Научная статья на тему 'ХУСУСИЯТҲОИ СОХТОРИИ ИСТИЛОҲОТИ ЯКҶУЗЪАИ МАНСУБИ КУЛОЛГАРИИ ЗАБОНИ ТОҶИКӢ ВА АНАЛОГИ ОНҲО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСӢ'

ХУСУСИЯТҲОИ СОХТОРИИ ИСТИЛОҲОТИ ЯКҶУЗЪАИ МАНСУБИ КУЛОЛГАРИИ ЗАБОНИ ТОҶИКӢ ВА АНАЛОГИ ОНҲО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
299
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
термин / слово / терминология / словообразование / керамика / язык / таджикский язык / английский язык / сравнения / анализ / монокомпонентные термины / простые термины / производные термины / сложные термины / term / word / terminology / word formation / ceramics / language / Tajik language / English language / comparisons / analysis / monocomponent terms / simple terms / derived terms / compound terms

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джахонгиров Шамсиддин Хотамкулович

В данной статье рассматриваются структурные особенности монокомпонентных керамических терминов таджикского языка и их аналогах в английском языке. Все анализируемые однословные керамические термины по морфологическим структурам разделаются на простые, производные. По сравнению с простыми терминами, производные термины образуются при помощи словообразовательных элементов, т.е. аффиксов. Не все аффиксы активно принимают участия в образования керамических терминов. При анализе стало известно, что роль таких таджикских суффиксов, как -чӣ и -гар очень велико в создания керамических терминов, и их функции в английском языке выполняют суффикс -er. Сложные термины образуются при помощи определенных моделей. Самый продуктивный модель, при который создается большое количество сложных терминов в таджикском языке является Noun + Noun, то есть существительное + существительное.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRUCTURAL FEATURES OF MONOCOMPONENT CERAMIC TERMS OF THE TAJIK LANGUAGE AND THEIR ANALOGUES IN ENGLISH LANGUAGE

This article deals with the structural features of monocomponent ceramic terms of the Tajik language and their analogues in English. All analyzed monocomponent ceramic terms by morphological structures are divided into simple, derivative and compound. In comparison with simple terms, derived terms are formed with the help of word-forming elements, i.e. affixes. Not all affixes actively participate in the formation of ceramic terms. During the analysis, it became known that the role of such Tajik suffixes as -чӣ and -гар is very large in the formation of ceramic terms, and their functions in English are performed by the suffix -er. Compound terms are formed by using certain models. The most productive model, which forms a large number of compound terms in the Tajik language is Noun+Noun, that is, noun + noun.

Текст научной работы на тему «ХУСУСИЯТҲОИ СОХТОРИИ ИСТИЛОҲОТИ ЯКҶУЗЪАИ МАНСУБИ КУЛОЛГАРИИ ЗАБОНИ ТОҶИКӢ ВА АНАЛОГИ ОНҲО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСӢ»

8. Современные проблемы романистики: функциональная семантика: Тез. V Всесоюз. конф. по роман. языкознанию: В 2 т. — Калинин: КГУ, 1986. —208 с

9. Токарева И. Ю. Аспекты формирования культуроведческой компетенции при изучении морфологии / И. Ю. Токарева // Русский язык в школе. — 2010. — N 2. — С. 15-18.

10. Хабибуллина ЭХ, Абстрактные существительные множественного числа во французском и русском языках. / ЭХ. Хабибуллина—Казань: Издательство Казанского университета, 1988. — 135 с.

11. Шершукова О.А Исчисляемое в неисчисляемом: типология значения множественности португальских вещественных имен // Вопросы филологии. — 2011. — №> 1 (37).—С. 66-74.

АБСТРАКТНЫЕ ИМЕНА КАК СПОСОБ ВЫРАЖЕНИЯ SINGULARIA TANTUM В ТАДЖИКСКОМ И НЕМЕЦКОМ ЯЗЫКАХ (НА МАТЕРИАЛЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ)

В этой статье делается попытка рассмотреть абстрактные имена в таджикском и немецком языках с точки зрения теории чисел. Абстрактные существительные традиционно считаются существительными, не способными образовывать пару чисел. Автор в статье наблюдает за функционированием этих существительных в языке и определяет числовое поведение данной категории существительных с точки зрения различных теорий количественности.

