Научная статья на тему 'ХУСУСИЯТҲОИ КОРБУРДИ ВОМВОЖАҲОИ ТОҶИКӢ ДАР ЗАБОНИ ТУРКИИ ҚАДИМ'

ХУСУСИЯТҲОИ КОРБУРДИ ВОМВОЖАҲОИ ТОҶИКӢ ДАР ЗАБОНИ ТУРКИИ ҚАДИМ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
«Фарҳангномаи туркии бостон» забони тоҷикӣ / забони туркии бостон / робитаи забонҳо / вомвожа / иқтибос / сермаъноӣ / мувозӣ / калимаҳои ёвар / “Ancient Turkic Dictionary” / Tajik language / Turkic language / language connection / borrowings / polysemantic / parallel versions / auxiliary words

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ҳасанзода Абдуҷамол Ашраф

Иқтибос шудани вожаҳои тоҷикӣ ба забони туркии бостон баррасӣ шудааст. Дар заминаи маводи фактологии дар «Фарҳангномаи туркии бостон» дарҷёфта нишон дода шудааст, ки ба туркии бостон 239 калимаи аслии тоҷикӣ интиқол гардидааст. Чунин унсурҳои луғавӣ аз ҷиҳати хусусияти корбурдашон дар забони туркии бостон ба қонуниятҳои овоӣ, луғавӣ-маъноӣ, калимасозӣ ва морфологиву синтаксисии он мутобиқат пайдо кардаанд. Гурӯҳе аз чунин вожаҳо дар як шакли мушаххас, ҳиссае дар дар ду-се мувозӣ ба кор рафта, қисме аз онҳо бо муродифи туркии худ мустаъмаланд. Ба таркиби луғавии забони туркии бостон на танҳо вожаҳои мустақилмаъно, балки иддае аз калимаҳои ёвар низ роҳ ёфтаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PECULIARITIES OF USING OF TAJIK BORROWINGS IN ANCIENT TURKIC LANGUAGE

The article examines Tajik words borrowed from the ancient Turkic language. Based on factual material from the “Ancient Turkic Dictionary”, the penetration of 239 original Tajik words into the Ancient Turkic language was established. These lexical elements, depending on the characteristics of their use, adapted to the phonetic, lexical-semantic, word-formation, morphological and syntactic patterns of the borrowing (ancient Turkic) language. Some of the borrowed words were used in specific forms, others were used in two or three parallel versions, in certain cases, borrowed vocabulary was used on a par with their Turkic synonyms. It has been determined that the lexical composition of the ancient Turkic language included not only independent words, but also individual auxiliary elements.

Текст научной работы на тему «ХУСУСИЯТҲОИ КОРБУРДИ ВОМВОЖАҲОИ ТОҶИКӢ ДАР ЗАБОНИ ТУРКИИ ҚАДИМ»

УДК 811.512

DOI 10.24412/3005-849X-2024-2-114-119

ХУСУСИЯТХРИ КОРБУРДИ Хасанзода Абдуцамол Ашраф, д.и.ф., профессори ВОМВОЖАХРИ ТО ЦИКЙ ДАР кафедраи забони тоцикии мДт-u «ДдХ ба номи ЗАБОНИ ТУРКИИ КАДИМ академик Б. Fафуров» (Хуцанд, Тоцикистон)

ОСОБЕННОСТИ Хасанзода Абдуджамол Ашраф, д-р филол.

УПОТРЕБЛЕНИЯ ТАДЖИКСКИХ наук, профессор кафедры таджикского языка

ЗАИМСТВОВАНИЙ В ГОУ «ХГУ имени акад. Б.Гафурова»

ДРЕВНЕТЮРКСКОМ ЯЗЫКЕ (Худжанд, Таджикистан)

PECULIARITIES OF Hasanzoda Abdujamol Ashraph, doctor of philology,

USING OF TAJIK BORROWINGS professor of Tajik language department under the SEI

IN ANCIENT TURKIC "KhSU named after academician B.Gafurov "

