Научная статья на тему 'Идея национального вознесения: теория и практика'

Идея национального вознесения: теория и практика Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
21
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Национальная идея / Ценность / Демократия. / National idea / Value / Inheritance / Ethnopolitc / Democracy.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Шермухаммад Эрназаров

Статья посвящена развитию национальной идеологии и демократии, в частности национальной идентичности, необходимости изучения древней и богатой истории нашей Родины и гармонии этнических, национальных и общечеловеческих ценностей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The idea of national ascension: theory and practice

The article is devoted to the develjpment of national ideology and democracy, in particular, national identity, the need to stude the ancient and rich history of our Motherland and the harmony of ethnic, national and universal values.

Текст научной работы на тему «Идея национального вознесения: теория и практика»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The idea of national ascension: theory and practice

Shermukhammad Ernazarov 1

National University of Uzbekistan

article info

abstract

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 20 November 2020 Available online 15 December 2020

The article is devoted to the develjpment of national ideology and democracy, in particular, national identity, the need to stude the ancient and rich history of our Motherland and the harmony of ethnic, national and universal values.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

National idea Value

Inheritance Ethnopolitc Democracy

Миллий юксалиш гояси: назария ва амалиёт _ аннотация_

Калит сузлар:

Миллий гоя

Кадрият

Мерос

Этносиёсат

Демократия

Мацолада миллий гоя ва демократияни ривожлантириш, хусусан, миллий узлигимизни англаш, Ватанимизнинг цадимий ва бой тарихини урганиш зарурлиги х,амда этник, миллий ва умуминсоний цадриятлар уйгунлиги масалалари х,ацида фикр юритилади.

Идея национального вознесения: теория и практика

аннотация_

Статья посвящена развитию национальной идеологии и демократии, в частности национальной идентичности, необходимости изучения древней и богатой истории нашей Родины и гармонии этнических, национальных и общечеловеческих ценностей.

Ключевые слова:

Национальная идея

Ценность

Наследование

Этнополитика

Демократия.

1 National University of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

КИРИШ

Жахон тарихида тараккиёт ва юксак ривожланишга эришган давлатлар тажрибасига кура, хар бир халк уз олдига улуг ва истикбол максадларни куйиши хамда уни амалга ошириш салохиятлари билан жахон хамжамиятида муносиб урин эгаллайди. Бугун Узбекистон хам уз тарихининг ана шундай масъулиятли чоррахасида турибди. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан ишлаб чикилган Х,аракатлар стратегияси [1, 2017] мамлакат истикболи такдирини хал этувчи мухим ва янги давр боскичини ифодаловчи миллий гонга айланмокда [2, Б. 48.].

Стратегия - бу таълимотни излаш, ифодалаш ва ривожлантириш тизими булиб, у изчиллик билан ва тулик амалга оширилганда узок муддатли муваффакиятни таъминлайди. XXI асрга келиб стратегия тушунчаси анча кенгайди. Стратегия деб, дунё микёсида ва давлат ички хаётидаги иктисодий, ижтимоий-сиёсий хамда бошка сохаларда вужудга келган инкирозий прогнозлаштириш ва бартараф этишга каратилган бошкарувни ташкил этиш масалаларига доир тушунчаларни камраб олади. Шундан келиб чикиб, давлат стратегияси бир бири билан узаро боглик, лекин алохида хусусият касб этувчи куплаб тушунчаларда ифодаланади [3, 2019].

Стратегиянинг асл мохиятида халкининг орзу-умидлари йугрилган гоялардан ташкил топган миллий мафкуранинг ифодаси ётади. Мафкурадан нусха олиб булмаганидек, давлатнинг стратегик максадларини хам бошка давлат ва халкларнинг тарихий тажрибасидан узлаштириб ёхуд нусха олиб булмайди. Зеро, хар бир халкнинг узига хос сиёсий-ижтимоий, демографик, иктисодий, маданий тарихи, табиий ресурслари мавжуд булади. Айнан шу омиллар маълум ижтимоий шароит ва имкониятларни вужудга келтиради.

Стратегик максадларнинг айнан инсон капиталига ва у оркали адолатли конунларнинг, фаол ижтимоий институтлар харакати ташкил этилишига каратилаётганлиги бежизга эмас. Шунинг учун хар кандай ислохотлар инсон капиталини ривожлантириш билан амалда унинг тамал тоши мустахкамланади.

