Научная статья на тему 'АҲОЛИ ДАРОМАДЛАРИ ТЕНГСИЗЛИГИНИ ПАСАЙТИРИШ БОРАСИДА АМАЛГА ОШИРИЛАЁТГАН ИСЛОҲОТЛАР'

АҲОЛИ ДАРОМАДЛАРИ ТЕНГСИЗЛИГИНИ ПАСАЙТИРИШ БОРАСИДА АМАЛГА ОШИРИЛАЁТГАН ИСЛОҲОТЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
даромад / иқтисодий кўрсаткичлар / илм-фан / бюджет. / доходы / экономические показатели / наука / бюджет.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Райханов Улуғмурод Алиевич

Ўзбекистонда меҳнатга ҳақ тўлаш тизимини такомиллаштириш бўйича узоқ муддатга мўлжалланган, ўзаро чуқур боғланган чора-тадбирларнинг амалга оширилиши, ялпи ички маҳсулот, маҳсулот ва хизматлар ишлаб чиқаришнинг юқори суръатларда баркарор ўсиб бориши, бюджет соҳаси ходимларининг иш ҳақи, пенсия, стипендия ва нафақалар миқдорининг мунтазам қайта кўриб чиқилиши, таълим, соғлиқни сақлаш ва илм-фан соҳалари хизматчиларининг меҳнатини рағбатлантириш, аҳоли турмуш даражасини тубдан яхшилашга қаратилган бошқа чора-тадбирлар, айниқса охирги йилларда, халқимизнинг ҳаёт сифати изчил юксалиб боришини таъминлади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFORMS TO REDUCE INCOME INEQUALITY

Реализация долгосрочных, глубоко взаимосвязанных мер по совершенствованию системы оплаты труда в Узбекистане, стабильному росту валового внутреннего продукта, производству продукции и услуг высокими темпами, регулярному пересмотру размеров заработной платы, пенсий, стипендий и пособий. Выпуск работников бюджетной сферы, стимулирование труда работников образования, здравоохранения и науки, а также другие меры, направленные на коренное улучшение уровня жизни населения, особенно в последние годы, обеспечили последовательное повышение качества жизни нашего населения. люди

Текст научной работы на тему «АҲОЛИ ДАРОМАДЛАРИ ТЕНГСИЗЛИГИНИ ПАСАЙТИРИШ БОРАСИДА АМАЛГА ОШИРИЛАЁТГАН ИСЛОҲОТЛАР»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

Райханов Улугмурод Алиевич

ALFRAGANUS UNIVERSITY "И^тисодиёт" кафедраси катта у^итувчиси

А^ОЛИ ДАРОМАДЛАРИ ТЕНГСИЗЛИГИНИ ПАСАЙТИРИШ БОРАСИДА АМАЛГА ОШИРИЛАЁТГАН ИСЛО^ОТЛАР РЕФОРМЫ ПО СНИЖЕНИЮ НЕРАВЕНСТВА ДОХОДОВ НАСЕЛЕНИЯ REFORMS TO REDUCE INCOME INEQUALITY

Аннотация: Узбекистонда мех,натга тулаш тизимини

такомиллаштириш буйича узо^ муддатга мулжалланган, узаро чу^ур бо^анган чора-тадбирларнинг амалга оширилиши, ялпи ички мах,сулот, мах,сулот ва хизматлар ишлаб чи^аришнинг ю^ори суръатларда баркарор усиб бориши, бюджет сох,аси ходимларининг иш х,а^и, пенсия, стипендия ва нафа^алар мивдорининг мунтазам ^айта куриб чи^илиши, таълим, со^и^ни са^лаш ва илм-фан сох,алари хизматчиларининг мех,натини раfбатлантириш, ах,оли турмуш даражасини тубдан яхшилашга ^аратилган бош^а чора-тадбирлар, айни^са охирги йилларда, хал^имизнинг х,аёт сифати изчил юксалиб боришини таъминлади.

Калит сузлар: даромад, и^тисодий курсаткичлар, илм-фан, бюджет.

