Научная статья на тему 'СТРУКТУРНЫЙ АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ "ФОНЕТИКА" В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

СТРУКТУРНЫЙ АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ "ФОНЕТИКА" В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
349
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕРМИН / ФОНЕТИКА / ФОНЕТИЧЕСКИЕ ТЕРМИНЫ СТРУКТУРА / АНАЛИЗ / СУФФИКС / ПРЕФИКС / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джаматов С.

В данной статье впервые исследуется структурный анализ терминов «Фонетика» в таджикском и английском языках. Автор статьи использовал огромное количество научных источников. Как отмечено в статье суффиксы играют огромную роль в образовании фонетических терминов по сравнению с префиксами в обоих языках. Таджикский суффикс - ї и английский - ion являются примерами таких терминов. Надо отметить, что при образование таджикских фонетических терминов используется шесть моделей, а в английском языке их всего семь.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRUCTURAL ANALYSIS OF PHONETIC TERMS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

Structural analysis of phonetic terms of Tajik and English languages is firstly reviewed in this article. The author of the article used a large number of scientific sources. As it is pointed in the article the role of suffixes is larger than prefixes in the formation of phonetic terms of both languages. Tajik suffix -ї and English suffix -ion are one of those examples. It should be pointed out that six models for Tajik and seven models for English have been used in the formation of phonetic terms as well

Текст научной работы на тему «СТРУКТУРНЫЙ АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ "ФОНЕТИКА" В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

SPECIFICITY OF RADIO SKETCH

Saidmurod Hodzhazod

The article shows the specialty of radio sketch, its differentiation from the printed sketches and features of this genre in modern time.

Key words: sketch, radio, story , image, character , listener , character

Сведения об авторе: Саидмуроди Ходжазод - кандидат филологический наук, старший преподаватель кафедры методики изучения таджикского языка и литературы факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (992)83-855-52-99, е-mail: Saidmurod70@mail.ru

Information about the author: Saidmurodi Hodzhazod - Ph. D. in Philology, senior lecturer, Chair of Tajik Language and Literature teaching method, Faculty of Tajik Philology, Tajik State University named after Sadriddin Ayni, tel.: (992)83-855-52-99, е-mail: Saidmurod70@mail.ru

ТАХ,ЛИЛИ СОХТОРИИ ИСТИЛОХОТИ МАРБУТИ «ФОНЕТИКА» ДАР ЗАБОЩОИ ТОНИКИ ВА АНГЛИСИ

Цоматов Самъиддин

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Масъалаи истилоху истилохшиносй айни замон яке аз мавзуъхои мухимтарини лугатшиносй ба шумор меравад. Дар чиз ки ба таъйину тахкики умумии мафхуми истилох ва тахаввулу такомули он дар забон алокаманд аст, илми забоншиносиро бо сохахои дигари илму маърифат, ба таърихи моддиву маънавии инсоният мепайвандад.

Истилох дар таркиби лугавии хар як забон мавкеи мухимеро ишгол намуда, дорои як катор вежагихои фарккунандаи функционалй, генетикй - таркибй, лугавй- маъной, морфологй, вожасозй ва услубй-номинативй мебошад. Яке аз аломатхои хоси истилохот ин ташкили сохти он ба шумор меравад. Махз дар натичаи пешрафти илму техника хар як сохаи муайяни чамъиятй сохиби захираи истилохотии худ гардид. Дар як истилох як унсури забон аст, ки мохияти хоси илмй дошта, бо аломатхои махсуси худ аз калимахо ба куллй фарк мекунад.

Мукоисаи омузиши системаи истилохоти забонхои гуногун ба худ аломати хосро доро мебошанд. Барои тахлили мукоисавии истилохоти хар ду забон муайянкунии муносибати иерархии истилохоти сохаи фонетика ва гурухбандии лугавй - семантикй ва сохтории онхо мухим аст. Бояд таъкид намуд, ки тафовутхо дар байни хар ду забон чой доранд.