Мамлакат стратегияси нафакат ички ва ташки сиёсатдаги ислохотлар сари ташланган кадамда, балки, энг аввало, давлатнинг халкка, халкнинг давлатга булган муносабатини узгараётганлигида намоён булмокда. Юртимизда яшаётган хар кайси инсон миллати, тили ва динидан катъи назар, эркин, тинч ва бадавлат умр кечириши, бугун х,аётданрозибулиб яшаши давлатнинг бош максади сифатида стратегик йуналишлар белгиланмокда. Улар аввало, ривожлантирилаётган ижтимоий сохаларда уз ифодасини топмокда. Ёшларга муносиб таълим бериш, замонавий касб-хунарлар билан куроллантириш, ахолининг саломатлигини таъминлаш, ногиронлиги булган шахслар, бокувчисини йукотганлар, ёлгиз кексалар, умуман, кумакка мухтож катламларни куллаб-кувватлаш давлатимиз рахбарининг 2018 йил 28 декабрь куни Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномасида уз тасдигини топди [4, 2018].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ

Президент Шавкат Мирзиёев асарларида илгари сурилган гоя ва хулосалар, таклиф ва ташаббуслар асосида давлат бошкарувини демократлаштириш,

пapлaмeнтapизм вa кyппapтиявийлик тизимлapини, фyкapoлик жaмиятини тaкoмиллaштиpишнинг и;тисодий, ижтимоий, cиëcий, хУКУКий вa мaънaвий acocлapини мycтaxкaмлaш, aхбopoт coxacини дeмoкpaтлaштиpиш, суз вa aхбopoт эpкинлигини тaъминлaш, бoзop иcлoxoтлapини чy;ypлaштиpиш кaби мacaлaлap Xaм мaвyзy учун мaнбaдиp.

Шу мaънoдa, aлoxидa тaъкидлaш жоизки, мaмлaкaтдa pивoжлaниб бopaëтгaн ижтимоий фaнлapнинг нaзapий acocлapи xaм резидент acapлapидa уз ифoдacини тoпгaн. Агap хaл;нинг мycтa;илликкa эpишиш дaвpи, исти;лолни кулга киpитиш вa уни мyттacил мycтaxкaмлaш жapaëни ;aндaй шapoитдa кечгани xa;идa яхлит вa жиддий с^сий тaxлилий тaд;и;oтлap кaмлигини, хycycaн xaлигaчa Узбекистоннинг ижтимоий-и;тисодий pивoжлaниш cтpaтeгияcининг шaкллaниши вa pивoжлaниш жapaëнини мaзкyp acapлap acocидa ypгaнишгa имкон бepaдигaн дapcлик вa укув ;yллaнмaлapнинг йуклигини инoбaтгa oлaдигaн бул^к, мaзкyp йyнaлишдaги излaнишлapнинг %aNi илмий, %ar4 aмaлий axaмияти янaдa я;;ол aëн бyлaди.

Бугунги кyндa исти;лол йиллapидa мaмлaкaтдa aмaлгa oшиpилгaн туб yзгapиш вa иcлoxoтлapни нaзapий aнглaш, бу жapaëннинг тapкибий ;исми вa ижтимоий тaфaккypдaги инъикоси булган миллий Foянинг Узбекистоннинг ижтимоий-и;тисодий pивoжлaниш cтpaтeгияcи aмaлиëтидa нaмoëн булишининг дoлзapб мacaлaлapини ypгaниш вa тapFиб ;илиш бapкaмoл aвлoдни тapбиялaшдa ниxoятдa мухим axaмият кacб этaди. Шуни xиcoбгa oлгaн xoлдa 2007 йилдaн бoшлaб Пpeзидeнт xyзypидaги дaвлaт вa жaмият ;ypилиши aкaдeмияcидa "Узбекистоннинг pивoжлaниш cтpaтeгияcи" бyйичa мaхcyc укув ^pra ишлaб чи;илган вa ушбу мyaccaca тaълим тизимигa жopий этилгaн эди.

Mиллий Foя Узбекистоннинг Xapa^^ap cтpaтeгияcини ypгaниш вa тapFиб ;илиш, уни aмaлиëтгa ;yллaшнинг мaзмyн-мoxиятини бeлгилaйдигaн, бу бopaдaги тaълим-тapбия жapaëнидa ëшлapнинг к^лби вa oнгигa cингдиpиш лозим булган тapFибoт ишлapи мухим axaмият ^сб этaди. Maзкyp тaдкикoтдa aнa шу acocий тeзиcлapнинг мaзмyн-мoxиятигa aлoxидa эътибop кapaтиш мaкcaдгa мyвoфикдиp. Нeгaки, aйнaн ушбу тeзиcлap миллий Foя вa Узбекистоннинг Xapara^ap cтpaтeгияcининг мaкcaди вa дoлзapб вaзифaлapини бeлгилaйди, уни ypгaниш вa тapFиб килишнинг axaмиятини я;;ол кypcaтaди.

Mиллий юкcaлиш Foяcи вa Узбекистоннинг тapaккиëт cтpaтeгияcини ypгaниш вa тapFиб килишдa исти;лол йиллapидa aмaлгa oшиpилгaн туб иcлoxoтлap нaфaкaт жaмият xaëти, бaлки хaлкнинг онги вa тaфaккypидa, мaънaвияти вa cиëcий кapaшлapидa xaм yлкaн yзгapишлap pyй бepишигa caбaб бул^нит эътибop бepиш лозим. Бу э^, уз нaвбaтидa, ижтимоий фaнлap, жyмлaдaн фaлcaфий фaнлapнинг янги тизими шaкллaниши учун шapт-шapoит вa имконият яpaтди.

