бахоларини беришган. Насоий эса, унинг 2 та ривоятини келтириб, улардан бирини шархлаб "Ашъас ибн Саввор заифдир" деган14. Имом Бухорий ва Имом Муслимларнинг "Сах,их,"ларида Ашъаснинг ривояти келтирилмагани сабаби у х,а;да мавжуд булган баъзи "жарх"лар булиши мумкин. Шундай булсада, Имом Термизий ва Ибн Можжаларнинг унинг ривоятларига "хасан", "сахих" бахоларини беришгани, "асбату мин" ибораси ровийнинг ривоятлари ;абул ;илиниши учун етарли асос булиши мумкинлигини англатади.

Имом Бухорий Мисъар ибн Кидом ибн Зах,ир хакда тухталиб, Яхё Каттоннинг "Мисъарга ухшаганини курмадим. У кишилар орасида энг сабтлиларидан эди" деганини келтириб утган15. Ибн Хиббон эса, уни ишончли ровийлардан хисоблаб, "ас-Си;от"да зикр ;илади16. Мухаддислар орасида Миззий Мисъар тугрисида батафсил тухталиб, Мухаммад ибн Бишрдан унинг мингта ёки ундан камро; ривояти борлиги, аммо улардан 10 тасинигина ёзиб олганини ривоят ;илади. Шунингдек, Яхё ибн Маин ва Ахмад ибн Ханбалларнинг у ха;да "си;а" хукмини беришгани, Суфён ибн Уяйна эса, "ростгуйлик маъданларидан" деб айтгани хам зикр этган. Миззийнинг ривоят ;илишича, Саврий ва бош;алар бирор масалада ихтилоф ;илишса, Мисъардан ёрдам сурашар эди. Шуъба эса, уни "Мусх,аф"га ;иёслар эди17. "Жарх ва таъдил"га оид бош;а манбаларда Али ибн Мадинийнинг у ха;да "си;а", "сахих ал-хадис", "мутасаббит" бахоларини бергани зикр ;илинади18. Маълум буладики, аксарият мухаддислар Мисъар тугрисида "таъдил" атамаларини ишлатишган. Хадис тупламларида унинг бир нечта ривоятлари келтирилган. Имом Бухорий Мисъардан хадис ривоят ;илмаган булса-да, Имом Муслим "ас-Сахих"да унинг бир нечта ривоятларини келтириб утган. Жумладан, "Шафоат"

12 Каранг: Абу Жаъфар Таховий. Шарх Мушкил ал-осор. - Ж: 6. - Байрут: Муассаса ар-рисола, 1494. - Б. 155.

13 Каранг: Термизий, Абу Исо Мухаммад ибн Исо. Сунан. - Ж:3. - Миср: Мустафо Бобий Х,алабий, 1975. - Б. 257, 341, - Ж: 4. - Б. 701.; - Ж:5. - Б. 212. Ибн Можжа, Абу Абдуллох Мухаммад ибн Язид Казвиний. Сунани Ибн Можжа. - Ж: 1. - Х,алаб: Дор ихё ал-кутуб ал-ъарабийя, нашр йили курсатилмаган. - Б. 96.

14 Насоий, Ахмад ибн Шуайб ибн Али Хуросоний Насоий. Ас-Сунан ас-суFро. - Ж: 8. - Х,алаб: Мактаба ал-матбуот ал-исломийя, 1986. - Б. 69, 89.

15 Бухорий, Мухаммад ибн Исмоил. Ат-Тарих ал-кабир. - Ж: 8. - Х,айдаробод: Доира ал-маориф ал-усмонийя, нашр йили курсатилмаган. - Б. 13.

16 Каранг: Ибн Х,иббон, Абу Х,отим Мухаммад ибн Ахмад Бустий. Китоб ал-мажрухин мин ал-мухаддисин ва аз-зуафо ва ал-матрукин. - Ж: 7. - Байрут: Дор ал-маърифа, 1992. - Б. 507.

17 Миззий, Юсуф ибн Абдурахмон ибн Юсуф. Тахзиб ал-камол фи асмо ар-рижол. - Ж: 27. - Байрут: Муассаса ар-рисола, 1980. - Б. 461-467.

18 Каранг: Саййид Абу Муотий Нурий ва бошк,. Ал-Жомеъ фи ал-жарх ва ат-таъдил (ли ак,вол ал-Бухорий ва Муслим ва ал-Ижлий ва Аби Зуръа ар-Розий ва Аби Довуд ва Яъкуб ал-Фасавий ва Аби Х,отим ар-Розий ва ат-Тирмизий ва Аби Зуръа ад-Димашк,ий ва ан-Насоий ва ал-Баззор ва ад-Доракутний). - Ж: 3. - Байрут: Олам ал-кутуб, 1992. - Б. 120-124.

é

Ws,

References:

1. Ровийнинг адолати унинг мусулмонлиги, вояга етгани, а;лли экани, та;водор ва мурувватли булиши билан белгиланади. Каранг: Саййид Абдулмажид ал-F оврий. Мавсуъа улум ал-хадис ва фунунух,. - Ж:2. - Дамаш;: Дор Ибн Касир, 2007. - Б. 453-454.

2. Саховий, Мухаммад ибн Абдуррахмон. Фатх ал-мугис бишарх алфия ал-хадис лил-Иро;ий. - Ж: 2. - Миср: Мактаба ас-сунна, 2003. - Б. 115.

3. Саййид Абдулмажид ал-Гаврий. Мавсуъа улум ал-х,адис ва фунунух. - Ж:1. -Дамаш;: Дор Ибн Касир, 2007. - Б. 575-576.

