Научная статья на тему 'Основные особенности государственной политики по модернизации начального образования в Узбекистане'

Основные особенности государственной политики по модернизации начального образования в Узбекистане Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
52
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Узбекистан / начальное образование / система образования / интерактивный метод / мультимедиа / реформа / молодое поколение / права детей. / Uzbekistan / primary education / education system / interactive method / multimedia / reform / young generation / children’s rights.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ирода Базарова

В статье анализируются основные аспекты государственной политики по модернизации начального образования в Узбекистане с использованием достоверных источников. А также выявлено, что важные реформы в системе начального образования направлены на гармоничное обучение молодого поколения, обеспечение прав детей, духовное и образовательное развитие детей младшего возраста являются важнейшими приоритетами государственной политики в сфере образования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Main features of the state policy on modernization of primary education in Uzbekistan

The article analyzes the main aspects and features of the state policy on modernization of primary education in Uzbekistan with the help of scientific literature and primary sources. At the same time, it was revealed that the important reforms in the primary education system are aimed at educating the younger generation in a harmonious manner and ensuring children’s rights, spiritual and educational development of young children are the most important priorities of state policy in education.

Текст научной работы на тему «Основные особенности государственной политики по модернизации начального образования в Узбекистане»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Main features of the state policy on modernization of primary education in Uzbekistan

Iroda BAZAROVA1

Andijan State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

Uzbekistan, primary education, education system, interactive method, multimedia, reform,

young generation, children's rights.

The article analyzes the main aspects and features of the state policy on modernization of primary education in Uzbekistan with the help of scientific literature and primary sources. At the same time, it was revealed that the important reforms in the primary education system are aimed at educating the younger generation in a harmonious manner and ensuring children's rights, spiritual and educational development of young children are the most important priorities of state policy in education.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Узбекистонда бошлангич таълимни модернизациялаш борасидаги давлат сиёсатининг асосий жиххатлари

Калит сузлар:

Узбекистон, бошлангич таълим, таълим тизими, интерактив усул, мультимедиа, ислох,от, ёш авлод,

болалар хукук;лари.

АННОТАЦИЯ

Ма;олада Узбекистонда бошлангич таълимни модернизациялаш борасидаги давлат сиёсатининг асосий жихатлари ишончли манбалар ёрдамида тах,лил ;илинган. Шу билан бирга, республика бошлангич таълим тизимидаги амалга оширилган мух,им ислох,отлар бевосита ёш авлодни баркамол рухда тарбиялашга ;аратилгани, бу борада болалар ху;у;ларини таъминлаш, кичик ёшдаги болаларни маънавий-маърифий жих,атдан камол топтириш таълим сохасидаги давлат сиёсатининг энг мух,им устувор вазифалари эканлиги очиб берилган.

1 Lecturer, Andijan State University. Andijan, Uzbekistan.

Основные особенности государственной политики по модернизации начального образования в Узбекистане

АННОТАЦИЯ_

В статье анализируются основные аспекты государственной политики по модернизации начального образования в Узбекистане с использованием достоверных источников. А также выявлено, что важные реформы в системе начального образования направлены на гармоничное обучение молодого поколения, обеспечение прав детей, духовное и образовательное развитие детей младшего возраста являются важнейшими приоритетами государственной политики в сфере образования.

Мустащллик йилларида Узбекистонда таълим сохаси, хусусан, бошлангич таълим тизимини ислох кдлиш ва унинг модернизациясига алохида эътибор каратилди. Республиканинг я;ин утмиш давридаги таълим тизими соби; иттифо; томонидан юритилган яккахукмронликка асосланган мафкуравий сиёсатни узида акс эттириб, унинг салбий жихдтлари узбек хал;ининг миллий ва маънавий ;адриятлари, урф-одатлари ва маданиятига хам таъсир курсатди. Марказлашган маъмурий-буйрукбозлик тизими маданиятнинг таркибий кисми булган мактаб-маориф сохасидаги жараёнларни тулалагича ;амраб олди ва ягона хукмрон партия мафкурасига асосланган таълимда миллий хусусиятлар чеклаб куйилди Соби; иттифо; хокимиятининг республика таълим-тарбия тизимини, хусусан бошлангич таълимни мафкуралаштиришдан кузлаган асосий ма;сади ёш авлодни сохта гоя тамойилларига соди; рухда тарбиялаш ва бу ор;али уз манфаатларига мос келувчи янги авлодни шакллантиришдан иборат эди. Ана шу ма;садни мажбурий тарзда амалга оширилиши натижасида сохта гоялар асосида сугорилган бевосита бошлангич таълимни "ривожлантирилиши"га йуналтирилган куплаб илмий изланишлар [3, 4, 5, 6] яратилди хамда улар катта хажмда нашр этилди. Улар ор;али жамият аъзоларига таълимдаги сохта карашлар ва тамойиллар узвий равишда сингдириб борилди. Натижада, соби; иттифо;нинг советлаштириш сиёсати республикадаги мактабларда миллийлик хусусиятларини аста-секин йуколиб боришига олиб келди.