'Миллий юкcaлиш Foяcи вa Узбекистоннинг тapaккиëт cтpaтeгияcи"ни ypгaниш вa тapFиб килишдa фyкapoлик жaмияти инcтитyтлapини шaкллaнтиpиш вa pивoжлaнтиpиш coxacидa axoли бapчa кaтлaмлapи мaнфaaтлapини a^ эттиpaдигaн фyкapoлик инcтитyтлapи вa нoдaвлaт-нoтижopaт тaшкилoтлapини тaшкил этиш вa caмapaли фaoлият юpитиши учун инcтитyтциoнaл, тaшкилий-ХУКУКий бaзa яpaтиш, мaзкyp тaшкилoтлapни дaвлaт вa хокимият тизимлapи

фaoлияти ycтидaн тaъcиpчaн нaзopaтини aмaлгa oшиpишдaги poлини кyчaйтиpишгa xaм aлoxидa эътибop к;apaтиш мaк;caдгa мyвoфик;диp [5, Б. 16.].

"Mиллий FOя вa Узбeкиcтoннинг тapaк;к;иёт cтpaтeгияcи"ни Уpгaниш вa тapFиб ^илиш жapaёнидa aмaлгa oшиpилaдигaн мacaлaлap дoиpacидa ижтимoий вoк;eликдa кeчaётгaн жapaёнлapни нaзapий мyшoxaдa этиш, нapca-xoдиcaлapни илмийлик вa мaнтик;ийлик acocидa Уpгaниш, мycтaк;ил вa зaмoнaвий фикpлaш, кyндaлик фaoлиятдa aтpoфдa pyй бepaётгaн жapaёнлapгa ниcбaтaн yзигa xoc мaлaкa вa кyникмaлapни шaкллaнтиpиш мухим axaмият Kac6 этaди. Шу мaънoдa, 6угунги xaёт тaлaблapигa жaвoб бepиш, дaвp билaн x,aмк;aдaм 6УЛИШ, иcти;бoлдaги ycтyвop вaзифaлapни aни;-тини; бeлгилaб oлиш вa yлapни aмaлгa oшиpиш бyйичa изчил чopaлapни кypиш мacaлaлapи xaм 'паллий FOя вa Узбeкиcтoннинг тapa;;иёт cтpaтeгияcи"нинг тapкибий ;иcмидиp.

Ушбу мaвзy cиёcaтшyнocлик, тapиx, фaлcaфa, мaънaвият acocлapи, Xy;y;шyнocлик, пeдaгoгикa, и;тиcoдиёт, пcиxoлoгия кaби ижтимoий-гyмaнитap фaнлap билaн бeвocитa aлo;aдopдиp. 'паллий FOя: Узбeкиcтoндa ижтимoий-и;тиcoдий pивoжлaниш cтpaтeгияcи"ни Уpгaниш вa тapFиб ;илиш opK^^ эгaллaнгaн билимлap ёшлapнинг мaфкypaвий иммyнитeтини, гаё^й мaдaнияти, oгoxлигини oшиpишгa, ижтимoий-и;тиcoдий, гаё^й жapaёнлapни тaxлил ;илишга Уpгaтaди [6, Б. 32.].

АСОСИЙ KHCM

Maънaвий coxaдa ;aдpиятлapни илм-фaн вa тapa;;иёт ютy;лapи билaн бoйитиб бopиш, Узликни чy;yppo; aнглaш, миллий FOя иcти;лoл мaфкypacи тaмoйиллapини xaл;нинг к^лби вa oнгигa cингдиpиш, мy;aддac дин вa тapиxни coxтaлaштиpиш, yлapдaн cиёcий мa;caдлapдa фoйдaлaнишлapгa йул ;Уймacлик бу бopaдaги acocий вaзифaлapдиp. Ушбу вaзифaлap миллий FOянингмaънaвий coxaдa нaмoён булишининг acocий тaмoйиллapини бeлгилaйди.

Янги жaмиятни бapпo этиш жapaёнидa, энг aввaлo, мaънaвий ;aдpиятлapни тyFpи бaxoлaй oлишни, coxтa ;aдpиятлapдaн ёки тapиxaн эcкиpгaн, yзидaги бyнёдкopлик вa ижoбий caлoxиятни capфлaб бyлгaн ;aдpиятлapдaн xa^K^ xaётбaxш ;aдpиятни aжpaтa oлишни Уpгaниш лoзим. Биpop ;aдpиятгa бaxo бepилap э^н, унинг мaмлaкaт мycтa;ил тapa;;иётининг ^ё^й, и;тиcoдий, ижтимoий, эътик^дий вa axлo;ий acocлapини крй дapaжaдa мycтaxкaмлaй oлиши, xaл;нинг yмyмжaxoн ижтимoий тapa;;иётинингфaoл cyбъeктигa aйлaнишигa xизмaт ;илиши бoш мeзoн булиши KepaK.

