Научная статья на тему 'ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ САМАРАДОРЛИГИНИНГ МИНТАҚАВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ САМАРАДОРЛИГИНИНГ МИНТАҚАВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ресурс / фондлар / маҳсулот / ресурс / средства / продукт

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ахмедов Ўткиржон Алавиддин Ўғли

Меҳнат унумдорлигидаги фарқларнинг ортиб бориши ҳудудлар ижтимоий-иқтисодий ривожланиш даражаси бўйича бирбиридан фарқланиши кўлами ўсиб бораётганлигини англатади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REGIONAL FEATURES OF ECONOMIC GROWTH EFFICIENCY

Растущие различия в производительности труда означают, что регионы отличаются друг от друга по уровню социальноэкономического развития.

Текст научной работы на тему «ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ САМАРАДОРЛИГИНИНГ МИНТАҚАВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

Ахмедов Уткиржон Алавиддин угли

ALFRAGANUS UNIVERSITY "И^тисодиёт" кафедраси у^итувчиси

ИКТИСОДИЙ УСИШ САМАРАДОРЛИГИНИНГ МИНТАКАВИЙ

ХУСУСИЯТЛАРИ РЕГИОНАЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ЭФФЕКТИВНОСТИ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА

REGIONAL FEATURES OF ECONOMIC GROWTH EFFICIENCY

Аннотация: Мехнат унумдорлигидаги фар^ларнинг ортиб бориши худудлар ижтимоий-и^тисодий ривожланиш даражаси буйича бир-биридан фар^ланиши кулами усиб бораётганлигини англатади.

Калит сузлар: ресурс, фондлар, махсулот

Аннотация: Растущие различия в производительности труда означают, что регионы отличаются друг от друга по уровню социально-экономического развития.

Ключевые слова: ресурс, средства, продукт

Abstract: Growing differences in labor productivity mean that regions differ from each other in their level of socio-economic development.

Keywords: resource, means, product

Ялпи худуддий махсулот (ЯХМ)нинг и^тисодий ресурс сарф харажатлари бирлигига нисбий мивдори ва унинг динамикаси худудларда ишлаб чи^аришининг самарадорлиги даражасини бахолаш ва унинг узгариш тамойилларини ани^лаш ор^али и^тисодий усишнинг худудий жихатларини такомиллаштириш буйича илмий хулосалар чи^ариш ва амалий таклифлар бериш имконини беради.

И^тисодий самарадорликнинг худудий жихатларига бахо беришда мехнат унумдорлиги ва асосий ва айланма фондлардан олинган самара хамда Ялпи Худуд Махсулоти (ЯХМ)нинг фондлар силими курсаткичлари динамикасига эътибор ^аратилади. Тахлил ^илинган даврда Республикамиз худудларида мехнат унумдорлиги динамикасида ^уйдаги жараёнлар кузатилади:

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

✓ Мехнат унумдорлиги Республикадаги уртача даражадан юфри булган вилоятлар сони ^ис^ариб борган. Жумладан, улар сони 1995 йилдаги 6 тадан 2000 йилда 4 тагача ^ис^арган. 2005 ва 2012 йилларда мехнат унумдорлиги фа^ат Тошкент шахрида республикадаги уртача даражадан ю^ори булган. 2012 йилда эса улар сони 2 тани (Тошкент шахри, Навоий вилояти) ташкил ^илган (5-жадвал). Мехнат унумдорлиги динамикасидаги бу тамойил, биринчидан худудлар мазкур курсаткич буйича бир-бирига я^инлашиб бораётганлигини англатса, иккинчидан кейинги йилларда унинг уртача даражаси фа^ат алохида худудлар хисобига ошиб бораётганлигини ва учинчидан худудлар куламида мехнат унумдорлигини ошириш хисобига ЯХ,Мни устиришнинг катта потенциал имкониятлари мавжудлигини билдиради.