Истиклол йилларида Узбекистонда таълим тизимини "ислох килиш"давлат сиёсати даражасига кутарилди, республикада миллий анъаналар ва ;адриятларни узида сингдирган ёш авлодни миллий истиклол мафкураси рухида тарбиялашга ;аратилган тизим янгитдан яратилди. Таълим тизими, хусусан бошлангич таълим тизимини ислох ;илиш масаласи меъёрий-хукукий хужжатларда мустахкамлаб куйилди, аввало Узбекистон Республикаси Конституциясининг 41-моддасида хар ким билим олиш хукукига эга, бепул умумий таълим олиш давлат томонидан кафолатланган ва мактаб ишлари давлат назоратида [7. Б. 9] деб мустахкамлаб куйилди.

1992 йил 2 июлда Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг 'Таълим тутрисида"ги конуни кабул килинди [8]. Жумладан, унинг 4-моддасида "Узбекистан Республикасида келиб чик;иши, жинси, тили, ёши, ирки, миллати, эътикоди ва динга муносабати, ижтимоий ахволи, машгулотининг тури, турар жойи, республика худудида канчадан бери яшаётганлигидан катъий назар барчанинг таълим олиши учун тенг хукуклар кафолатланган",деб номланган меъёр киритилди [9. Б. 48]. Истиклол туфайли республика давлат суверенитетини кулга

Ключевые слова:

Узбекистан,

начальное образование, система образования, интерактивный метод, мультимедиа, реформа, молодое поколение, права детей.

киpитилиши, миллий тaълим тизимини мoдepнизaциялamгa к;apaтилгaн дaвлaт cиëcaти биpинчи нaвбaтдa ^нуний aco^a pecпyбликa xan; тaълими тизимини иcлox, щлиш, уни зaмoн тaлaблapи дapaжacигa кyтapиш, жax,oн aндoзaлapигa мocлamтиpилгaн xo^a maкллaнтиpиm, миллий кaдpлap тaйëpлamнинг мyкaммaл тизимини вyжyдгa кeлтиpиmни acocий мaкcaд ;илиб ;уйди. Цoнyндa pecпyбликa тaълим тизими ун бocкичли гypyxlлapгa булинган x,oлдa ифoдaлaниб, унинг бeвocитa иккинчи бocк;ичи умумий тaълимгa бaFиmлaнди. Умумий тaълимдa эca acocaн бoшлaнFич тaълим

вa унинг pивoжи, иcлox,oтлapигa тeгишличa эътибop бepилди. "Узбeкиcтoн Рecпyбликacи ^ълим тyFpиcидa"ги кoнyнигa yзгapтиpиш вa кyшимчaлap киpитиm тyFpиcидa" [10. Б. 175-176]ги 1993 йил 7 мaйдa ^бул щлинган кoнyн тaълимни янaдa тaкoмиллamтиpиm xaмдa бeлгилaнгaн тaмoйиллap acocea yмyмтaълим мaктaблapи фaoлиятини иcлox, щлишга кapaтилди. Maзкyp кoнyн aввaлo Узбeкиcтoннинг тaълим coxacидa, xycycaн бoшлaнFич тaълим тизимидa иcлox,oтлap жapaëнини бomлaб бepди. Крнуннинг янa биp xycycияти "y эжи тузум capкитлapини кypcaтиб бepишгa xизмaт ;илди" [11. Б. 49]. Биpoк;, мaзкyp кoнyн уз вaктидa му^им булишига кapaмaй, тaълим тизимини lyna иcлox, ;илишнинг aмaлий чopa-тaдбиpлapи, тaълим-тapбия xaмдa у;ув жapaëнлapининг тapкибини биp-биpи билaн узвий бсрли^^ин^ aйникca тaълимдaги узлукшзликни тaъминлam мyaммoлapини eчиб бepa oлмaди. Жyмлaдaн, дacтлaб pecпyбликaнинг умумий ypтa тaълимигa эътибop кapaтaдигaн бyлcaк, yмyмтaълим мaктaблapи тapкибaн уч бocк;ичгa булиниб, бomлaнFич тaълим (I-IV cинфлap), acocий (тaянч) мaктaб