Mиллий FOя нaзapияcи вa унинг Узбeкиcтoннинг тapa;;иёт cтpaтeгияcи aмaлиётидa мaмлaкaтдa яшaётгaн бapчa миллaт вa элaтлapнинг ;aдpиятлapи, тили, мaдaнияти, диний эътик^ди, ypф-oдaт вa aнъaнaлapини xypмaт ;илиш, yлapни acpaб-aвaйлaш вa pивoжлaнтиpишгa кyмaклaшиш мухим Уpин эгaллaйди. Бу куп миллaтли мaмлaкaт фy;apoлapи opacидa, yлapнинг миллий вa диний мaнcyблигидaн к^таий нaзap, xaмжиxaтлик вa биpoдapлик тyЙFyлapини кyчaйтиpиш, "Шу a3из вaтaн бapчaмизники" FOяcининг aмaлгa oшишини тaъминлaш дeмaкдиp [7, Б. 34.].

Шу 6o^, a;лaн eтyк, pyxaн тeтик вa coFлoм, эpкин вa тaн;идий фикpлoвчи, aйни пaйтдa ижтимoий мacъyлиятни тyFpи xиc этaдигaн, мyaйян кacб-xyнapни эгaллaгaн бapкaмoл aвлoдни тapбиялaш Узбeкиcтoн тapa;;иёт cтpaтeгияcининг

тapкибий кисмига, acocий шapт-шapoитигa вa мaкcaдигa aйлaнди. Maнa шyндaй мypaккaб вaзифaни aмaлгa oшиpиш учун тaълим œxa^ тyбдaн ислох килинмoкдa. Бу иcлoxoтлap Kaдpлap тaйëpлaш миллий дacтypи acocидa aмaлгa oшиpилмoкдa. Дacтyp acocидa aмaлдa тaълимнинг янги модели жopий этилди. Mиллий дacтypнинг тули; aмaлгa oшиpилиши йигит вa кизлapнинг кacбий, и;тисодий вa мaънaвий жиxaтдaн тeзpoк мycтaкил булиб oлишигa, aник мaкcaдни кyзлaб, xaëтдaн уз ypнини топиб олишига имкон яpaтмoкдa.

Maзкyp йyнaлишлap миллий Foя вa Узбекистоннинг тapaккиëт cтpaтeгияcининг нaзapия вa aмaлиëт билaн узвий бoFликлигини я;;ол кypcaтaди. Бу жapaëндa aмaл килaëтгaн миллий Foя вa унинг тaмoйиллapи, уз нaвбaтидa мaмлaкaт тapaккиëт йулининг acocини, утиш дaвpи дacтypининг негизини тaшкил этaди. Улapнинг aмaлгa oшиpилиши мaмлaкaтдa ижтимoий-cиëcий бapкapopликни, энг мухими, бoзop мyнocaбaтлapини изчил жopий этишни тaъминлaмoкдa.

Янги жaмиятни бapпo этишнинг cиëcий acocлapи мycтaxкaм булиши зapypлиги тapихий тapaккиëт жapaëнидa куп 6op иcбoтлaнгaн xaкикaтдиp. Бугунги кyндa жaxoн xaмжaмиятининг тенг хукукли aъзocигa aйлaнгaн Узбeкиcтoндa янги мaзмyн вa шaклдaги cиëcий тизим xaмдa тyзилмaлap вyжyдгa келди.

Maънaвий aœanap ;онун ycтyвopлиги тaъминлaгaн дeмoкpaтик дaвлaт вa фyкapoлик жaмиятини бapпo этишдa ниxoятдa мухим axaмият кacб этaди. Чунки мaмлaкaтдa aмaлгa oшиpилaëтгaн мaънaвий coxaдaги yзгapишлap бу йyнaлишдaги иcлoxoтлapнинг тapкибий киcмидиp. Xaлк мaънaвиятининг юк^лиши, acpлap дaвoмидa яpaтилгaн кaдpиятлapни тиклaш, acpaб-aвaйлaш, кeлaжaккa eткaзиш билaн бoFлик caъй-xapaкaтлap бу бopaдa кaттa axaмиятгa эгa.

Агap хaлкнинг миллий дaвлaтчиликни тиклaш, мycтaкилликни мycтaxкaмлaш вa мaмлaкaт тaнлaб oлгaн тapaккиëт моделини aмaлгa oшиpиш жapaëни кaндaй шapoитдa кечгани xaкидaги яхлит вa жиддий тaxлилий тaдкикoтлap кaмлигини инoбaтгa oлaдигaн бул^к, бу Xapa^^ap cтpaтeгияcининг Хaм илмий, xaм aмaлий жиxaтдaн кaнчaлик ra^a axaмиятгa эгa экaни янaдa я;;ол aëн бyлaди.

Ушбу йyнaлишдaги янгилaнишлap мaxaллий хокимият вa фyкapoлapнинг узини узи бoшкapиш opгaнлapининг фaoлият дoиpacини кeнгaйтиpиш, yлapгa дaвлaт вaкoлaтлapининг биp кисмини бocкичмa-бocкич утгазиб бopиш, нoдaвлaт вa жaмoaт тyзилмaлapининг хУКУКий вa нуфузини oшиpишни кyздa тyтaдигaн '^л; дaвлaт opгaнлapигa эмac, бaлки дaвлaт opгaнлapи хaлкимизгa хизмaт килиши ^pa^' [8, Б. 23.] тaмoйилини caмapaли aмaлгa oшиpиш имконини яpaтди.