Аз руи сохти морфологии забонхои точикиву англисй истилохоти фонетикии ин ду забонро ба гуруххои зерин чудо намудан лозим аст.

I. Ба гурухи якум истилохоти фонетикие шомиланд, ки танхо аз як морфемаи решагй иборат мебошанд. Масалан: овоз - sound, phoneme; ущо- syllable; лаб- lip; ком-palate; speech-нутц, uvula-забонча, nose-димог ва г. Вале истилоххое низ мавчуданд, ки дар забони англисй аз чихати сохт соддаанду дар забони точикй сохта ва ё баръакс; vowel - садонок; intonation-о^анг, metathesis- цойивазкунй, guttural-^алцй classification-тасниф ва г.

II. Ба гурухи дуюм калима ё истилохоте шомиланд, ки аз як асос ва морфемахои калимасоз иборат мебошанд. Бояд кайд кард, ки ба истилоххои англисии ин гурух на хамеша тарзи истилохсозии забони точикй мувофикат мекунад, зеро агар калима дар забони англисй морфемаи калимасоз кабул кунад, он дар забони точикй дар шакли таркибй ё мураккаб меояд; талаффуз кардан - талаффуз = to pronounce - pronunciation, articulation; бадал - бадалшави = alter - alternation, interchange, gradation.

Яке аз роххои гановати захираи лугавии хар ду забон бо ду усули сарфй (морфологй) сохтани истилохоти фонетикй ба шумор меравад.

а) калимауои сохта - сохтани калима ё истилохи нав тавассути ба реша хамрох намудани пешванду пасванд: садонок, уамсадо, зада, царангдор, бецаранг, димогй, %алци, ларзиш, кушода, баста; syllable, intonation, pronunciation, voiced, voiceless, reduction, phonation, agreement, assimilation, alternation.

б) калимахои мураккаб - ду ва ё зиёда реша ба хам омада истилохи мураккабро ташкил медиханд: овознависй, садопардахо, монандшавй, цойивазкунй, бадалшави, уицосозй; vocal cords, nasal cavity, lower vowel, middle vowel, high vowel ва гайра. Дар забони англисй к;исми зиёди ин гуна истилохот бо дефис навишта мешавад.

Конверсия. Ин усули истилохсозй дар хар ду забон маъмул аст; syllable - to syllable, stress -to stress, interchange - to interchange; lip - to lip; уицо - бо уицо хондан, талаффуз намудан, зада- зада гузоштан, бадалшави- бадал намудан, иваз намудан, лаб- бо лаб талаффуз намудан ва гайра.

Ихтисора. Усули ихтисора бошад, дар хар ду забон хам он кддар фаъол нест. Инро бояд ишора кард, ки ин к;олаби истилохсозй дар забони точикй бо таъсири рохи калимасозии забони русй ба вучуд омадааст.

Чи тавре дар боло ишора рафт, аффиксация ё усули сарфии калимасозй (сохтани истилох бо пешванд ва пасванд) дар хар ду забон ба таври фаровон истифода мешавад ва дар сохтани калима ё истилох нак;ши мухиме мебозад. Пеш аз хама дар ин чараён мавк;еи хиссаи номии нутк; -исм назаррас аст, зеро дар хар ду забон хам махз бо рохи ба решаи исм илова кардани пешванду пасванд истилохи нав ба вучуд меояд.

Аз руи маводи ба тахлилрасида тамоми к;олабхои истилохоти марбут ба сохаи «фонетика»-ро тавассути к;олабхои зерин ба таври аённок нишон додан мумкин аст.

А. Дар забони тоцики истилоууои фонетики аз руи 6 цолаб сохта мешаванд.