(V-IX cинфлap) вa юкopи yp!a мaктaб (X-XI cинфлap)дaн тamкил этилганди [12. Б. 4]. Бу тизимдa тaълим тизими мaзмyнининг изчиллиги, узлукшзлиги, узвийлигини x,иcoбгa oлиm x,oлaтлapи бузилди. Шyнингдeк, умумий ypтa тaълимнинг дaвoмийлик мyддaти ун йилдaн ун б^ йилгa omиpилиmи cyнъий тapздa гачди вa мaжбypий у;ув фaнлapининг гони ншрят дapaжaдa opтиmи xaм илмий жиxaтдaн acocлaнмaди. Бepилгaн мaълyмoтлap acocидa тaxfлил килaдигaн бyлcaк, тaълимни pивoжлaнтиpишгa йyнaлтиpилгaн бу кoнyн yma дaвp ну^ти-нaзapидaн бeлгилaнгaн вaзифaни aдo этди, лeкин pecпyбликaнинг тapaккий этиши билaн зaмoнaвий тaлaблapгa вa жax,oн тaълим тизими cтaндapтлapигa мoc кeлмaй кoлди. Шу caбaбдaн xaм ушбу кoнyн 1997 йил 30 ceнтябpидaн уз кучини йу^тди.

1992-1993 у;ув йилидa Узбeкиcтoн yмyмтaълим мaктaблapи гони 8745 нaфapни тamкил к;илди(yлapнинг 185 нaфapи бomлaнFич мaктaблap x^ccarara тyFpи кeлди), yндa тax,cил oлyвчи yк;yвчилap coни эca 4,6 млн. дaн ибopaт булиб, мaктaблapдaги тaълим acocaн 7 тилдa yзбeк, pyc, ^o; тoжик, кopaкaлпoк;, тypкмaн ßa ^prro тиллapидa aмaлгa omиpилди[13. Б. В].

1995 йилнинг 1 oктябpдaги x^a^a Rypa, pecпyбликa бyйичa 9092 yмyмтaълим мaктaблapидa 4926430 нaфap yк;yвчилap булиб, myлapдaн 81088 тa 1-4 cинфдa 1897694 нaфap бomлaнFич шнф yк;yвчилapи тax,cил oлди [14. Б. 45]. БoшлaнFич cинфлapдa фaoлият oлиб бopгaн 94508 нaфap yкитyвчилapдaн 46831 нaфapи oлий мaълyмoтгa, 42458 нaфapи ypтa-мyxcyc, 942 нaфapи ypтa мaълyмoтлилapни тamкил щлди. Шу билaн б^га, мaзкyp кypcaткичдaн 1976 нaфapи oлий тoифaли, 20522 нaфapи 1-тoифaли yк;итyвчилapдaн ибopaт булди. Taъкидлam ypинлики, Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Xan; тaълими вaзиpлиги тoмoнидaн бomлaнFич cинфлapни янaдa мycтax,кaмлaш ba maкллaнтиpиm мaкcaдидa биp кaтop тaдбиpлap aмaлгa omиpилди [15. Б. 47].

Яpaтилгaн бomлaнFич тaълим кoнцeпцияcигa Rypa pecпyбликa yмyмтaълим мaктaблapи учун бoшлaнFич тaълим фaoлиятининг 2000 йилгaчa булган иcтикбoлли peжacи

ишлаб чикилди, 1995-1996 укув йили бошлангич синф укувчилари учун яратилган дарсликлар ва кулланмалар мазмуни янгиланиб, лотин ёзувида нашр этилди.

Бу даврда республика мактабларининг бошлангич синфларида она тили (укиш, ёзув, узбек тили), рус тили, математика, табииёт, тасвирий санъат, бадиий мехнат, ашула, эски узбек ёзуви, жисмоний тарбия каби фанлар укитилиши йулга куйилди. Бирок, фанларнинг ана шу тарика куплиги мактаб укувчиларини тула маънода билим олишини таъминлай олмади. Ушбу муаммони бартараф этиш максадида тажрибали укитувчилар билан утказилган ижтимоий суровномалар хамда булган сухбатларда республика бошлангич синфларда она тили, математика, бадиий мехнат ва тасвирий санъат, мусика ва жисмоний харакат фанларидан иборат туртта фан укитилиши маъкулланди.

Республика хукумати томонидан 2004 йилда республикадаги умумтаълим мактабларининг холати ва уларнинг моддий техника базаси коникарли даражада эмаслиги, мавжуд 9 минг 700 та умумтаълим мактабининг хар учтадан биттаси укув стандартлари талабларига жавоб бермайдиган мослаштирилган биноларда жойлашгани, 88 та мактаб эса айникса ночор холатда эканлигига ахамият каратилди [16. Б. 34]. Бу эса уз навбатида таълим сохасидаги мавжуд камчилик-ларни ва муаммоларни зудлик билан бартараф килишни талаб килди.

