Научная статья на тему 'ИБН СИНОНИНГ МУСИҚА ИЛМИГА БАҒИШЛАНГАН АСАРЛАРИ'

ИБН СИНОНИНГ МУСИҚА ИЛМИГА БАҒИШЛАНГАН АСАРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
170
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
мусиқа / “Шифо” / “Донишнома / мақом / бўъд / жинс / куй / чолғу

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Орол Абдуманнонович Сафаров

Жахон илм фани ва тараққиётини буюк олимларимиз, даҳоларимиз, уларнинг илмий рисолалари, изланишларисиз тасаввур эта олмаймиз. Ибн Зайла, Абдураҳмон Жомий, Ибн Сино, Кавкабий, Дарвеш Али Чангий ва бошқа кўплаб олимларимиз нафақат турли соҳалар, балки айнан мусиқа соҳасининг ҳам ривожига улкан ҳиссаларини қўшганлар. Булар қаторида Абу Али ибн Синонинг мусиқа ривожига қўшган ҳиссаси, бу соҳада олиб борган изланишлари алоҳида эътиборга лойиқ. Айни мақолада ибн Синонинг мусиқа борасидаги илмий қарашлари ва рисолалари ҳақида маълумот берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИБН СИНОНИНГ МУСИҚА ИЛМИГА БАҒИШЛАНГАН АСАРЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 3 / September 2022

ИБН СИНОНИНГ МУСЩА ИЛМИГА БАГИШЛАНГАН АСАРЛАРИ

Орол Абдуманнонович Сафаров Узбекистан давлат санъат ва маданият институти

Аннотация: Жахон илм фани ва тараккиётини буюк олимларимиз, дахоларимиз, уларнинг илмий рисолалари, изланишларисиз тасаввур эта олмаймиз. Ибн Зайла, Абдурахмон Жомий, Ибн Сино, Кавкабий, Дарвеш Али Чангий ва бошка куплаб олимларимиз нафакат турли сохалар, балки айнан мусика сохасининг хам ривожига улкан хиссаларини кушганлар. Булар каторида Абу Али ибн Синонинг мусика ривожига кушган хиссаси, бу сохада олиб борган изланишлари алохида эътиборга лойик. Айни маколада ибн Синонинг мусика борасидаги илмий карашлари ва рисолалари хакида маълумот берилади.

Калит сузлар: мусика, "Шифо", "Донишнома, маком, буъд, жинс, куй, чолгу.

THE WORKS OF IBN SINA DEVOTED TO MUSICAL SCIENCE

Oral Abdumannapovich Safarov Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: We cannot imagine the science and development of the world without great scientists, geniuses, their scientific treatises and research. Ibn Zayla, Abdurahman Jami, Ibn Sina, Kawkabi, Darwesh Ali Changi and many other scholars have made a great contribution to the development of not only various fields, but also the musical sphere. Among them, the contribution of Abu Ali ibn Sina to the development of music and his research in this field deserves special attention. This article provides information about Ibn Sina's scientific views and treatises on music.

Keywords: music, "Shifo", "Donishnoma", makom, bud, zhins, melody, instrument.

Донишманд, дохий ва башариятнинг аклу заковати саналган Ибн Сино дунё илмининг ривожланишига узининг алохида хиссасини кушган олимлардан бири саналади. Унинг турли сохаларга атаб ёзилган асарларининг сони 450 дан ортик дейилади, аммо бизгача етиб келганлари 242 та. Уни биз асосан тиб илмининг султони сифатида таниймиз, оламга Авицена номи билан машхурлигини хам биламиз. Мусика илмида хам Ибн Сино Абу Наср Фаробийдан кейин янги даврга асос солган буюк мусикашунос аллома саналади.

Абу Али Ибн Сино муси;а илмини ёшлигидано; пухта эгаллаган, унинг таржимаи холида ёзилишича, ёшлигида риёзиёт яъни математика ва унинг таркибидаги фанларни пухта узлаштирган. Маълумки, муси;а илми хам математиканинг таркибий ;исми булган. Ибн Сино буюк математик ва муси;ашунослар Афлотун ва Эвклитларнинг асарлари билан таниш булган. У муси;ага оид бир ;анча асарларни ёзган булиб, шулардан бири энг катта ва тули; илмий ;омусий асари булмиш "Шифо китоби"нинг муси;ага багишланган "Муси;а илми туплами" ;исми алохида эътирофга сазовор1. У Ибн Синонинг муси;ага оид асарлари орасида хар томонлама тули; саналади. "Шифо" - илмий энциклопедик асарининг юздан орти; ;улёзма нусхалари мавжуд булиб, улар дунёнинг турли музейларида ва кутубхоналарида бебахо асар сифатида са;ланмо;да.