Ключевые слова: таджикский язык, немецкий язык, категория числа, singularia tantum, абстрактные имена.

ABSTRACT NAMES AS A WAY OF EXPRESSING SINGULARIA TANTUM IN THE TAJIK AND GERMAN LANGUAGES (BY THE MATERIAL OF ART WORKS).

This article attempts to consider abstract names in Tajik and German from the point of view ofnumber theory. Abstract nouns are traditionally considered nouns that cannot form a pair of numbers. The author in the article monitors the functioning of these nouns in the language and determines the numerical behavior of this category of nouns from the point of view of various theories of quantification.

Keywords: Tajik language, German language, number category, singularia tantum, abstract names.

Сведения об автора:

Махмудова Сайёра Сафаровна, преподаватель кафедры иностранных языков ГОУ «ТадЖикского Государственного Медицинского Университета им. Абуали ибни Сино», Emal: s.mahmudova.82@mail.ru тел 915 98 59 53

About the author:

Mahmudova Sayora Safarovna Teacher of foreign department of SEI Aviсenna Tajik State Medical University. Emal: s.mahmudova82@mal.ru тел 915 98 59 53

ХУСУСИЯТХОИ СОХТОРИИ ИСТИЛОХОТИ ЯКЧУЗЪАИ МАНСУБИ КУЛОЛГАРИИ ЗАБОНИ ТОЧРКЙ ВА АНАЛОГИ ОНХО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ

Цахрнгиров Ш. X

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Яке аз кухантарин хунархои нафиса ин кулолгарй ё ба истилохи дигар сафолгарй буда, осоре аз мархилаи ибщцоии тамаддуни инсоният махсуб мешавад. Махз дар махсулоти сафолй, ки аз хафриёти гушахои гуногуни дунё ёфт шудаанд, орзуву омол, розу ниёз ва талабу хохиши одамони кадима мувофики шавку майорат, донишу тачриба, хунару истеъдод ва эътикоду чахонбиниашон бо наккошихо ва рангхои гуногун инъикос ёфтаанд. Кулолгарй дар огаз чун хунар мавриди истифода карор дошт ва пасон, дар натичаи рушд кардан ва ташаккулу тахаввул ёфтан ба санъати алохида мубаддал гардид.

Кулолгарй санъатест, ки он ба воситаи пухтани лой ва махлутхои он бо иловаи нуриву оксиди металлхо ва дигар пайвастагихои гайриорганикй ба даст меояд. Чуноне, ки муайян гардидааст, гил, хок ва сафол дар зиндагии инсони макоми хосеро сохиб аст. Хок, пеш аз хама, яке аз унсурхои асосии пайдоиши хаёт дар руйи замин махсуб меёбад. Инчунин гил, ки мухимтарин маводи кулолгарй ба шумор меравад, аввалин махсулоти табиие мебошад, ки инсон ба даст овардааст. Баъдан гил хеле серистеъмол гарцицаст. Гилро инсон такрибан дар бисёре аз холатхои зиндагй истифода менамуд. [3.27]

Таърих гувохи медихад ки инсоният истифода бурдани гилро аз тахтачахои лойии Байнаннахрайн, ки барои ифода намудани хатхои мехй мавриди истифода карор гирифтанд, огаз намуда буд. Аз санадхои таърихй бар меояд, ки одамон дар чандин мавзеъ хатто гилро хамчун хурок истифода мебурдаанд. Ба ин мисол шуда метавонад: мардуми Шаркзамин дар хурокашон «равгани замин»- лойи сафедро истифода менамуданд. Онхо онро бо шири гавазн омехта намуда истеъмол мекарданд ё ин ки ба оби гушт хамрох менамуданц.[5.3]

Шайх Саъдии бузургвор хам истифодаи гилро чун як маводи тозагй ва бехдошти саломатй бо як саньаш олй ва шоирона дар осораш нишон додааст:

Гили хушбуй дар хрммом рузе, Бад-у гуфтам, ки мушки ё абири, Бигуфто ман гили ночиз будам, Камоли уамнишин бар ман асар кард,

Расид аз дасти мафубе ба дастам. Ки аз буи диловези ту мастам.

