Научная статья на тему 'ИБТИДОИЙ ПАНТОМИМАЛАР: ЎЙИНЛАР ВА СЮЖЕТЛАР'

ИБТИДОИЙ ПАНТОМИМАЛАР: ЎЙИНЛАР ВА СЮЖЕТЛАР Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
96
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
рақс / пантомима / мим / ўйин / театр / хатти-ҳаракат / маросим / ибтидо / сюжет

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Сардор Шухратжонович Маннонов, Фазлиева Зебо Камарбековна

Ушбу мақола театр санъати шаклланишининг илк босқичлари, унинг тарихий илдизлари ва ов маросимлари, диний марсимлар ва ўша даврларда юзага келган турли рақслар, ўйинлар ва пантомималарни таҳлил қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИБТИДОИЙ ПАНТОМИМАЛАР: ЎЙИНЛАР ВА СЮЖЕТЛАР»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 2 / September 2021 ISSN 2181-063X

HETH^OHH nAHTOMHMA^AP: YHHHtfAP BA CM^EmAP

Сардор Шухратжонович Маннонов Фазлиева Зебо Камарбековна Узбекистан давлат санъат ва маданият институти

Аннотация: Ушбу макола театр санъати шаклланишининг илк боскичлари, унинг тарихий илдизлари ва ов маросимлари, диний марсимлар ва уша даврларда юзага келган турли ракслар, уйинлар ва пантомималарни тахлил килади.

Калит сузлар: ракс, пантомима, мим, уйин, театр, хатти-харакат, маросим, ибтидо, сюжет

PRIMARY PANTOMIMES: GAMES AND STORIES

Sardor Shukhratjonovich Mannonov Fazlieva Zebo Kamarbekovna Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article analyzes the early stages of the formation of theatrical art, its historical roots and hunting ceremonies, religious rites and various dances, games and pantomimes that occurred in those times.

Keywords: dance, pantomime, mime, play, theater, action, ceremony, beginning,

plot

Тарихдан бизга маълумки, кадимги ибтидоий даврда хали нутк шаклланмаган бир пайтда табиатда руй бериши мумкин булган жараёнларни мимика, кул харакатлари, имо-ишора ва ухшатиш оркали мулокотни юзага келтирганлар. "Пантомима - инсоният бадиий ижодининг энг кадимий шаклларидан бири. Пантомима элементлари ибтидоий одамларнинг уйинлари таркибида ва диний маросимларида акс этган. Бунда улар хайвонларга таклид килишган ёки турли кахрамонлари обрзларини, тасаввурларидаги Худолар ёки шайтонларнинг хатти-харакатлари имо-ишора, ракслар оркали ифодалашган." [1.18-19]

Пантомиманинг сарчашмалари ибтидоий даврлардан бошланган: табиат ходисаларини акс эттириш, ибтидоий одамларнинг уша даврга оид маросимлари, ов жараёни билан боглик купчилик булиб ижро этиладиган маросимлар -буларнинг хаммаси пантомималардан келиб чиккан.

Демакки, ижрочилар уша пайтларда хам буюмсиз, тана ифодаси оркали маълум бир маънони ангатувчи харакатлар ва имо-ишоралардан

фойдаланганлар. Узлари билмаган холда тасаввурдаги буюмлар ва холатлар(олов, табиат ходисалари ва хоказо)ни тасвирлаганлар. Хаётдаги барча санъат турлари инсонларнинг унга тугиладиган эхтиёжларидан келиб чикиб пайдо булган, десак янглишмаймиз. Зеро театрнинг, умуман харакат театрининг ва пантомиманинг пайдо булиши хам ибтидоий давр одамларининг унга булган эхтиёжи туфали пайдо була бошлайди. Маълумки уша даврларда инсоният озукани овлар натижасида кулга киритган. "Ов унумли булиши учун одамлар турли диний эътикодлардан, турли усул ва хийлалардан фойдаланишган. Чунончи, ибтидоий одамлар ов вактида хар хил ёввойи хайвон ва кушларнинг терисига никобланиб, шу йул билан ёввойи хайвонларни хуркитиб юбормай, осонгина уларга якинлашар ва кулга туширар эдилар. Шундай килиб, одамнинг бошка киёфага киришининг дастлабки формалари тугила бошлайди. [2.22] Юкоридаги фикрнинг тугрилигига далил сифатида А.Румнеевнинг "Пантомима ва унинг имкниятлари" китобидан шунга ухшаш мисол келтирмокчимиз: -"Биринчи пантомима белгилари асосий машгулоти кийим ва емиш учун ов киладиган халкларда учратилган. Овчи никобланган, хайвон киликларига таклид килган холда унга унумли ов булиши учун етарли масофага якинлашган. Турли худудлардаги ибтидоий одамлар ов килиш максадида охулар, айик ва буридан туякушгача, кенгуру, горилла ва антилопаларгача хар турдаги хавонларга таклид килганлар. Бунга нафакат коятошларга чизилган расмлар, балки Палеолит давридан бизнинг замонимизга кадар Африка ва Осиёнинг бир неча халклари бугунга кадар бу услубни куллаб келишгани исбот була олади. Хайвонлар кадами ва сакрашларига таклидлар, ва хайвонларнинг узига айнан таклидар ибтидоий одамларнинг пантомиманинг энг асосий хусусиятларидан булган -пластик ифодавийлик ва бадннинг турли шаклларга кириши билан уз-узидан шугилланганликларини ангатади." [1.20]