Маълумки, Ибн Сино замонида ма;ом ибораси хали кенг жорий ;илинмасдан, мумтоз муси;а намуналари яъни хозирги даврдаги ма;омлар "Рох", "Наво", "Парда" номлари билан юритилган. Бу даврда Бухорода ва кейинчалик Ибн Сино яшаб ижод этган Урганч, Рай, Хдмадон каби марказий шахарларда бастакорлар, устоз хонанда ва созандалар ижодининг бар; уриши муси;а тафаккурининг юксак намуналаридан булган ма;омларнинг жорий ;илиниши муси;а илмига катта эхтиёж тугдирди2. Ибн Синонинг асарлари эса бу борада бебахо ахамият касб этади. Муси;а илмига оид масалалар Ибн Синонинг куплаб асарларида уз ифодасини топади, Афсуски, уларнинг хаммаси хам бизгача етиб келмаган. Масалан Ибн Усайба тилга олган "Мадхал синаъати ал муси;а" яъни "Муси;а санъатига кириш", Ибн Синонинг узи "Шифо" китобида ;айд ;илган "Китабал ал лавохи;" яъни "Кушимчалар китоби" каби муси;ага оид асарлари ханузгача фанга маълум эмас. Фа;ат номларигина мавжуд холос. Ибн Синонинг муси;а мероси асосий йирик ;омусий асарлари ор;али бизгача етиб келган. "Шифо" китобининг "Жавоми илм ал муси;а" яъни "Муси;а илми туплами" деб номланувчи булаги, "Нажот" китобининг "Мухтасар илм ал муси;а" яъни "Муси;а илми ха;ида ;ис;ача маълумот", "Донишнома"нинг муси;ага оид ;исмлари Ибн Синонинг муси;ага оид энг йирик асарлари хисобланади. Бундан таш;ари олимнинг бош;а фанларга багишланган "Тиб ;онунлари" ва "Иш; рисоласи" китобларида хам муси;ага тааллукли маълумотлар берилган. Ибн Снонинг муси;ага оид ;арашлари "Жавоми илм ал муси;а" китобида туларо; акс эттирилган. "Мухтасар илм ал муси;а" ва "Донишнома"нинг муси;а ;исмлари эса уша давр муси;а санъатига оид маълумотлар берилган.

1 Ирисов А. Абу Али ибн Сино. -Т.: Фан, 1980.

2 Матё;убов О. Огзаки анъанадаги профессионал музика асосларига кириш. -Т.:У;итувчи, 1983.

ffly ypuHga A6y Ann h6h Chhohhot MycuKara oug acapnapu HHuga HupuK, MyKaMMann Ba acocuftcu "MycuKa hhmh TynnaMu" xaKuga TyxTanu6 yTaMH3. ro^opuga afiTH6 yTraHHMH3geK y "fflu^o" acapu TapKuSura KupHTunraH. TynnaM 6 Ta MaKpnagaH u6opar 6ynn6, 19 ^acnHH TamKun этagн. KhtoShhot TapTuSnaHumu KyHugaruHa:

1. My^agguMa Ba TypT ^acngaH u6opar 6ynraH SupuHHH Maspna 4 ^acngaH u6opar. EupuHHH ^acnga ohhm MycuKara Tatpu^ 6epraH xaMga oB03HHHr xpcun 6ynumH, nacT, 6anaHnHrHHHHr ca6a6napuHH KemupraH. HKKHHHH ^acnga эca 6ytgnapHHHr eKUMnunuK Ba eKUMcronuK gapa^anapuHH aHHKgamHH KenTupu6 yTraH. Yhhhhh ^acnga SupuHHH gapa^a MOcnarnyBugaru 6ytgnap Ba TypTHHHH ^acnga hkkhhhh gapa^a MocnarnyBugaru 6ytgnap xaKuga MatnyMoraap 6epunraH.

2. Hkkhhhh MaKona 2 ^acngaH u6opar 6ynu6, SupuHHH ^acnga 6ytgnapHH Kyrnurn Ba afiupum xaKuga, hkkhhhh $acnga эca ynapHH KynaHTHpum Ba 6ynum xaKuga ranupunraH.