-иш

бе-

-нок

-ча

Koлаби 1. исм+пасв.=исм

садо - садонок

забон - забонча

Koлаби 2. исм+пасв.=сифаm

ДИMOF - ДИMOFЙ xалк;-xалк;й

лаб-лабй

Koлаби 3. исм+пасв.=сифаm кушод -кушода-баст - баста-

Koлаби 4.пеш+исм.=сифаm

чаpанг -бечаpанг

Koлаби 5. имс +исм +пасв. = исм

садо+паpда+xо - садопаpдаxо

Koлаби 6. феъл +пасв. = исм

зад-зада

лаpз-лаpзиш

stress (ударение) vibration (вибрация)

vocal cords (голосовые связка)

vowel (гласный) uvula (язычок)

opened (открытый) closed (закрытый)

unvoiced/voiceless (глухой)

nasal (назальный guttural (гоpтанный) labial (губной)

Б. Дар забoни англиси wmmoyyou фoнеmикu аз руи 7 цйлаб сoхmа мешаванд.

un-

syl-

Колаби 1. pref. + adj. =noun (пеш.+сиф. = исм) syllable-хичо (слог)

Колаби 2. pref. + noun+suf=adj. (пеш.+исм+пас.= сифат)

unvoiced -бечаранг (глухой)

Колаби 3. verb+ suff.=noun (феъл+пас. = исм)

intonation-оханг (интонация)

articulation-талаффуз (артикуляция

assimilation-монандшавй (ассимиляция)

-ion vibration-ларзиш (вибрация)

dissimilation-чудошавй (диссимиляция) syllabification-хичочудокунй (слогоделение) classification -гурухбандй (классификация) pronunciation-талаффуз (произношение) -tion gradation-бадалшавй (чередование)

reduction -тахфиф (редукция) -ment agreement - мувофикдт (согласование)

Колаби 4. noun+ suff.=noun (исм+пас. = исм) -ion transcription -овознависй (транскрипция)

Колаби 5. noun+ suff.=adj. (исм+пас. = сифат) -less voiceless -бечаранг (глухой)

-ed voiced - чарангдор (звонкий)

-al guttural - хдлкд (гортанный)

labial - лабй (губной) -ive plosive -тарканда (взрывной)

fricative -рогй (щелевой)

Колаби 6. noun+ noun+suff.=adj. (исм+исм+пас. = сифат) -al labiodental - лабудандонй (губно-зубной)

Колаби 7. verb+ noun+suff.=adj. (феъл+исм+пас. = сифат) -al interdental - байнидандонй (межзубный)

Чунон ки ба мушохида расид, дар сохтани истилохоти марбут ба сохаи фонетика дар хар ду забон хам пешвандхо он кддар фаъол нестанд.

Калимахои мураккаб. Ба назар расид, ки дар хар ду забони мук;оисашаванда дар тарзи сохтани калимахо ё истилохоти мураккаб фарк;ият дида мешавад. Дар хар ду забон хам аз хиссахои гуногуни нут^ калима ё истилохи мураккаб сохта мешавад. Одатан истилоххои мураккаб аз чузъи мустак;илмаъно ташкил меёбанд. Дар зер мо колабхои мураккабшавии истилохоти мансуб ба фонетикаро дар хар ду забони мук;оисашаванда сохташударо нишон медихем:

Истилохоти мураккабе, ки дар забони точикй аз ду реша иборат мебошанд: Намунаи № 1. исм +исм +пас=исм

садопарда - vocal cords (голосовые связки); Намунаи № 2. исм + феъл+ пас=исм

овознависй - transcription (транскрипция), монандшавй -assimilation (ассимиляция), бадалшавй - аlternation, gradation, interchange (чередование), уицосозй - syllabicity (слогообразование) Намунаи № 3. исм + исм +феъл+ пас=исм

цойивазкунй- metathesis (метатеза), уицоцудокунй- syllabification (слогоделение)

Намунаи № 3. зарф +исм =исм

серуицо- polysyllabic (многосложный)

Истилоххои мураккабе, ки дар забони англисй аз ду асос сохта шудаанд: Намунаи № 1. noun+noun =noun Исм+исм =исм

vocal -cords -садопардауо (голосовые связки), syllabi-city- уицосозй (слогообразование), metathesis- цойивазкунй (метатеза)

