Научная статья на тему 'ХУРШИД ДAВРОННИНГ ИНДИВИДУAЛ ПОЭТИК УСЛУБИ'

ХУРШИД ДAВРОННИНГ ИНДИВИДУAЛ ПОЭТИК УСЛУБИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
33
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лирика / тарихий мавзу / индивидуал услуб / адабий тур ва жанрлар / медитатив лирика / персонажли лирика / ижровий лирика. / lyrics / historical theme / individual style / literary genre and genres / meditative lyrics / lyrics with characters / performance lyrics.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Буриева, Ф.Н.

Ушбу мақолада замонавий ўзбек адабиёти намояндаси бўлган Хуршид Давроннинг поэтик услубини белгиловчи адабий омиллар талқин этилди. Шоир ижодидаги лириканинг хилма-хил кўринишлари, медитатив, ижровий, воқеабанд, персонажли, тавсифий лирика ҳақида сўз юритилди. Шунингдек, шоир шеъриятидаги жанрий изланишлар ва анъаналар ҳақида ҳам тўхталиб ўтилди. Шоир ижодидаги етакчи мавзу бўлган тарихий мавзуларнинг жанрларда ифодаланишига шеърий мисоллар келтирилди. Тарих мавзусининг воқеабанд лирикадаги кўринишлари, уларнинг таълимий-дидактик аҳамияти ҳақида фикрлар берилди. Лириканинг асосий хиллари ҳақида назарий маълумотлар келтирилган монография, дарслик, ўқув қўлланмаларидаги фикрлар бир-бири билан қиёсланиб, шоир индивидуал услубининг шаклланишида муҳим ўрин тутган устозлари Ғафур Ғулом, Ойбек ҳақида сўз юритилди. Хуршид Даврон ижодининг улар шеъриятига ўхшаш томонлари таҳлил этилди. Хуршид Даврон индивидуал поетик услубида Ойбек шеърий услубига хос бўлган эпиклик характерли хусусият эканлиги шоир шеърларидан олинган парчалар орқали таҳлил этилди. Шунингдек, унинг устозларига бағишланган шеърлари ва айрим мақолалари ҳақида маълумотлар берилди. Шоир шеъриятида кенг ўрин тутган воқебанд лириканинг назарий асослари ҳақида тўхталиб ўтилди. Шоир индивидуал услубини аниқлашда унинг адабиёт ва назм ҳақидаги шеърлари муҳим аҳамият касб этиши мисоллар орқали берилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INDIVIDUAL POETIC STYLE OF KHURSHID PERIOD

This article interpreted the literary factors that determine the poetic style of Khurshid Davron, a representative of modern Uzbek literature. Various manifestations of lyricism in the poet's work, meditative, Fusion, eventaband, character, descriptive lyrics were mentioned. It was also mentioned about the genre research and traditions in the poetry of the poet. Poetic examples of the expression of historical themes in genres, the leading theme in the poet's work, were given. Opinions were given about the views of the subject of history in the eventaband lyrics, their educational and didactic significance. Theoretical information about the main aspects of the lyrics was compared with each other in the Monographs, textbooks, teaching aids and talked about his teachers Gafur Ghulam, Oybek, who took an important place in the formation of the poet's individual style. Aspects of Khurshid Davron's work similar to their poetry were analyzed. The fact that in the individual poetic style of Khurshid Davron, the epicity characteristic characteristic of the Oybek poetic style was analyzed through excerpts from the poet's poems. Information was also provided about his poems and some articles devoted to his teachers. Vageband, who has a wide place in the poetry of the poet, touched upon the theoretical foundations of lyrics. Examples of the importance of the poet's poems about literature and nazm in determining his individual style were given.