LANGUAGE (Khujand, Tajikistan) e-mail: abdujamol58@mail.ru

Ицтибос шудани вожауои тоцикй ба забони туркии бостон баррасй шудааст. Дар заминаи маводи фактологии дар «Фаруангномаи туркии бостон» дарцёфта нишон дода шудааст, ки ба туркии бостон 239 калимаи аслии тоцикй интицол гардидааст. Чунин унсуруои лугавй аз цщати хусусияти корбурдашон дар забони туркии бостон ба цонуниятуои овой, лугавй-маъной, калимасозй ва морфологиву синтаксисии он мутобицат пайдо кардаанд. Гурууе аз чунин вожауо дар як шакли мушаххас, уиссае дар дар ду-се мувозй ба кор рафта, цисме аз онуо бо муродифи туркии худ мустаъмаланд. Ба таркиби лугавии забони туркии бостон на тануо вожауои мустацилмаъно, балки иддае аз калимауои ёвар низ роу ёфтаанд.

Калидвожа^о: «Фаруангномаи туркии бостон» забони тоцикй, забони туркии бостон, робитаи забонуо, вомвожа, ицтибос, сермаъной, мувозй, калимауои ёвар

Исследованы таджикские слова, заимствованные древнетюркским языком. На основе фактологического материала из «Древнетюркского словаря» установлено проникновение в древнетюркский язык 239 исконно таджикских слов. Данные лексические элементы в зависимости от особенностей их употребления приспособились к фонетическим, лексико-семантическим, словообразовательным, морфологическим и синтаксическим закономерностям заимствующего (древнетюркского) языка. Некоторая часть заимствованных слов использовалась в конкретных формах, другая употреблялась в двух-трех параллельных вариантах, в определенных случаях заимствованная лексика употреблялась наравне с её тюркскими синонимами. Определено, что в лексический состав древнетюркского языка вошли не только самостоятельные слова, но и отдельные вспомогательные элементы.

Ключевые слова: «Древнетюркский словарь», таджикский язык, древнетюркский язык, языковые связи, заимствования, полисемантичность, параллельные варианты, вспомогательные слова

The article examines Tajik words borrowed from the ancient Turkic language. Based on factual material from the "Ancient Turkic Dictionary", the penetration of 239 original Tajik words into the Ancient Turkic language was established. These lexical elements, depending on the characteristics of their use, adapted to the phonetic, lexical-semantic, word-formation, morphological and syntactic patterns of the borrowing (ancient Turkic) language. Some of the borrowed words were used in specific forms, others were used in two or three parallel versions, in certain cases, borrowed vocabulary was used on a par with their Turkic synonyms. It has been

Cepun ¿yMunumupiiMX nuyK

determined that the lexical composition of the ancient Turkic language included not only independent words, but also individual auxiliary elements.

Key words: "Ancient Turkic Dictionary ", Tajik language, Turkic language, language connection,

borrowings, polysemantic, parallel versions, auxiliary words

flap Myggara HHKHmo^H 6em a3 cexa3opconau xyg 3a6oHH to^hkh 60 3a6oHxou MyxTanu^H onaM 6apxypg Kapga, a3 ohxo 6ap0H TaKMHnu TapKu6u nyFaBHam Bo^axou ^apoBoHepo rupu^TaacT Ba xyg hh3 6axpu TaKoMynu capBaTH nyFaBHH 3a6oHxou FaHp Magag pacoHHgaacT. CuncunaH ^ap0B0HH hkth6ocxoh gap 3a6oHH to^hkh By^yggomTa, a3 aK Tapa$, Ba rypyxu KanoHH BOMBO^a^OH to^hkhh gap 3a6oHxou gyHeu HMpy3a MaB^yga ganenH oh acT, kh 3a6oHH MogapHH mo xaMnyH 3a6oHH nypu^THgop Ba ^apxaHro^ap a3 gaBpoHH nema3MenogH cap Kapga to HMpy3 gap ByctaT naHgo KapgaHH TapKu6u nyFaBHH xyg Ba a$3ygaHH goupau nyFoTH 3a6oHH 6erOHa MycougaT KapgaacT. Po6HTau xaMBopa Ba MyTTacunu oh 6ohch poxe6uu gacrau KanoHH aHocupu nyFaBHH oh 6a 3a6oHxou gurapu ^axoH rapgugaacT. Hh BH^aruu 3a6oHH To^HKupo axnu na^yxum 6opxo ^aMg HaMygaaHg. A3 ^yMna, npe3ugeHTH HyMxypuu To^hkhctoh, Acocry3opu cynxy Baxgara MunnH- nemBOH MunnaT, MyxTapaM Эмoмanн PaxMOH gap acapu 6a TatpuxH 3a6oHH to^hkh 6axmugaamoH hh HyKTapo Maxcyc TatKHg Kapga HaBHmTaaHg, kh «...nyHoHKH hhcoh 6o xemy naHBaHgoHH xyg ma6oxaTxou 3Othh 3uege Ba pa^TyoMagu caMHMHTap gomTa Ba 6o gycTOHy Ha3guKOH Huc6aT 6a gymMaHOH MyoMuga Ba gogy rupu^TH 6emTap gopag, 3a6oH xaM a3 ^apxaHrxoe 6ucepTap nyFaT Ba ucranoxoT ^ap3 Merupag, kh 6o ohxo ^apo6aTy Ha3gHKHH 6emTap gopag...» [11, c.427].