Намунаи № 2. verb + verb =noun (феъл +феъл = исм)

interchange -бадалшавй (чередование) Намунаи № 3. verb +noun =noun (феъл +исм = исм)

alternation -бадалшавй (чередование) Чунон ки мисолхои ба тахлилрасида нишон медиханд, усули мазкури истилохсозй яке аз роххои инкишофи таркиби лугавии забонхои точикй ва англисй ба шумор меравад

Аз тахлили вожагону истилохоти фонетикии забонхои точикй ва англисй ба чунин хулоса омадан мумкин аст, ки истилоххои ин ду забон, аз чихати маъно ба хамдигар шабохат дошта, аз чихати сохт аз якдигар чанде тафовут доранд. Яке аз хусусиятхои фарккунандаи истилохсозии ин ду забон дар он аст, ки дар забони точикй усули ихтисора маъмул намебошад ва хол он ки бо ёрии рохи мазкур дар забони англисй истилоххои зиёде сохта мешавад.

Адабиёт:

1. Бобомуродов, Ш., Муминов, А. Лугати мухтасари калимасозии забони адабии точик. - Душанбе: Маориф, 1983. - 120с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Ч..1. Фонетика. Морфология. -Душанбе: Дониш, 1985. - 352 с.

3. Мухаммадиев, М. Принципхои асосии калимасозии забони точикй // Масъалахои забони точики. - Душанбе, 1976. - 231 с.

4. Назарзода, С. Ташаккули истилохоти ичтимой-сиёсии забони точикй дар садаи XX. Душанбе: Дониш, 2004. - 302 с. с.19

5. Саймиддинов, Д. Вожашиносии форсии миёна. - Душанбе: Пайванд,.2003. - 310 с. с. 110

6. Сирочуддин, Алихони Орзу. Чароги Хидоят. -Душанбе: Ирфон, 1992. - 288 с.

7. Султон, М.Д. Истилохоти илмии «Китоб-ут-тафхим»-и Абурайхони Берунй. -Душанбе. 2003.- 164 с. с. 57-111

8. Тохирова, Лексикаи забони адабии хозираи точик. (материалхо). - Душанбе: Дониш, 1967. - 80 с.

9. Трахтеров А.Л. Английская фонетическая терминология. -Москва: Литературы на иностранных языках, 1962. -350 с.

10. Шукуров, М. Ш. Забони мо хастии мост. - Душанбе: Маориф, 1991. - 232 с.

11. Еиёсиддин, Мухаммад. Еиёс-ул-лугот. Иборат аз 3 чилд. - Душанбе: Адиб, Ч..1. -1987, 480 с.. 4.2. -1988, -416 с. 4.3. - 1991, 424 с.

12. Хаскашов Т., Фонетикаи забони точикй. Душанбе, 1985.- 345 с.

СТРУКТУРНЫЙ АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ «ФОНЕТИКА» В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Джаматов С.

В данной статье впервые исследуется структурный анализ терминов «Фонетика» в таджикском и английском языках. Автор статьи использовал огромное количество научных источников. Как отмечено в статье суффиксы играют огромную роль в образовании фонетических терминов по сравнению с префиксами в обоих языках. Таджикский суффикс -и и английский -ion являются примерами таких терминов. Надо отметить, что при образование таджикских фонетических терминов используется шесть моделей, а в английском языке их всего семь.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевые слова: термин, фонетика, фонетические термины структура, анализ, суффикс, префикс, словообразование, таджикский язык, английский язык.

STRUCTURAL ANALYSIS OF PHONETIC TERMS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

Jamatov S.

Structural analysis of phonetic terms of Tajik and English languages is firstly reviewed in this article. The author of the article used a large number of scientific sources. As it is pointed in the article the role of suffixes is larger than prefixes in the formation of phonetic terms of both languages. Tajik suffix -и and English suffix -ion are one of those examples. It should be pointed out that six models for Tajik and seven models for English have been used in the formation of phonetic terms as well.

Key words: term, phonetics, phonetic terms, structure, analysis, suffix, prefix, wordformation, Tajik language, English language.

