Научная статья на тему 'ХУҚУҚИЙ МАДАНИЯТ ҲУҚУҚИЙ ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТ БАРПО ЭТИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ'

ХУҚУҚИЙ МАДАНИЯТ ҲУҚУҚИЙ ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТ БАРПО ЭТИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ Текст научной статьи по специальности «Право»

58
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
маданият камолот / бунѐдкорлик / хуқуқ / Конституция / фуқаро / жамият / халқ / давлат / тоталитар / маъмурий / жиноят / маърифат

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Беҳзоджон Қуролович Маликов, Шодиёр Бахтиёр Ўғли Дехқонбоев

Етарлича ҳуқуқий билим ва ҳуқуқий маданиятга эга бўлган инсон қонун ўзининг ҳимоячиси эканлигини билади ва шунинг учун ҳам у қонун томонидан белгиланган чегаралардан чиқмайди, унга зид ҳаракат қилмайди. Одамларнинг қонун талабларига қатъий амал қилишлари ҳақида маълумот берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ХУҚУҚИЙ МАДАНИЯТ ҲУҚУҚИЙ ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТ БАРПО ЭТИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ»

Tashkent State Transport University The Constitution of the Republic of Uzbekistan is the Glorification of Human Dignity, the Guarantee of Our Free and Prosperous Life

Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022 O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -inson qadrini ulug'lash, erkin va _farovon hayotimiz kafolati

ХУКУКИЙ МАДАНИЯТ - ХУКУКИЙ ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТ БАРПО

ЭТИШНИНГ МУХИМ ОМИЛИ

Етарлича хукукий билим ва хукукий маданиятга эга булган инсон конун узининг химоячиси эканлигини билади ва шунинг учун хам у конун томонидан белгиланган чегаралардан чикмайди, унга зид харакат килмайди. Одамларнинг конун талабларига катъий амал килишлари хакида маълумот берилган.

Калит сузлар: маданият камолот, бунёдкорлик, хукук, Конституция, фукаро, жамият, халк, давлат, тоталитар, маъмурий, жиноят, маърифат

Жамият ва давлат тараккиётини, халк ва миллат камолотини, шахсни хар томонлама ривожланишини юксак хукукий маданиятсиз амалга ошириб булмайди. Хукукий билим ва маданият халк ва миллат етуклигининг мухим курсаткичидир. Мамлакатнинг куч-кудрати факат унинг табиий бойликлари, худудининг катта-кичиклиги, иктисодий ва харбий куч-кудратига караб эмас, балки халкнинг интеллектуал салохияти, маънавияти ва маърифати, айникса, хукукий билимдонлик даражаси ва хукукий маданиятининг накадар юксаклиги, уларга канчалик амал килинаётганлигига караб хам белгиланади ва бахоланади.

Хукукий билими ва маданияти усган халк ва миллат узини англаб етади, кучи ва имкониятларига холисона бахо беради, кийинчиликлар олдида довдираб колмайди, келажакка, порлок истикбол томон дадил, астойдил интилади, умидсизликка тушмайди, сафини бушаштирмайди, миллий хамкорлик, миллий хамжихатлик, миллий тотувлик-инокликни кучайтиради ва тобора мустахкамлайди, дунёдаги илгор халклар, миллатлар ва мамлакатлар каторидан урин олишга азму карор килади. Жамиятнинг хар кайси аъзоси уз хукуки, бурчи ва масъулиятини канчалик пухта, аник ва равшан билса, уларни мухим хаётий эхтиёж сифатида англаса, ушанда демократик ислохотларни амалга ошириш жараёни бехад жадаллашди.

Бехзоджон Куролович Маликов

ТДТрУ катта укитувчиси

Шодиёр Бахтиёр ртли Дехконбоев

ТДТрУ АТМ-3 гурух талабаси

АННОТАЦИЯ

December 1

Tashkent State Transport University The Constitution of the Republic of Uzbekistan is the Glorification of Human Dignity, the Guarantee of Our Free and Prosperous Life

Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022 O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -inson qadrini ulug'lash, erkin va _farovon hayotimiz kafolati

