Научная статья на тему 'ИҚТИСОДИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАҚИЛ ИШИНИНГ МАЗМУНИ ВА ЎРНИ'

ИҚТИСОДИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАҚИЛ ИШИНИНГ МАЗМУНИ ВА ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
29
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқув жараёни / ўқув фаолияти / ўқитувчи / талаба / талабаларнинг мустақил иши / ўз-ўзини тайёрлаш / ўз-ўзини тарбиялаш. / educational process / educational activity / teacher / student / independent work of students / self-training / self-education.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Юлдашева, Нилуфар Абдувахидовна

Мақолада талабанинг ўқув фаолиятидаги мустақил ишининг зарурати ва унинг бўлажак мутахассиснинг касбий фаолияти учун зарур бўлган билим, кўникма ва кўникмаларини шакллантиришдаги аҳамияти масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTENT AND PLACE OF STUDENT INDEPENDENT WORK IN TEACHING ECONOMIC SCIENCES

The article highlights the importance of the student's independent work in educational activities and the formation of knowledge, skills and abilities necessary for the professional activity of the future specialist.

Текст научной работы на тему «ИҚТИСОДИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАҚИЛ ИШИНИНГ МАЗМУНИ ВА ЎРНИ»

International scientific-practical conference on the topic of "Problems and perspectives of modern technology in teaching foreign languages"

ЩТИСОДИИ ФАНЛАРНИ УЦИТИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАЦИЛ ИШИНИНГ МАЗМУНИ ВА УРНИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7352592

Юлдашева Нилуфар Абдувахидовна

иктисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент ФарFOна политехника институти

АННОТАЦИЯ

Мацолада талабанинг уцув фаолиятидаги мустацил ишининг зарурати ва унинг булажак мутахассиснинг касбий фаолияти учун зарур булган билим, куникма ва куникмаларини шакллантиришдаги ауамияти масалалари ёритилган.

Калит сузлар: уцув жараёни, уцув фаолияти, уцитувчи, талаба, талабаларнинг мустацил иши, уз-узини тайёрлаш, уз-узини тарбиялаш.

CONTENT AND PLACE OF STUDENT INDEPENDENT WORK IN TEACHING ECONOMIC SCIENCES

Yuldasheva Nilufar Abduvakhidovna

Doctor of philosophy (PhD) in economic sciences, Associate professor

Fergana Polytechnic Institute

ABSTRACT

The article highlights the importance of the student's independent work in educational activities and the formation of knowledge, skills and abilities necessary for the professional activity of the future specialist.

Keywords: educational process, educational activity, teacher, student, independent work of students, self-training, self-education.

Х,озирги вактда дунёда ижтимоий, сиёсий ва иктисодий х,одисаларнинг кескинлашуви шароитида инсон капиталининг иктисодий ва ижтимоий ривожланиш омили сифатидаги роли ортиб бормокда.

Давлат илм-фан ва таълимни модернизация килиш оркали инсон капиталига сармояларни давлат сиёсатининг устувор йуналишлари сифатида белгилаб, хдр бир талабанинг иктисодиёт ва жамият томонидан талабчан булишини таъминлашни максад килган.

International scientific-practical conference on the topic of "Problems and perspectives of modern technology in teaching foreign languages"

Дунёда руй бераётган хозирги тенденцияларни хисобга олган холда, профессионал мехнат кадрларини тайёрлашга сифат жихатидан янги ёндашувни талаб килади. Мамлакат ривожланишининг инновацион йуналиши шароитида ахолининг узгарувчан талабларига ва давлат иктисодиётини ривожлантиришнинг узок муддатли вазифаларига мувофик таълим тизимини юкори сифат даражасига олиб чикиш лозим.

Ижтимоий-иктисодий тараккиётнинг хозирги ва истикболдаги эхтиёжларини кондириш учун жамият олдида масъул булган ва инсон салохиятини ривожлантирувчи узлуксиз таълимнинг мослашувчан тизимини шакллантириш зарур.

Шахсга айланиш жараёнида мустакил ишнинг мавжудлиги, Р.А.Галимова таъкидлаганидек, инсоният жамияти хаётининг турли даврларида булган ва хозирда янги авлодларни уз-узини ривожлантириш ва атрофдаги вокеликни узгартиришга тайёрлашда мухим омил хисобланади. [2].