Текст научной работы на тему «ХУРШИД ДAВРОННИНГ ИНДИВИДУAЛ ПОЭТИК УСЛУБИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУРШИД ДАВРОННИНГ ИНДИВИДУАЛ ПОЭТИК УСЛУБИ

Ф.Н.Буриева,

Узбекистон-Финляндия педагогика институти укитувчиси

ЛННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада замонавий узбек адабиёти намояндаси булган Хуршид Давроннинг поэтик услубини белгиловчи адабий омиллар талцин этилди. Шоир ижодидаги лириканинг хилма-хил куринишлари, медитатив, ижровий, воцеабанд, персонажли, тавсифий лирика уацида суз юритилди. Шунингдек, шоир шеъриятидаги жанрий изланишлар ва анъаналар уацида уам тухталиб утилди. Шоир ижодидаги етакчи мавзу булган тарихий мавзуларнинг жанрларда ифодаланишига шеърий мисоллар келтирилди. Тарих мавзусининг воцеабанд лирикадаги куринишлари, уларнинг таълимий-дидактик ауамияти уацида фикрлар берилди. Лириканинг асосий хиллари уацида назарий маълумотлар келтирилган монография, дарслик, уцув цулланмаларидаги фикрлар бир-бири билан циёсланиб, шоир индивидуал услубининг шаклланишида мууим урин тутган устозлари Гафур Гулом, Ойбек уацида суз юритилди. Хуршид Даврон ижодининг улар шеъриятига ухшаш томонлари таулил этилди. Хуршид Даврон индивидуал поетик услубида Ойбек шеърий услубига хос булган эпиклик характерли хусусият эканлиги шоир шеърларидан олинган парчалар орцали таулил этилди. Шунингдек, унинг устозларига базишланган шеърлари ва айрим мацолалари уацида маълумотлар берилди. Шоир шеъриятида кенг урин тутган воцебанд лириканинг назарий асослари уацида тухталиб утилди. Шоир индивидуал услубини аницлашда унинг адабиёт ва назм уацидаги шеърлари мууим ауамият касб этиши мисоллар орцали берилди.

Калит сузлар:. лирика, тарихий мавзу, индивидуал услуб, адабий тур ва жанрлар, медитатив лирика, персонажли лирика, ижровий лирика.

This article interpreted the literary factors that determine the poetic style of Khurshid Davron, a representative of modern Uzbek literature. Various manifestations of lyricism in the poet's work, meditative, Fusion, eventaband, character, descriptive lyrics were mentioned. It was also mentioned about the genre research and traditions in the poetry of the poet. Poetic examples of the expression of historical themes in genres, the leading theme in the poet's work, were given. Opinions were given about the views of the subject of history in the eventaband lyrics, their educational and didactic significance. Theoretical information about the main

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

aspects of the lyrics was compared with each other in the Monographs, textbooks, teaching aids and talked about his teachers Gafur Ghulam, Oybek, who took an important place in the formation of the poet's individual style. Aspects of Khurshid Davron's work similar to their poetry were analyzed. The fact that in the individual poetic style of Khurshid Davron, the epicity characteristic characteristic of the Oybek poetic style was analyzed through excerpts from the poet's poems. Information was also provided about his poems and some articles devoted to his teachers. Vageband, who has a wide place in the poetry of the poet, touched upon the theoretical foundations of lyrics. Examples of the importance of the poet's poems about literature and nazm in determining his individual style were given.

Keywords:. lyrics, historical theme, individual style, literary genre and genres, meditative lyrics, lyrics with characters, performance lyrics.