Хайвон тудасига якинлашиш учун ибтидоий одамга хайвон ёки кушларга айнан таклид килиш, бунинг учун эса уларнинг узига хос хусусиятларини, юриш-туришларини, утлашларини, бир-бири билан олишишларини, хуркиб кочишларини хатто товушларини хам урганишга тугри келарди. Нихоят хайвонларни ов килиш шарт-шароити одамларни чаккон ва абжир, жасур ва толикмас булишини, бунинг учун доим тинимсиз машк олиб боришни талаб киган. Буларнинг хаммаси уз навбатида ибтидоий одамда жисмоний ритмик харакатнинг, хайвонлар феъли ёки табиат ходисаларига таклид килувчи пантомима харакатлари, кахрамонлик раксларининг тугилишига олиб келган.

Пантомиманинг мураккаб турлари жуда куплаб ибтидоий одамларнинг диний маросимлари, эътикодлари асоси билан богликдир. Уша кабила ва уруг кандайдир хайвон - тотем(маълум бир хайвон)га сигиниш ва унга курбонликлар келтиришган. Уша даврда актёрлар бир неча хайвонлар ролларини ижро

этгaнgap. ByHgaH H^pogap xaHBoHgapHH HgoxHHgamTHpum Ba yHra TonHHHm, gHHHH MaB3ynapHH Ba Typgu yHHHgapHH H^ogagaraH. KyngaS yHHHgap Ba MapocHMgapga hhcoh xaHBoHra eKH Kymra aftgaHHmu opKagu naHToMHMaHHHr KyngaS H^oga BocuTagapu ro3ara KegraH. HSTHgouft gaBpgapgaH to 19-acpra Kagap AgeyTgapga KymgapHH TaKuS KuguS yHH yggupaguraH yHHHgap caKgaHuS KograH. Yrn6y yHHHnap acpgaH-acpra Metpoc SyguS, cro^eTgapu caKgaHuS Kogumra эpнmнgгaн. "YftHHra MyBo^HK aBBagura y y3HHHHr oBgaru oMagugaH KyBoHraH, KeHHH, Hupoftgu KymHH axmu KypuS Kogagu Ba yggupraHHgaH a^cycgaHagu. EyHgaH cyHr Kym - Hupoftgu kh3 Kue^acuga Tupugagu. Cy3CH3 gpaMa ygapHHHr 6hp-6hphhh SaFpura 6ocHmH SugaH TyraftgH." [1.20]