Ёшлapни иймон-эъти;одли, aкл-зaкoвaтли, иpoдacи мycтaxкaм, билимли вa доно, уз юpти тapихи, миллий кaдpиятлapи xaмдa буюк aждoдлap кoлдиpгaн илмий вa мaънaвий мepocни куз кopaчиFидaй caклaшгa ypгaтиш oилaдaн, oтa-oнaлap yгитлapидaн бoшлaниб, бaлoFaт ëшигaчa булган дaвp вa yндaн кейинги дaвpлapдa Хaм изчил aмaлгa oшиpилиши лозим. Инсон xaëтининг дacтлaбки дaвpлapидa оддий мacлaxaтлap, caвoл жaвoблap, шaхcий ибpaт вocитacидa aмaлгa oшиpилгaн иш кeйинчaлик мypaккaб у;итиш вa тapбия ycyллapи ëpдaмидa, жyмлaдaн, интepфaoл ycyллap, бpeйнштopминглap вocитacидa aмaлгa oшиpилaди. Дeмaк, Foявий тapбиянинг узлуксизлиги бapчa ишлapнинг изчиллиги, xaëтийлиги, тaълим вa илм билaн yЙFyнлиги, тизимлилиги, шaхcгa йу^лганлиги, миллий мaнфaaтлap ycтyвopлиги, жaмoaнинг тapбиялoвчи poлини кyчaйтиpиш acocидa тaъминлaнaди.

XXI аср авлоди юксак технологиялар ва ахборот коммуникациялари даврида камол топмо;да. Мазмун-мохиятига миллий гоя сингдирилган китобнинг инсон камоли ва интеллектуал салохиятини оширишдаги роли алохида ахамиятга эга. Шу маънода у;ув дастурлари, дарслик ва кулланмаларнинг янги авлодини яратиш ва уларда миллий гоя тамойилларини теран акс эттириш ута мухимдир.

Таълим муассасаларида мафкуравий тарбияни бугунги кун талаблари даражасига кутариш ма;садида ани; тарбиявий натижалари кафолатли лойихалаштирилган "Узлуксиз таълим тизимида укувчи-ёшларни миллий гоя рухида тарбиялаш технологияси"ни ишлаб чи;иш ва амалга ошириш ма;садга мувофикдир. Шунингдек хар бир таълим муассасаси маънавий-маърифий ишлар дастурида "Мафкуравий тарбия" булимини режалаштириш ва амалга оширишда тарбиявий ма;сад ва натижа бирлигига эришиш таъминланади [9, Б. 43.].

Педагогик кадрлар малака ошириш тизимида махсус, янги педагогик технологияларга асосланган, тингловчиларда мафкуравий кураш, информацион хууружлар шароитида тарбиявий ишларни ташкил килишнинг энг янги назарий билим, технологик куникма ва малакаларини шакллантириш зарур.

Миллий мафкура - бутун жамиятнинг, миллий тарбия - болалар богчасидан олий таълимгача булган изчил миллий гоя асосидаги миллий тарбия тизимига таянади.

Миллий юксалиш сари гояси хал; томонидан канчалик тугри, ани; тушуниб олинса, хар ким уз вазифаларини ани;-тини; билиб олса, ижро хам, натижа хам шундай ани;, самарали булади. Шу сабабли бу соха буйича олиб борилаётган тад;и;отларда, уларни ташкил килишда, миллий юксалиш гоясини илмий мохиятини тушунишда илм-фанга, олимлар тажрибасига суянилса ма;садга мувофи; булади. Цайси миллатда фидойи олимлар куп булса, давлат, миллат, хар бир фу;аро уларни ;уллаб-;увватласа, уша миллат юксалади. Шу ма;садда 2020 йил 2 март куни "Илм, маърифат ва ра;амли и;тисодиётни ривожлантириш йили"да амалга оширишга оид Давлат дастури тугрисида"ги Узбекистон Президенти Фармони имзоланди [10,2020].

Давлат дастурида амалга ошириши назарда тутилган бу вазифалар "Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари" деган бош гоя асосида ишлаб чи;илган. Илм-фан, хусусан, ижтимоий-гуманитар фанлар сохасидаги олимлар ушбу жараённинг илмий асосларини, шунингдек жамоатчилликка унинг сиёсий-гоявий ахамиятини кенг таргиб ;илишлари лозим.

XXI асрда илм-фан сохалари ва Интернет билан муло;от ривожланди. Одам нима иш билан шугулланса, нимага интилса, эмприк асосда кечро;, илмга суянса тез ва соз эриша олади. Чунки эмприк тажриба, жуда куп восита, куплаб ва;т сарфлаб ишни оптималлаштириш йули. Илм ор;али эса тезро; натижага эришиш мумкин. Масалан моделлаштириш услуби ор;али. Илм истакларга энг ихчам, оптимал, тез ва соз йулни топиб тез етказиши мумкин. Чунки олам одам универсал ;онуниятлар асосида бунёд булган. Илм-фан яратган методологиялар ор;али олам ва одамнинг "сирларини" очиш имконияти пайдо булади. Бунинг учун хар бир соха узини тад;и; ;иладиган фаннинг хулосаларига изчил амал ;илиши хам керак [11, Б. 45.].