3. Yhhhhh MaKona xaM xyggu SupuHHH MaKpna Ka6u 4 ^acngaH TamKun TonraH, aMMO 6y MaKona ^HHcnapra 6aFHmnaHagH. XycycaH, SupuHHH ^acnga ^hhc Ba yHHHr Typnapra SynuHumu, hkkhhhh ^acnga ^HHcnap cohh, yHHHHH ^acnga KyHnu ^HHcnap, TypTHHHH ^acnga KyHcu3 ^HHcnap xaKuga KUMMarau MatnyMoraap KenTupunraH.

4. TypTHHHH MaKona hkkh ^acngaH u6opar 6ynu6, 6upuga ®:aM, HKKHHHucuga KyHum xaKugaru ^HKpnap 6op.

5. EemuHHH MaKpna энг Hupuru 6ynu6, y 5 Ta ^acngaH u6opar. EupuHHH ^acnga HHKotgaru HarManap xaKuga cy3 6opagu. Hkkhhhh ^acnga HHKotHH thh 6unaH u^oga этнm xaKuga, yHHHHH ^acnga KymunraH Ba a^paranraH HHKot TypnapuHHHr cohh xaKuga, TypTHHHH ^acnga TypTTanHK, 6emTanuK Ba omuTanHK HHKotnap xa^uga, SemuHHH ^acnga эca metpuaT Ba yHHHr Ba3Hnapu xaKuga cy3 6opagu.

6. Oothhhh Ma^ona Mycu^a 6acTanam, Mycu^a ac6o6napu Ba ynapHHHr xycycuaraapH xaKuga 6ynu6, y 2 Ta ^acngaH u6opar. EupuHHH ^acnga Mycu^a 6acTanam xaKuga ranupunca, hkkhhhh ^acnga Mycu^a ac6o6napuHH Tatpu^u KenTupunagu.

MaHa my MatnyMoraapHUHr y3ueK "MycuKa hhmh TynnaMu" acapuHHHr Mycu^amyHocnuKKa oug 6apHa MacananapHH y3 HHura onraHHHH aHrnaTagu. YHga H6H CHHO OBO3, MycuKHH OBO3, atHH HaFMaHHHr xocun SynumugaH, TO MycuKHH acapHHHr apaTunumuraHa, cu6u3FagaH TopTu6, yg Mycu^a ac6o6uraHa, "Mycu^a" cy3H Tatpu^ugaH, to Mycu^aHHHr Ha^cra TatcupuraHa 6ynraH Macananap xaKuga 6axc KH^agu. H6H CHHO Mycu^a HonFynapuHH xaM HyKyp ypraHraH. 3tTupo^ra hohhk ^uxaTH myKH, OHHM HHCOH OBO3HHH энг MyKaMMan HonFy cu^aTuga KenTupraH. EomKa HonFynapHH эca hhcoh oBo3ura KuecnaraH xonga ypraHraH. MaHa

шу урганганлари ва изланишлари натижасида аллома гижжак чолгусини одам овозига энг я;ин булган табиий ва ажабтовур чолгу сифатида келтирган3. Бундан таш;ари рубоб, сурнай, най, уд, танбур ва ;онун чолгулари ха;ида маълумотлар бериб, уларнинг ижрочилик хусусиятлари, узаро ;ушилишига ало;адор купгина мавзуларга тухталган.

Ибн Сино муси;анинг гузаллиги ва ички хусусиятини куп жихатдан мутаносиб вазнга боглайди. Шунга биноан вазнни муси;анинг мухим омили сифатида келтиради. Олим уз даврида машхур булган саккизта муси;ий усулларни: хазаж, хафифи хазаж, са;или аввал, хафифи са;или аввал, рамал, хафифи рамал, са;или соний, хафифи са;или сонийларни санаб утган.

Шеърият масалалари хам Ибн Синонинг назаридан четда ;олмаган, яъни муси;а ва шеърият масалаларига жиддий эътибор берган. Шеърият ва муси;а орасида энг катта куприк вазн эканлигини ;айд ;илган4. Ибн Сино, шеърият ва муси;анинг вазни, улар мазмунининг чамбарчас богланиши, муси;а мукаммаллигининг энг мухим шартларидан бири сифатида келтирган.

