Научная статья на тему 'ИЛМИЙ БИЛИШДА МЕТОДЛАРНИНГ ЎЗАРО АЛОҚАДОРЛИГИ'

ИЛМИЙ БИЛИШДА МЕТОДЛАРНИНГ ЎЗАРО АЛОҚАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
184
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИЛМИЙ БИЛИШ / МЕТОД / МЕТОДИКА / МЕТОДОЛОГИЯ / СИСТЕМАЛИ ФУНКЦИОНАЛ МЕТОД / СИСТЕМАЛИ СТРУКТУРАЛИ МЕТОД

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Умурзаков А.М.

Ушбу мақолада илмий билишда умумилмий методлар ўртасидаги ўзаро боғликлик ва амалиётга тадбиқ этиш масалалари ҳу сусида маълумотлар тақдим этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERRELATION OF METHODS IN SCIENTIFIC KNOWLEDGE

This article provides information on the relationship between general scientific methods in scientific knowledge and their application in practice.

Текст научной работы на тему «ИЛМИЙ БИЛИШДА МЕТОДЛАРНИНГ ЎЗАРО АЛОҚАДОРЛИГИ»

УДК. 1.14.2.

Умурзаков А.М. уцитувчиси

"Узбекистан тарихи ва ижтимоий фанлар" кафедраси

Фаргона Политехника институты

ИЛМИЙ БИЛИШДА МЕТОДЛАРНИНГ УЗАРО АЛОЦАДОРЛИГИ

Аннотация: Ушбу мацолада илмий билишда умумилмий методлар уртасидаги узаро бозликлик ва амалиётга тадбиц этиш масалалари сусида маълумотлар тацдим этилган.

Калит сузлар: илмий билиш, метод, методика, методология, системали функционал метод, системали структурали метод.

Umurzakov A.M.

lecturer

department of "History of Uzbekistan and Social Sciences"

Fergana Polytechnic Institute Republic of Uzbekistan, Fergana

INTERRELATION OF METHODS IN SCIENTIFIC KNOWLEDGE

Annotation: This article provides information on the relationship between general scientific methods in scientific knowledge and their application in practice.

Keywords: scientific knowledge, method, methodology, methodology, systemic functional method, systemic structural method.

Системали структурали ва системали функционал метод илмий билишда оламнинг бир бутун манзарасини бориш учун зарур булган янги парадигмани шакллантиришга асосланган булиб, фан тараккиётида мухим методологик ахамиятга эга. Системали структурали ва системали функционал метод ривожи замонавий фанда шу вактгача эришилган билимларни системалаштириш, уларни бир бири билан боглаш, муайян шаклга солиш, амалиётга тадбик этиш, назорат килиш кабилар билан белгиланади. Булар эса илмий билишнинг мухдм талабларидан хисобланади. Шунинг учун хам системали структурали ва системали функционал методнинг илмий аппаратини билиш учун илмий билиш хакида муайян тасаввурга эга булиш зарур.

Купгина адабиётларда илмий билишнинг харакат йули факатгина тугри чизикдан иборат эмас, балки кесимларида янглишиш холлари юз бериши мумкин булган эгри чизикдан иборат дея таъкидланади. Яъни илмий билиш жараёнида тупланган билимлар нисбий характерга эга эмас.

Шу маънода Л.Н. Толстой «Бу энг ёмон фикр: агар мен хамма нарсани била олмасам, мен хеч иш килмайман», - деб ёзади. И.Кант илмий билиш борасидаги скептицизмга ашаддий карши булган. Шу билан бирга у илмий билишнинг куч-кудрати арзимаслиги тугрисидаги догматик уйдирмага хам, фаннинг имкониятларини сциентик бахолашга хам танкидий куз билан караган. Шу нуктаи -назардан келиб чиккан холда фан ривожланиши учун у аввал унинг узи гоявий оламдан четлашишига бархам бериши, материя, моддий муносабатлар онгни белгилаши хакидаги фикридан воз кечиш лозим онг ва моддийлик борликнинг ажралмас, бир бутунлиги эканини англаб етиш мухим масалалардан хисобланади.