Х,озир дунё ми;ёсида ижтимоий соха (инсон омили иштирок этадиган, жамиятга ;аратилган ишлар)даги ислохотлар суръати ва бу ислохотларга ;уйилаётган амалий талаблар тез ошиб бормо;да. Демак, жамият, инсонни

урганувчи фанлар бу ислохотлардан ореада ;олмаслиги, балки олдинда юриши керак. Ана шунда ижтимоий-гуманитар фанлар жамият, ижтимоий сохдда кечаётган жараёнларни нафа;ат шархлайди, балки такомиллаштириб, моделлаштириб боради. Бу билан ижтимоий-сиёсий, маънавий-маърифий жараёнларни такомиллаштиришга, демак, Миллий тара;;иётга хизмат ;илади.

Бунинг учун Узбекистон ижтимоий-гуманитар фанлари уз объекти -Узбекистон жамияти тарихи, хозири ва келажаги, шунингдек, жахонда кечаётган сиёсий жараёнлар ха;ида объектив билимларга, ;онуниятларга таяниб, "Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари" деган бош гоя - Буюк келажакни моделлаштира олиш зарур. Маълумки масаланинг биринчи ;исми - миллат тарихини холис урганиш муваффа;иятли амалга оширилмо;да. Энди Форобийнинг жамият ха;идаги фикрларига амал ;илган холда жамиятнинг онгли иш-харакатларнинг ;андай ма;садга йуналтирилганини, бу (ахло;, малакаларнинг) ;айси тартибда юзага келиб, ;андай мавжуд булишини урганиш, уларни сафарбар ;илишни илмий таъминлаш долзарб илмий-амалий вазифага айланиши лозим.

Демак, энди ижтимоий-гуманитар фанлар буйича янги илмий-тад;и;от ;илаётган олимлар хам масалага прагматик ёндошишлари лозим. Чунки хар бир фанни дунёга келтирган сабабнинг узи прагматик мохиятга эга. Демак фан-фан учун эмас, тара;;иёт учун хизмат ;илиши, моддий ва маънавий фойда келтириши керак.

Бугунги кунда дунёда глобаллашув жараёнлари кучайиб, тинчлик ва бар;арорликка ;арши янги тахдид ва хатарлар тобора купайиб бормо;да. Бундай мураккаб ва тахликали вазият сохада амалга оширилган ишларни тан;идий бахолаб, унинг фаолиятини замон талаблари асосида такомиллаштиришни та;озо этмо;да.

Хусусан, оила, махалла ва таълим муассасаларида ёшлар тарбияси, худудлар ва махаллаларда уюшмаган ёшлар билан ма;садли гоявий-тарбиявий ишларнинг юзаки тарзда олиб борилаётгани, жиноятчилик, диний экстремизм ва террористик харакатларга адашиб ;ушилиб ;олиш, миллий ;адриятларга эътиборсизлик, эрта турмуш ;уриш, оилавий ажралишлар каби салбий холатларнинг олдини олишга ;аратилган таргибот ишларининг аксарият холларда кутилган натижани бермаётгани бу масалаларга жиддий эътиборни талаб этмо;да.

2017 йил 15 мартда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Умумий урта таълим тугрисидаги низомни тасди;лаш тугрисида"ги 140-сон ;арори ;абул ;илинган [12, 2017]. Низомда умумий урта таълимнинг вазифалари: у;увчиларда миллий хамда умумбашарий ;адриятларни уйгунлаштириш асосида юксак маънавий-ахло;ий фазилатларни тарбиялаш, уз Ватанига ва хал;ига соди; фу;арони шакллантиришдан иборат ;илиб бегиланган.

2017 йил 28 июлда Республикамизда "Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш ва сохани ривожлантиришни янги бос;ичга кутариш тугрисида" Узбекистон Республикаси Президентининг №3160 сонли ;арори [13, 2017] ;абул ;илинди. Бунда маънавий-маърифий сохада олиб борилаётган ишларни янада жонлаштириш ма;садида Республика Маънавият таргибот маркази ва Миллий гоя ва мафкура илмий-амалий маркази бирлаштирилиб, уларнинг негизида Республика Маънавият ва маърифат маркази ;айта ташкил этилди.

[Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

""*"'Cf"' Special Issue - 2, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Мазкур ;арор буйича мамлакатимизда амалга оширилаётган ижтимоий-и;тисодий ислохотлар, ;абул ;илинаётган ;онун хужжатлари, давлат дастурларининг мазмун ва мохиятини ахолининг кенг ;атламларига етказишга ;аратилган таргибот ишларини тизимли ва изчил амалга ошириш, бу борада кенг жамоатчилик, олимлар, мутахассислар, ижодкор зиёлилардан иборат "Маърифат" таргиботчилар жамиятини шакллантириш хамда унинг фаолиятини доимий асосда йулга ;уйиш зарурлиги таъкидланган.