Абу Али Ибн Синонинг муси;ага оид бир ;анча асарлари бир нечта тилларга таржима ;илинган булиб, улардан бутун дунё олимлари бугунги кунда хам унумли фойдаланиб келмо;далар. Масалан, илмий манбаларда келтирилишича, "Шифо" китобининг тули;, хусусан, муси;ага багишланган бобининг хам са;ланган нусхалари бор, аммо улар жуда кам, яъни йигирмага я;ин. Жумладан, Оксфорд нусхаси № 109; Оксфорддаги Бодлин кутубхонаси нусхаси № 250; Лондон кутубхонасининг Х,инд булими нусхаси № 4752; Кохирадаги «Дару-л-кутуб» кутубхонаси нусхаси № 475; Голландиядаги Ленд университети нусхаси № 14505 (cod/ oz/ 84) ва бош;алар. Ушбу асар француз тилига эркин таржима ;илинган5, баъзи ;исмлари эса узбек, рус, инглиз ва бош;а тилларга угирилган. Асарнинг тан;идий матни Закариё Юсуф томонидан тайёрланиб, илмий шарх ва изохлар хамда Ахмад Фуъвад Ихвоний ва Махмуд Ахмад Хдфний тахрири, кириш сузи билан 1956 йил Кохирада нашр этилди. Бу нашр Ибн Сино муси;ий меросини урганишда ахамиятлидир.

Бундан таш;ари "Нажот китоби" илмий ;омусий асарининг муси;ага багишланган "Муси;а илмида ;ис;артма" номли ;исмининг хам таржима нусхалари мавжуд. Унинг немис тилидаги нусхасининг Х,айдарободда нашр эттирилгани ха;ида маълумотлар бор. Исфахон амири Алоуддавла шарафига ёзилган учинчи илмий ;омусий асари "Донишнома"да хам муси;ага алохида тухталиб утилган булиб, бу ;исм "Муси;а ха;ида" деб номланади. Бу ;исм аслида "Нажот"нинг муси;ага оид ;исми булиб, Абу Убайд Жузжоний

3 Матёкубов О. Огзаки анъанадаги профессионал музика асосларига кириш. -Т.:Укитувчи, 1983.

4 Ражабов И.Р. Макомлар масаласига доир. -Т.: Узадабийнашр, 1960.

5 Erlanger R.d' La musique arabe. ЦЦП Paris.: Librairie Orintalist Pauln Yeuthner. 1935.

томонидан форс тилига таржима килиниб, "Донишномага" киритилган, деган тахмин бор. "Донишнома"нинг мусикага багишланган кисми матни 1935 йил Хдйдарободда, 1931 йил немисча таржимаси билан Берлинда6, 1958 йил французча таржимаси Парижда хамда 1967 йил француз тилидан рус тилига таржимаси Душанбеда7 чоп этилди.

Буюк мутафаккир олим Ибн Синонинг мусика илмига багишланган асарлари барча замонларда хам долзарб саналади. Унинг илмий изланишлари, мусика илмидаги карашлари, фикрлари жуда куп олимларни, ёшларни бу борада купрок изланишга ундайди. Албатта бу борада куплаб тадкикотлар олиб борилган, аммо булар денгиздан бир томчи холос. Ёш тадкикотчиларимизга Ибн Синонинг мусика борасидаги илмий карашларини тадкик килишларида муваффакиятлар тилаб коламиз.

Фойдаланилган адабиётлар

Ирисов А. Абу Али ибн Сино. -Т.: Фан, 1980.

Матёкубов О. Огзаки анъанадаги профессионал музика асосларига кириш. -Т.:Укитувчи, 1983.

Матёкубов О. Огзаки анъанадаги профессионал музика асосларига кириш. -Т.:Укитувчи, 1983.

Ражабов И.Р. Макомлар масаласига доир. -Т.: Узадабийнашр, 1960.

Erlanger R.d' La musique arabe. 1,П,Ш Paris.: Librairie Orintalist Pauln Yeuthner. 1935.

Hafny M. Ibn Sinas Musirlehre hauptsfchlich an seinem "Nagat" erlautert. Ntbst Ubersetzung und Herausgabe des Musikabschnittes des "Nagat".Berlin, 1931."Нажот"нинг мусикага багишланган арабча матни 83-99 бетларда, немис таржимаси 57-75 бетлар.

Абу Али ибн Сина, Математические главы. «Книга знания» (Донишнома). (О математических главах «Книги знания» Ибн Сины и комментарии Умарова С.М. и Розенфельда Б.А.). — Душанбе: «Ирфон», 1967. -С. 180.

6 Hafny M. Ibn Sinas Musirlehre hauptsfchlich an seinem "Nagat" erläutert. Ntbst Ubersetzung und Herausgabe des Musikabschnittes des "Nagat".Berlin, 1931."Нажот"нинг мусикага багишланган арабча матни 83-99 бетларда, немис таржимаси 57-75 бетлар.

7 Абу Али ибн Сина, Математические главы. «Книга знания» (Донишнома). (О математических главах «Книги знания» Ибн Сины и комментарии Умарова С.М. и Розенфельда Б.А.). — Душанбе: «Ирфон», 1967. -С. 180.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.