КИРИШ

Инсониятнинг энг кадимги ижод махсули булган шеърият жозибадорлиги ва сехри билан хамма замонларда уз ижодкорлари ва тадкикотчиларини мафтун этиб келган. Негаки эпик ва драматик турдан фаркли уларок лирикада жанр ва шакллар нихоятда ранг-барангдир. Шеъриятдаги бу турфа хиллик купинча шоир поэтик услубини белгиловчи омиллардан бири булиб хисобланади. Умуман, бир шоир услубининг шаклланишида, унинг кайси маконда, тарихнинг кайси палласида хаёт кечирганлиги хамда кандай адабий мухитда ижод этиб, кимларнинг ижодини урганганлигини билиш мухим хисобланади. "Шунингдек, ёзувчилар хам характер-хусусияти, кизикиши, тушунчаси, психологияси билан хар хилдир. Бир томондан, вокеа-ходисаларнинг, предметларнинг куп кирралилиги, иккинчи томондан, хар бир ижодкор шахснинг (айни пайтда шоир-ёзувчининг) узига хос характер, тушунча, билим ва психологияга эга эканлиги-ана шу икки мухим фактор бирлашиб, адабиётда хар бир ижодкор услубининг узига хос булиши учун реал замин хозирлайди".1 Куйида ижоди тадкик объекти этиб олинган шоиримиз Хуршид Даврон хакида суз юритар эканмиз, биринчи навбатда, унинг кадимий шахар Самаркандда усиб-улгайиб, унинг кухна тарихи ижодкорда хамиша ифтихор туйгуларини, тарихга булган кизикишларини уйготганлигини айтиб утмогимиз даркор. Шоир уз ижоди давомида тарих мавзусига кенг камровли равишда тухталди. У бу мавзуни нафакат шоир сифатида, балки носир, драматург, публицист сифатида ёритди. Унинг «Самарканд хаёли» (1991) тарихий эссеси,

1 Н.Шукуров "Услублар ва жанрлар"^афур Fулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти. Тошкент-1973, 5-бет.

501

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

«Сохибкирон набираси» (1995), «Шахидлар шохи» (1997) каби тарихий киссалари, «Мирзо Улугбек», «Бобур шох», «Аврангзеб» каби тарихий мавзудаги драмаларни яратганлиги бундан далолат беради. Шунингдек, унинг 21 кисмли «Темурнома», 2 кисмли «Бухоройи Шариф» видеофильмлари сценарийлари муаллифи эканлиги бизга маълум. 2 Албатта, тарих мавзуси Хуршид Даврон ижодининг бир кирраси хисобланади, лекин бу мавзу унинг ижодида гоявий асосни ташкил этади, утмиш мавзуларисиз шоир индивидуал услуби хакида суз юритиш имконсиз. Хуршид Даврон ижодини бир кадар тадкик этган адабиётшунос Жумагул Жумабоеванинг "ХХ аср узбек шеъриятида психологик тасвир махорати" монографиясида шоир ижодининнг ушбу хусусияти хакида купгина кимматли фикрлар берилади: "Тарих Хуршид Даврон шеъриятида хам узига хос бир тарзда намоён булади. У хам купинча каламкаш дустлари сингари тарихий жойлар, шахслар кисматини, кураш йулларини замонага ибрат сифатида таништиришга харакат килади. Ана шу жараёнда лирик кахрамон рухий олами теранлик билан очилади ва унга даврнинг утказган таъсири аник намоён булади. Х.Даврон Чор хукумати боскинига багишланган бир катор шеърлар ёзган. Бу шеърлар халкимиз тарихининг сохталаштирилган сахифаларининг хакикатларини билишда мухим ахамият касб этади".3 Чиндан хам, шоир шеъриятида халкимиз утмишининг Чор хукумати боскини давридаги лавхалари кенг урин эгаллайди. Унинг ижодида миллатпарвар сиймо булган Намоз ботир хакидаги бир катор шеърлар (уларни туркум шеърлар хам дейиш мумкин) юкоридаги фикрларнинг далилидир. "Хуршид Давроннинг "Намоз йули", "Намоз хакида кушик", "Ботир Намоз улими", "Намознинг киличи хакида эртак" шеърларида интиком, касос маслаги хукмрон..."4 Адабиётшунос Хуршид Даврон тарихий шеърияти тахлил ва талкинларини келтирганда асарларнинг кахрамонлари ва улар рухиятига алохида эътибор берган. Шунингдек, Д.Нусратуллоеванинг "Хуршид Даврон индивидуал услуби ва поэтик махорати" мавзусида филология фанлари буйича фалсафа докторлиги учун килган диссертациясида шоир индивидуал услубининг бу жихати бир кадар ёритилган. Хуршид Давроннинг бетакрор шеърияти ва услуби хакида суз юритганда биз хам унинг, аввало, тарих билимдони эканлигини назарда тутиб, сунгра шоир ижодидаги мавзу ва шакллар ранг-баранглигига эътибор каратдик.