Сведения об авторе: Джаматов Самиддин Салохиддинович - кандидат филологических наук, доцент кафедры английского языка и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 91900 54 62. E-mail: jsamiddin@ mail. ru

Information about the author: Jamatov Samiddin Salohiddinovich - Ph. D. in Philology, docent of the chair of English and Comparative typology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, ph.: (+992) 91900 54 62. E-mail: jsamiddin@ mail. ru

НА^ШИ ПЕШВАНДХО ВА ПАСВАНД^О ДАР СОХТАНИ ИСТИЛОХОТИ МАРБУТИ «МОРФОЛОГИЯ» ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСИ

Цоматов Самъиддин

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Сарф (морфология) як чузъи грамматика буда, бо омузиши морфемахои (вохиди хурдтарин ва маънодори забон буда, аз калима ва як кисми он иборат аст) забон ва бо роххое, ки онхо якчоя шуда калимахо месозанд, сарукор дорад. Илова ба ин, морфологияро як шохаи чудогонаи забоншиносй меноманд, ки хиссахои нуткро меомузад.

Дар «Грамматикаи забони адабии хозираи точик» истилохи морфология чунин шарх ёфтааст: морфология як кисми грамматика буда, дар бораи сохти грамматикии калима, тарзи ифодаи маънои грамматики ва роху воситаи калимасозй бахс мекунад. Морфология гуруххои лексикию грамматикии калимахо ва ходисахои грамматикиеро меомузад, ки бо конуну коидаи мавчудияти калима хамчун вохиди грамматикй марбутанд. Гуруххои грамматикии калимахо дорои категорияи грамматикй ва системаи шакл (парадигма) мебошанд (7, с. 79 ).

Итсилохоти ин бахш хеле сершумор буда дар набати худ ба гуруххои хурд чудо мешаванд. Чй тавре дар боло ишора рафт, дар зери мафхуми морфология хиссахои нутк дар назар аст.

Истилохоти ин бахш низ мисли дигар кисматхои забоншиносй ба содаву сохта ва мураккабу истилохиборахо чудо мешаванд, ки дар зер аз бархе аз онхоро мавриди тахкик карор медихем.

Истилохоти сода. Ин гурухи истилохот аслан дар таркиби худ на пешванду на пасванд дошта, бо хусусияти хоси худ аз дигар истилохот ба куллй тавофут доранд, ба монанди: noun (исм-имя существительное), verb-феъл (глагол), tense -замон (время), place -макон (место), mood-сига (наклонение), aspect -намуд (вид), case -падеж (падеж), common -цинс (имя нарицательное), clause -цумла (предложение) (9, с. 2-345) ва гайра.

Вакте сухан аз боби истилохоти сохтаи «морфология» меравад, моро лозим аст, ки аз намудхои асосии истилохсозй дар забони англисй як бори дигар дидан намоем, зери истилохоти бахши мазкур бо колабхои маъмули истилохсозии он сохта шудаанд. Чй тавре дар фаслхои пешина ишора рафт, дар забони англисй оиди намудхои истилохсозй фикру андешахои гуногун мавчуданд.

Ильиш Б. А. дар асари худ «История английского языка» аз се шакли асосии вожасозй ё истилохсозй дар давраи забони англисии кадим ёдовар мешавад, ки инхоянд: 1.morphological-морфологи; 2. syntactical-синтаксиси ва 3. semantic-семантики. Усули морфологии калимасозй дар навбати худ ба ду гурух таксим мешуд; 1)affixation -аффиксй ва 2. compositon - таркибй (8, с. 56).

Забоншиносони дигар Антрушина Г.Б, Афанасьева О.В. ва Морозова Н.Н ба хафт усули вожасозй дар забони англисй таваччух зохир меунанд:

1. affixation (or ёетайоп)-афиксионй;

2. conversion-конверсия;

3. composition-таркибй;

4. shortening (contraction)-ихтисора;

5. sound-imitation - таклидиовозй;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.