5-жадвал

Республика худудларида мехнат унумдорлиги динамикаси4

№ "~\.Курсаткичлар минта^алар""\^ Мехнат унумдорлиги (ЯММ /банд булганлар, миллион сум)

1995 2000 2005 2010 2011 2012

1. Узбекистон республикаси 35,8 362,4 1561, 7 5314, 0 6523, 2 7902, 3

2. ^ора^алпо^стон Республикаси 27,8 223,5 831,3 2220, 7 2355, 7 3737, 5

3. Андижон 22,6 292,6 1173, 7 3308, 9 3863, 7 5141, 3

4. Бухоро 28,6 301,3 1423, 4 4325, 3 5752, 1 6723, 6

5. Жиззах 35,9 282,4 1456, 7 3640, 2 4552, 7 5246, 0

6. ^аш^адарё 30,9 325,3 1503, 4 5007, 3 5857, 2 7272, 0

7. Навоий 44,8 455,9 1223, 3 8032, 9 9716, 7 12128 ,6

8. Наманган 30,7 281,8 920,0 2976, 3559, 4310,

4 Узбекистон Республикаси йиллик статистик туплами. Тошкент 2012. -37,64,277-280 б.; Узбекистон Республикаси йиллик статистик туплами. Тошкент 2013. -37,63,268269 б.; Узбекистон и^тисодиёти. Ахборот тахлилий бюллетень. 2012 йил. Тошкент -2013. -63,64 б.; Труд и занятость в Узбекистане. Тошкент-2013 с. 83,86-98 лар асосида муаллиф томонидан хисобланган.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

3 7 5

9. Самарканд 25,8 286,4 1018, 2 3100, 3 3788, 3 4576, 6

10. Сурхандарё 22,9 288,3 1091, 7 2842, 0 3560, 4 4357, 7

11. Сирдарё 46,2 343,5 1082, 8 3151, 9 3867, 4 4606, 0

12. Тошкент 36,3 589,7 1462, 8 4821, 7 6163, 4 7617, 6

13. Фаргона 38,9 366,1 1083, 9 3055, 4 3874, 8 4663, 2

14. Хоразм 35,3 310,4 1134, 5 3204, 4 3689, 2 4578, 5

15. Тошкент ш. 37,1 396,0 1826, 5 8511, 1 9503, 9 12199 ,2

16. Фар^лар кулами: энг ю^ори ва энг паст курсаткиглар уртасидаги, марта 2,0 2,6 2,2 3,8 4,1 3,4

Мехнат унумдорлигининг уртача даражаси ва энг паст курсаткичга эга худуд уртасидаги фар^лар кулами ортиб борган. 1995 йилда бундай фар^ 1,58 баробарни ташкил ^илган булса (республикада 35,8 миллион сум; Андижон вилоятида 22,6 миллион сум), бу курсаткич 2000 йилда 1,62; 2005 йилда 1,87; 2010 йилда 2,39 ва 2011 йилда 2,77 ва 2012 йилда 2,11 баробаргача ортган. Мехнат унумдорлиги буйича энг ю^ори ва энг паст курсаткичга эга худудлар уртасидаги фар^лар кулами хам ортиб борган. Бу фар^ 1995-2012 йилларда 1,5 баробарга я^ин (2,0 дан 3,4га) ортган.

Мехнат унумдорлигидаги фар^ларнинг ортиб бориши, худудлар ижтимоий-и^тисодий ривожланиш даражаси буйича бир-биридан фар^ланиши кулами усиб бораётганлигини англатади.

Республика ва унинг худудларида асосий фондлардан олинган самара ва ялпи худудий махсулот фонд с^ими курсаткичларида ижобий

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

тамойиллар кузатилади. 2005 йилдан кейинги даврда ^ора^алполистон Республикаси ва Жиззах вилоятини хисобга олмаганда республика хамда унинг барча худудларида фонддан олинган самара ортиб, ялпи махсулот фонд сиfими курсаткичи пасайиб борган. Бу даврда республика буйича фондлардан олинган самара 20%дан купроэда ортган булса, фонд сиfими курсаткичи шунчага пасайган (6-жадвал). Фондлардан олинган самара курсаткичи буйича уртача даража (20%)дан ю^ори натижаларга Андижон (42,), Наманган (28,6%) ва Самарканд (26,0) вилоятлари эга булган. ЯММнинг фондлар си^ми курсаткичи хам айнан шу вилоятларда мос равишда ю^ори даражада камайган. Бу курсаткичлар бутун республика ва унинг ^айд ^илинган худудларида асосий фондлардан фойдаланиш самарадорлиги ортиб бораётганлигини билдиради. (^ора^алпо^стон Республикаси ва Жиззах вилоятидан таш^ари). Шу билан бирга урганилган даврда хар иккала курсаткичнинг энг ю^ори ва энг паст даражаси уртасидаги фар^лар кулами ортиб борган. Мазкур фар^лар катталиги 2005 йилдаги 2,3 дан 2012 йилда 3,4 баробарга етган.