A3 umopaxoH anoxugau Myxa^H^oH 6apMeoag, kh 3a6oHH to^hkh gap Tynu HHKHmo^H xyg 6a gaxxo 3a6oHH gyHe rox 6eBocuTa Ba rox 6aBocuTa Tatcup Kapga, m^h6h a$3oum e^TaHH Tetgogu 3axupaxou nyFaBHH oh mygaacT. Ea hh HyKTa TaBa^yx 3oxup HaMyga, Myxa^H^H эpoнн E. CapKopoTH gap Ba^ram ^apMyga 6yg, kh «...6Hcepe a3 nyFoTH $opcH...gap agBopu MyxTanu^ Bopugu 3a6oHxou 6eroHa mygaaHg. floMaHau Hy$y3, HHTHmop Ba rycTapumu nyFoTH gaxunu эpoнн Ba $opcH a3 nyHoH ByctaTe 6apxypgop acT, kh, Bo^eaH, muru^ToBap MeHaMoag. A3 EupMaBy ManaH3uaBy Hhh gap map^ rupu^Ta, to Ma^opucTOHy OuHnaHgy EpuToHue gap Fap6 Ba a^cou Ocueu MapKa3H Ba Ka$^o3 gap mHMon rupu^Ta, to xanu^H EaHronu X^HHg Ba HHgyHe3H gap ^aHy6 xap ^o, kh MepaBeM, 6o Bo^axou 6aprupu$Ta Ba gaxunu $opcH 6apxypg MeKyHeM» [9, 1, c. cuBy mam].

flapa^au Tatcupu 3a6oHH HueroHaMoH 6a 6apxe a3 3a6oHxou gyHe 6a xagge 6ygaacT, kh to ^apHxou Ha3gHK rypyxe a3 na^yxumrapoH 3a6oHxoepo nyH apMaHH umTu6oxaH 6a ounau 3a6oHxou эpoнн moMHn coxTaaHg [1, c. xamT-Hyx; 9, ^.1, c. cuBy mam].

npo^eccop Ma^ugoB hh3 gap maKny MatHou 6a xyg xoc rapgum gomTaHH ^ucMe a3 Bo^axou acunu To^HKupo gap 3a6oHxou ^axoHH HMpy3a ^ang HaMyga oBapgaacT, kh «Bo^axou ^apoBoHH ^opcuH to^hkh Ba KanuMaxou h^th6ochh TapKu6u oh 6a 3a6oHxou MyxTanu^H onaM-whohh, noTHHH, apa6H, xuHgH, xhtoh, apMaHH, ryp^H Ba 6a TaBaccyra ohxo 6a 3a6oHxou gurapu Fap6y map^ HHTH^on e^TaaHg. MyBo^H^H MatnyMoTH nyFaTxou MytTaMagu этнмonoгн HMpy3 gap onaM ^apu6 3a6oHe HecT, kh KanuMaxou ^opcuu To^HKupo HagomTa 6omag» [7, c. 226].

