Научная статья на тему 'ИЛМ-ФАННИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЗАРУРИЯТИ ВА ЖОРИЙ ХОЛАТ ТАХЛИЛИ'

ИЛМ-ФАННИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЗАРУРИЯТИ ВА ЖОРИЙ ХОЛАТ ТАХЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
4
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
илм / фан / илмий марказ / инновация / технологик ривожланиш / илмий муассаса / саноат инқилоби / интеллектуал / технологик салоҳият / индекс.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Бўрибаев Э.Н.

Мазкур мақолада мамлакатимизда илм фан соҳасида жорий холат, унга таъсир этувчи омиллар, илм-фан секторининг тузилиши ва молиялаштириш жараёни, мавжуд муаммолар ҳамда илм фанни келажакда ривожланиш йўналишлари ўрганилган ва керакли статистик кўрсаткичлар орқали таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИЛМ-ФАННИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЗАРУРИЯТИ ВА ЖОРИЙ ХОЛАТ ТАХЛИЛИ»

УДК: 330.34

Бурибаев Э.Н., PhD доцент

Гулистон давлат университеты докторанти

ИЛМ-ФАННИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЗАРУРИЯТИ ВА ЖОРИЙ

ХОЛАТ ТАХЛИЛИ

Аннотация. Мазкур мацолада мамлакатимизда илм фан соуасида жорий холат, унга таъсир этувчи омиллар, илм-фан секторининг тузилиши ва молиялаштириш жараёни, мавжуд муаммолар уамда илм фанни келажакда ривожланиш йуналишлари урганилган ва керакли статистик курсаткичлар орцали таулил этилган.

Калит сузлар: илм, фан, илмий марказ, инновация, технологик ривожланиш, илмий муассаса, саноат инцилоби, интеллектуал, технологик салоуият, индекс.

Buribayev E.N., PhD doctoral student associate professor Gulistan State University Republic of Uzbekistan, Gulistan

THE NEED FOR SCIENCE DEVELOPMENT AND ANALYSIS OF ITS

CURRENT SITUATION

Annotation. This article analyzes with the help of the necessary statistical indicators the current situation in the scientific field in our country, the factors influencing it, the structure of the scientific sector and the process of its financing, the existing problems in the field of science are studied and the necessary directions for the development of science in the future are developed.

Keywords: knowledge, science, scientific center, innovation, technological development, scientific institution, industrial revolution, intellectual, technological potential, index.

Кириш

Мамлакат тараккиётининг замини, хеч шубхасиз, илм-фан ва инновациялардир[1]. Жахон иктисодиётининг глобаллашуви ва унинг янги технологик ривожланишга утиш жараёни дунё товар ва молия бозорларида, ракамли технологияларни жорий этиш сохасида ва ахолининг ижтимоий-иктисодий, усиб бораётган муаммоларини хал килиш усул-ларида тобора ракобатнинг тобора кучайишига олиб келмокда. Ушбу масалаларнинг асосий ечими илм-фан ва инновациялар сохасида етакчи мамлакатлар

каторидан урин олиш, туртинчи саноат инкилоби даврида халкаро ракобатбардошликка эришиш, тупланган институционал муам-моларнинг янги ечимларини излаб топиш, шунингдек глобаллашув туфайли юзага келаётган бахсли масалаларни хал килишдан иборат булиши лозим.

Ушбу ракобат шароитида иктисодиётда устувор йуналишлар ривожини таъминловчи илмий тадкикотлар хамда инновацион ишланмаларни амалга оширувчи экотизимни шакллантириш энг асосий вазифа хисобланади.

Шу сабабдан, ривожланаётган мамлакатлар ракобатбардошликни ошириш ва мустахкамлаш буйича юкори технологияли ишлаб чикаришни ва глобал маркетингни фаол узлаштириш, устувор йуналишларда уз илмий мактабларини ташкил этиш, тажрибали ва малакали мутахассисларни жалб этиш, инновацион салохиятга эга истикболли стартапларни куллаб-кувватлаш, узок муддатли баркарор ривожланишнинг молиявий ва институционал асосларини яратиш учун давлат имтиёзларидан максадли фойдаланиш каби чораларни курмокда.