Жумладан, 2004 йил 21 майда Узбекистан Республикаси Президентининг "2004-2009 йилларда мактаб таълимини ривожлантириш давлат умуммиллий дастури турисида"ги Фармони эълон щлинди. Унга кура, жамиятни ислох килиш ва янгилаш жараёнининг энг мухим буини, жамиятдаги демократик узгаришлар хамда республикани жахон хамжамиятига интеграциялашувининг зарурий шарти сифатида таълим сохасини ислох килишга ахамият бериш кераклиги таъкидланди. Шу билан бирга, мазкур Фармонга кура укитувчилар, энг аввало бошлангич синф укитувчиларининг мехнатини рагбатлантириш борасида таркиб топган тизим мактаб таълимида хамон заиф бутин булиб колганлиги, бунда педагогларнинг истеъдоди, касб махорати, уларнинг мехнатига хак тулаш чогида хали хам белгиловчи мезонга айланмаганлиги салбий холат сифатида курсатилди. Бундан ташкари, бир ой муддатда 2004 йилнинг 1 сентябридан бошлаб укитувчилар учун мехнатга хак тулаш ва тариф ставкалари тизимини кайта куриб чикиш юзасидан Вазирлар Махкамасига киритиш, уларда истеъдодли, уз касбига содик, таълим ва тарбия жараёнига катта хисса кушган укитувчилар, биринчи навбатда, бошлангич синфлар укитувчиларини рагбатлантиришнинг самарали механизмини яратиш белгиланди.

2012 йил 12 декабрда Узбекистан Республикаси Биринчи Президентининг 'Чет тилларни урганиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари турисида"ги карорида асосан мактаб ёшидаги болаларга хорижий тиллар, хусусан инглиз тилини ургатишга алохида эътибор каратилди. Унга кура, 2013-2014 укув йилидан бошлаб чет тилларни бошлангич синфларда хафтасига икки соатдан укитиш ва боскичма-боскич тарзда 1-9-синфларда жами 782 соат хажмида ургатилиши Узбекистоннинг жахон хамжамиятига кириш йулида ташлаган мухим кадамларидан бири булди. Шу уринда таъкидлаш мухимки, айнан 2013 йил

1 сентябридан 2045 та синфда 539553 нафар 1-синф укувчиси хорижий тилларни урганишни бошлади [17. Б. 84]. Ана шу сабабли 1-синфларда 3970 меъёр, 5-9-синфларда 24786 меъёр, жами 28756 меъёр хажмида дарс утувчи укитувчиларга кушимча равишда соатлар ажратилди. Юкорида келтириб утилган дастурнинг 'Чет тиллар" деб номланган 6-банди Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 8 майдаги "Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар буйича давлат таълим стандартини тасдиклаш

тугрисида"ги карорига асосан киритилган [18]. Ушбу давлат таълим стандартидаги она тили ва укиш предмети оркали бошлангич синф укувчилари укиш техникаси, матн мазмунини ва узгалар фикрини англаш, диктант ёзиш хамда фикрни ёзма шаклда баён килиш малакаларига эга буладилар.

2013 йилда Биринчи Президентнинг Узбекистан Республикаси Конституцияси кабул килинганлигининг 21 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги маърузасида "Боланинг жисмоний ва психологик ривожланишидаги энг асосий давр - бу бошлангич синф давридир" [19], дея алохида таъкидлаган эди. Айнан шу йили Хал; таълими вазирлиги томонидан оммавий ахборот воситалари ходимлари учун ташкил ;илинган медиатур хам умумтаълим мактабларининг бошлангич синфларида таълим-тарбиянинг холати, олиб борилиши, сохада жорий этилган инновациялар тахдилига багишланди.Таькидлаш жоизки, республика буйича бошлангич синф укувчилари сони 2013 йилда жами 2129389 нафарни ташкил килиб, уларга 111866 нафар педагог сабо; берди. Давлат томонидан мазкур укитувчиларнинг дарсларга ижодий ёндашишини таъминлаш, уларнинг фаолиятига илгор педагогик ва ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий килиш хамда укувчиларнинг дастлабки билим эгаллаш пойдевори мустахдам булиши, барча фанларни узлаштиришга ;изи;ишини ошириш ма;садида зарур чора-тадбирлар ишлаб чи;илди ва улар хаётга татби; этилди. Таъкидлаш жоизки, 2013 йилда таълим-тарбия тизимини янги бос;ичга кутариш ма;садида куплаб тадбирлар амалга оширилди. Мамлакатда 756 та таълим маскани, муси;а ва санъат мактаблари, болалар спорти объектлари янгидан курилди, реконструкция килинди ва капитал таъмирланди. Айнан шу йилдан эътиборан республикада хорижий тилларни укитиш тизимини янада такомиллаштириш дастури доирасида умумтаълим мактабларининг 1-синфидан бошлаб хорижий тилларни чукур урганиш йулга куйилди. Бу эса биринчи навбатда ёшларнинг жахрн илм-фани ва маданияти ютукларини эгаллаши хамда етук кадрлар булиб етишишига кумак бериши шубхдсиздир.