Валекин муддате бо гул нишастам. Валекин ман щион хок, ки цастам.

[Саъдии Шерози]

Тибки маълумоти санадхои таърихИ дар кадимулайём собун мавчуд набуд, одамони хамон даврахо дегро пур аз об намуда чанд домани барги гулро бо гили замин омехта намуда ба он мерехтанд. Пас аз муддати тулонИ зери харорати оташ чушидани об, ки барги гул бо гил омехта мешуд, як навъ хокаи шустушуИ хосил мегашт, махсулоти хосилгардидаро хамон давра собуни хушбуй ном мебурданд.

Вобаста ба ин мо тасмим гирифтем, ки истилохоти кулолгарии забонхои точикИ ва англисиро мавриди тахкики хамачониба карор дода, зарур мешуморем, ки хамаи истилохоти кулолгарии чамъовардаи худро аз чихати сохтор гурухбандИ намоем.

Маълум аст, ки барои истилох ифодаи маънои мушаххас хос аст ва зухуроти сермаъногИ, гуногуншаклИ, образнокИ барои он бегона аст. Аз хамин лихоз ба истилохот аксаран хусусияти махдудияти маъно ва моносемиро нисбат медиханд. Истилох аз калимаи лотинии (епипш гирифта шуда, маънояш: «хад», «худуд», «сархад», яъне ифодакунандаи «хадди муайян» аст ва ин ном барои падидор шудани мафхуми забонии худи он мувофик мебошад [2.191]. Истилохот хусусияти калимасозИ надоранд ва мохияти масъаларо «бо як калима ифода менамоянд, аксари онхо ба забони дигар айнан тарчума намешаванд ва хамчун калимаи эзохИ низ намеоянд»[1.127].

Истилохоти якчузъаи мансуби кулолгариро аз чихати сохтори морфологи метавон ба се гурух чудо намуд:

1. Истилохоти сода. Ин навъи истилохот фарогири сершумори истилохот мебошад. Аслан дар созмони ин гурухи истилохот ягон ванд ё унсури калимасоз иштирок намекунад, яъне он танхо аз реша иборат аст: куза, коса, чом, хурма, пиёла, лаълй, табак, гил, хок, сабу, калак, дулча, това, гуппи, дег, танур.

Истилохоти дар боло зикргардидаро барои он сода мешуморанд, ки онхо ба дигар чузъхо таксим намешаванд. Ин навъ вожахоро калимахои решагИ низ ном мебаранд. Онхо хамчун асос барои ташаккули истилохоти минбаъдаи сохаи кулолгарИ чун заминаи калидИ истимоъ мегарданд.

Хувайдост, ки дар кадом маъно истимоъ шудани калимаро матн аник месозад, аммо дар холати алохидагИ ва шакли лугавИ истилохот ягонагии маъноиашонро имконияти нигох доштан доранд: куза -зарфи истифодашавандаи марбути рузгор барои истифодаи об, шарбат, май ва гайрахо, коса - зарфи даврашакли марбут бар рузгор, ки он барои ба назди мехмонон бурдани таомхои моеъ мешавад. Мисол: -Духтарак косаи дар даст дошатаашро ба тарафи у дароз карда гуфтааст... чом < ...чом ва кадаххое, ки пояи борики баланд доранд, кузахои гуногуни тангдахану васеъдахан... [7.340], хурма - зарфи сарпушдор, дар шакл ба монанди косахои гирди аврупоИ барои истеъмоли шурбо, зарфи дар хочагИ барои нигахдошти шарбати мевахо истифодашаванда. [4.248] пиёла < ... дар пиёла чой кашида чобукона бурда бо лаълича пеши у хохад гузошт. [6. 385].