XyKyKHfi MagaHHAT xyKyKHfi geMoKpaTHK gaBgar Sapno этнmнннг MyxHM oMHgugup. OyKapogap, MaHcaSgop maxcgap, h^thmohh rypyxgapHHHr Ba SyryH ^aMH^THHHr xyKyKHfi MagaHHATH MKopu gapa^aga Sygumura эpнmмafi TypuS, geMOKpaTHK xyKyKHfi gaBgar Tyrpucuga ranupMaca x,aM Sygagu. «XyKyKHfi MagaHHATHHHr w^opu gapa^aga Sygumu xyKyKHfi gaBgarnuHr y3Hra xoc xycycuATHgup. Eo3op HKTHcoguëTHHH maKggaHTHpum mapomuga xyKyKHfi MagaHuATHu omupum MyxHM um xucoSgaHagu». [1]

^eMOKparaK ®:aMHAT nofigeBopu xaMga xyKyKHfi th3hm eTyKgurHHHHr u^ogacu SygraH xyKyKHfi MagaHHAT Sup KaHna y3Hra xoc xycycHATgapra эгa. PecnySgHKa Ogufi Ma^gucuHHHr 1997 nun 27 aBrycTga TacgHKgaHraH «^aMHATga XyKyKHfi MagaHuATHu MKcagrapum Muggufi gacTypu»ga afiragumuna, «WKcaK XyKyKHfi MagaHuAT-geMOKparaK ®:aMHAT nofigeBopu xaMga xyKyKHfi th3hm eTyKgurHHHHr u^ogacugup. Y ^aMHATgaru Typgu xug xaëTHfi ^apaëHgapra $aog Tatcup KypcaTyBHu, ^yKapogapHHHr, Sapna HimuMoufi rypyxgapHHHr ^uncgamyBHra KyMaKgamyBHH, ®:aMHATHHHr AxgHTguru xaMga SarapTHSguruHH TatMuHgoBHu xaMga MycTaxKaMgoBHH oMHggup. ^oHyHHH xypMar KHgum xyKyKHfi ^aMuATHuHr cuëcufi Ba xyKyKHfi TH3HMgap caMapagu ^aogHAT KypcarnmHHHHr acocufi TagaSgapugaH Supu xucoSgaHagu. [2]

XyKyKHfi MagaHHAT - yMyMHfi MagaHHATHHHr a^pagMac TapKuSufi KHCMH. HHcoHgap oHruga myHgafi umoHH Kapop Tonumu KepaKKH, xyKyKHfi SuguMgapra эгa SygraH Ba ygapHH aMaguëTga TarSuK этa ogaguraH KumuruHa MagaHHATgu Ba SugHMgu geS xucoSgaHHmu MyMKHH». XyKyKHfi MagaHHAT ^yKapogapHHHr eTyKguru Ba oHrguguruHu KypcaryBHH Metëpgup. XyKyKHfi MagaHHAT yMyMHHcoHHfi MagaHHATHHHr a^pagMac TapKuSufi KHCMH. XyKyKHfi MagaHHAT yMyMHHcoHHfi MagaHHATHHHr myHnaKH Sup KucMHruHa эмac, SagKH yHHHr y3aru, HerH3H, SomKana afiTraHga, acocugup.

XyKyKHfi MagaHHAT HHxpATga KeHr MatHogu, cepKuppagup. XyKyKHfi MagaHHAT, Sy, энг aBBago, aMaggaru KoHyHgapHH Sugum, KoHyHra xypMar, KoHyHgapra HToaTKopgHK, myHHHrgeK, xyKyKHfi Metëpgap TagaSgapura MyBo^HK xapaKar KHgum, xyKyKKa эxтнpoм-ga MyHocaSaTga Sygum, y3ragapHHHr xaK-xyKyKgapu Ba эpкннgнкgapн, Kagp-KHMMaTgapHHH xypMaraam geMaKgup.

Y3 xagKHHHHr Tapuxu, THgu, Kyn acpgHK MagaHHATH, MatHaBHATH, a^goggap-HHHr Sofi KaguMHfi Mepocu, KagpuATgapuHH Ky3 KopanurugeK acpaS-aBafigam, ygapgaH oKHgoHa H^ogufi ^ofigagaHHm xaM xyKyKHfi MagaHuATgup.