A3 Taxnun Ba My^ocaBy My^o6anau MaBogu rupgoMaga axnu Tax^H^ 6a 6apgomTe pacugaaHg, kh Tatcupu 3a6oHH to^hkh 6a 3a6oHxou TypKH, kh 6apxe Myxa^H^oH naH^ gaBpa, uggau gurap ce Mapxana, gacTau ceroM mam gaBpoHH HHKHmo^ gomTaHH oHpo umopa HaMygaaHg [5, c.13-14, 15], 6a MapoTu6 3ueg 6ygaacT. Mo 6a aHgemau Mymaxxac KapgaHH gapa^au Tatcupu 3a6oHH to^hkh 6a TypKHH ^agHM MaBogu "OapxaHrHoMau TypKHH 6octoh"-(flpeBHeTropKcKHH cnoBapb)-po a3 Ha3apu Taxnun ry3apoHHgeM. ^uecy My^o6ana HumoH gog, kh a3 6aHHH ^apu6 20000 (6hct xa3op) aHocupu nyFaBHH gap oh gap^e$Ta 239 agagamoHpo Bo^axou acnuH to^hkhh 6a oh 3a6oH HHTH^one^Ta gap 6ap rupu^TaaHg. Ho3hm 6a egoBapucT,

«ВЕСТНИК ТГУПБП», выпуск 2 (99), 2024

ки ин гуна калимаву таркиб ва иборахо дар маъхазхои хаттии садахои VII-XIII дучор омадаанд, ки бархе бо алифбои орхону онасойй (енисейй), иддаи дигар бо алифбои арабй, хиссае бо уйгурй, ;исме бо монавию брахмй нигошта шудаанд. Мураттибони фарханг бештари маводро аз «Девони луготи-т-турк»-и Махмуди Кошгарй, «Кутадгу билик»-и Юсуф Хос Хрчиб ва «Атабат-ул-ха;ои;» гирд оварда, баробари ин хиссае аз онхо аз осори тарчумавй, хуччатхои хочагй, осори монавй ва f. чамъоварй карда шудааст.

Аз тахлили вожахои дар луFатномаи мазкур тазаккурёфта бармеояд, ки дар хамон гузаштаи дур забони тоцикй хамчун неруи хаётбахш дар афзоиши теъдоди луFOти забони туркии бостон сахми шоиста гузоштааст. Худи мураттибони фарханги зикргардида дар чараёни тафсири чунин унсурхои луFавй асли форсй-точикй доштани онхоро бо ишорахои "эронй", "эронии миёна", "форсй", "форсии миёна" ва м. инхо ;айд намудаанд.

Дар ма;олаи мазкур мачоли ба риштаи тахлил кашидани кулли вижагихои вомвожахои точикии ба забони туркии бостон рохёфта нест. Аз ин ру, таваччухи хонанда ба бархе аз хусусиятхои зикри ин гуна аносири луFавй равона карда хохад шуд.

Аз ;айду ишорахои мураттибони фарханг мусаллам мегардад, ки чанде аз ин гуна унсурхои луFавй решаи басо кухан доштаанд. Ин аст, ки пас аз зикру маънидоди онхо ишорахое чун "эронии миёна", "форсии миёна" ба кор рафтааст. Масалан, дар луFатнома вожаи бист «сохиби мехмонхона, трактир» (эронии миёна виса) [4, с.103], манистан «чой, мавзеи нузул, резинденсия» (форсии миёна монйстон) [4, с.336], нив «;ахрамон, баходур» (форсии миёна нев) оварда шудааст [4, с.359].

Зикри шакли форсии миёнаи баъзе вожахои фав; аз чониби мураттибони "Фарханги туркии бостон" бахсбарангез аст. Чунончи, мураттибон ;айд намудаанд, ки манистан дар забони форсии миёна гуё ба гунаи монйстон гардиш доштааст. Бояд гуфт, ки manistan шакли дигари mandan буда, маънояш «бо;й мондан» аст. Дар ифодаи мафхуми "мавзеи нузул, манзил" дар форсии миёна вожаи manist истифода мегардид [6, с.104].

АFлаби ин гуна вохидхои луFавй дар фархангномаи ёдшуда дар ифодаи як маънои мушаххас омадаанд, вале гох-гох дар ифодаи ду маъно мавриди истифода ;арор доштани онхо низ ;айд гардидааст. Чунончи, аз байни чор вожаи хамшакли аз дорои ду маъно будани аз-и дуюм ишора ёфта, дар баёни маънохои: 1) хохиш; 2) хасисй мустаъмал буданаш ишора шудааст [4, с.71-72].