Таълимга нисбатан компетенциявий ёндашувни амалга ошириш шароитида укитувчи ва талабанинг роли узгариб бормокда, бунда укитувчи энди эксклюзив ва тулик маълумот манбаи эмас, балки таълим жараёнида етакчи ролини уйнайди. Бошка томондан, бу ёндашув талабани урганишда фаол ва масъулиятли позицияни эгаллашга ва маълум бир таълим йуналиши ёки интизомга куйиладиган талаблардан келиб чиккан холда уз касбий ваколатларини мустакил равишда эгаллашга мажбур килади.

М.А.Федорованинг тадкикотларида талабанинг мустакил ишининг дидактик табиати хакидаги карашлари унинг энг мухим таркибий кисми сифатида урганилган. Укитувчининг назорати ва рахбарлигисиз тулик мустакил ишлаш, мустакил изланиш ёки ижодий ишлардан иборат булиши мумкин эмас

[7].

Шу муносабат билан мустакил иш - бу педагогик бошкарувнинг укитувчининг узи билан узаро таъсири, бундан ташкари, М.А.Федорованинг фикрига кура, мустакил фаолият юкори (интегратив) даражадаги укув жараёнининг асосий элементларидан биридир [7].

Белгиланган муаммога жиддий эътибор каратилиши муносабати билан укув жараёнида талабаларнинг мустакил ишларининг ахамияти ортиб бораётгани укитувчи ва талаба фаолиятини янги мазмун билан тулдиради. Л.А.Петров, Э.В. Берестнев ва А.А.Бригадиннинг фикрига кура, укитувчининг роли, талабанинг уз-узини ривожлантириш кобилиятини кучайтиришга имкон

International scientific-practical conference on the topic of "Problems and perspectives of modern technology in teaching foreign languages"

берадиган, талаба томонидан умумий маданий ва касбий компетенцияларни эгаллаш максадида мустакил ишларни ташкил этишдан иборат. Юкоридаги муаллифлар таъкидлаганидек, талабанинг урни - укитувчи рахбарлигидаги мустакил иш жараёнида мустакил равишда билим, куникма ва малакаларни эгаллаш, муаммони шакллантириш ва уни хал этишнинг энг туFри йулини топа оладиган ижодий шахс булиб етишишидан иборат [6].

Бундай шароитда талабанинг мустакил иши хам объектив эхтиёж, хам шахсни ривожлантириш воситасидир. Иктисодий фанлардан талабанинг укув материали буйича мустакил иши укитувчиларнинг мустакил ишлаш куникмаларини ривожлантириш, укувчиларнинг касбий усишини раFбатлантириш, ижодий фаоллиги ва ташаббускорлигини тарбиялаш учун масъулиятини ошириш жихатидан амалга оширилади.

Шундай килиб, талабанинг мустакил иши когнитив фаолиятнинг узлуксиз жараёни сифатида такдим этилади, унинг исталган натижаси бевосита ташки ёрдамисиз билим, куникма ва малакаларни эгаллаш булади.

Шу муносабат билан шуни таъкидлаш керакки, талабаларнинг мустакил иши укув жараёнининг таркибий кисми булиб, унинг учта узаро боFлик шаклининг бирлиги билан ифодаланади: укитувчининг бевосита рахбарлиги остида амалга ошириладиган аудитория мустакил иши, талабалар томонидан бажариладиган мустакил ишлар, ижодий, шу жумладан тадкикот ишлари [5].

Таълимдаги жахон тенденциялари таъсири остида талабаларнинг мустакил ишларини ташкил этиш, бошкариш ва назорат килиш мазмуни, шакл ва усулларини такомиллаштириш буйича доимий ва узлуксиз харакат талаб этилади.

Таълимдаги курсатилган ижобий динамика талабаларнинг мустакил иши учун бевосита концептуал йуналиш булиб хизмат килиши керак. Иккинчиси таълим тизими йуналишининг органик бирлиги туфайли узвий боFланган ва узаро боFлик булган тизимли тартибланган фаол алокалар мажмуасидир.

Укув фаолияти доирасида иктисодий фанлардан талабанинг мустакил ишининг ахамияти ва ролини тавсифлаб, уни икки компонентга булиш призмасида куриб чикиш мумкин, деб тахмин киламиз. Шундай килиб, бир катор муаллифлар талабаларнинг мустакил иши узининг ташки ва ички томонига эга эканлигини таъкидлайдилар.