Тадкикот мавзуси буйича адабиётлар шар^и (тахлили)

Мамлакатда илм-фанни ривожлантириш ва унинг салохиятидан фойдаланиш даражасини оширишнинг назарий-услубий жихатлари хориж олимлари томонидан муайян даражада урганилган [2]. Жумладан, инновацион салохият узгаришига таъсир килувчи омиллар Ж.Шумпеттер, З.Гриличез, М.Фельдштейн, З.Жеймс, Ж.Хайнс, З.Гленн, халкаро савдо ва ташки инвестицияларнинг инновацион салохиятга таъсири К.Хугас ва М.Парамешваран, кичик бизнес субъектларининг инновацион фаолиятини рагбатлантириш механизмлари П.Друккер, С.Фриман, миллий инновацион тизимни шакллантириш муаммолари Б.Ландвалл, Р.Нелсон ва бошка олимларнинг тадкикотларида урганилган.

Инновацион салохиятдан фойдаланиш самарадорлигини оширишнинг илмий-амалий жихатларини урганиш билан боглик тадкикот ишлари МДХ, мамлакатларидаги катор олимларнинг изланишларида маълум даражада тадкик этилган [3]. Жумладан, инновацион салохият таркибини тахлил килиш ва бахолаш Н.Кондратьев, В.Васильцов, А.Большов, А.Белоусов, В.Марцинкевич, И.Соболева, илмий-техник ва тажриба-конструкторлик ишларини ривожлантиришнинг устувор йуналишлари Б.Мочалов, Л.Лопатников, Ж.Петровская, Л.Давидова, С.Маркина, инновацион салохият даражасини бахолаш А.Татаркин, Е.Макарова, Л.Иноземцева, В.Мельянцев, Р.Фатхутдиновларнинг илмий изланишларида урганилган.

Узбекистонлик олимлар томонидан мамлакат инновацион салохиятини ривожлантириш ва ундан фойдаланиш даражасини оширишнинг умумий жихатлари муайян даражада урганилган ва ушбу йуналишдаги тадкикотлар давом этмокда [4]. Жумладан, мамлакат инновацион салохиятини алохида тармок, соха ва худудлар кесимида

бахолаш хамда интеллектуал салохиятни ошириш муаммолари С.С.Гуломов, Ш.Н.Зайнутдинов, А.В.Вахабов, Н.М.Расулов иктисодий усишнинг сифат курсаткичлари ва инновацион салохият уртасидаги мутаносиблик Р.Нурумбетов, Ф.Б.Шакирова, инновацияларни бошкариш механизмларини такомиллаштириш НДЙулдошев, Ш.А.Мирсаидова, Б.И.Камилжанов, миллий иктисодиёт инновацион салохиятидан самарали фойдаланишнинг умумназарий жихатлари Б.Ю.Ходиев, Т.Т.Жураев, Х.П.Абулкосимов, Н.М.Махмудов, У.А.Мадрахимовларнинг тадкикот ишларда баён этилган.

Тадкикот методологияси

Тадкикотнинг назарий ва услубий асосларини махаллий ва хорижий олимларнинг "Илм-фанни ривожлантириш", билимлар иктисодиёти ва инновацион фаолиятни ташкил этишга багишланган илмий изланишлари натижалари, ушбу сохада кабул килинган Президент карорлари ва хукумат дастурлари асос булди. Илмий маколада кутарилган муаммони атрофлича тахлил килиш, тахлил натижаларини тизимлаштириш асосида илмий асосланган хулоса ва тавсиялар ишлаб чикишда илмий абстракция, диалектик тадкикот, индукция ва дедукция, максадли ривожлантириш, монографик кузатув, тизимли ва киёсий тахлил, график тасвирлаш, эксперт бахолаш ва иктисодий статистик каби усуллардан кенг фойдаланилди.

Тахлил ва натижалар мухокамаси

Мамлакатимизнинг илм-фан сектори 100 дан ортик академик ва тармок илмий муассасаларидан иборат булиб, хозирги кунда 65 та илмий-тадкикот институти, 31 та илмий марказ (шундан 14 та ихтисослаштирилган илмий-амалий марказ) ва 8 та бошка турдаги илмий ташкилот фаолият курсатмокда. Бундан ташкари, олий таълим муассасалари ва уларнинг филиалларида хам илмий-тадкикот ишлари амалга оширилмокда.