2014 йил 19 февралда Узбекистан Республикаси Президентининг "Сотлом бола йили" давлат дастури тугрисидаги карори кабул килинди[20]. Унда бошлангич таълим сифатини ошириш, замонавий педагогик ва ахборот-коммуникация технологияларини амалиётга кенг жорий этиш мазкур давлат дастурини амалга оширишнинг мухим йуналиши сифатида белгиланди. Хусусан, дастурнинг 71-бандида бошлангич синфларда укитиш сифатини яхшилаш чора-тадбирларини амалга ошириш, шу жумладан, 1-4-синфлар учун шу ёшдаги болаларнинг психологик-физиологик узига хосликларини хисобга олган хдлда, укув дастурлари ва дарсликларни танкидий кайта куриб чикиш, укитиш жараёнига илгор педагогик ва ахборот-коммуникацион технологияларни кенг жорий этиш, ушбу максадда методик кулланмаларни ишлаб чикиш ва нашр этиш, бошлангич синф дарсликлари учун мультимедиа ишланмаларини боскичма-боскич ишлаб чикиш билан бирга, унда укитишнинг уйинли шакллари ва медиатехнологиялардан фойдаланишни кенгайтириш кузда тутилди. Шунингдек, унинг 91-бандида умумтаълим мактабларининг чет тиллар хоналарини, 1-4-синфлар учун - 4193 замонавий ахборот-коммуникация, укув куроллари ва техник жихщлари жамданмаси билан жихрзлаш масаласи, 93-бандида эса бошлангич синф укувчиларига гамхурлик килиш ва уларни куллаб-кувватлаш юзасидан куйидаги тадбирларни амалга оширишга эътибор каратилди Жумладан, 586,9 минг нафар биринчи синф укувчиларига 12 номдаги укув куроллари жамланмаси ва 6,5 та укув дарсликлари такдим этиш, умумтаълим мактабларининг 500 минг нафардан зиёд 2-синф укувчиларига чет тили дарсликларини мультимедиа кулланмалари билан бирга бепул такдим этиш вазифаларини бажаришга урту берилди.

Бошлангич синф укитувчилари учун методик ёрдам максадида турли хил кулланмалар ва дарсликларнинг мультимедиа иловалари чоп этилди. Жумладан, Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университета профессор-укитувчиларидан иборат булган ижодий гурухдар томонидан 2014-2017 йилларга мулжалланган режа асосида 1-синф укитувчилари учун "Саводга ургатиш дарслари", "Она тили", "Укиш", "Математика", "Атрофимиздаги олам" номли методик кулланмалар ва дарсликларнинг мультимедиа иловалари нашр этилди ва бошлангич синфларга етказиб берилди. Шу билан бирга, вазирликнинг расмий сайтига жойлаштирилган, асосан 1, 4-синфларга мулжалланган "Саломатлик дарслари" фанидан ишлаб чи;илган мультимедиали методик тавсиялар хам укитувчиларни дарсларни кизикарли утишига кумак берди.

2015 йили Узбекистонда таълим олган бошлангич синф укувчилари сони 2 млн. дан ортди. Республикадаги 9698 та умумтаълим мактабининг 9566 тасида (132 та айрим фанлар чукур укитилишига ихтисослашган мактаб-интернатларда таълим 5-синфдан) бошлангич таълим олиб борилди. Айни шу пайтда бошлангич таълим мавжуд булган мактабларда жами 1-4-синфлар сони 83 минг 181 тани, жами бошлангич синф укувчилари сони 2 млн. 129 минг 389 тани ташкил килди. Уларга 111 минг 866 та бошлангич синф укитувчилари таълим-тарбия берди [21].

Узбекистон Республикаси Президентининг "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси" [22. Б. 4-6] нинг туртинчи устувор йуналиши 'Ижтимоий сохани ривожлантиришга каратилган булиб, унда таълим ва фан сохасини ривожлантиришга, хусусан, узлуксиз таълим тизимини янада такомиллаштириш, сифатли таълим хизматлари имкониятларини ошириш, мехнат бозорининг замонавий эхтиёжларига мос юкори малакали кадрлар тайёрлаш сиёсатини давом эттириш, таълим муассасаларини куриш, реконструкция килиш ва капитал таъмирлаш, уларни замонавий укув ва лаборатория асбоблари, компьютер техникаси ва укув-методик кулланмалар билан жихозлаш оркали уларнинг моддий-техника базасини мустахкамлаш борасидаги вазифалар белгилаб берилди.