Бу энг ю^ори курсаткичга эга булган Фаргона вилоятида фонддан олинадиган самара ортиб (9,2%га), энг паст курсаткич ^айд ^илинган 1фра^алпо™стон Республикасида у янада пасайганлиги (44,0%га) натижаси хисобланади. Айни ва^тда, республиканинг долган барча вилоятларида (9та) фонд ^айтими курсаткичи ортиб фонд силими пасайиб борган булсада, уларнинг усиш ва пасайиш суръати республикадаги уртача даража (20%)дан бирмунча паст булган.

6-жадвал

Республика худудларида фонддан олинган самара ва Я^М фонд

сигими курсаткичлари5

№ курсаткичлар Фонддан олинган самара (ЯХ,М/асосий фондлар, сум) ЯХ,М фонд силими Асосий фондлар/ЯХ,М, сум

минта^алар ^^ 2005 2010 2012 2005 2010 2012

1. Узбекистон 0,62 0,72 0,75 1,61 1,39 1,36

5 Узбекистон Республикаси йиллик статистик туплами. Тошкент 2012. -37,64,277-280 б.; Узбекистон Республикаси йиллик статистик туплами. Тошкент 2013. -37,63,268269 б.; Узбекистон и^тисодиёти. Ахборот тахлилий бюллетень. 2012 йил. Тошкент -2013. -63,64 б. лар асосида муаллиф томонидан хисобланган.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

республикаси

2. ^ора^алпо^стон Республикаси 0,36 0,25 0,24 2,80 4,00 4,22

3. Андижон 0,55 0,76 0,78 1,83 1,32 1,29

4. Бухоро 0,70 0,76 0,77 1,43 1,31 1,28

5. Жиззах 0,74 0,49 0,45 1,35 2,04 2,15

6. ^аш^адарё 0,44 0,47 0,51 2,29 2,12 2,08

7. Навоий 0,34 0,39 0,42 2,92 2,52 2,45

8. Наманган 0,52 0,65 0,67 1,91 1,55 1,48

9. Самарканд 0,61 0,72 0,77 1,62 1,38 1,33

10. Сурхандарё 0,78 0,80 0,81 1,28 1,25 1,23

11. Сирдарё 0,46 0,48 0,50 2,18 2,07 2,01

12. Тошкент 0,56 0,64 0,67 1,79 1,56 1,47

13. Фаргона 0,76 0,83 0,84 1,32 1,20 1,15

14. Хоразм 0,66 0,76 0,78 1,51 1,32 1,27

15. Тошкент ш. 0,41 0,49 0,53 2,44 2,03 1,97

16. Фар^лар кулами: энг ю^ори ва энг паст курсаткичлар уртасидаги, марта 2,3 3,3 3,4 2,3 3,3 3,4

Республика худудларида и^тисодий усишнинг самарадорлигини тавсифловчи мехнат унумдорлиги ва фондлардан олинадиган самара курсаткичларининг мавжуд динамикаси тахлили уларни ошириб бориш талабини хисобга олиб ^уйдаги таклиф ва тавсияларни бериш имконини берди:

✓ Мехнат унумдорлигидаги фар^лар куламини ^ис^артириб бориш ор^али мазкур курсаткич буйича вилоятлар уртасидаги кескин фар^ланишни бирмунча юмшатиш ва унинг паст даражасига эга вилоятларни республиканинг уртача курсаткичига я^инлаштириш. Ишлаб чи^аришнинг мавжуд техника ва технологиялар асосида 2012 йилги мехнат унумдорлигининг энг ю^ори ва энг паст курсаткичига эга булган вилоятлар уртасидаги фар^и % баробарга ^ис^артирилганда банд булган бир киши хисобига 1840,0 миллион сумлик ^ушимча худудий

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

махсулот ишлаб чи^ариш мумкин буларди.