Х.Б.Саитходжаевнинг фикрича, "Илмий билиш жараёни индивидуал даражасида интуитив ва мантикийдир, унда зарурият тасодифият билан кушилиб кетган, тасодиф интуиция механизмини ишга солиш учун устуворлик килади, эхтимолий натижа эса кейинги мантикийлик билан тулдирилади. Билишнинг амалий ва ижтимоий табиати унинг умумий рационал характерини ва объектив дунё мантиги билан мос равишдаги конуний тараккиётини таъминлайди"

Р.Р.Бурнашев таъкидлашича, "Фан билан шугулланиш билиш методлари ва воситаларини эгаллаш билан бир каторда, илмий билишга хос булган кадриятлар ва йуналишларнинг муайян тизимини узлаштиришни хам назарда тутади". Мазкур йуналишлар олинаётган билимлар бугун кандай амалий самара бераётганидан катъий назар, янги ва янги объектларни урганишга каратилган илмий изланишни рагбатлантириши лозим. Акс холда фан узининг бош вазифаси - инсоннинг моддий дунёни узлаштириш имкониятлари чегараларини кенгайтириб, уз даври амалиёти моддий тузилмалари доирасидан четга чикишни амалга ошира олмайди.

Илмий билиш идеалларини махсус урганиш асосида Р.Р.Бурнашев "Х,ар кандай олим хакикатни фаннинг олий кадрияти сифатида идрок этиб, хакикатни излашни илмий фаолиятнинг асосий омилларидан бири сифатида кабул килади. Бу омил илмий билишнинг бир канча идеаллари ва меъёрларида, чунончи: билимни ташкиллаштиришнинг муайян идеаллари (масалан, назариянинг мантикий изчиллиги ва унинг синовда уз тасдигини топганлиги), ходисаларни урганилаётган объектларнинг мухим алокаларини акс эттирувчи конун ва тамойилидан келиб чикиб тушунтиришга харакат килиш ва хоказоларда уз ифодасини топади" - деб ёзади. Илмий билишнинг кадрият ва йуналишлари тадкикот билан шугулланиш учун хар бир олим узлаштириши лозим булган билимлар этосининг негизини ташкил этади. Шунинг учун хам аксарият буюк олимлар узларининг кашфиётлари билангина эмас, балки уз фаолияти билан одамларнинг жуда куп авлодлари учун янгилик хамда хакикатга хизмат килиш намунаси булганлиги туфайли маданиятда сезиларли из колдирганлар.

П.В.Алексеев, А.В.Панинларнинг таъкидлашларича, "Илмий билиш фаолиятининг фанга хос булган меъёрлари ва максадлари, шунингдек янги

объектларни узлаштиришни таъминловчи узига хос воситалар ва методларнинг мавжудлиги мутахассис - олимларни изчил шакллантиришни такозо этади". Бу талаб «фаннинг академик тизими» - илмий кадрлар тайёрлашни таъминловчи алохида ташкилотлар ва муассасалар пайдо булишига олиб келади. Бундай тайёргарлик жараёнида булажак тадкикотчилар нафакат махсус билимлар, илмий иш усулларини балки фаннинг асосий кадриятлари ва омиллари, унинг ахлокий меъёрлари ва тамойилларини хам узлаштиришлари лозим.

Шундай килиб, илмий билиш табиатини аниклашда фаннинг узига хос белгилари тизимини фарклаш лозим, уларнинг орасида куйидагилар биринчи уринда туради:

- объектларнинг узгариши конунларини урганишга караб мулжал олиш хамда бу мулжални руёбга чикарувчи илмий билимнинг моддийлиги ва объективлиги;

- фан ишлаб чикариш моддий тузилмалари ва кундалик тажриба чегараларидан четга чикиши хамда объектларни уларни ишлаб чикаришда узлаштиришнинг бугунги имкониятларидан катъий назар урганиш.