December 1

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022

The Constitution of the Republic of Uzbekistan O 'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -

is the Glorification of Human Dignity, the inson qadrini ulug'lash, erkin va

Хукукий маданиятга Узбекистан Республикасида, жонажон диёримизда узок вактлардан бери бирга яшаб, такдири такдиримиз билан, тарихи тарихимиз билан якинлашиб, ога-ини, кон-кардош, дуст-биродар булиб кетган тожиклар ва туркманлар, козоклар ва киргизлар, коракалпок ва уйгурлар, руслар, украин ва белоруслар, бошка кардош халклар, элатлар ва миллатларнинг тиллари, урф-одатлари, анъаналари, моддий-маънавий, тарихий кадриятларини хурмат килиш хам киради. Узбекистон биринчи Президенти Ислом Каримов асарлари, нутклари ва маърузаларида хукукий маданиятнинг узига хос жихатлари, жамият тараккиётидаги ахамияти илмий асослаб берилган. Унинг «Узбекистоннинг сиёсий-ижтимоий ва иктисодий истикболининг асосий тамойиллари» асарида хукукий маданиятнинг чукур маъноли мазмун-мохияти уз ифодасини топган. Бу хакда асарда шундай дейилган; «Хукукий маданият даражаси факатгина конунларни билиш, хукукий маълумотлардан хабардор булишдангина иборат эмас. У-конунларга амал килиш ва уларга буйсуниш маданияти демакдир. У одил судни хурмат килиш, уз хак-хукукларини химоя килиш учун судга мурожаат этиш эхтиёжи демакдир. Хукукий маданият дегани турли можароларни хал килишда конунга хилоф кучлардан фойдаланишни рад этиш демакдир» [3] Дархакикат, хукукий маданият инсон манфаатлари учун хизмат киладиган конунларни тил учида эмас, дилдан, калбдан, бутун вужуди билан хурмат килиш, уни эъзозлаш, мукаддас деб билишдир.

Конунлар ва хукукий меъёрларга юзаки муносабатда булиш бу шахснинг хукукий маданият билдирмайди. Хукукий маданият конунга хурмат, унинг одиллигига ишонч каноат хосил килишдир. Хукукий маданият конунларни кур-курона хурмат килиш эмас, балки унинг халкпарварлик, инсонпарварлик, адолатпарварлик мазмун-мохиятига тула тушуниб етиш, бунга шак-шубхасиз ишонч хосил килишдир. Сузда эмас, амалда конунларнинг инсонпарварлигига ишонч хосил килган одамлар, фукаролар уларга итоат этишни узлари учун бурч ва масъулият, мажбурият деб биладилар. «Ахолининг хукукий маданияти ва хукукий саводхонлиги, авваламбор, Конституция ва конунларга хурмат билан муносабатда булишини таъминлайди. Бу хукукий нормаларга юзаки муносабатда узи булмаслик кераклигини ифодалайди. Конунга хурмат хар бир инсоннинг калбидаги чукур эътикоди булмоги лозим. У инсоннинг ёшлигидан бошлаб онгига сингиб, мустахкам-ланиб борилиши керак. Бу ота-оналар, мактабгача тарбия муассасалари, мактабларда, барча жамоат уюшмалари ва давлат ташкилотлари, бутун жамиятнинг улкан, сермашаккат ишидир. Нима мумкину, нима мумкин

December 1

Tashkent State Transport University The Constitution of the Republic of Uzbekistan is the Glorification of Human Dignity, the Guarantee of Our Free and Prosperous Life

Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022 O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -inson qadrini ulug'lash, erkin va _farovon hayotimiz kafolati

эмаслиги хакидаги хукукий нормалар барчага маълум. Конунни бузиш мумкин эмаслигини тушуниш юридик дунёкарашнинг «калб кузи» булмоги даркор»[5].

Етарлича хукукий билим ва хукукий маданиятга эга булган инсон конун узининг химоячиси эканлигини билади ва шунинг учун хам у конун томонидан белгиланган чегаралардан чикмайди, унга зид харакат килмайди. Одамларнинг конун талабларига катъий амал килишлари улар учун олижаноб фазилат хисобланади[6].