Аз тафсири мураттибони фархангнома метавон ба ин бардошт расид, ки баъди духул ба таркиби луFавии забони туркии бостон ин гуна вожахо ба ;онуну ;оидаи овоии он забон мутоби; шудаанд. Чунончи, калимаи аслии точикии цауон, ки сарчашмаи худро аз gaiSanam-и забони порсии бостон гирифта, чанд муддат ба гунаи геуон ва баъдан дар шакли цауон ба кор рафтааст, дар туркии бостон шакли жауан-ро пазируфтааст [4, с.641]. Ё вожаи эрониасли kanicak, ки баъдан дар забони ниёгонамон гунаи канизакро сохиб гардид, дар туркии бостон дар шакли цанчиц гардиш пайдо намуда, дар ифодаи маънохои: 1) саги мода; 2) тах;ири зан [4, с.418] ба кор рафтааст. Аносири луFавии чигрй (эронй чахра) [4, с.148], чоган \ чуган (форсй чавгон) [4, с.152, 154], цазд (эронй язата) «Худо» [4, с.251], дару (форсй дору) [4, с.159], ганзж (форсй ганц) [4, с.194], уазар (форсй уазор) [4, с.197], цад (форсй ёд), цар (форсй ёр) [4, с.238], царан (форсй ёрон) [4, с.239], цари (форсй ёрй) [4, с.240], миурибан \ миурубан (форсй меурубон) [4, с.344], хоц "замин" (форсй хок) [4, с.638] дар радифи хамин гуна вожахо ;арор доранд.

Иддае аз вожахои аслии точикй нахуст ба забони арабй инти;ол ёфта, шакли муарраб гирифтаанд ва баъдан ба забони туркии бостон ворид гардида, мутоби;и ;онуни овоии он гардиш пайдо кардаанд. Масалан, вожаи гулоб пас аз рохёбй ба забони арабй гунаи цулобро пазируфтааст ва ба туркии бостон дохил шуда, шакли жулабро гирифтааст [4, с.642].

Рох,и дигapи мyтобикшaвии вожax,ои точикй 6a зaбони тypкии бостон имкони ш^кот пaйдо нaмyдaни онх,о дap кaлимacозй acт. Чунин мyтобикaтpо дap ду мaвpид метaвон мушохида шмуд: 1) вожax,ои acлии точикй бо пacвaндx,ои тypкй вacл гapдидa, ^лимо^ои нaви cоxтa тaшaккyл ёфтaaнд. Дap зyxypи ин гyнa aноcиpи лyFaвй пacвaндxои тypкии -чй, -лиF \ -лик \ -лук, -сиз, ^a cax^ шоиcтa гyзоштaaнд: афсунчû (фоpcй aфcyн+ -чй) [4, с.75], багчû «боFбон» [4, с.77], бауалиг (фоpcй 6ох,о «кимо™ + -лиF) [4, с.79], аташлуг «огненный» (фоpcй отaш + -лyF) [4, с.66], бащсиз «^зон» (фоpcй 6ох,о + -сиз) [4, с.79], пазирла «кдбул кapдaн» (фоpcй пaзиp + -лa) [4, с.397].

Дap фapx,aнгномa нa тон^о бax,aмоии вожax,ои cодa бо пacвaнд, бaлки вacли онх,о бо колимо^ои мypaккaби точикй ё x,aмpоx,шaвии як вожaи точикй Ba як тypкй низ бa мушохида pacид. Чунончи, бо pоxи 6охомоии вожaи мypaккaби цаводор бо пacвaнди -лиц yнcypи лyFaвии щвадарлиц «мyxлиc» (фоpcй щводор + лиц) [4, с.197] бa вучуд омaдaacт. Ё aз тapики xaмpоxгapдии вожaи точикии оташ бо тypкии цизил "cypx" во^иди лyFaвии аташ-цизил "отоши cypx" [4, с.66] бунёд ёфтaacт.

Haмyнaи дигapи мyтобикшaвии вожaxои acлии точикй бa зaбони тypкии бостон 6охомоии кaлимaи точикй бо феълхои тypкй Ba тaшaккyли aфъоли тapкибй acт. Мacaлaн, вожaи точикии абадан (ободон) бо феъли тypкии бул вacл шyдa, тapкиби абадан бул «cеpодaм шyдaн» [4, с.1]^ cоxтaacт. Ё yнcypи лyFaвии банд (фоpcй бaнд) бо тут бa xaM омaдa, феъли тapкибии банд тут «хиФозот кapдaн» [4, с.90]^о бa вучуд овapдaacт. Вохидхои лyFaвии дост тут «дуст шyмypдaн» [4, с.160], аташ туш «дapгиpифтaн» [4, с.66] низ дap paдифи чунин тapкибxо кapоp доpaнд.