Узбекистонни 2030 йилга кадар глобал инновацион индекс рейтингида дунёнинг 50 та етакчи давлатлари каторига киритиш буйича улкан максадга эришишда инсон капиталини ривожлантиришга каратилган стратегик режа эълон килинди. Мазкур максад илм-фан сохасини замонавий иктисодиёт талабларига мослаштиришдан иборат булиб, уз навбатида, илм-фандаги тегишли хукукий база билан тартибга солинадиган туб таркибий, ташкилий, молиявий хамда кадрлар ва инфратузилмага оид ислохот-узгаришларни амалга оширишга каратилган [5]. Сунгги йилларда илм-фан сохасини устувор ривожлантириш ва давлат томонидан куллаб-кувватлашга каратилган 20 дан зиёд норматив-хукукий хужжат кабул килиниб, улар узлуксизлик, очиклик, шаффофлик ва ракобат тамойилларига асосланган.

2023 йил 1 январдан Олий таълим, фан ва инновациялар вазирлиги ташкил этилгани алохида ахамиятга эга булиб, янги идора олий таълим, олий таълимдан кейинги таълим, илмий ва инновацион фаолиятга оид жамият ва давлат хаётини хар томонлама ривожлантиришга, мамлакатнинг

интеллекту^ Ba технологик содохиятини oширишгa ^aparanraH ягoнa дaвлaт cиёcaтини aмaлгa оширмокдо.

Фaнлaр aкaдемияcининг бaрчa илмий тaшкилoтлaрини Дaвлaт бюджети хисобига caкдaш Ba yлaргa илмий лoйихaдaрни грaнт acocидa мoлиялaштириш тизими йyлгa куйилди.

Олий тaълим, фaн Ba иннoвaциялaр возирлигининг 10 тa илмий тaшкилoти Фонлор aкaдемияcи тизимига койторили6, унинг моккоми Ba нуФузини юксодтириш бороборидо илм-фон сохосининг жвмиятдвги мaвк;еи оширилди, ёшлaрнинг сохога булгж Фикри-муносо6оти ижобий томонга узгарди.

2017 — 2021 йи—гардо илмий тошкилотлор лобороториялорини мустохкомлош Ba янгаташга 32 миллион Л^Ш доллори микдоридоги моблог ожротилиши режолоштирилди хомдо тегишли чоро-тодбирлор боскичмо-боскич ом^га оширилмокдо.

Шу билон бирга, якин келожокдо илм-фон сохосидо хэд этилиши зорур булгж куйидоги ососий муоммолор сокдониб колмокдо:

биринчидон, иктисодиётнинг реол сектори корхонодорининг илм-фонга эътибори юкори эмослиги. Юртимиз олимлорининг технологик ишлонмодори Ba илмий-тaдк,ик;oтлaри нотижолорини ом^^тго тотбик этишга тормокдор томонидон кдзикдшнинг тастлиги момлокот иктисодиётининг технологик ривoжлaнишигa тусик будмокдо Ba Дaвлaт бюджети зиммосига огир юк булиб тушмокдо. Бундон тошк^и, оксорият илмий лoйихaлaр илмий тошкилотлорнинг тaшaббycлaри ососидо шaкллaнтирилaди, яъни дaвлaт учун ycтyвoр булган тодкикотлор эмос, бодки мозкур илмий тошкилотлор истогон Ba омодго оширо олодигон оник якуний нотижо (мохсулот) олиш имконини бермойдиган функционад вaзифaлaр доиросидоги тад^икот-ор мoлиядaштирилaди;

иккинчидж, иннoвaциoн инфротузилмонинг a-охидо элементлори (иннoвaциoн жaмFaрмaлaр, технологиялорни жорий этиш мaркaзлaри, мухондислик лaбoрaтoриялaри, технотарктар Ba бошкдгар) уртосидо иктисодий хомкорликнинг ривoждaнмaгaнлиги. Ички хомдо жохон бозорлорига билимлор Ba янги технологиядорни тотбик этиш ишлорини яхшилош лозим [б];

учинчидон, кичик иннoвaциoн тодбиркорлик Ba илмий хэжмдор мохсулотлор ишлоб чикдришнинг ривoжлaнмaгaнлиги. Идмий тошкилотлор томонидж иннoвaциoн корхонодорни тошкил этиш буйичо тожрибо Ba куникмодор тулик; шaкллaнмaгaн;

туртинчидон, илмий тaшкилoтлaрдa илм-фонни тошкил килиш, илмий ишлор хaрaжaтлaрини прогнозлоштириш Ba нотижедорнинг иктисодий тохлилини олиб бориш тизими тулик йулга кyйилмaгaнлиги. Идмий тaшкилoтлaрнинг рохборияти ососон илм-фж нaмoяндaдaридaн иборот булиб, улор илмий тодкикот нaтижaдaрини тижоротлоштириш, тошкилот