✓ Мехнат унумдорлигида паст курсаткичларга эга булган вилоятларни унинг республикадаги уртача даражасига я^инлаштириб бориш. 1995 йилда бу фар^ энг паст курсаткичга эга Андижон вилояти билан таэдослаганда 1,6 баробарга я^инни ташкил ^илган булса, 2012 йилда у 2,8 баробарга ортган. (^ора^алполистон Республикаси курсаткичига таэдосланганда)

✓ Асосий фондлардан фойдаланиш самарадорлигидаги фонд ^айтими усиб бориш тамойилларини са^лаб флиш, унинг пасайиши кузатилган айрим худудларда (^ора^алпо^стон Республикаси ва Жиззах вилояти) мавжуд ишлаб чи^ариш ^увватларидан тула ва самарали фойдаланиш чора - тадбирларини ишлаб чи^иш. 2005-2010 йилларда ^ора^алполистон Республикасида фондлар ^айтими 33,4%га, Жиззах вилоятида 39,2%га я^ин камайган.

✓ Фонд ^айтими паст булган вилоятлар курсаткичини Республикадаги уратча даражага я^инлаштириш ва шу ор^али асосий фондлардан фойдаланиш самарадорлигини умумий тарзда устириб бориш. 2012 йилда республиканинг 2 та вилоятида бу курсаткич уртача даражадан 1,1 баробар, 4та вилоятида 1,5 ва ^ора^алпо^стон Республикасида 3,0 баробардан купроэда паст булган. Шу йили уртача даражадан ю^ори курсаткичга 5 та вилоят эга булган, фа^ат бир вилоятда у уртача курсаткичга тенг келган.

Асосий фондлардан олинадиган самарани ошириб бориш, ЯММ нинг фондлар силими курсаткичини хам шунга мос пасайтиради ва бу ишлаб чи^аришдаги мавжуд барча асосий фондлардан фойдаланиш самарадорлигига ижобий таъсир курсатади.

Адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси йиллик статистик туплами. Тошкент 2012. -37,64,277-280 б.;

2. Узбекистон Республикаси йиллик статистик туплами. Тошкент 2013. -37,63,268-269 б.;

3. Узбекистон и^тисодиёти. Ахборот тахлилий бюллетень. 2012 йил. Тошкент -2013. -63,64 б.;

4. Труд и занятость в Узбекистане. Тошкент-2013 с. 83,86-98.

5. Nozim G. Muminov, Ramziddin X. Abdusatarov, Anastas A.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 16 | August, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

Ambartsumyan and Diyor M. Karimov (2022) Peculiarities of Manufacturing Policy in Uzbekistan in the Conditions of Modernization of the Economy. Webology, Volume 19, Number 1, Pages: 2945-2963. DOI: 10.14704/WEB/V19I1/WEB19195. https://www.webology.org/data-cms/articles/20220123080923amWEB19195.pdf

6. Nozim Muminov, Pazliddin Hoshimov, Nasiba Muxitdinova and Okil Umarov. (2020). INVESTMENT COOPERATION IN THE CONDITIONS OF GLOBALIZATION: PROBLEMS AND PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT. International Journal of Psychosocial Rehabilitation. Vol. 24, Issue 01, 1081-1096. ISSN: 1475-7192. DOI: 10.37200/IJPR/V24I1/PR200211

7. Вахабов А.В., Муминов Н.Г., Жураханов Ф.А., Каримов А.А. Вызовы и возможности для пищевой промышленности и отрасли переработки сельхозпродукции при вступлении Узбекистана в ВТО. Экономика Узбекистана. Информационно-аналитический обзор за январь-март 2006 года. С.100-106.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. А.В.Вахабов, Ш.Х.Хажибакиев, Н.Г.Муминов. Хорижий инвестициялар. у^ув ^улланма. / и.ф.д., профессор А.В. Вахабовнинг умумий тахрири остида. - Т.: «Молия», 2010, 330 бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.