Фанни илмий билиш фаолиятининг бошка шаклларидан фарклаш имконини берувчи бошка мухим хусусиятларни юкорида зикр этилган белгиларга боглик ва улар билан белгиланувчи хусусиятлар сифатида тавсифлаш мумкин. Илмий билиш нафакат субъектнинг объектга нисбатан, балки узига, уз фаолиятига нисбатан хам онгли муносабатини, яъни тадкикотчилик фаолиятининг шартлари, меъёрлари ва методларини билиши, анъаналарни хисобга олиши ва хоказоларни назарда тутади. Шунинг учун хам К.Ж.Туленова "Илмий билиш ва башоратчиликнинг шакл ва услублари тизимида математик восита ва услублар мухим урин эгаллаган. Улар илмий билишда, гипотезаларни такдим этишда мантикий тизимлашган маьлумотлар микдорининг воситаси сифатида ишлатилади ёки улар шу уринда тадкик этилаётган объектларда микдорий карама-каршилик тусини берувчи изланиш воситасидир" дея таъкидлайди.

Илмий билиш узининг шакллари билан хам алохида ажралиб туради. Булар жумласига илмий далил, гоя, муаммо, гипотеза, назария ва бошкаларни киритиш мумкин. Бизга маълумки, илмий билишнинг вазифаси илмий далилнинг юзага келиш сабаби, унинг мухим хоссаларини, далиллар уртасидаги конуний богланишни аниклашдан иборат. Чунки янги далилларнинг аникланиши илмий билиш тараккиёти учун жуда мухим ахамиятга эга. Илмий далиллар назарияга нисбатан хам икки хил вазифани бажаради, яъни мавжуд назарияга нисбатан илмий далил ё уни мустахкамлайди ёки у билан тукнашади ва унинг асоссизлигини курсатади (фальсификация килади). Бирок бошка томондан, назария эмпирик тадкикот даражасида олинган илмий далиллар йигиндисини шунчаки умумлаш -тиришгина эмас. Унинг узи янги илмий далиллар олиш манбаига айланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Толстой Л.Н. Воспоминания. - М.: Прогресс, 1991. - С.3.

2. Бурнашев Р.Р. Методологические проблемы изменения идеалов и норм научного познания: Дис.... канд.филос.наук; Ин-т.философии и права им.И.М.Муминова. - Т, 1997. - 146 с.

3. Саитходжаев Х.Б. Идея в структуре научного познания: Дис.... канд.фил.наук; ТГПИ им.Низами; №04.94.0001335. - Т., 1994. - 142 с.

4. Алексеев П.В, А.В.Панин. Теория познания и диалектика. - Москва: Высшая школа, 1991. - 383 с.

5. Туленова. К. Ж. Научное предведение как философская проблема и ее методологического значение для практики в условиях независимого Узбекистана.; Афтореф. Дис... д-ра философ. Наук. Т., 2001. С. 24

6. Гносеологические аспекты обоснования в научном познании : Дис.... д-ра филос. наук. Санкт-Петербург, 2002. - 318 с.

7. Ergashev U. A. Relationship with religion in Uzbekistan //Экономика и социум. - 2020. - №. 5-1. - С. 37-39.

8. Санжарбек Султонбекович Хошимов "Ван Ян Мин Фалсафий Таълимотининг Маънавий-Ахлокий Ва Гносеологик ^ирралари" // Academic research in educational sciences. 2020. №3. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/van-yan-min-falsafiy-talimotining-manaviy-ahlo-iy-va-gnoseologik-irralari

9. Ergashev U. A., Umurzakov A. M. The Impact Of Environmental Issues On Human Life //Экономика и социум. - 2020. - №. 8. - С. 26-29.

10. А.А.Мадаминов. Влияние СМИ на политическую культуру молодёжи. Вопросы науки и образования. 2018. 7 (19).

https://scholar.google.com/citations?view_op=view_citation&hl=ru&user=_3wa Dc4AAAAJ&citation_for_view=_3 waDc4AAAAJ: HoB7MX3 m0LUC

11. Ахмаджон Махамадович Умурзаков. ДИНИЙ ФАНАТИЗМ ВА ЭЪТЩОД МАСАЛАЛАРИ //Scientific progress. 2021. №1. URL: https://cyberleninka.rU/article/n/diniy-fanatizm-va-eti-od-masalalari

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.