2 Маълумотлар https://ziyouz.uz/ozbek-nasri/xurshid-davron/ дан олинди

3 Жумагул Жумабоева. ХХ аср узбек шеъриятида психологик тасвир махорати. Тошкент. Узбекистан Республикаси Фанлар академияси. "Фан" нашриёти. 2004.-211-бет

4 Уша асар 212-бет.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Айтиш мумкинки, Хуршид Даврон хозирги замон адабиёти намояндаси. Унинг шеърияти хозирги замон адабиёт даргалари булган Гафур Гулом, Ойбек, Миртемир, Максуд Шайхзода каби шоирлар ижодидан таъсирланиб, уларга ихлос килиб шаклланганини алохида айтишимиз даркор. Шоир ижодининг умумйуналиши юкорида санаб утилган ижодкорларимизга айрим жихатлардан ухшаш. Жумладан, Гафур Гулом шеърий услубидаги "Фалсафий мулохазалар, тарихий киёслар"5, Ойбек ижодидаги шеъриятидаги шахсий кечинмалардан жамият дардининг устунлиги. Шу уринда шоирнинг узи Ойбек шеърияти хакида ёзган "Учмаган овоз, сунмаган кон" маколасидаги фикрларига тухталиб утиш жоиз: "Шеъриятнинг ижтимоий томони, албатта, унинг бош хусусияти эмас. Лекин у энг сунгги ва белгиловчи кучга эга. Шеър шоирнинг шахсий кечинмаларини бузиб чика олгандагина, озодлик, хакикат, бахт, улим хакидаги умумбашарий уйлар даражасига кутарилади. Факат шундагина ижтимоийлик эстетик карашлар билан кесишади. Хдкикий санъатнинг, хакикий шеъриятнинг охир-аввали хам шундадир. Буни Ойбек уз ижоди билан исбот этди».6 дейди. Бизнингча, Хуршид Давроннинг Ойбек хакидаги бу фикрларини унинг уз ижодига нисбатан хам айтишимиз мумкин. Шоир ижодининг катта кисмини ташкил этувчи Ватан мадхи ва унинг тарихи хакидаги шеърлар, вокеабанд лирикасига мансуб шеърларида яратилган куплаб лирик кахрамон ва персонажлар кисмати хакидаги кечинмалар бунга мисол була олади. Бир шоир ижоди тадкики хакида суз юритилар экан, албатта, унинг калбининг кузгуси булган шеърий икрорларига назар солмок хам ахамиятга эга. Шу уринда шоирнинг бу мавзудаги айрим шеърий парчаларини тахлил этишни лозим топдик.

Адабиёт -шеър, достон эмас, роман эмас, уикоя эмас, Адабиёт-рутубат аро Хайрат билан ютинган нафас.

Адабиёт-на сокин оуанг, На бацириц, на цайзули ун. Адабиёт-она халц учун, Ватан учун, севги учун жанг.

5 Н.Шукуров "Услублар ва жанрлар".Гафуе Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти. Тошкент-1973, 9-бет.