2. Истилохоти сохта. Дар созмони ин гурухи истилохот вандхо накши мехварИ доранд, яъне бо пешванду пасванд сохта мешаванд. Лозим ба ёдоварист, ки накши вандхо дар сохтани намуди истилохот якранг нест. Аз ин лихоз дар зер мо аз он унсурхои истилохсоз, ки дар бунёди истилохоти кулолгарИ иштирок мекунанд, таваккуф хохем кард:

Сохтани истилох ба воситаи пасванд. Бояд ишора намуд, ки накши пасавандхо дар сохтани истилохоти кулолгарии забонхои точикиву англисИ хеле назаррас буда, мо рочеъ ба дарачаи истеъмоли онхо дар зер ёдовар мешавем.

- ча. Пасванди мазкур яке аз сермахсултарин унсурхои истилохсози забони точикИ ба шумор рафта, дар сохтани истилохоти кулолгарИ хеле фаъол аст. Он аслан аз як исм исми дигар месозад, ки маънои «хурд, ихчам будани ашё»-ро ифода мекунад: лаълича< Ман химчахоро ба лаълича зада садои дангар-дангар баровардам, у хам, гуё ки сурнай менавохта бошад, хуштак мекашид^ [6. 19]. Лаъличаро чаппа гузошта маро ба пеши вай шинонда химчахоро ба дастонам дод ва худаш ба пахлуям нишаста, найро ба лабонаш дошт [6.19]; дегча, хумча <Аз падар як дегчаи мадрасагИ ва як хумчаи равган монда буд, ки у инхоро дар вакти дар мадраса буданаш харида кор фармуда будааст, онхоро хам барои худ ба мадраса бурданИ шудам [6.177];

- гар. Пасванди мазур яке аз сермахсултарин унсури калимасоз буда, асосан аз як исм исми дигар месозад, ки маънои «касбу хунар^>-ро ифода мекунад: косагар <Дар он миён тагоии чорбозоргардам -Алихон аз Еиждувон духтари як косагарро ба худ номзад кард [6. 112]. Мо ба Еиждувон рафта дар хонаи косагар хобидем [6.113]. Писари косагар хабар овард, ки «омадагон дузд набуда, мехмон будаанд» ва бо ин хабари худ занонро осуда кард. [6.113] Дар ин миён ба козихона писари косагари казокработИ лангон-

1. Истилохоти сода

2. Истилохоти сохта

3. Истилохоти мураккаб

лангон даромада омад. [6.113] кулолгар <Шахрчаи Кулолгар бо толорхои сутундори худ ба охири даврае, ки мавриди тахкики мо карор гирифтааст, тааллук дорад. [7.81] Хамзамон дар забони точикй истилохотеро вохурдан мумкин аст, ки дорои ду пасванд мебошанд, ба монанди: косагари <Он одамон мехмонон набуда, коргарони устохонахои косагари буданд. [6.134], косагарон <Аз чумлаи косагарон дар дехаи Казокработ устое буд, ки коса ва табакхои накшини хеле хуб мебаровард [6.112].

- er. Пасванди мазкур чун муодили точикии худ -гар яке аз сермахсултарин уснури калимасози забони англисй махсуб ёфта, аз як исм исми дигар месозад: potter - кулолгар, cover - сарпуш; beaker - чом, master - усто, glazier - минокор, crater - танура (зарфи сафолини кисми гарданаш васеъ).[8.44]

3. Истилохоти мураккаб. Дар созмони ин навъи истилохот аслан ду решаи баробархукук иштирок мекунанд. Хамаи он истилохоти мураккабе, ки мо чамъоварй намудем, метавон чунин колиббандй намуд:

Noun+Noun. Дар созмони истилохоте, ки ба воситаи колиби мазкур сохта шудаанд, ду исм иштирок намуда, як мафхуми мушаххасеро ифода менамоянд: обкуза, обдасга, майдасга, обполо.