ресурс базаси ва инфратузилмасини янгилаб бориш, ишланмаларни рагбатлантириш каби сохаларда етарли куникмаларга эга эмас;

бешинчидан, илмий салохиятни ривожлантиришга хусусий секторни жалб этиш ишлари фаол эмаслиги. Илм-фанга хусусий сектор маблагларини жалб килиш янги технологиялар ва илмий хажмдор махсулотларни яратиш хамда ишлаб чикаришга жорий этиш, бозорларда ракобатбардошликка эришиш ва уни саклаб колишнинг асосий омили;

олтинчидан, илмий-тадкикот утказадиган жамоалар, академиклар ва тадкикотчилар уртача ёшининг катталиги. Илмий ташкилотларда фаолият курсатаётган илмий даражали тадкикотчиларнинг уртача ёши 51 ёшни ташкил этаётганлиги ёшларни илм-фанга жалб этиш ишларини жадаллаштириш хамда илмий-тадкикотлар суръатларини оширишни талаб этади;

еттинчидан, ахоли сонига нисбатан олимлар сонининг камлиги. Хрзирда бир миллион ахоли сонига уртача 950 нафар илмий ходим тугри келмокда. Ёшларни илм-фанга жалб этиш ишларининг суст ташкил этилганлиги, фан ва таълим тизими уртасида интеграция даражаси паст булганлиги, олимлар мехнатининг моддий, ижтимоий ва маънавий жихатдан етарли даражада куллаб-кувватланмаганлиги бунинг асосий сабабларидандир;

саккизинчидан, илмий-тадкикот натижаларига махаллий ва хорижий патентлар олиш даражаси пастлиги. 2014 — 2018 йилларда Давлат бюджети маблаглари хисобидан молиялаштирилган амалий ва инновацион лойихалар натижаларига кура илмий ташкилотлар ва олий таълим муассасалари томонидан жами 700 та ихтиро патентлаштирилган булиб, бунда хорижий патентларнинг улуши 1 фоизга тенг. Олинган патентларни хорижий давлатларда руйхатдан утказиш ишларини тугри ва самарали ташкиллаштириш зарур;

туккизинчидан, интеллектуал фаолият натижаларини хужалик айланмасига киритишнинг иктисодий ва хукукий механизмлари ривожланмаганлиги. Олимлар томонидан интеллектуал мулк учун олинган патентлар бозори мавжуд эмас. Хужалик юритувчи субъектларнинг интеллектуал фаолият натижаларини жорий этишга булган манфаатдорлиги юкори даражада эмас;

унинчидан, илм-фан ва илмий фаолиятга молиявий ресурларнинг етарли даражада йуналтирилмаётганлиги. Хрзирги кунда илм-фан ва илмий фаолиятга йуналтирилаётган маблаг мамлакат ялпи ички махсулотининг атиги 0,2 фоизини ташкил килади ва ушбу курсаткич катор ривожланган ва ривожланаётган давлатлар томонидан илм-фанга йуналтирилаётган маблагларга нисбатан камдир;

ун биринчидан, илмий ташкилотлар ва олий таълим муассасалари уртасидаги алокаларнинг сустлиги, таълим, фан ва ишлаб чикаришнинг мустахкам интеграцияси таъминланмаганлиги. Илмий ташкилотларнинг

илмий фаолиятини мамлакат ижтимоий-иктисодий ривожлантириш истикболларини хисобга олган холда ташкил этиш пайти келди;

ун иккинчидан, илмий-тадкикот ишлари натижаларини тижоратлаштириш даражасининг юкори эмаслиги. Бу эса илмий ташкилотлар ва улар томонидан ташкил этилган инновацион корхоналарга инвестиция ва банк кредити маблагларининг жалб килиш имкониятини бермайди;

ун учинчидан, олий таълимдан кейинги таълим, квота тизими ва илмий даража беришда аттестация жараёнлари жахон тажрибаси билан уйгунлаштирилмаганлиги. Ушбу йуналишлардаги бюрократик тусиклар окибатида юкори малакали илмий кадрлар тайёрлаш талаб даражада эмас;

ун туртинчидан, илмий ташкилотларнинг асосан пойтахт атрофида марказлашганлиги ва худудларда замонавий илмий лабораторияларнинг мавжуд эмаслиги. Деярли 90 фоиз илмий-тадкикот лабораториялари Тошкент шахрида шаклланганлиги худудларда илмий-тадкикот фаолиятини замон талаблари даражасида амалга оширишни чегаралаб куймокда;