Конунга итоат этиш алохида кишилар, оддий фукароларгагина дахлдор булмай, хамма учун мажбурийдир. «Конунларни давлатнинг мансабдор шахслари хам, фукаролар хам билиши шарт, - деб таъкидлайди, - У. Тожихонов ва А. Саидов. - Хукукий билимдонликнинг советча тушунчаси амалда конунларнинг омма томонидан чукур билишларини кузда тутмас эди. Чунки бу маъмурлар ва авторитар бошкарув учун хавфли эди. Хамма жойда конунга риоя этмаслик туфайлигина улар хукмронлик килардилар. Давлатда хукукнинг ахамиятини инкор этиш ижтимоий онгга салбий таъсир курсатди. Бугунги кунда куп саъй-харакатлар туфайлигина хукукнинг устуворлиги, конунларга халол риоя этиш зарурати тушуниб етилмокда»[7].

Конунларнинг адолат посбони эканини куриш, билиш, амалда хис этиш, унга ишонч косил килиш кишиларнинг конунларга булган хурмати ва эътикоди шаклланиши ва мустахкамланишида хал килувчи ахамият касб этади. Оддий кишилардан бошлаб мансабдор шахсларгача барча кишилар конунга бир хил итоат этишлари мажбурийдир. «Амир Темур таъкидлаб утганидек, оддий кишиларга нисбатан килинган адолатсизлик конунга ва давлат нуфузига» катта зиён етказади. Конунийлик инсон кандай хукукларга эгалигини, давлатнинг шу хукукларни хаётга татбик этиши учун нима килиши кераклигини курсатиб беради. Конунда фукароларнинг аник мажбуриятларини белгилаб куйишдан хавфсираш демократияга эмас, балки карамликка кумаклашади. Давлат фукаролардан бурчларини адо этишга хакли булиб, фукаролар хам давлатдан муайян шарт-шароитларни талаб этишлари мумкин. Ана шу узаро масъулият хисси конунийлик кафолатидир. Конституциямизда давлат ва шахс хукукларининг адолатли мутаносиблиги урнатилган»[8].

Хукукий маданиятнинг энг мухим жихати конунларни билиш, хукукий меъёрлардан хабардор булишдангина иборат эмас, балки конунларга итоат этиш, буйсуниш, уларга катъиян амал килиш, уз фаолиятини конунлар асосида юргизишдир.

December 1

Tashkent State Transport University The Constitution of the Republic of Uzbekistan is the Glorification of Human Dignity, the Guarantee of Our Free and Prosperous Life

Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022 O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -inson qadrini ulug'lash, erkin va _farovon hayotimiz kafolati

REFERENCES:

1. Malikov Behzodjon Kurolovich (2021) FUNDAMENTALS OF SPIRITUAL SAFETY -LEGISLATION IN UZBEKISTAN Euro Science: International Conference on Social and Humanitarian Research,Hosted from Cologne, Germany April 25rd -26th 67-69.

2. Malikov B.Q. (2021) Davlat xizmatlari to'g'risidagi qarashlar evolyutsiyasining nazariy asoslari Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences 1 (3) 598-609.

3. ManHKOB E. K (2021). Y3EEKHCTOHA,A ^ABTAT XH3MATHHH TAPTHErA COTHm^ArH MYAMMOTAP. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(2), 1160-1164. https://doi.org/10.24411/2181-1385-2021-00317

4. ManHKOB E. (2021) PHBO^TAHrAH XOPH^HH MAMTAKATTAPHHHr AABTAT XH3MATTAPH^A KATErOPH^TAmTHPHm TA^PHEATAPH UzACADEMIA SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL VOL 2, ISSUE 1 (12), 97-105

5. Eex3og^;oH kypo^obhh ManHKOB (2021) maps; MyTa^aKKupnapuHuHr gaBnar xu3Maraapura goup chöchh ^apamnapu «SCIENTIFIC PROGRESS» Scientific Journal Volume: 1, ISSUE: 4 (pp.207-212)

6. ManuKOB Ee^30g^0H KyponoBHH (2021) EmTAPHH CATEHH MAOKYPABHH TAXAH^TAP^AH XHMOfl KHTHm - ^AETHH 3APYPH£T

YANGI O 'ZBEKISTONDA ILM-FAN VA TA 'LIM ILMIY-METODIK JURNALI VOL 1, ISSUE 1 (1) 202-206

7. Y.Tag^HxaHOB, A. CaugoB. XyKyKHH MagaHu^T Ha3apuacu. Hkkh ^ungnu, 1-TOM. T.: y36eKucTOH

8. Y36eKucTOH PecnyönuKacu Onufi Ma^nucuHuHr AxÖOpOTHOMacu. T.: 1997, 9-COH, 23-6eT.

December 1

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.