2018 йилнинг 1 мартидан бошлаб умумий урта таълим мактабларининг 1-синфлари хафталик укув давомийлиги 5 кун булган укиш жараёнига утказилди [2 3]. Бундан кузланган асосий максад эса ота-оналарнинг фарзандлари билан оилавий дам олишларига янада купрок имкон яратиш, ота-она ва фарзандлар уртасида мехр-окибатни мустахдамлаш, оилавий анъаналарни шакллантириш, ота-оналарни фарзандлари билан театр, музейларга боришга кулай имконият яратиш эди. Шу билан бирга хафтанинг шанба кунлари таълим муассасаларида кичик ёшдаги укувчиларнинг кизикишларини инобатга олиб, турли фан тугараклари, спорт секциялари, маънавий-маърифий, маданий тадбирлар ташкил этиладиган хамда утказиладиган булди.

2018 йил 14 августдаги "Ёшларни маънавий-ахлокий ва жисмоний баркамол этиб тарбиялаш, уларга таълим-тарбия бериш тизимини сифат жихатидан янги боскичга кутариш чора-тадбирлари тугрисида" [24] ги Президент карорида таълим-тарбия сифатини мазмун жихатидан янги боскичга кутариш, укитувчилик касбининг нуфузини ошириш буйича комплекс чора-тадбирлар дастури тасдикланди. Унга кура, бошлангич ва юкори синф укитувчиларининг маошлари деярли тенглаштирилди, янги йилдан бошлаб мутахассис укитувчиларнинг оширилган ойлик иш хаки микдори 54 фоизга, олий тоифали педагогларники эса

64 фоизга етиши кузда тутилди. Шу билан бирга, умумий урта таълим муассасалари ходимларининг базавий тариф ставкалари 2018 йил 1 сентябрдан бошлангич синф укитувчилар учун 1,1 бараварга, юкори синф укитувчилари учун уртача

1,24 бapaвapгaчa oшиpилди. Бу эca уз нaвбaтидa тaълим-тapбия тизимини янaдa pивoжлaнтиpишгa кapaтилгaн Faмxypликнинг ифoдacи булди.

2018 йил 5 ceнтябpдa кaбyл щлинган "Xan; тaълимини бoшкapиш тизимини тaкoмиллaштиpиш бyйичa к;yшимчa чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa" [1]ги Пpeзидeнт Фapмoнидa pecпyбликaдaги тaълим тизими, xycy^ унинг acocий бугини бoшлaнFич мaктaблapни зaмoнaвийлaштиpиш бopacидa янги yфк;лapни oчиб бepди. Ундa тaълим coxacидaги awanra oшиpилгaн ишлap x,oлaтини тaнкидий тaxlлил ;илиш, xan; тaълими тизими бoшкapyвини тaшкил этиш, дaвлaт умумий yp!a тaълим мyaccacaлapининг фaoлиятини aмaлий жиxaтдaн мyвoфик;лaштиpишни йулга ;уйиш бeлгилaнди. Ушбу Фapмoндa xan; тaълими мyaccacaлapини бoшкapиш тизимини тaкoмиллaштиpиш, мoддий-тexник вa yк;yв-мeтoдик бaзacини мycтax,кaмлaш, нoдaвлaт yмyмтaълим мacкaнлapи тapмoFини янaдa pивoж-лaнтиpиш, "Зaмoнaвий мaктaб" дaвлaт дacтypини тaйёpлaш, ишлaб тypгaн пeнcиoнep yкитyвчилapгa пeнcиялapини тули; мик;дopдa rynam кaби мacaлa-лapнинг ижpo этилиши бeлгилaб ;уйилди. Бyндaн тaшкapи, xyжжaтдa

2019 йилнинг 1 янвapидaн бoшлaб Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Вaзиpлap Max,кaмacи xyзypидaги Taълим cифaтини нaзopaт щлиш дaвлaт инcпeкцияcи тoмoнидaн тyмaнлap вa шaxapлap кecимидa тaнлaш acocидa yмyмтaълим мyaccacaлapи фaoлияти caмapaдopлиги бyйичa pern^OT тузиш, yмyмтaълим мyaccacaлapи xoдимлapи булган пeнcиoнepлapгa, yлapнинг ушбу мyaccacaлapдaги фaoлияти acocий иш жoйи x,иcoблaнгaн тaк;диpдa, пeнcияни тули; мик;дopдa rynam, 2019 йил 1 мapтдaн бoшлaб дaвлaт yмyмтaълим мyaccacaлapигa бoлaлapни Дaвлaт xизмaтлapи мapкaзлapи ёки Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Ягот интepaктив дaвлaт xизмaтлapи пopтaли opкaли кaбyл ;илиш тapтиби бocк;ичмa-бocк;ич жopий этиш йулга к;yйилaдигaн булди.