ун бешинчидан, илмий базани технологик жихатдан жихозлаш даражасининг юкори эмаслиги. Илм-фанни технологик жихатдан модернизация килиш, илмий ташкилотлар ва олий таълим муассасаларини замонавий асбоб-ускуналар билан жихозлаш даражаси паст, илм-фаннинг технологик базаси холатини тахлил килиш ва уни мунтазам янгилаб бориш тизими тулик шаклланмаган;

ун олтинчидан, илмий ташкилотлар уртасида ракобатнинг ривожланмаганлиги, уларнинг миллий рейтинги ва йиллик бахолаб бориш тизими тулик жорий этилмаганлиги. Аксарият илмий ташкилотлар фан йуналишларида монополист сифатида фаолият юритади, илм-фан йуналишларида ракобатчи сифатида намоён була олмаяпти;

ун еттинчидан, мустакил илмий экспертлар жамоасининг шаклланмаганлиги. Илмий лойихалар мухокамаси жараёнида махаллий олимлар жамоасидан иборат илмий-техник кенгашлардаги «манфаатлар тукнашуви» лойихаларга берилаётган хулосаларнинг холислиги ва сифатига салбий таъсир килмокда;

ун саккизинчидан, илм-фандаги ютукларнинг етарли даражада таргиб килинмаслиги. Янги технологиялар ва махсулотларни сотиш мумкин булган бозорлар хакида, шунингдек хусусий инвесторлар ва кредит ташкилотлари учун юкори даромадга эга капитал киритиладиган объектлар тугрисидаги маълумотлар кам таргиб килинади;

ун туккизинчидан, олимларнинг жахоннинг нуфузли маълумотлар базаларида индексациядан утган юкори импакт факторли жахон журналларида маколалар чоп этиш даражасининг пастлиги. Хрзирда WEB of Science, SCOPUS каби маълумотлар базасида индексация килинадиган халкаро илмий журналларда чоп этилган маколалар орасида

Узбекистоннинг ялпи улуши 0,1 фоизга якин. Уз ичига 5 мингдан ортик нашриётларнинг 22 минг номдаги илмий журналларини олган Scopus маълумотлар базаси асосида SJR (ScimagoJoumal&CountryRank) ресурсининг тахлилларига кура, Узбекистон битта маколага хаволалар курсаткичи буйича жахоннинг 239 давлати уртасида 220-уринни эгаллаб (6,52), мамлакатимизнинг H-index курсаткичи 86 ни ташкил этмокда [7].

Чунончи, мамлакатимизда илм-фанни ривожлантиришнинг устувор йуналишлари куйидагилардан иборат [8]:

биринчиси, илм-фан сохасида бошккарув тизимини такомиллаштириш;

иккинчиси, илм-фан ва илмий фаолиятни молиялаштириш тизимини такомиллаштириш хамда молиялаштириш манбаларини

диверсификациялаш;

учинчиси, юкори малакали илмий ва мухандис кадрлар тайёрлаш хамда уларни илмий фаолиятга йуналтириш;

туртинчиси, илм-фанни ривожлантиришнинг замонавий инфратузилмасини яратиш;

бешинчиси, илм-фан тараккиётига кумаклашадиган замонавий ахборот мухитини шакллантириш.

Замонавий шароитларда фан жамиятнинг бевосита ишлаб чикарувчи кучи сифатида катнашмокда. У моддий ишлаб чикариш мухитига фаолрок кириб бормокда ва унга доимий катта таъсир утказмокда. Интенсив тараккиётга утиш шароитида ишлаб чикаришга янги илмий гояларни тезрок ва системали тарзда жорий этиш зарур булади. Айнан шу сабабли хам фундаментал тадкикотлар техника ва ишлаб чикариш эхтиёжларидан олдинда бориши, узиб кетиши лозим. Илм-фан мухитининг сунгги боскичи-саноат ишлаб чикаришнинг янги махсулотларни узлаштириши хисобланади. Бу боскич янги, мукаммаллаштирилган махсулотни текширишни амалга ошириш, шунингдек ишлаб чикаришни техник ва технологии жихатдан тайёрлаш каби илмий ва ишлаб чикариш муносабатларини камраб олади.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев Олий Мажлисга мурожаатномаси. 2020.12.29.