6 https://kh-davron.uz/ijod/maqolalar/xurshid-davron-ochmagan-ovoz.html

503

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

Адабиёт-бауорга, цишга Мадуиямас ун икки кулон. Адабиёт- олис утмишга, Келажакка булган зур ишонн.7 Шоир ижодининг дастлабки паллаларида ёзилган(1979) ушбу шеър, бизнингча, унинг шеърий ижодига дебоча сифатида келтирилган булиб, шоир унда уз ижодий йуналишини белгилаб олгандек. Чунки унинг Ватан мадхига, унинг тарихига, дардли утмишига багишланган шеърлари шунчаки мадх учун ёзилмаган. У уз шеърларга танлаган лавхалар, тарихми ё бугунми, кишини купинча уйлатади, виждонини, туйгуларини безовта килади. Унинг "Афросиёб деворидаги достон" шеъридан олинган ушбу парча хам шоирнинг ижод ва ижодкор кисмати хакидаги фикрларининг умумлашма ифодаси эканлиги билан эътиборимизни тортди:

...Шоир эсахалцнинг кузидир, Хира тортиб цолмасин бу куз. Нурга нумсин, Нурга йугрилсин Юракларда яшаётган СУЗ. Шоир мисли утли негара, Даврларнинг утли ораси. Неки кенди ва неки кенар, Ватан эрур кузим цораси. 8

Куринадики, шоир ижодидаги етакчи мавзу, аввало, Ватанга мухаббат. Шунинг учун хам ижодкор тарих мавзуларига кайта-кайта мурожаат килади. Узини "даврларнинг утли чеграси" деб билади. Боболарнинг, момоларнинг Ватан ва халк такдири йулида килган жасоратларини ёритиш ва уз ижоди билан келажак авлодга таъсир курсатиш, уларда тарихга ифтихор туйгуларини уйготишни уз олдига максад килиб куяди. Хрзирги замон тур ва жанрлари хакида суз юритилар экан, улар адабиёт назариясига оид турли дарслик, укув кулланмалари ва монографияларда турлича тасниф этилади. Масалан, адабиётшунос Н.Шукуровнинг "Услублар ва жанрлар" монографиясида лирик тур "1.Ижтимоий-публицистик лирика. 2. Интим лирика. З.Рамзий лирика 4.Вокеабанд лирика. 5.Х,ажвий лирика"9 га ажратилади. "Адабий тур ва

7 Хуршид Даврон.Какнус. Тошкент. "Ёш гвардия" нашриёти. 1987.-33-бет.

8 Хуршид Даврон.Какнус. Тошкент. "Ёш гвардия" нашриёти. 1987.-24-бет.

9 Н.Шукуров "Услублар ва жанрлар"Лфуе Fулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти. Тошкент-1973, 96-бет.

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

жанрлар" асарининг 2-жилдида "Кечинма, лирик тасвир, образга айланади, лирика учун тавсилот эмас, балки кечинма мухим, у интим, фалсафий, сиёсий, маиший, трагик, хажвиёна, юмористик, комик булиши мумкин; бир шеърдаги кечинмада бу холатларнинг биттаси ё бир нечтаси акс этиши, бунда кечинма харакати келиб чикиши табиий хол"10 дея лирик кечинма хилларга ажратилади. Адабиётшунос Д.Куронов эса лирика шаклларига жанр сифатида караб, уларни куйидагича таснифлайди: "4)хозирги шеърият жанрлари: автопсихологик лирика (унинг куринишлари сифатида медитатив лирика ва интеллектуал лирика), ижровий лирика, тавсифий лирика, вокеабанд лирика."11

Шунингдек, "Адабий турлар ва жанрлар" китобининг лирикага аталган кисмида лириканинг медитатив лирика, символик лирика, персонажли лирика, вокеабанд лирика каби куринишлари санаб утилган. 12

Адабиётшуносликдаги лирика куринишларига берилган таърифларга асосланган холда Хуршид Даврон лирикасини хам куйидагича таснифлаб урганиш максадга мувофик: 1. Медитатив (соф) лирика 2.Вокеабанд лирика. 2.Ижтимоий-публицистик лирика. З.Ижровий лирика 4. Тавсифий лирика. Унинг ижодий характерини белгиловчи тарихийлик эса мавзу сифатида урганилса максадга мувофик. Вахоланки, шоир ижодидаги барча лирик куринишларида ушбу мавзуга оид вокелик ёки унга ишора килувчи бадиий унсурлар кузга ташланади.