Аннотация: Реализация долгосрочных, глубоко взаимосвязанных мер по совершенствованию системы оплаты труда в Узбекистане, стабильному росту валового внутреннего продукта, производству продукции и услуг высокими темпами, регулярному пересмотру размеров заработной платы, пенсий, стипендий и пособий. Выпуск работников бюджетной сферы, стимулирование труда работников образования, здравоохранения и науки, а также другие меры, направленные на коренное улучшение уровня жизни населения, особенно в последние годы, обеспечили последовательное повышение качества жизни нашего населения. люди.

Ключевые слова: доходы, экономические показатели, наука, бюджет.

Abstract: The implementation of long-term, deeply interconnected

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

measures to improve the wage system in Uzbekistan, stable growth of the gross domestic product, high-speed production of goods and services, regular revision of wages, pensions, scholarships and benefits. The release of public sector workers, incentives for workers in education, health care and science, as well as other measures aimed at radically improving the standard of living of the population, especially in recent years, have ensured a consistent improvement in the quality of life of our population. people.

Keywords: income, economic indicators, science, budget.

Урта синфнинг вужудга келиши ани^ и^тисодий х,олатдан келиб чи^ар экан мазкур жараёнда ижтимоий ривожланиш динамикаси мух,им ах,амият касб этади шу жумладан, ах,оли даромадлари уртасидаги тенгсизлик. Ушбу тенгсизликни ифодаловчи мезонларнинг энг кенг тар^алгани бу Жини коэффициентидир. Алох,ида мамлакатлар гурух,лари учун тах,лил утказиш натижасида айрим Европа, А^Ш ва БРИКС мамлакатларида даромадлар тенгсизлигининг усиши кузатилмовда.

Жамиятда даромадлар тенгсизлигини стандарт бах,олаш Жини индекси (G) ёрдамида амалга оширилади. Тах,лилларга кура, 2010 йилда А^Шда ушбу курсаткич 0,45 ёки 45% ни ташкил ^илган булса, Буюк Британияда 0,32, Германияда 0,28 ва Финляндияда 0,25га тенг булган. БРИКС мамлакатларида (Бразилия, Россия, Хитой) А^Ш курсаткичлари билан таэдослаганда даромадлар тенгсизлиги ю^ори даражада. Даромадлар тенгсизлигининг ю^ори даражаси Лотин Америкаси мамлакатига хос хусусият х,исобланади (G>0,5). Жах,он банки х,исоботларида тасди^ланишича даромадлар тенгсизлик даражаси 0,4 ёки 40% ни, яъни кескин даражани ташкил ^илганда, и^тисодий усиш тухтайди ва ижтимоий кескинлик вужудга келади12. Маълумотларига кура А^Ш ушбу даражани 1990 йилларда босиб утган. Келгусида купчилик А^Ш фу^аролари фаровонлигининг ^ис^ариши и^тисодиётда узо^ исти^болда салбий о^ибатларни келтириб чи^ариш хавфи бор.

И^тисодий курсаткичлари нисбатан яхши Европанинг кучли ижтимоий х,имояга йуналтирилган ^уйидаги мамлакатларини куриб чи^амиз: Норвегия, Финландия, Швеция ва Дания. Ушбу мамлакатларда даромадларнинг тенгсизлиги энг паст даражада, яъни G<0,25 га тенг,

12 Equity and Development: World Development Report 2006 / World Bank. N. Y.: Oxford University Press, 2006.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

шунингдек барча ах,оли ^атламининг турмуш сифати ошиб бормовда. Ижтимоий сох,ага ^илинаётган харажатлар ю^ори булишига ^арамасдан скандинавия мамлакатлари бар^арор усиш ва яхши и^тисодий курсаткичларни намоён этмовда. Норвегиянинг давлат ^арзлари амалда мавжуд эмас, биро^ Финландия давлат ^арзи ЯИМга нисбатан 57%, Швецияда - 43%, Данияда - 42% ни ташкил ^илади. ЕИ (60%)13 мамлакатлари учун бар^арорлик ва усиш курсаткичлари туfрисидаги Битимга мувофи^ ушбу курсаткичлар жамланади. Шунинг учун мазкур мамлакатлар уз фу^ароларининг таълим олиш, со^и^ни са^лаш ва бош^а давлат хизматларидан фойдаланиш ва муносиб турмуш даражасига эга булиш ма^садидаги ижтимоий сох,ага йуналтирилган дастурларини рад этмайди. Аслини олганда ушбу мамлакатларга оммавий фаронвонликка эга жамият сифатида ^аралади, келгусида эса давлат функцияларининг тули^ амал ^илиши учун биринчи навбатда барча фу^ароларининг ижтимоий бар^арорлигини са^лаши ва муносиб турмуш даражасини таъминлаши лозим.