Рочеъ бa pешaи бapxе aз ин гут кaлимaxо бaйни мухоккикон отaши 6охс то хол xомyш нaшyдaacт. Ахшам «Ba^ra Fypyби офтоб» [4, с.71] яке aз хомин гута yнcypxои лyFaвиcт. Дap ин xycyc xеле бapвaкт зaбоншиноcи точик А. Бyxоpизодa мyлоxизpонй кapдa чунин нaвиштa буд: "Мо aз тaъpиxи зaбон медонем, ки "шаб"-и точикй (фоpcй) cyфтaшyдaи "охшам"-и эpонии ^дим acr. Чун ду хомсоцо дap aввaли кaлимaxои точикй нaмеоянд, яке aз онхо (x) сокит шyдa, "хшаб"-и бостонй бa "шап" мyбaддaл гaштaacт Ba cонитap мyappaб шyдa, бa "шаб" тaбдил ёфтaacт.

Дap зо6онхои эpонии шapкй хомсоцои "x" aз тapкиби "хшап" сокит нaгapдидaacт. ^онуни доxилии зaбони онхо тaлaб кapдaacт, ки дap aввaли кaлимaи "хшап" як caдоноки "a" иловa кyнaнд. Чунончи, "хшап"-и эpонии кодим дap зaбони cyFдй шaкли "ахшан" Ba дap зaбони осетинй шaкли "акшаn"-pо гиpифтaacт. Аз ин чо бояд фapз нaмyд, ки capнacлони xan^ узбек ин кaлимapо aз зaбони cyFдй иктибос кapдaaнд. Зо6онхои тypкй конуне доpaнд, ки дap aœra он хомсодои "п"-и оxиpи кaлимaxо бa хомсоцои "м" бaдaл мешaвaнд. Ин acт, ки "ахшап"-и зо6онхои эpонии шapкй, aз чyмлa cyFдй, дap зaбони узбекй "оxшaм" шyдaacт. nac, "охшам"-и узбекй бояд иктибоси "ахшап"-и зaбони cyFдй дониcтa шaвaд" [2, с.155].

Афзун бap ин, тypкшиноcи тaвонои дaвpони Шypaвй Н. К. Дмифиев хонуз солхои 60-уми caдaи ХХ пaй бypдa буд, ки вожaи ахшам дap зaминaи зо6онхои тypкй зyxyp кapдa нaметaвониcт [4, с.239].

Ачиб он aCT, ки xyди мyparтибони '^apx^™ тypкии бостон" pешaи ин вожapо фоpcй шyмоpидaaнд [4, с.71].

До^ бa пиндоpи фaвки зaбоншиноc А. Бyxоpизодa чaнд нyктapо иловa тамудан aз мaнфиaт xолй нест:

1) Иcтифодaи caдонок дap aввaли кaлимaи ахшап "эчод"-и зо6онхои эpонии шapкй нaбyдa, он хонуз дap зaбони фоpcии миёнa (пaxлaвй) хомчун пешвaнди инкоpй дap шоклхои a- (пеш aз хомсодохо) Ba an- (^бл aз соцонокхо) бa исм, сифот Ba зapф xaмpоx

«ВЕСТНИК ТГУПБП», выпуск 2 (99), 2024

мегардид: tuvan "^одир, тавоно" - atuvan "гайриимкон", bar "хосил, бар" - abár "бехосил", ayar "ёвар, дуст"- anayar "ёринадиханда"...[8, с.75]. Ин аст, ки ахшап хамчун вожаи зидмаънои хшап на мафхуми торикй, балки замони гуруби офтобро пайдо кардааст.

2) Тиб^и ^онуни инкишофи забонхои эронй садоноки "о" идомаи хамон садоноки "а"-и эронии бостон аст [10, ч.1, с. яксаду чилу панч]. Чунин хусусиятро дар мисоли калимахои tar < *tahr < эронии бостон *ta- Ora, hazar < эронии бостон *ha-zahra метавон мушохида кард [10, ч. 1, с. наваду хафт, яксаду сиву панч].