Шоир Хуршид Даврон шеъриятига назар ташлар эканмиз, унинг ХХ асрда узигача мавжуд жанр ва шакл яратиш анъаналарига содик колган холда уларни назарий жихатдан эътироф этиб, мумтоз(сара) холатда саклаб колишга интилганлигини куришимиз мумкин. Аксарият шеърларида кофия, бандларга булиниш, шеърий санъатлар назариясига тула амал килинган. Шунингдек, мазмун жихатидан хам шоир адабиётнинг бош вазифасини унутмайди: узининг дидактик карашларини шеърлари магзига сингдиради. Шунинг учун у лириканинг кайси куринишида шеър ёзмасин уларга ёш авлод учун дарсликларига киритиладиган аксарият шеърлар каби ватанпарварлик, кадриятларга хурмат рухи сингдирилган, тарихий вокелик билан акслантирилгандир. Шоирнинг айрим академик лицей дарсликларига

10Адабий тур ва жанрлар. (тарихи ва назариясига оид) Уч жилдлик. 2-жилд. Лирика. Тошкент. УзФА "Фан" нашриёти 1992.-18-бет.

11 Д.Куронов "Адабиётшуносликка кириш"Тошкент. УзФА "Фан" нашриёти. 2007.-187-бет

12 Ддабий турлар ва жанрлар (Тарихи ва назариясига оид) Уч жилдлик. 2-жилд. Лирика.Тошкент. УзФД "Фан" нашриёти. 1992.-15-23-бетлар

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

киритилган "Падаркуш", "Ота кабри"13 шеърларида тарихнинг энг драматик лавхалари каламга олинганлиги ва ривоятнинг миллий гурур ва узликни англаш рухияти сингдирилган мазмундагиси танлангани билан диккатга сазовор ва бу каби шеърлар шоир бисотининг анчагина кисмни ташкил этади.

Шоир шеъриятида вокеабанд лириканинг алохида урни бор. Лириканинг бу куриниши бирмунча мураккаб ва мунозарали булиб, маълум сюжетга асосланган холда назм намунасини яратиш шоирдан юксак махорат талаб этади. "Сюжетлилик- лириканинг хаётий хусусиятларидан бири. Лирика реал вокеликнинг акс-садоси экан, унинг ички элементи булмиш хис-кечинмани хам, ташки элементи булмиш предмет ёхуд ходисани хам айни махорат билан ифодалаши, тасвир этиши табиий. Сюжетли шеърда ана шу иккала элемент ифодаси укувчига бир йула намоён булади"14

ХУЛОСА

"Лирика учун вокеалар ичидан мухимлардан мухимларигина керак холос, лирикада уша мухим вокеанинг хам батафсил тавсифи эмас, балки мохияти даркор"15 Хуршид Даврон шеъриятидаги вокеабандлик нихоятда хилма-хил. Унинг ижодида тарихнинг турли паллаларидаги вокеалар ёки айни замондаги, ижтимоий хаётнинг турли вокеалар сикик ва ибрат берувчи тарзида ёритилган.Унинг ижодида ривоятларга асосланган купгина ижод намуналарини хам куришимиз мумкинки, бундай шеърларнинг бари адабиётшунослик назариясига багишланган китоблардаги вокеабанд лирика хакидаги коидаларга тула мос келади. Шоир лирикада вокеабандликни ифодалар экан, шеърнинг гоявий максадидан келиб чиккан холда турли жанр ва шаклларга мурожаат этади, шеър композицион тузилишини мазмунни теран ифодалаши учун энг маъкул куринишларга келтиради. Масалан, унинг "Шахардаги олма дарахти" тупламидан урин олган куйидаги шеър тахлилига эътибор каратамиз.