1980 йилларда дунёнинг етакчи мамлакатларида (А^Ш, Буюк Британия, Япония) даромадлар уртасидаги фар^ усиши жараёни кузатила бошлаган. Бунинг энг асосий сабаблардан бири давлатнинг и^тисодий ислох,отларни бош^ариш ва кенг ^амровли либераллаштиришга утиш сиёсатининг фаол ^исмидан воз кечиши х,исобланади. Натижада эса ривожланаётган ва утиш и^тисодиёти мамлакатлари ушбу и^тисодий сиёсатни узлаштиди. Ушбу жараён шунингдек ах,олининг ю^ори ва кам таъминланган тоифалари сонининг усишини келтириб чи^арди ва улар даромадлари уртасидаги фар^ усиб борди. Уз навбатида урта синф вакилларининг даромадлар та^симланиши асосидаги ю^ори ва паст ^атламга ^ушилиши жамият бар^арорлиги таъминловчи ушбу синфнинг ювилиб кетишига олиб келди14. Дунёнинг етакчи мамлакатларидаги тенгсизликнинг усиши ва даромадлар уртасидаги фар^нинг ортиши, шунингдек, мамлакатлар

13 Доклад о росте: Стратегии устойчивого роста и инклюзивного развития. М.: Весь мир, 2009.

14 Jenkins S. Did the Middle Class Shrink During the 1980s? UK Evidence from Kernel Density Estimates // Economics Letters. 1995. Vol. 49. No 4. P. 407—413.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

уртасидаги даромадлар тенгсизлигининг усиши купчилик лолларда бевосита глобализация жараёнлари билан бо^и^лиги кузатилди15.

Тад^и^отлар курсатишича Европанинг ривожланган мамлакатлари ва Америкада и^тисодий тенгсизлик са^ланиб долган16. Агар бирламчи даромадлар та^симотини медианадан 50% даражада булганда ^амбаfалликнинг бошланиши сифатида ^абул ^илинса17, у х,олда Бельгияда 35%, Буюк Британия ва Австрияда 32%, Швеция, Германия, Италия ва Ирландия 30% ва Нидерландия, Канада, А^Шда 20% га я^ин ах,олини ^амбаfаллар тоифасига киритиш лозим. Финландияда эса ушбу курсаткич 17% га я^ин ах,олини ташкил ^илган х,олда энг паст курсаткични ташкил ^илади18.

Даромадлар уртасидаги фар^ ва тенгсизликнинг усиш жараёнларини тах,лил ^илишда МДХ, мамлакатларида ах,оли даромадлари тенгсизлиги куриб чи^амиз. МДХ, мамлакатларида бир ёлланма ишчининг номинал иш х,а^и 2012 йилнинг декабр ойида 2011 йилга ушбу ойига нисбатан 5-26% гача, жумладан Белоруссияда 1,6 мартгача, реал иш х,а^и мивдори эса 2-19% га, Белоруссияда - 35% оширилди, ушбу курсаткич Россияда 2011 йил декабр х,олати буйича узгаришсиз ^олди, ^ирлизистонда эса - 1,4% га ^ис^артирилди19.

Хамдустлик мамлакатларида "Молиявий хизматлар" ва "^азиб олиш соноати" тармо^ларида банд булган ах,оли тоифаси иш х,а^и мивдори мамлакат буйича уртача иш х,а^идан ю^ори даражадалиги кузатилмовда. Асосан ^ишло^ ва урмон хужалиги, бали^чилик саноатида банд булган ишчилар эса энг кам иш х,а^ига эга булмовдалар.