2. Schumpeter J. Theorie der wirtschaftlichen Entwicklung - Berlin: Duncker & Humblot, 1912.; Griliches, Z. (1979) Issues in assessing the contribution of research and development to productivity growth. // Bell Journal of Economics 10. рр. 92-116.; Griliches Z. (1998) R&D and Productivity: The Econometric Evidence. Chicago: University of Chicago Press.; Hines J., (1995a) Taxes, Technology Transfer and R&D by Multinational Firms. In: Martin Feldstein, James R. Hines Jr., R. Glenn Hubbard (ed). Taxing Multinational Corporations. University of Chicago Press, pp. 51-62.; Hughes, K. (1986) Export and Technology. Cambridge University Press, Cambridge, UK.; Parameswaran, M.

(2010) International Trade and R&D Investment: Evidence from Manufacturing Firms in India. Int. J. Technology and Globalisation, Vol. 5, Nos. 1/2, pp. 43-60.

3. Кондратьев Н. Большие циклы конъюнктуры // Вопросы конъюнктуры. Том 1, Выпуск 1, 1925.; Васильцов В.С. Развития инновационного потенциала в рыночной экономике. // Диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. -Череповец. 2003. -159с.; Большов А.Г. Формирование инновационного потенциала социально-экономического роста в системе общественного воспроизводства. // Диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. -М.: 2008. -177с.; Белоусов Р.А. Рост экономического потенциала. -М.: Экономика, 1971. -с.3.; Марцинкевич В.И., Соболева И.В. Экономика человека: Учеб.пособие для вузов. М.: Аспект Прессс, 1995. -с.51.; Мочалов Б.М. Экономический потенциал развития капитализма. // Монография. -М.: Экономика, 1982. -с.7.; Лопатников Л.И. Экономико-математический словарь // Словарь современной экономической науки. Изд.4-е, -М.: изд-во "АВФ". 1996. -с.621.; Петровская Ж.А. Влияние инновационного потенциала на экономический рост. // Диссертация на соискание ученой степени кандидата экономических наук. -Саратов. 2009. -161с.; Давыдова Л.В., Маркина С.А. Инвестиционный потенциал как основа экономического роста // Финансы и кредит. 2007. № 31 с.271.

4. Гуломов С.С. Инновацион иктисодиётда янги терминология: «аклли таълим». // Илм-фан ва инновацион ривожланиш. №3. 2018. 17-22-б. Зайнутдинов Ш.Н. Инновацион салохиятни ошириш стратегияси. // "Икктисодиёт ва инновацион технологиялар" илмий электрон журнали. 2011. № 1.; Вахобов А. Баркарор иктисодий усиш омиллари // Бозор, пул ва кредит. - Т.: 6/2011. 38-42 б.; Вахабов А.В., Разыкова Г.Х. Модернизация экономики. Уч. Пособие. -Т.: «IQTISOD-MOLIYA», 2014. -263с.; Расулов Н.М Корпоратив тузилмаларда инновацион жараёнларни стратегик бошкариш услубиётини такомиллаштириш // Иктисодиёт фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация иши автореферати. - Т.: ТДИУ, 2021. - 62 б.; Нурумбетов Р. Инновацион салохият - замонавий иктисодиётни ривожлантириш пойдевори. BIZNES-ЭКСПЕРТ. 2017. №5. 46-56 б.; Шокирова Ф.Н. Инновациялар асосида баркарор иктисодий усишни таъминлашнинг айрим назарий жихатлари. // "Икктисодиёт ва инновацион технологиялар" илмий электрон журнали. 2018. №5.; Йулдошев НД., Мирсаидова Ш.А., Голдман Й.Д. Инновацион менежмент. Дарслик. -Т.: ТДИУ. 2011. -438б.; Камилжанов Б.И. Инновациявий менежмент услубларини такомиллаштириш. Монография. -Т.: Фан. 2007. -162 б.;

5. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги ПФ-6097-сон "Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги Фармони.

6. Узбекистон республикасининг "Инновацион фаолият тугрисида"ги конуни, Тошкент ш., 2020 йил 24 июль, УР^-630-сон

7. Sattorkulov O.T., Raxmatov K., Samadqulov M.Innovatsion faoliyatini davlat tomonidan qo'llab quvvatlash va rivojlantirish yo'nalishlari// Xorazm ma'mun akademiyasi axborotnomasi, №10/2, 2023. 156-163 betlar

8. Sattorkulov O.T. Iqtisodiyotni innovatsion rivojlantirish jarayoni// Iqtisodiyot-da innovatsiyalar 4-ж ild, №10, 2021. 42-52 bet

9. Сатторкулов О.Т., Турдикулова Г. Развитие инновационной деятельности на современных предприятиях// Вопросы экономики и управления №2(18) 2019 г.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.