Мен-тирик хотираман-цишлогимга цайтганда,

Мен йугимда улганлар тирилади цайтадан.

-Узоц бобо омонми?-Бошлар эгилар гамгин.

-Кумри кампир?-Сукунат менга жавобдир тагин.

Шеърда лирик кахрамоннинг шу тарзда бошка хамкишлокларининг якинлариини хам сураб, куп вокеалардан бехабарлиги туфайли, уларни ва

13 Адабиёт. Мажмуа. Академик лицейларнинг учинчи босич о увчилари учун. ИИИ китоб. Тошкент-2018.-594-бет.

14 Адабиёт назарияси 2 томлик 1-том. Адабий асар. Тошкент 1978, 305-бет

15 Адабит тур ва жанрлар.2-жилд. Лирика. Тошкент. ОзФА."Фан" нашриёти. 1992-йил.-22-бет

506

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

узини нокулай ахволга туширганлиги тасвирланади. Шеърдаги куйидаги иккиликда эса лирик кахрамоннинг айни холатидаги энг драматик вазияти шеър сюжетининг кулминацион нуктаси сифатида келтирилган:

Баъзан билмай хатимда "отам созми? " деб битдим, Билмадимки, цанчалар онамни эзди хатим.16

Шеърда киска сюжет оркали хаётда тирикчилик деб инсон узининг тугилиб усган кадрдон гушаси, якинларидан кай даражада узоклашиб кетиши мумкинлиги хакида шафкатсиз хулоса ифодаланган. Бу эса хали шеърдаги вокеалар бошланмасидан олдин келтирилади: "Мен-тирикхотираман". Шеър якунига кадар уч маротаба такрорланган ушбу жумла ижодкор поэтик нияти асосида тузилган шеър композицион тузилишининг асосини ташкил этади. Якинларидан узоклашиб кетган инсоннинг мархумлар каторидаги хотирага айланиб колиши хеч гап эмаслиги хакида таъсирчан фикрларни келтириб чикаради. Шеърда сюжетли назм композицияда учровчи такрорий суз ва жумлаларнинг шеър буйлаб ёйилиши кузга ташланади. Хуршид Даврон ижодидаги бошка шеърларда хам вокебандликни мукаммал ифодалашнинг узгача топилмаларини куришимиз мумкин. Бу эса лирикада эпикликка хос тасвирларни махорат билан куллай оладиган шоирнинг индивидуал усуби хусусиятларидан бири хисобланади.

REFERENCES

1. Адабий тур ва жанрлар. (тарихи ва назариясига оид) Уч жилдлик. 2-жилд. Лирика. Тошкент. УзФА "Фан" нашриёти 1992.-248 бет.

2. Д.Куронов "Адабиётшуносликка кириш'Тошкент. УзФА "Фан" нашриёти. 2007.- 228 бет

3. Адабиёт назарияси 2 томлик 1-том. Адабий асар. Тошкент 1978.- 416 бет

4. Жумагил Жумабоева. ХХ аср узбек шеъриятида психологик тасвир махорати. Тошкент. Узбекистон Республикаси Фанлар академияси. "Фан" нашриёти. 2004.-336 бет.

5. Н.Шукуров "Услублар ва жанрлар".Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти. Тошкент-1973, 170 бет.

6. Хуршид Даврон. Какнус. Тошкент. "Ёш гвардия" нашриёти. 1987.-208 бет.

7. Хуршид Даврон. Шахардаги олма дарахти. "Ёш гвардия" нашриёти. Тошкент. 1979-йил.-39 бет.

8. https://kh-davron.uz/ijod/maqolalar/xurshid-davron-ochmagan-ovoz.html

16 Хуршид Даврон. Шахардаги олма дарахти. "Ёш гвардия" нашриёти. Тошкент. 1979-йил.-28-бет.

507

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.