Ташки томони мустакил иш шаклини белгилайди, унга талабаларнинг барча укув фаолиятида уз урнини беради, шунингдек, унинг турларини

International scientific-practical conference on the topic of "Problems and perspectives of modern technology in teaching foreign languages"

aHHK^amra umkoh Sepagu. TanaSanap MycTaKun umuHuHr TamKu tomohu xa-u yHHHr moxh^thhh aHHK^aS SepMaHgu, Ta-aSaHuHr KaHgaH HmnamHHH KypcaTMaHgu, yHHHr u^oguH KoSH^HtfraapHHH pHBO^naHTHpnm Ba aMa-ra omupum ^apaeHHHH ohuS SepMaHgu.

EuHoSapuH, TanaSanap MycTa^u^ umuHHHr uhku acocu Ba Ma3MyHH TanaSaHHHr y3 эxтнe^пapн Ba MOTHB^apu SuraH uhcohuh ca-oxuaTuHuHr uhku MaHSanapu Su-aH u^oganaHraH MycTaKu- ^ao-mara gapa^acugup.

TanaSanap MycTaKun um^apuHu TamKu Ba uhku TOMOH^apra Se^ru^aHraH Ta^cuMOT acocuga MyaMMo-u coxa-apHu aHuK-am a-oxuga axaMuaTra эгa.

fflyHu xucoSra onam KepaKKu, TanaSanapHuHr MycTaKun umu ukku TOMoH^aMa, Som^ana aHTraHga, Ta-aSa MycTaKun umuHuHr uhku Ba TamKu ToMoHuga ro3ara Ke-aguraH canSuft xo^araap xaM Ta-aSara, xaM yKuTyBHura SoF-uKgup.

TanaSanapHuHr MycTaKu- um-apuHuHr caMapagop^uru Ba caMapagop^uruHuHr SoF-m^ura yKyB ^apaeHuHuHr ymSy ^yga MyxuM maKnuHuHr xap ukku tomohuhuot cu^ara Ba ^ao- ^ao-uaTura caSaS-oKuSaT MyHocaSaT-apura эгa.

O.n.XaKyHoBaHuHr ^uKpuna, эtтнSopнн TopTaguraH y^yB ^ao-uaTuHuHr MyxuM ^uxaTu - Sy TanaSanapHuHr MycTa^u- um-amra ncuxo-oruK TaHeprap-uru maкп-aнмaгaн-нгн, yHu yз-yзннн TamKu- этнmнннг yMyMuH KouganapuHu Su-Mac-uK, Ky3-aHraH xapaKaraapuHu aMa-ra omupa o-Mac-uKgup. Ey xaKuKaT Sup KaTop y^yB ^aH-apura KorauTuB KrouKumHuHr eTap-u gapa^aga ro^opu эмac-нгн Su-aH MypaKKaS-amagu [8].

ffly Su-aH Supra, Ta^puSa myHu KypcaTaguKu, TanaSanapra MycTaKu- um acoc-apuHu ypraTumHuHr KaTtuH тнзнмн MaB^yg Sy-Maca, Sy umra yKuTyBHu-apHuHr aroHa eHgamyBu Sy-Maca, Kyn-aS TanaSanap ynyH MycTaKu-um-am KyHuKMa Ba ManaKanapu nacrauruHa Ko-MoKga. fflyHuHr ynyH TanaSanapra MycTaKu- um acoc-apuHu yprarum MyaHaH tu3um Ba aroHa gacTyp SyHuHa aMa-ra omupu-umu KepaK. TanaSanapHu ^ao-, u^ogufi MycTaKu- umHuHr u-muh yc-ySu Su-aH Kypo—aHTupum y-apHuHr Tat-uM Myaccacacuga Sy-raH SupuHHu KyH-apugaH Som-aHumu Ba SyTyH yKum gaBpuga y3-yKcu3 aMa-ra omupu-umu KepaK.

YKuTyBHuHuHr po-u ^yga KaTTa Sy-umura KapaMaH, Tat-uMHuHr acocuH MaKcag-apura, SupuHHu HaBSarga, yKyBHu-apHuHr y3 xapaKaT-apu HaTu^acuga эpнmн-agн. fflaxcHuHr MycTaKu- paBumga KepaK-u Mat-yMoT-apHu u3-afi o-umu,

International scientific-practical conference on the topic of "Problems and perspectives of modern technology in teaching foreign languages"

унинг асосида касбий билимларни узлаштира олиши, ундан турли вазиятларда ижодий фойдалана олиши - бу булажак мутахассис шахси сифатини тарбиялайди.