Шунингдек, маънавий-маърифий сохада олиб борилаётган ишларни янада жонлаштириш борасида ;уйидаги вазифалар белгиланган:

- миллий гояни юртимизда яшаётган барча миллат ва элатлар, ижтимоий тоифа вакиллари уртасида кенг таргиб этиш, бунёдкорлик рухини ялпи ижтимоий харакатга айлантириш, эртанги кунга ишонч туйгуларини кучайтириш;

- таргибот-ташви;от ишларида ахолининг худудий, касбий хамда ёш хусусиятларини хисобга олган холда мутаносиб, ма;садли ва мазмунли ёндашувни жорий этиш;

- маънавий-маърифий таргибот ишлари самарадорлигининг илмий асосланган мониторингини таъминлашга ;аратилган социологик тад;и;отлар утказишни мунтазам йулга ;уйиш.

Бугунги кунда таълим тизими сохасида тубдан узгаришлар амалга оширилмо;да. Бу сохада муста;илликдан буён кулга киритилган юту;лар, камчиликлар, муаммолар тахлил ;илиниб, ма;бул режалар белгиланмо;да. Президентимиз Ш.М.Мирзиёев таълим сохасидаги мавжуд муаммолар ва бажарилиши лозим булган вазифаларни куйидагича курсатиб утди: "...умумтаълим мактаблари, лицей ва касб-хунар коллежлари, шунингдек, олий у;ув юртларидаги у;итиш сифати билан боглик;. Замонавий у;ув режа ва услубларини жорий этиш талаб даражасида эмас. Яна бир муаммони хал этиш хам ута мухим хисобланади: бу - педагоглар ва профессор-у;итувчилар таркибининг профессионал даражаси, уларнинг махсус билимларидир. Бу борада таълим олиш, маънавий-маърифий камолот масалалари ва ха;и;ий ;адриятларни шакллантириш жараёнларига фаол кумак берадиган мухитни яратиш зарур" [14, Б. 47.].

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017-йил 6 апрелдаги "Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг Давлат таълим стандартларини тасди;лаш тугрисида"ги 187-сон ;арорида [15, Б. 47.] "Миллий исти;лол гояси: асосий тушунча ва тамойиллар" туркумига кирувчи у;ув фанларини у;итишнинг ма;сад ва вазифалари белгилаб берилди.

Хусусан, "Миллий исти;лол гояси: асосий тушунча ва тамойиллар» туркумига кирувчи фанларни у;итишнинг ма;сади: укувчиларни Ватанга мухаббат ва садо;ат рухида тарбиялаш, укувчилар ;алби ва онгига озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон хаёт гоясининг мохиятини сингдириш, уларнинг маънавий дунёсини бойитиш ва мафкуравий иммунитетини, таянч ва фанга оид компетенцияларни шакллантиришдан иборат.

Таълим тизимида ижтимоий-гуманитар фанларнинг асосий вазифаларидан бири миллий юксалиш гоясини ривожлантиришдир. Бунда асосий эътиборни ;уйидагиларга ;аратиш керак:

Миллий юксалиш гоясини такомиллаштиришнинг самарали йуллари илмий асосланишини таъминлаш; Миллий юксалиш гоясининг миллий, умуминсоний,

фалсафий, диний, ху;у;ий, сиёсий, социологик, психологик, ижтимоий - и;тисодий, маънавий - ахло;ий жихатлари, унинг хал; одатлари, анъаналари ва ;адриятларни шакллантириш хамда бойитишдаги урни ва ахамияти буйича таргибот йуналишларини кучайтириш; Дунёдаги мафкураларнинг уйгунлашиши ва курашиш жараёнларини урганиш, мониторинг утказиш, мафкура сохасида, айни;са, илмий омилни хисобга олган холда, умуминсоний ва минта;авий муаммоларни белгилаш ва уларни хал ;илишга ёрдам бериш; Узбекистон муста;иллиги учун мафкуравий тахдидга ;арши самарали кураш йуллари хусусида илмий асосда тавсиялар ишлаб чи;иш; Ёш авлодни тарбиялаш жараёнларига кучли туртки бериш учун, биринчи навбатда, тегишли ташкилий тузилмалар, болалар - ёшлар бирлашмалари харакатларини яратиш; Ижтимоий институтлар - таълим муассасаларининг вазифаларини тубдан ;айта куриб чи;иш, мактаб, лицей, коллеж, институт фа;ат билимлар ва фан масканигагина эмас, шу билан бирга, чинакам маданий-маърифий марказга айланишига эришиш;

Миллий юксалиш гоясини такомиллаштириш маъносида болалар ва усмирлар учун у;ув-методик, илмий оммабоп ва бадиий адабиётнинг янги туркумини ишлаб чи;иш хамда жорий этишни фоалиятнинг мухим йуналиши деб хисобламо; керак. Мавжуд адабиётларни хар томонлама экспертиза ;илиш асосида хал;нинг бой ижтимоий-маданий ва тарихий тажрибасига унинг прогрессив анъаналари ва урф-одатлари, умуминсоний ;адриятларга асосланган дарсликлар, укув ;улланмалари, бадиий адабиётлар нашр этишга эришиш.