Numeral+Noun. Он истилохоте, ки тавассути колиби мазкур сохта шудаанд, аслан дар таркиби худ шумораи микдорй ва исм доранд: якдаста, якмашка, дудаста, якгуша ва дугуша.

Noun +Verb. Як катор истилохоте мавчуданд, ки ба воситаи исму феъл сохта шуда, доираи истеъмолашон дар сохаи кулолгарй хеле фарох аст: мавчбандй, тасмабандй.

Хамин тарик, аз тахлили зикргардида аён гардид, ки накши унсурхои калимасоз, яъне пешванду пасвандхо дар сохтани истилохоти сохта ва мураккаби мансуби кулолгарй багоят калон аст. Агар дар забони точикй пасвандхои -ча ва -гар сермахсул бошад, пас дар забони англисй ин рисолатро пасванди - er ичро мекунад. Ё худ агар бештари истилохоти мураккаби забони точикй ба воситаи колиби Noun+Noun сохта шаванд, муодили англисии онхо колиби Adjective+Noun ба шумор меравад.

АДАБИЁТ

1. Каримов А Тахлили лексикй - грамматикии матнхои точикии кадим.- Душанбе, 1986. - 127 с.

2. Шафоагов А. Н. Ташаккул ва тахаввули истилохоти варзиш дар забони точикй. - Душанбе, 2019 - 191 с.

3. Нуров П. Г. Становление и разаитие таджикской физической терменологии. Автореф..дисс.... - Душанбе, 1997. - 27 с.

4. Якубов Ю. Раннесредневековые сельские поселения горного Согда (к проблеме становления феодализма). - Душанбе, «Дониш» 1988 -248 с.

5. Одинаев Б.Э. Исупова Р.А. Кулолгарй яке аз равандхои ташаккули хунархои мардумй - Душанбе, 2019. - С. 3

6. Айнй С. - «Ёддоштхо» - Душанбе, - Адиб, 1990. - С. 19

7. Fаффуров Б. «Точико^'(Гаърихи кадимтарин, асрхои миёна ва давраи нав) - Душанбе, - Нашриёти «Дониш», 2008. - С. 81

8. Саваониди Н.Ф. Картинный Археологический словарь(англо-русский) - Санкт - Петербург, 1995

СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ МОНОКОМПОНЕНТНЫЕ КЕРАМИЧЕСКИЕ ТЕРМИНЫ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА И ИХ АНАЛОГАХ В АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ

В данной статье рассматриваютя структурные особенности монокомпонентных керамических терминов таджикского языка и их аналогах в английском языке. Все анализируемые однословные керамические термины по морфологическим структурам разделаются на простые, производные. По сравнению с простыми терминами, производные термины образуются при помощи словообразовательных элементов, т.е. аффиксов. Не все аффиксы активно принимают участия в образования керамических терминов. При анализе стало известно, что роль таких таджикских суффиксов, как -ни и -гар очень велико в создания керамических терминов, и их функции в английском языке выполняют суффикс -er. Сложные термины образуются при помощи определенных моделей. Самый продуктивный модель, при который создается большое количество сложных терминов в таджикском языке является Noun + Noun, то есть существительное + существительное.

Ключевые слова: термин, слово, терминология, словообразование, керамика, язык, таджикский язык, английский язык, сравнения, анализ, монокомпонентные термины, простые термины, производные термины, сложные термины.

STRUCTURAL FEATURES OF MONOCOMPONENT CERAMIC TERMS OF THE TAJIK LANGUAGE AND THEIR ANALOGUES IN ENGLISH LANGUAGE

This article deals with the structuralfeatures ofmonocomponent ceramic terms of the Tajik language and their analogues in English. All analyzed monocomponent ceramic terms by morphological structures are divided into simple, derivative and compound. In comparison with simple terms, derived terms areformed with the help of word-forming elements, i.e. affixes. Not all affixes actively participate in the formation of ceramic terms. During the analysis, it became known that the role of such Tajik suffixes as -ни and -гар is very large in the formation of ceramic terms, and theirfunctions in English are performed by the suffix -er. Compound terms are formed by using

certain models. The most productive model, whichforms a large number of compound terms in the Tajik language is Noun+Noun, that is, noun + noun.