HSTHgouft ogaMnapHHHr narnoMHMa SugaH myFHggaHumgapura ca6a6 ^aKarruHa ob eKH gHHHH MapocHMgap SygMaraH. ^aSuga Ba ougaHHHr Sapna HupuK pacM-pycMnapH 6Hp Hena (^aKropgapra: Ta6HaT SugaH, (Saxopga pyft 6epagHraH Kena Ba KyHgy3HHHr TeHr KyHguguru, KypFoKHHgHK Ba eMFHp) HHcoHHHHr umgaS HHKapHm ^aoguaTH (^aHrga FagaSa Ko3oHHm eKH MaFgySuaTra ympam), MaHcySgHKKa (TyFHgum, ^hhchh SagoFarra eTHmraHguK, hhkox,, ygHM KaSugap) SugaH 6ofhhk SygraH. YgraHgapHH эxтнpoм Kugum, geapgu Sapna uSTHgoHH xagKgapHHHr TapKH6Hra TonHHHm xapaKTepHHH oguS Keggu. ^hh x,aM acguga ucgoM MoxuaTHra Kypa ygraHgapra TonHHumgaH SomgaHraH. By epga hhmhh Ba gHHHH Sup ^HKpnunHKHH Ky3aTHmHMH3 MyMKHH. Hhmhh Kapamgapra Kypa, roKopuga aHTuS yTraHHMH3geK, ygraHgapra эxтнpoм KHgum - uSTHgoHH xagKgapHH yHra TonHHHmura oguS Keggu. HcgoM gHHH x,aM 6yHra ryBoxguK SepuS, uSguc Sat3H ogaMgapra ygapHHHr KaSugacugaru oSpy^tTuSopra эгa, Sapna ynyH ypHaK SygaguraH ogaMgapHHHr aBBagura xaHKaggapHHH acamHH ypraragu. Bhphhhh SocKH^ga, ygapHHHr homhhh "aSagHHgamTHpHm" ynyHruHa ygraH ogaMgapHHHr xaHKaggapu aparugagH. XaHKaggapHH aparraH ogaMgap yguS KeTraHHgaH cyHr uSguc yHgaH KeHHHru ogaMgapHH xaM ^HTHara SomgaS, crogapgaH aBBag ymSy SyTgapra oTa-SoSogapaHru3 cuFHHHmraH geHgu. ffly TapHKa SyTra TonHHHm yp$ Sygagu. Ygap oTa-SoSogapu ypTacuga y3ura xpc Kynu SunaH, эзгy umnapu SunaH, ynyFBopnHK Ba onHH^aHoSnHK, xaMga ogaMnapra FaMxypnuru SunaH a^panuS TypraHnapHH KaxpaMoHnapra a^paTHmraH. Ynap ynraHgaH cyHr xaM Su3ra xomhhhhk kh^hS Typagu geraH TymyHna SunaH yHra cHFHHramap.

Typnu yfiHHnap Ba xapaKaTnapgaH TamKHn TonaH naHToMHManap Ba xygonapra TonHHHmHH aKc эттнpyвнн cro^eTnap cro®;eTnap aHHHKca xHHgy xanKgapuga caKgaHuS KograH. Karra-KarTa rypyxgap Maxcyc paKcgapHH HHHxpoH paBHmga yHaraHgap. Epra MyK Tymum, ro3 TySaH epra HHKHgum Ba KyggapHH ocMoHra KyTapuS apaTyBHHra ugTH^ogap Kugum KaSu xapaKaTgap SyTyH KaSuga ToMoHHgaH H^po этнgгaн. KypSoHguKgapHH KarTa cyB xaB3agapura TamgaS yHHHr KaSyg

килишини кутганлар. Мана у каби вокеалар маросимлар бошланмасидан аввал махсус ижрочилар томонидан халкка курсатилган.

Халклардаги дехкончилик билан шугилланадиган одамларнинг орасида кенг таркалган топиниш бу - улдирадиган ва тирилтирадиган, хар хил номлар билан номланган, йил вактларининг алмашиши рамзи булиб хизмат килган, табиатни кишда куритадиган ва бахорда тирилтирадиган - Худога булган. Ибтидоий одамлар фаслларнинг алмашинувида борликни бошкарувчи илохий куч борлигига каттик эътикод киладилар. Табиат ходисалари: момокалдирок, олов чикиши сел ва тошкин кабилар хам яратувчи томонидан келаётган офатларлигини англаб, уларни даф килишини суровчи турли ракслар, маънодор харакатлар, сигинишни англатувчи хатти-харакатлар юзага кела бошлайди. Бундан аён буладики, ибтидоий жамият даврида одамлар турли хайвонлар, табиат ходисалари ва рухларнинг типларини яратиб, уларга топиниб келганлар. Бу топиниш маросимлари театрлаштирилган куринишларда ифодаланган. Юзларига никоблар кийилган, кора ва кизил ранглар билан буялган кишилар узларини турли пантомимик ракслари оркали вокеа яъни ов жараёнини, хурсандчилик маросимларини нишонлашган.