4. Бухорий, Мухаммад ибн Исмоил. Ат-Тарих ал-кабир. - Ж: 1. - Хайдаробод: Доира ал-маориф ал-усмонийя, нашр йили курсатилмаган. - Б. 244.; - Ж. 3. - Б. 148; - Ж. 6. - Б. 213;

- Ж. 1. - Б. 430, 431; - Ж. 4. - Б. 135; - Ж. 4. - Б. 74; - Ж. 7. - Б. 183, 346; - Ж. 8. - Б. 13.

5. Ибн Абу Хотим, Абдурахмон ибн Мухаммад ибн Идрис ибн Мунзир Тамимий Ханзалий Розий. Ал-Жарх ва ат-таъдил. - Ж: 8. - Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1953.

- Б. 101-102.

6. Каранг: Ибн Хиббон, Абу Хотим Мухаммад ибн Ахмад Бустий. Ас-Си;от. - Ж: 9. -Хайдаробод: Доират ал-маориф ал-Усмонийя, 1973. - Б. 43.

7. Бухорий, Мухаммад ибн Исмоил. Ат-Тарих ал-кабир. - Ж: 1. - Б. 244.

8. Термизий, Абу Исо Мухаммад ибн Исо. Сунан. - Ж: 5. - Миср: Мустафо Бобий Халабий, 1975. - Б. 29.

9. Абу Довуд, Сулаймон ибн Ашъас Ибн Исхо; Аздий Сижистоний. Сунан Абу Довуд. -Ж: 1. -Байрут: Дор ар-рисола ал-оламийя, 2009. - Б. 463. Доримий, Абдуллох ибн Абдурахмон ибн Фазл Доримий Тамимий Самар;андий. Муснад ал-Имом ад-Доримий. -Ж: 1. - Нашр жойи курсатилмаган, 2015. - Б. 214.

10. Ибн Хиббон, Абу Хотим Мухаммад ибн Ахмад Бустий. Китоб ал-мажрухин мин ал-мухаддисин ва аз-зуафо ва ал-матрукин. - Ж: 1. - Байрут: Дор ал-маърифа, 1992. - Б. 171.

11. Ибн Адий, Абу Ахмад Абдуллох ибн Абдуллох Журжоний. Ал-Комил фи зуафо ар-рижол. - Ж: 2. - Байрут: Дор ал-фикр, 1984. - Б. 40.

12. Абу Жаъфар Таховий. Шарх Мушкил ал-осор. - Ж: 6. - Байрут: Муассаса ар-рисола, 1494. - Б. 155.

19 Каранг: Муслим Ибн Х,ажжож Абулхасан Кушайрий Найсобурий. Сах,их,. - Ж: 1. - Байрут: Дор ат-турос ал-арабий. - Б. 190, 207, 220, 245, 258 ва бошка уринларда.

EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

13. KapaHr: TepMH3uH, A6y Mco Myx,aMMag höh Mco. CyHaH. - ^:3. - Mucp: MycTa^o BOÖHH X,a^aÖHH, 1975. - B. 257, 341, - 4. - B. 701.; - ^:5. - B. 212. MÖH Morcrca, A6y Aögyfl^ox, Myx,aMMag höh #3ug Ka3BHHHH. CyHaHH Möh Mo^^a. - 1. - X,a^aö: ^op ux,ë a^-KyTyö a^-^apaÖHMH, Hamp hh^h Kypcara^MaraH. - B. 96.

14. HacouH, Ax,Mag höh fflyaHö höh A^h XypocoHHH HacouH. Ac-CyHaH ac-cyFpo. - 8. -X,a^aö: MaKTaöa a^-MaTÖyoT a^-Hc^oMHHfl, 1986. - B. 69, 89.

15. ByxopHH, Myx,aMMag höh Mcmora. AT-Tapux a^-Kaöup. - 8. - X,aHgapoöog: ^oupa a^-Maopu^ a^-ycMoHHHH, Hamp hh^h KypcaTH^MaraH. - B. 13.

16. KapaHr: Möh X,hööoh, Aöy X,othm Myx,aMMag höh Ax,Mag BycTHH. Khtoö a^-Ma^:py^HH mhh a^-My^aggucHH Ba a3-3ya$o Ba a^-MaTpyKHH. - 7. - BaHpyT: ^op a^-Ma^pu^a, 1992. - B. 507.

17. MH33HH, höh Aögypa^MoH höh Mcy$. Tax,3HÖ a^-KaMo^ acMo ap-pu^o^. -27. - BaHpyT: Myaccaca ap-puco^a, 1980. - B. 461-467.

18. KapaHr: CaHHug Aöy MyoTHH HypuH Ba Öom;. A^-^oMe^ a^-^apx, Ba aT-Ta^gu^ (^H a;Bo^ a^-ByxopHH Ba Myc^HM Ba a^-M^AHH Ba AÖH 3yp^a ap-Po3HH Ba AÖH ^oByg Ba fl^>Kyö a^-OacaBHH Ba AÖH X,OTHM ap-Po3HH Ba aT-TupMH3HH Ba AÖH 3yp^a ag-^HMam;uH Ba aH-HacouH Ba a^-Ba33op Ba ag-^opa;yTHHH). - 3. - BaHpyT: O^aM a^-KyTyö, 1992. - B. 120124.

19. MycflHM Möh Aöy«x,acaH KymaHpuH HaHcoöypuH. Cax,ux,. - 1. - BaHpyT: ^op aT-Typoc a^-apaÖHH. - B. 190, 207, 220, 245, 258 Ba Öom;a ypHH^apga.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.