Х,озирги замонда мафкура таргиботи сохасида янги технологияларни тобора такомиллашиб бораётганлигини, ундан турли-хил соглом ва носоглом ма;садларда фойдаланишга уринишлар давом этмо;да. Бу, Узбекистон жамиятини миллий гоя ва маънавий-маърифий ишларнинг самарадорлигини ошириш учун янги технологияларга таяниб иш куришга ундамокда. Уни хисобга олиш мухим гоявий-маънавий масалага айланди. Хамда Узбекистоннинг муста;ил тарра;;иёт йулидан ривожланишида хал ;илувчи ахамият касб этади.

Миллий юксалиш гоясини таргибот технологияларини хаётга тадби; этишда таълим-тарбия сохаси мухим ахамиятга эга. Унинг узига хос жихати шундаки, мавжуд таълим стандартида, фаннинг намунавий у;ув дастури, ишчи у;ув дастурида ани;лаб берилган унинг таргиботи амалга оширилади. Мавзу буйича таянч тушунчаларнинг мазмуни ва мохияти буйича ёшларда билим ва куникмалар хосил ;илинади.

ТАВСИЯЛАР

Миллий гояни ривожлантиришда, кишиларни миллий тикланишдан миллий юксалиш сари ;аратилган бунёдкор ишларга сафарбар ;илишда Фан ва илмий муассасалар мухим урин тутиши лозим.

Узбекистон тара;;иётининг янги бос;ичида "Миллий юксалишдан - миллий юксалиш сари" деган улуг ма;садга эришиш, олдинда турган катта-катта муаммоларни ечиш, муста;илликни химоя ;илиш, миллий ва умумбашарий ;адриятлар уйгунлиги тамойилига амал ;илиб яшашдек мухим вазифаларни ёш авлод узининг му;аддас бурчи деб билиши керак.

Шунингдек, бугунги глобаллашув шароити, инсон онги ва ;алби учун кураш кескин тус олган бир пайтда мафкуравий тарбиянинг замонавий, таъсирчан технологияларини ишлаб чи;иш долзарб вазифа хисобланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида" Фармони. -Тошкент: Узбекистон Республикаси Цонун хужжатлари туплами, 2017-йил, 6-сон.

2. Узбекистонни ривожлантириш стратегияси. Фу;аролик жамияти (Услубий ;улланма) / Масъул мухаррир А.Утамуродов. - Т.: Info Capital Group, 2019. -Б. 48.

3. Алимардонов Т. Х,аракатлар стратегияси - Узбекистон миллий тара;;иётининг янги бос;ичи. «Хал; сузи», 2019-йил 29-январь.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2018 йил 28 декабрь куни Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномаси. "Хал; сузи", 2018 йил 29 декабрь.

5. Миллий гоя ва Узбекистоннинг тара;;иёт стратегияси. Ц.Назаров ва бош;. -Т.: "Узбекистон файласуфлари миллий жамияти", 2019. -Б. 16.

6. Узбекистонни ривожлантириш стратегияси. Фу;аролик жамияти (Услубий ;улланма). А.Утамуродов ва бош;. -Т.: Info Capital Group, 2019. -Б. 32.

7. Миллий гоя ва Узбекистоннинг тара;;иёт стратегияси. Ц.Назаров ва бош;. -Т.: "Узбекистон файласуфлари миллий жамияти", 2019. -Б. 34.

8. Шавкат Мирзиёев. Цонун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш - юрт тара;;иёти ва хал; фаравонлигининг гарови. - Т.: Узбекистон, 2017. -Б. 23.

9. Миллий гоя таргиботи ор;али узбек менталитетида прагматик ва бунёдкорлик фазилатларини шакллантириш жараёнларини оптималлаштириш / М.Цуронов ва бош;.: -Т.: "Турон замин зиё". 2014. -Б. 43.

10. review.uz; 2020.strategy.uz; regulation.gov.uz.

11. Миллий гоя таргиботи ор;али узбек менталитетида прагматик ва бунёдкорлик фазилатларини шакллантириш жараёнларини оптималлаштириш / М.Цуронов ва бош;.: -Тошкент, "Турон замин зиё". 2014. -Б. 45.

12. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 15 мартдаги «Умумий урта таълим тугрисидаги низомни тасди;лаш тугрисида»ги 140-сон ;арори. "Хал; сузи", 2017 йил 16 март.

13. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 28 июлдаги «Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш ва сохани ривожлантиришни янги бос;ичга кутариш тугрисида" №3160 сонли ;арори. "Хал; сузи", 2017 йил 28 июл

14. Мирзиёев Ш. М. Тaн;идий тaхлил, ^тъий тaртиб-интизом вa шaхсий жaвобгaрлик - хaр бир рaхбaр фaолиятининг кундaлик ;оидaси булиши керaк. -Т.: 2017, 47-бет.

15. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017-йил 6 апрелдаги "Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг Давлат таълим стандартларини тасди;лаш тугрисида"ги 187-сон ;арори. "Хал; сузи", 2017-йил 7 апрель.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.