Ушбу кобилиятни шакллантириш максадни белгилаш, уз-узини англаш, рефлексли фикрлаш, уз-узини тарбиялаш ва узини бир бутун сифатида таълим фаолияти субъекти сифатида ривожлантириш нуктаи назаридан умумий шахсий ривожланишни уз ичига олади.

Иктисодий фанлардан талабаларнинг мустакил ишини ташкил этиш, биринчи навбатда, унинг ахамиятини тушунишга, талабаларни жалб килишга каратилган булиб, улар касбий тайёргарлик жараёни билан боFлик булиши керак. Вазифани хал килиш укув жараёнида талабанинг фаол позициясини шакллантиришга ёрдам беради.

Талаба мустакил ишининг ахамияти, Т.В.Шевцовнинг фикрича, иккита асосий жихатни белгилайди:

1) мустакил ишлаш куникмаларига эга булиш - бу уз-узини тарбиялаш ва уз-узини ривожлантиришга йуналтирилган булажак мутахассисга касбий муваффакият ва талабнинг зарур шартидир;

2) мустакил иш олий укув юртида касбий тайёргарликнинг асосига, булажак мутахассисни узлуксиз тарбиялаш воситасига айланади [10].

Талабаларнинг мустакил иши мазмунан тузилган мураккаб таълим булиб, унда юкоридаги икки жихат тизимли равишда бирлаштирилади.

Иктисодий фанлардан талабаларнинг мустакил ишини нафакат ташкил этувчи ва назорат киладиган, балки талабаларнинг муваффакиятли укув фаолияти учун зарур мухит ва шарт-шароитларни яратадиган укитувчининг фаол ишини хисобга олмасдан туриб, талабалар мустакил ишининг кийматини тулик бахолаб булмайди.

Хулоса тарзида шуни ткъкидлаш лозимки, талабанинг муваффакиятли мустакил ишини раFбатлантириш укитувчининг шахсий, педагогик кобилиятига асосланиши керак, у нафакат назорат ва ташкилий функцияларни бажара олиши, балки, асосан, укувчиларни укитиш, тушунтириш, курсатиш, ёрдам бериш ва куллаб-кувватлашга кодир булиши керак.

Иктисодий фанлардан талабаларнинг мустакил иши, укув жараёнининг бошка шакллари сингари, талабалар учун узларининг билимини, ижодий фикрлашини, шу жумладан тадкикот, кобилиятларини амалга оширишнинг кучли воситаси саналади.

International scientific-practical conference on the topic of "Problems and perspectives of modern technology in teaching foreign languages"

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

1. Подласый И. П. Педагогика: учебник для прикладного бакалавриата / И. П. Подласый - 3-е изд., перераб. и доп. М.: Издательство Юрайт, 2016. С. 576.

2. Галимова Р. А. Организация самостоятельной работы как педагогическая проблема // Сибирский педагогический журнал, 2008. № 13. С. 248-256.

3. Мампория С. В. Самостоятельная работа студентов вузов: теоретическое представление // Вестник БФУ им. И. Канта, 2010. № 5. С. 155-159.

4. Паслён В. В., Щербов И. Л., Якушина А. Е. Сущность и этапы обучения студентов основам самостоятельной работы, 2012.

5. Петрова Т. Г., Абрамкина Э. С., Кожевникова В. Ф., Попова Л. Г., Ванюнина В. В. Организация самостоятельной работы студентов на кафедре терапевтической стоматологии // Медицина и образование в Сибири, 2012. № 6. С. 1.

6. Петрова Л. А., Берестнева Е. В., Бригадин А. А. Организация самостоятельной работы студентов в контексте реализации ФГОС ВО // Современные проблемы науки и образования, 2015. № 2-1. С. 508.

7. Федорова М. А. Самостоятельная деятельность как дидактическая категория // Вестник ТГУ, 2008. № 9. С. 228-236.

8. Хакунова Ф. П. Проблема организации самостоятельной работы студентов и школьников на современном этапе образования // Вестник Адыгейского государственного университета. Серия 3: Педагогика и психология, 2012. № 1. С. 153-158.

9. Хайбулаев М. Х. Сущность самостоятельной работы студентов и ее виды // Известия ДГПУ. Психолого-педагогические науки, 2009. № 3. С. 119-130.

10. Шевцова Т. В. Современные проблемы оптимизации самостоятельной работы студентов // Ученые записки. Электронный научный журнал Курского государственного университета, 2010. № 4. С. 234-237.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.