Шу йил 5 ceнтябpдaги Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг "Xan; тaълими тизимигa бoшкapyвнинг янги тaмoйиллapини жopий этиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa"[25]ги 3931-coнли кapopи илoвacигa acocaн тaълимни мoдepнизaция ;илиш, тaълим cифaтини яxшилaш вa иннoвaциoн тaълим тexнoлoгиялapини жopий этиш мaкcaдидa yк;yвчилapнинг билимлapи дapaжacини бax,oлaш бyйичa xan;apo дacтypлap вa тaдкикoтлapни aмaлгa oшиpиш, яъни PISA (15-16 ёшли yк;yвчилapнинг мaтeмaтикa, у;иш вa тaбиaтшyнocлик caвoдxoнлигини бax,oлaш) yк;yвчилapнинг тaълимдaги ютyк;лapини бax,oлaш бyйичa xan;apo дacтypдa, TIMSS (4 вa 8-cинф yк;yвчилapининг мaтeмaтикa вa тaбиий-илмий caвoдxoнлигини бax,oлaш) мaктaб мaтeмaтик вa тaбиий-илмий тaълим cифaти xan;apo тaдкикoтидa, PIRLS (бoшлaнFич мaктaб yк;yвчилapининг мaтнни у;иш вa тушуниш cифaти дapaжacини бax,oлaш) у;иш вa мaтнни тушуниш cифaти xan;apo тaдк;икoтидa awanra oшиpиш вaзифaлapи бeлгилaнди. Шу билaн биp кaтopдa, 'Ъapкaмoл aвлoд" бoлaлap мapкaзлapининг мoддий-тexник бaзacини яxшилaш бyйичa чopa-тaдбиpлapни aмaлгa oшиpиш, бyндa эca 2019-2025 йиллapдa мapкaзлapни к;ypиш, кaпитaл тaъмиpлaш, peкoнcтpyкция ;илиш, зapyp acбoблap вa aнжoмлap билaн жиx,oзлaш бyйичa мaнзилли pyйxaтлapни тacдик;лaш, тизимли aco^a yк;yвчилap учун caйёxлик тypлapни тaшкил этиш мaкcaдидa xap биp xyay^a 100-150 ypинли "Бoлaлap caйёxлик бaзaлapини" тaшкил ;илиш, "Бapкaмoл aвлoд" бoлaлap мapкaзлapи "тyгapaклapи" мeтoдиcтлapи ba pax,бapлapини кaйтa тaйёpлaш вa мaлaкacини oшиpишни тaшкил этиш чopa-тaдбиpлapини бaжapишгa ypин aжpaтилди.

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиёeвнинг Oлий Maжлиcгa Mypoжaaтнoмacидa pecпyбликaдa aмaлгa oшиpилиши лoзим булган ycтyвop вaзифaлap ичидa илм-фaн, зaмoнaвий вa yзлyкcиз тaълим тизимини янaдa тaкoмиллaштиpишгa мyx,им

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

эътибор каратилиб, таълим сохдсидаги давлат сиёсати узлуксиз таълим тизими принципига асосланиши, яъни таълим богчадан бошланиши ва бутун умр давом этиши лозимлиги таъкидланди. Шунингдек, умумий урта таълим тизимини бугунги кун талаблари асосида ташкил этиш, ёшларни хар томонлама камол топтириш учун барча шарт-шароитларни яратишга ургу берилди [2. Б. 31]. Мурожаатномада хусусий мактаблар ташкил этиш, давлат-хусусий шериклик имкониятларидан кенг фойдаланиш кераклиги алохида эътироф этилди.