Вактлар утиши билан Худолар ва унга сигинишнинг усуллари хам купайиб боради. Энди одамлар бир неча куролларни узлаштирган ва ов олди тайёргарликларининг, Худоларга топинишнинг, куш ва хайвонларга таклиднинг маълум бир сюжетлари авлоддан-авлодга утиб келади. Одамлар узларидан катта ёшлилардан курган харакатлар куш ва хайвонларнинг ролларини кабилаларнинг маълум бир йигилишларида ижро этиб туришади. Узларидан катталар ижро этган образларга ухшатишга унга таклид килишга уринишлар булган. Зероки, "ухшатиш - гармония ва ритм сингари кадимданок одамларнинг табиатига хос хусусиятдир, одамлар кадимданок табиатан ухшатига кобилиятлидирларки, улар буни оз-оздан тараккий эттириб бориб, бадиха шеърлар (импиривизация)дан хакикий поэзияни юзага келтирганлар" -деб ёзади Аристотел [1.12]

М.Рахмоновнинг "Узбек театри: кадимий замонлардан XVIII асрга кадар" китобида эса Авесто таълимотлари буйича "табиатдаги ва инсонлар жамиятидаги ходисаларнинг хаммаси бир-бирига тескари ва икки яратувчининг курашидан келиб чикади. Бу яратувчиларнинг бири Ахура Мазда булиб, у ёруглик, ободонлик, фаровонлик, саломатлик, тинчлик ва бошка яхшиликларни яратган худодир. Иккинчиси Ахриман (Агра Маню) эса Ахура Мазда яратган барча яхшиликларга карши курашади. Охир-окибат яхшилик ёмонлик устидан галаба козониб, коронгулик ёругликка енгилиши билан тамом булади... Шу жихатдан "Авесто" маросимларни ижро этиш шакллари театр санъати спецификациясига якин булиб, ибодатхона ёки махсус майдонларда театрлаштирилган услубда унинг дуо ва байтлари жушкин мусика, кушик,

пантомим ракс билан хамоханг олиб борилар, мифологик сюжетлар ижро этилар, коинотнинг алохида-алохида ходисаларига мутасаддий булган Митра, Анахит, Хумо, Жамшид, Миррих каби турли мифологик типларнинг кахрамонликлари махсус ижрочилар томонидан уйнаб курсатилар эди"[2.40]

Юкорида айтилган "махсус ижрочилар" сузига этибор берсак бу билан муайян шугилланувчи одамлар булганини англаш кийин эмас. Алохида тайёргарликка эга булган "махсус ижрочилар" (бугунги кундаги актёрлар) демакки бунинг учун тайёргарлик хам куришган. Барчаси маълум бир боскични босиб утишган. Буни нафакат Урта Осиё балки Европа тарихчи олимлари хам таъкидлашган ва юкоридаги фикрларни илгари суришган.

"Авесто маросимларида диний акидаларни, мураккаб кушик ва хорларни пантомим ракс билан ижро этилиши, унда мифологик кахрамонлар образларини яратилиши "Авесто"нинг кушик ва хор текстини билган ва гояларини катта махорат билан тасвирлаб бера оладиган махсус ижрочиларни талаб килар эди." 1

Албатта бундай томошалар хис-хаяжон, катта жестлар, маънодор харакатларга курилганлиги табиий. Илохий жанрдаги томошаларда уйнаш, Худоларга топиниш, сиигинишни англатувчи харакатлар ижрочилардан катта калб ва таъсирчан ифодавий харакатларни талаб этган. Бундай томошаларда "курук ва таъсирсиз" харакатларга урин булмагани холда, хали режиссюра ва харакатларни мухокама килувчи мутахассислар булмаганлиги инобатга олинса, бунда, уша давр репертуарлари табиий равишда хаётий драматургиялардан, ижрочиларнинг калбларидан чиккан пантомимик ва ракс элементларига курилган хатти-харакатларидан иборат булганини англаш мумкин.

Юртимизда хам жуда куплаб топилган тарихий ёдгорликларда эчки ва турли хил хайвонлар никобларини кийган одамларнинг горлар ва тошларга туширилган суратлари топилган. Бу эса юкоридаги фикрлар тугри эканлигини англатади. Никобланган, ов килаётган ва хайвон киёфасга кирган ибтидоий жамият кишиларининг шикор маросимларнии акс эттирувчи суратлар ва битикларни дунёнинг деярли жуда куп тарихий шахарларидан топишган. Хакикатдан хам хали ер багрида канчадан-канча тарихий белгилар: театрлар, актёрлар, урф-одат ва анъаналар, никоблар-у суратлар ётибди. Пантомима нафакат мана шу тарзда тугилди балки вакт утгани сайин секин аста ривожланиб борди.