3) Сарчашмаи хамсадои 'У дар вожаи оцшом "х" буда, чунин тахаввулот тиб^и ^онуни овоии забонхои туркй сурат гирифтааст. Ин гуна табдил дар унсурхои лугавии хона > ^ана, хуб > ^уп, хуфтан > ^уптан...низ руй додааст.

Унсурхои лугавии бурдуз (эронй) «полез, богча» [4, с.125], чацдан "толори маросим" < эронии бостон jadu-dana [4, с.136] низ хамин рохи тахаввулотро тай кардаанд.

Иддае аз вожахои аслии точикй ё аз забонхои дигар ба таркиби лугавии забони точикй рохёфта ва баъдан ба забонхои дигар инти^олгардида дар забони туркии бостон дар ду-се мувозй мустаъмал шудаанд. Чунончи, вожаи ku-chih-и забони чинй (талаффузи куханаш kok-dz'), ки ба як ^атор забонхои чахон монанди хиндй, гурчй, абхозй, мугулй, чеченй дар шаклхои ба худ хос ворид шудааст [10, ч. 4, с.2101], дар таркиби лугавии забони точикй ба гунаи сугдии когаз гардиш дорад, ба туркии бостон дар се шакл: кагаз \ кагид \ цагаз инти^ол ёфтааст [4, с.288, 405].

Ба назар чунин мерасад, ки хусусияти думувозй доштани хиссае аз унсурхои лугавии дар забони туркии бостон гардишдошта ба он иртибот дорад, ки онхо инъикоскунандаи вижагии овоии ду даврони инкишофи забони порсии миёна (ашконй ва сосонй) мебошанд. Масалан, дар туркии бостон калимаи озод дар шаклхои азат (ашконй-махтум бо хамсадои бечаранги "т") ва азад (сосонй- бо хамсадои чарангдор и "д" итмомёфта) ба кор рафтааст [4, с.72].

Як хусусияти ачиби лугавии забони туркии бостон ин аст, ки бо вучуди дар он забон мавчуд будани мафхуми ифодакунандаи "^алб", яъне цурак боз вожаи дил бо он рох ёфта, бо унсури лугавии худии туркхо хаммаъно гардидааст [4, с.160, 286].

Аз тахлилу ^иёси маводи дар фархангномаи мавриди тахлил тазаккурёфта метавон ба чунин бардошт расид, ки баъзе аносири лугавй ба таркиби лугавии забони туркии бостон аз нущи шифохй дар натичаи муоширати бевосита инти^ол гардидаанд. Ин гуна вожахоро амсоли батар (точикй бадтар) [4, с.90], гуруч (точикй гурунч) [4, с.195] туркзабонхои ^адим хамчун унсурхои лугавии гуфтугуй дар шакли мухаффаф мавриди истифода к;арор додаанд.

Пайдост, ки дар забонхои олам аз яке ба дигаре асосан духули вохидхои лугавии муста^илмаьно ба мушохида мерасад, вале, чунонки аз тахлили таркиби лугавии забони туркии бостон бармеояд, дар радифи ин гуна вожахо дастае аз калимахои ёвар низ метавонанд вориди забони дигар шаванд. Ин чо ба хайси намуна чанд аносири ёвари дар забони туркии бостон мустаъмалро мисли пешояндхои дар [4, с.159], пайвандакхои пайвасткунандаи чудоии ё дар шакли ца (адаш ца ^адаш «дустон ё хешовандон» [4, с.221], истифодаи якчояи пайвандаки пайвасткунандаву тобеъкунандаи ва агар ба гунаи вачар [4, с.633], пайвандаки тобеъкунандаи ки дар шакли ке [4, с.290], хиссачаи саволии магар [4, с.339] ёдовар шуд, ки хама дар робитаи байни унсурхои лугавй на^ши мухим бозидаанд.

Хулоса, забони точикй ба забони туркии бостон таъсири назаррасе расонида, дар такомули таркиби лугавии он на^ши шоистае гузоштааст.

Вомвожахои точикй хануз дар хамон гузашта дур ба дарачае дар туркии бостон хазм шудаанд, ки хам дар алохидагй, хам ба сифати чузъи калимахои сохтаву мураккаб ва хам дар созмони ибораву чумлахо на^ши калидй бозидаанд.