Ойлик иш х,а^ларига устамалар мивдори буйича ишчиларни та^симлашни бир йула текширишларига мувофи^ Украина, Озарбайжон ва Арманистонда 60% дан орти^ Белоруссияда 51% ишчилар белгиланган энг кам иш х,а^ининг уч баравари мивдоридан ошмаган иш х,а^ига эга булганлар. 1фзо™стон, ^ирлизистон, Молдовия ва Россияда 60% дан купро^ ишчилар энг кам иш х,а^ининг уч баравари мивдоридан орти^ иш х,а^ига эга. Энг кам иш х,а^и мивдори ва уртача иш х,а^и

15 Milanovic В. Can we Discern the Effect of Globalization on Income Distribution? Evidence from House Hold Budget Survey // World Bank Policy Research Paper. 2002. No 2876.

16 Wasow B. The American Middle Class in International Perspective.

17 Уша манба. 7-б.

18 Уша манба 8-б.

19 Казахстан и страны СНГ №1/2013 Ежеквартальный журнал. С. 26.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

уртасидаги узаро нисбат х,ар бир мамлакатда турли даражада. 2012 йилнинг декабр ойида Украинада энг кам иш х,а^и ва уртача иш х,а^и уртасидаги узаро нисбат 34% ни, ^ирлизистонда 5% ни ташкил ^илди20.

Узбекистонда ме^натга тулаш тизимини такомиллаштириш буйича узо^ муддатга мулжалланган, узаро чу^ур боfланган чора-тадбирларнинг амалга оширилиши, ялпи ички мах,сулот, мах,сулот ва хизматлар ишлаб чи^аришнинг ю^ори суръатларда баркарор усиб бориши, бюджет сох,аси ходимларининг иш х,а^и, пенсия, стипендия ва нафа^алар мивдорининг мунтазам ^айта куриб чи^илиши, таълим, со^и^ни са^лаш ва илм-фан сох,алари хизматчиларининг мех,натини раfбатлантириш, ах,оли турмуш даражасини тубдан яхшилашга ^аратилган бош^а чора-тадбирлар, айни^са охирги йилларда, хал^имизнинг х,аёт сифати изчил юксалиб боришини таъминлади.

Тах,лиллар курсатишича, мамлакатимизда 2010 йилда 5389,1 мингта ва 2011 йилда 5752,8 мингта уй хужаликлари мавжуд булиб, улар сони 2005 йилга солиштирганда 12,1 фоизга ошган. Агар 2005 йилда уй хужаликларида 4476,4 млрд. сумга тенг тадбиркорлик даромади (^ушимча ^иймат) яратилган булса, 2011 йилда ушбу курсаткич 22936,4 млрд. сумни ташкил этган. 2005-2011 йилларда уй хужаликларида ишлаб чи^ариш 5,1 мартага ошган. Ушбу даврда уй хужаликларининг ЯИМдаги улуши 2005 йилдаги 28,1 фоиздан 2011 йилда 29,5 фоизгача ошган21.

Пул даромадларининг ошиши ва ани^ йуналтирилган ижтимоий ^уллаб-^увватлаш буйича амалга оширилаётган чора-тадбирлар ах,оли барча ^атламларининг уртача даромадларининг изчил усиб боришида мух,им омил булди. Бунда ах,олининг турли гурух,лари даромадлари даражасидаги тафовутни (дифференциялашувни) акс эттирадиган Жини коэффициенти 1990-2010 йилларда 0,40 дан 0,30 га пасайди, бу эса и^тисодий жих,атдан тараний топган давлатлардаги уртача курсаткичга мос келади.

1-жадвал

20 Уша манба.

21 Беркинов Б. И^тисодиётда уй хужаликларининг урни ва ривожланиш тенденциялари // Биржа Эксперт №1-2, 2013. 3-4 б.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

Узбекистонда адоли пул даромадларини табакалашуви даражасини

узгариши22

1999 й. 2000 й. 2010 й.