Хулоса килиб айтганда, мустакиллик йилларида республика бошлангич таълим тизимида трансформацион жараёнлар ва мухим ислохотлар амалга оширилди. Аввало, фукароларнинг хукуклари ва конуний манфаатларини конун доирасида химоя кдлиш, хусусан, шахс хукукининг ажралмас таркибий кисми хисобланган болалар хукукдарини таъминлаш давлат сиёсатининг устувор вазифаларидан саналиб, асосан кичик ёшдаги болаларни маънавий-маърифий жихщдан камол тортиришга, замонавий билимлар билан куроллантиришга алохида эътибор каратилди. Узбекистонда таълим сохдсида амалга оширилган ислохотлар, бугунги кунда юртимиз ёшларининг хар сохддаги эришаётган ютукларида намоён булмокда. Зеро, улар орасида Зулфия мукофоти совриндорлари, юртимиз байротини дунё майдонларида баланд кутараётган спортчилар, узларининг инновацион ихтиролари билан юрт равнакига хисса кушаётган тадбиркор ва ишбилармон ёшлар сафининг ортиб бораётганлиги фикримизнинг ёркин далилидир. Шубхдсиз, бошлангич таълим модернизациясига йуналтирилган давлат сиёсати асосан республикада таълим ва тарбиянинг инсонпарварлиги хамда эркинлиги, таълим тизимининг узлуксизлиги ва изчиллиги, давлат таълим тизимининг илмийлиги ва дунёвийлиги, таълимда умуминсоний ва миллий-маданий кадриятларнинг устуворлиги, шунингдек, давлат таълим стандартлари доирасида барчанинг таълим олиши учун имконият яратилганлиги асносида амалга оширилди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон укитувчи ва мураббийларига // "Халкк сузи", 2018 йил 29 сентябрь.

2. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. - Тошкент: "Узбекистон" НМИУ, 2019. - Б. 64.

3. Кадыров И.К. Очерки развития общеобразовательной школы Советского Узбекистана.-Ташкент: Укитувчи, 1974. - С. 212.

4. Цодиров И.К. Узбекистон умумтаълим мактабларининг ривожлантириш тарихи (1917-1975). - Тошкент: Укитувчи, 1979. - Б.198.

5. Мавлянова Р. Опыт перестройки начального образования в Узбекистане. -Ташкент: Ук;итувчи,1983. - С. 169.

6. Мавлянова Р. Развитие начального образования в Узбекистане. - Ташкент: Фан, 1985. - С. 146.

7. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. - Тошкент: Узбекистон, 2018. - Б. 80.

8. Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг ахборотномаси. - Тошкент: Адолат, 1992. - № 9. - Б. 45-58.

9. Узбекистоннинг янги конунлари. - Тошкент: Адолат, 1993. - № 6. - Б. 48-51.

10. Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг ахборотномаси. - Тошкент: Адолат, 1993. - № 6. - Б. 175-176.

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

11. Узбекистоннинг янги ;онунлари. - Тошкент: Адолат, 1993. - № 6. - Б. 49-52.

12. Узбекистон Миллий архиви (бундан кейин - Уз МА), М.26-жамгарма, 1-руйхат, 140-йигма жилд, 4-вара;.

13. Уз МА, М.26-жамгарма, 1-руйхат, 141-йигма жилд, 8-вара;.

14. Уз МА, М.26-жамгарма, 2-руйхат, 143-йигма жилд, 45-вара;.

15. Уз МА, М.26-жамгарма, 2-руйхат, 144-йигма жилд, 47-вара;.

16. Каримов И.А. Эришган марраларимизни мустахкамлаб, ислохотлар йулидан изчил бориш-асосий вазифамиз. - Тошкент: Узбекистон, 2004. - Б. 340.

17. Амалга ошираётган ислохотларимизни янада чу;урлаштириш ва фу;аролик жамияти ;уриш - ёруг келажагимизнинг асосий омилидир. Биринчи Президент Ислом Каримовнинг Узбекистон Республикаси Конституциясининг 21 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги маърузасини урганиш буйича у;ув-услубий ;улланма. - Тошкент: У;итувчи, 2014. - Б. 182.

18. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 8 майдаги 124-сонли "Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар буйича давлат таълим стандартини тасди;лаш тугрисида"ги ;арори // Узбекистон Республикаси ;онун хужжатлари туплами. - Тошкент: Адолат, 2013. - № 20. 251-модда.

19. Файзиев О. Бошлангич таълим: илгор услублар ва янгича ёндашув // http://xs.uz/index.php/homepage/fan-va-ta'lim/item/4389.

20. Узбекистон Республикаси ;онун хужжатлари туплами. - Тошкент: Адолат, 2017.-№2.-25-модда.

21. https: //daryo.uz/k/2015/04/30/o'zbekistonda-ta'lim.

22. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида. Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги. - Тошкент: Адолат, 2018. - Б. 112.

23. Жонихонов М. Бошлангич синфлар хафтасига беш кун у;ийди // "Хал; сузи", 2018 йил 20 февраль.

24. Цонун хужжатлари маълумотлари миллий базаси / 15.08.2018 й., 07/18/3907/1706-сон.

25. https://lex.uz/docs/3893416?0NDATE=06.09.2018%2000#3894955.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.