ПАЙНАВИШТ:

1. АйвазиянМ. Вомвожауои форсии миёнаи гарбй дар забони армани. / М. Айвазиян. -Теурон: Муассисаи мутолиот ва тауцицоти фаруанги (пажууишгоу). 1381. - 223 с.

2. Бухоризода А. Саргузашти калимауо / А. Бухоризода. - Душанбе: Дониш, 2005. - 214 с.

3. Дмитриев Н. К. Строй тюркских языков / Н. К. Дмитриев. - Москва, 1962. - 606 с.

4. Древнетюркский словарь /Редакторы: В.М.Наделяев, Д.М. Насилов, Э.Р. Тенишев, А.М. Щербак. -Ленинград: Наука, 1969. - 676 с.

5. Ёрцин М.Х.., Ёрцин Ш. Муцаддимаи муаллифон \\ Фаруанги узбаки ба форси. Цилди 1 / М.Х,.Ёрцин, Ш. Ёрцин. - Теурон: Сухан, 1386. - С.11-33.

6. Маккензи Д. Фаруанги кучаки забони паулави / Д. Маккензи. - Теурон: Пажууишгоуи улуми инсони ва мутолиоти фаруанги. 1379. - 428 с.

7. Мацидов X Сеури сухани форсии тоцики / XМацидов. - Душанбе: ЧДММ «Дацици». 2014. - 351 с.

8. Расторгуева В.С. Среднеперсидский язык // Основы иранского языкознания. Среднеиранские языки / В.С. Расторгуева, Е. К. Молчанова. - Москва: Наука, 1983. -С.6-146.

9. Саркороти Б. Дар бораи фаруанги решашинохтии забони форси ва зарурати тадвини он \\ Хасандуст М. Фаруанги решашинохтии забони форси. Цилди 1 /Б. Саркороти. -Теурон, 1383. - С. се - панцоуу як.

10.Хасандуст М. Фаруанги решашинохтии забони форси. Цилди 1. -585с.; цилди 4. - 2955 с. /М. Хасандуст. - Теурон: Нашри осор, 1393.

11.Эмомали Раумон. Забони миллат-уастии миллат. Китоби 1. Ба суйи пояндаги / Эмомали Раумон. - Душанбе: Эр-граф, 2016. - 516 с.

REFERENCES:

1. Ayvaziyan M. Middle West Persian Borrowings in the Armenian Language. /М. Ayvaziyan. -Tehran: Reading and cultural research establishment. 1381. -223pp.

2. Bukhorizoda A. Words Adventure /А. Bukhorizoda. -Dushanbe: Donish, 2005. -214pp.

3. Dmitriev N.K. Structure of Turkic languages / N. К. Dmitriev. М., 1962. -606pp.

4. Ancient Turkic Dictionary / Editors: V.М.Nadelyaev, D.М. Nasilov, E.R. Tenishev, А.М.Sherbak. -Leningrad: Nauka, 1969. -676pp.

5. Yorqin М.Н., Yorqin Sh. Authors' Introduction \\ Dictionary from Uzbek into Persian. Volume 1 /^.H.Yorqin, Sh. Yorqin. -Tehran: Sukhan, 1386. -PP.11-33.

6. Makkenzy D. Small Dictionary of Pahlavi Language / D. Makkenzy. -Tehran: Research Institute of Human Sciences and Cultural Reading. 1379. -428pp.

7. Majidov H. Word Mystery of Persian-Tajik / HMajidov. -Dushanbe: LLC «Daqiqi». 2014. -351pp.

8. Rastorgueve V.S. Middle Persian Language \\ Basis if Iran Linguistics. Middle Persian Languages \ V.S. Rastorgueva, Е. К. Molchanova. -М., Nauka 1983. -PP.6-146.

9. Sarkoroti B. About the Roots of Persian Language and the Need to Improve it \\ Hasandust M. Persian Root Dictionary. Volume 1 / B. Sarkoroti. -Tehran, 1383. -PP.three- fifty one.

10.Hasandust М. Persian Root Dictionary. Volume 1. -585pp.; Volume 4. -2955pp. / М. Hasandust. -Tehran: Nashri osor. 1393.

11.Emomali Rahmon. Nation's Language - Nation's Existence. Book 1. Toward the improvement /Emomali Rahmon. -Dushanbe: Er-graph, 2016. -516pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.