Хулоса килиб айтганда ибтидоий пантомималар купинча таклид асосига курилган, сюжетлари асосан бир-бирига ухшаш: ов маросимлари, тасаввурларидаги худолар ва бутларга топиниш, хайвонлар харакатини узлаштириш ва уларга айнан таклид килиш: овозлари, характери ва барча хатти-

1 K.F.Seldner. Avesta. Litteratur strassburg. 1896-1904

харакатларидан иборат булган. Мана шу каби барча маросимлар, расм-русм, урф-одат ва томошаларда пантомима ва ракс жуда катта урин эгаллаган. Бунда пантомима ва уйинлар кушик, мусика, суз ва бир неча диалоглар билан бирга кушилиб, баъзан катта ёки кичик, баъзан алохида сахналардан ташкил топган.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Аристотель "Поэтика". 'Тафур Гулом" нашр. Т.: 1980-й.

2. М.Рахмонов. "Узбек театри: кадимий замонлардан XVIII асрга кадар" -Т.: "Фан" 1975-й.

3. Апулей. Апология. Метаморфозы. Флориды. Москва. 1969-й

4. Рудольф Евгеньевич Славский - "Искусство пантомимы". М."Искусство". 1962-й.

5. Эдуард Розинский. Безмолвное искусство. Ленинград. «Искусство» 1975-

й.

6. А. Румнев. Пантомима и ее возможности. «Знание». М:, 1966-й.

7. А. Авдеева. Происхождение театра. М. 1959-й.

8. K.F.Seldner. Avesta. Litteratur strassburg. 1896-1904-й.

9. Фазлиева, З. К. (2020). УЗБЕК СА^НА РА^СИ ВА УНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЙУЛЛАРИ. Oriental Art and Culture, (III).

10. Kamarbekovna, F. Z. (2021). THE PLACE OF THE MAQOM GENRE IN THE ART OF UZBEK NATIONAL DANCE. International Engineering Journal For Research & Development, 6(ICDSIIL), 3-3.

11. Kamarbekovna, F. Z. (2021). THE ROLE OF THE COMPOSER IN THE ART OF CHOREOGRAPHY. International Engineering Journal For Research & Development, 6(ICDSIIL), 2-2.

12. Азатова, Ф. М., & Фазлиева, З. К. (2021). "МУНОЖОТ" АСРЛАРГА ТАТИГУЛИК РА^С АСАРИ. Oriental Art and Culture, (6).

13. Фазлиева, З. К., & Абрайкулова, Н. Э. (2018). ТВОРЧЕСТВО МАРИУСА ПЕТИПА. Мировая наука, (12), 439-441.

14. Фазлиева, З. К. (2018). ВЗАИМОСВЯЗЬ ТЕОРИИ И ПРАКТИКИ В ПРОЦЕСЕ ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА" МЕТОДИКА ИЗУЧЕНИЯ УЗБЕКСКОГО ТАНЦА". Теория и практика современной науки, (4), 534-537.

15. Kamarbekovna, F. Z. (2020). UZBEK STAGE DANCE AND ITS WAY OF DEVELOPMENT. International Engineering Journal For Research & Development, 5(4), 4-4.

16. Erkinovna, A. N., & Kamarbekovna, F. Z. (2020). The role of dance in the opening of the idea of the performance and in the art of cinema. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 158-162.

17. FAZLIEVA, Z. (2015). Types of Interlanguage Phraseologycal Correspondence (Based on English and Turkish Languages). Canadian Center of Science and Education.

18. qizi Yangiboyeva, S. F., & Fazliyeva, Z. K. (2021). O'ZBEK MILLIY RAQS SAN'ATIDA MAQOM JANRINING O'RNI. Oriental Art and Culture, 2(1), 32-35.

19. Tavakulovna, M. D., & Kamarbekovna, F. Z. (2021). THE ROLE OF PHYSICAL CULTURE IN PROFESSIONAL APPLIED TRAINING IN THE UNIVERSITIES OF ARTS AND CULTURE. International Engineering Journal For Research & Development, 6(1), 6-6.

20. qizi Raxmatova, S. R. (2021). BALETMEYSTERLIK SAN'ATIDA KOMPOZITORNING O'RNI Oriental Art and Culture, 2(1), 29-31.

21. qizi Yangiboyeva, S. F., & Fazliyeva, Z. K. (2021). O'ZBEK MILLIY RAQS SAN'ATIDA MAQOM JANRINING O'RNI Oriental Art and Culture, 2(1), 32-35.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.