Жини коэффициенти 0,40 0,39 0,30

Юкоридаги та^лилларга кура Узбекистонда даромадларнинг тенгсизлиги акс эттирувчи Жини коэффициенти дунёнинг айрим тараккий этган мамлакатлари курсаткичларидан паст даражада. Юкоридаги маълумотлари билан таккослайдиган булсак, Узбекистонда Жини коэффициенти Финландия, Германиядан кейинги уринда турувчи Япония ва Буюк Британия мамлакатларида кузатилган даража билан бир хил.

Бугунги кунда мамлакатимизда амалга оширилаётган ислох,отлар асосий максади ах,оли даромадларини ошириш оркали турмуш даражаси ва сифатини яхшилашга каратилган. Уз навбатида юртимизда кечаётган узгаришлар ах,оли жон бошига туfри келадиган реал пул мабла^ари, уртача номинал ва реал иш х,аки микдори белгиланган энг кам иш х,аки, пенсия, стипендия ва нафакалар курсаткичларини яккол намоён этмокда.

Адабиётлар:

1. Equity and Development: World Development Report 2006 / World Bank. N. Y.: Oxford University Press, 2006.

2. Доклад о росте: Стратегии устойчивого роста и инклюзивного развития. М.: Весь мир, 2009.

3. Jenkins S. Did the Middle Class Shrink During the 1980s? UK Evidence from Kernel Density Estimates // Economics Letters. 1995. Vol. 49. No 4. P. 407—413.

4. Milanovic В. Can we Discern the Effect of Globalization on Income Distribution? Evidence from House Hold Budget Survey // World Bank Policy Research Paper. 2002. No 2876.

5. Wasow B. The American Middle Class in International Perspective.

6. Казахстан и страны СНГ №1/2013 Ежеквартальный журнал. С. 26.

7. Беркинов Б. Иктисодиётда уй хужаликларининг урни ва ривожланиш

22 Узбекистон Республикаси иктисодий-ижтимоий тараккиётининг мустакиллик йилларидаги (1990-2010 йиллар) асосий тенденция ва курсаткичлари х,амда 2011 -2015 йилларга мулжалланган прогнозлари: статистик туплам. -Т.: «Узбекистон», 2011. 79 б.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 3 | Issue 14 | April, 2023 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org

тенденциялари // Биржа Эксперт №1-2, 2013. 3-4 б.

8. Узбекистон Республикаси и^тисодий-ижтимоий тараэдиётининг муста^иллик йилларидаги (1990-2010 йиллар) асосий тенденция ва курсаткичлари х,амда 2011-2015 йилларга мулжалланган прогнозлари: статистик туплам. -Т.: «Узбекистон», 2011. 79 б.

9. Абдуазимова З. А., Муминов Н. Г. Социальная защита людей с ограниченными возможностями в Узбекистане. Мы - как все! : сб. ст. Междунар. форума, посвященного Междунар. дню людей с ограниченными возможностями, Новополоцк, 25 окт. 2023 г. / Полоц. гос. ун-т имени Евфросинии Полоцкой ; под общ. ред. И. А. Поздняковой. - Новополоцк : Полоц. гос. ун-т имени Евфросинии Полоцкой, 2024. - С.11-14.

10. Азизова С.Х., Муминов Н.Г. Ах,олини турмуш фаровонлигига таъсир этувчи омиллар тах,лили // Экономика и финансы, № 9 (169), 2023.- С.17-29.

11. Джуманова Р.Ф., Муминов Н.Г. Инсон капиталини ижтимоий-и^тисодий самарадорлигини бах,олаш ва тах,лил ^илиш усуллари. "Инсон капиталини ривожлантириш-миллий и^тисодиёт бар^арорлиги омили" Хал^аро илмий-амалий конференция илмий ма^ола ва тезислар туплами (2023 йил 3 май) - Т. УзМУ, 2023 - Б.237-241.

12. Nozim Muminov., Tatyana Kim., Farmonqul Egamberdiyev., Anastas Ambartsumyan (2020). THE WAYS OF IMPROVEMENT OF LIVING STANDARDS. International Journal of Psychosocial Rehabilitation. Vol. 24, Issue 04, 1950-1953. ISSN: 1965-1980. DOI: 10.37200/IJPR/V24I4/PR201305

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.