Key words: term, word, terminology, word formation, ceramics, language, Tajik language, English language, comparisons, analysis, monocomponent terms, simple terms, derived terms, compound terms.

Сведения об автора:

Джахонгиров Шамсиддин Хотамкулович — Таджикский педагогический университет имени Садриддина Айни докторант PhD. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, проспектрудаки, 17. E-mail: shamsiddin95.93@mail.ru, Телефон: +992 93 939 33 45

About the author:

Jahongirov Shamsiddin Hotamqulovich -Tajik Pedagogical university named after Sadriddin Ayni, PhD. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki avenue, 17. E-mail: shamsiddin95.93@mail.ru, Phone: +992 93 93933 45

СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ДИПЛОМАТИЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ В ТАДЖИКСКОМ И

АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Саидходжаева Т. А

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

В лингвистике определение значения слова занимает особое место. Это крайне важный компонент в лингвистике, так как это сфера науки, по сути, занимается основой языка, речи и письменности -всесторонним анализом главного компонента языка - слова. Этот раздел лингвистики называется семасиологией или же семантикой.

Относительно этих феноменов в лингвистике имеются разные мнения в научных источниках. Некоторые думают или же считают, что семасиология и семантика это один и тот же феномен, которое выполняет абсолютно идентичную функцию - лексическим значением слова в языке. Другие же придерживаются о дифференцированной этих понятий, утверждая, что есть пути различия в методах изучения слова.

Под семантикой понимается лексико-грамматическое значение слова, позволяющее отнести его к одному из разрядов и в соответствии с классификацией Н.В. Арнольд или классов по классификации Н.А. Соболевой.

Богатый арсенал лексических единиц, обозначающих дипломатическую лексику представлена ряд лексико-семантических групп (ЛСГ) разнообразных по своему составу.

Так нами выделены 10 ЛСГ дипломатической лексики, среди них огромную роль играют ЛСГ «дипломатический статус», «дипломатическая переписка и документы», «дипломатические переговоры», «протокол и этика», «права и привилегии».

Большую степень распространения получили ЛСГ «формулировка вежливости» и «международные договора». Добрая половина лексических единиц составляет единицы обозначающие «экономический аспект» и «военный аспект».

Наименьшее распространение в нашем языковом материале получили ЛСГ «дипломатическое помещение и акторы». Статистическая обработка лексических групп наглядно показана в следующей таблице, где налицо весь структурный состав дипломатической лексики.

Статуси дипломати-(мушовири вазир, корпуси дипломати, мушовир, котиби ё ноиби аввал, котиби ё ноиби дуввум, котиби сеюм, дипломатии касби, миёнарави дипломати, сарвари намояндаги, аъзои намояндаги, аъзои штаб, штаби дипломати, штаби маъмури ва техники, штаби хизмати, категорияи дипломати, хизмати давлати, хизматгори хусуси)

Дипломатический статус - (minister-counsellor, diplomatic corps, counselor, first secretary, second secretary, third secretary, career diplomat, diplomatic agent, head of the mission, members of the mission, members of the staff, diplomatic staff, administrative and technical staff, the service staff, diplomatic rank; domestic service, private servant).

В этой группе слов преобладающее число занимают производные слова, особенно слова с суффиксами «-ег>>, «-on>, а также с добавлением окончания «-у» т.к. они имеют значение «лицо, постоянно занимающееся тем, что указывает словопроизводящая основа» и значение «объекта того действия, на которое указывает глагольная основа». Также надо отметить, что в этой группе частим, являются термины обозначающую род занятий, или деятельность дипломатические которые выражены на французском языке и на латыни, так как французский и латынь долгое время являлись основным языком дипломатического делопроизводства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.