Научная статья на тему 'КОНСТИТУЦИЯ ВА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИ ГАРОВИ'

КОНСТИТУЦИЯ ВА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИ ГАРОВИ Текст научной статьи по специальности «Право»

41
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
хуқуқ / Конституция / фуқаро / жамият / халқ / давлат / тоталитар / маъмурий / жиноят / маърифат

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Тохир Холмўмин Ўғли Исмоилов, Насиба Абдуллазокир Қизи Жўрабоева

Қонунга қатъий риоя этиш жиноятчиликни олдини олишнинг, қонун бузилишига йўл қўймасликнинг зарур шартлари ҳақида маълумот берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КОНСТИТУЦИЯ ВА ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИ ГАРОВИ»

Tashkent State Transport University The Constitution of the Republic of Uzbekistan is the Glorification of Human Dignity, the Guarantee of Our Free and Prosperous Life

Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022 O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -inson qadrini ulug'lash, erkin va _farovon hayotimiz kafolati

КОНСТИТУЦИЯ ВА КОНУН УСТУВОРЛИГИ - ЖАМИЯТ

ТАРАВДИЁТИ ГАРОВИ

Тохир Холмумин ^ли Исмоилов

ТДТрУ АТМ-3 гурух талабаси

Насиба Абдуллазокир кизи Журабоева

ТДТрУ АТМ-3 гурух талабаси

АННОТАЦИЯ

Конунга катъий риоя этиш жиноятчиликни олдини олишнинг, конун бузилишига йул куймасликнинг зарур шартлари хакида маълумот берилган.

Калит сузлар: хукук, Конституция, фукаро, жамият, халк, давлат, тоталитар, маъмурий, жиноят, маърифат

Конуннинг устуворлиги хар кандай давлат ва жамият хаётининг мукаддас тамойилларидан биридир. «Конунга огишмай итоат этилган жамиятдагина демократия карор топади ва мустахкам булади. Колаверса, барча демократик институтлар, инсон хукук ва эркинликлари конун воситаси билан жорий этилади»[1].

Конунда халкнинг иродаси, хохиш ва истаклари, манфаат ва интилишлари узининг мужассам ифодасини топади.

Энг яхши конун хам кабул килиниши билан уз-узидан хаётга кириб бормайди. Бунинг учун уни хаётга татбик этиш, окилона куллаш лозим булади.

Конунга итоаткорлик-бу юксак маданиятлилик, маънавиятлилик, маърифат-лилик белгисидир.

Конунга итоаткорликни инсоннинг унга кур-курона буйсуниши маъносида тушунмаслик керак. Конуннинг максад ва вазифаларини, маъноси-ю инсонпар-варлик мохиятини онгли равишда тушуниб олиш унга ихтиёрий риоя килишга ва унинг асосида фаолият юритишга ёрдам беради. Бошкача килиб айтганда, «Конунга итоаткорлик, энг аввало, конунларни пухта билишни ва уларга риоя килиб яшашни такозо этади. Конунларни бундай билиш давлатга хам, фукароларга хам бирдай хос ва фойдали фазилат булиши лозим». [2]

Конунга катъий риоя этиш жиноятчиликни олдини олишнинг, конун бузилишига йул куймасликнинг зарур шартларидан булиб хисобланади.

December 1

488

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022

The Constitution of the Republic of Uzbekistan O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -

is the Glorification of Human Dignity, the inson qadrini ulug'lash, erkin va

Очигини айтганда, конунни хурмат килиш, конунга итоаткорлик маданияти-нинг етарли даражада эмаслиги жамиятда адолат мезонларининг бузилишига, вазифани суиистеъмол килишларга олиб келмокда. Конунларни куллашнинг бузилишига жойлардаги ижроия хокимиятининг, ундан сунг хукук-тартибот ходимларининг хукукий маданияти ночорлиги хам уз таъсирини маълум дара-жада курсатмокда. «Конун бузилишининг манбаи-гаразли максадлар, касбий ва ишга оид малакасизлик, хизмат бурчига риоя килмаслик, давлат тузуми ва жамиятга душманлик муносабати, хукукий саводсизлик, безорилик ва ахлок-сизликка асосланган турмуш тарзи, халк ва давлат маблаги хисобидан бировларга хотамтойлик курсатишдадир. Аксарият холларда конунни бузишнинг илк кадамлари умумий саводсизлик ва маданиятсизлик билан боглик, яъни баъзиларнинг соддалиги ёки жазоланмасликка умидворлиги конуннинг бузилишига олиб келиши мумкин»[3].

Республикамизда конунни бузишга, унга риоя этмасликка хеч кимнинг, хеч бир мансабдорнинг, на бирор бир ташкилоту корхона, муассасанинг хакки йук. Конунни бузган, менсимаган одам халкнинг юзига оёк куйган, жамият ва давлатни хурмат килмаган маданиятсиз, маънавиятсиз, калтабин кишидир.

Давлатни давлат, миллатни миллат сифатида дунёга танитадиган Комусномамиз-Конституциямизда давлат, унинг барча органлари конунга итоат этишлари мажбурийлиги белгилаб куйилган. Асосий Конуннинг 15-моддасида таъкидланишича, «Узбекистон Республикасида Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва конунларнинг устунлиги сузсиз тан олинади. Давлат, унинг органлари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмалари, фукаро-лар конституция ва конунларга мувофик иш курадилар». Конституциянинг ана шу коидасида олам-олам маъно-мазмун бор. Белгилаб куйилганидек, Конституция ва конун олдида барча бирдай масъулдир. Мамлакат конунларига жами фукаролар баробар буйсунмоги хам фарз, хам карз. ^еч ким, хеч бир давлат органи, мансабдор шахс, тадбиркор ёки бошка бирор фукаро конунга буйсуниш ва унга сузсиз риоя этиш мажбуриятидан холи булиши мумкин эмас. Чинакам демократик жамиятда хамиша шундай булади.[4]

Давлат, унинг органлари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмалари, фукаролар Конституция ва конунларга мувофик иш курадилар, деган фикрни тоталитар тузум даврида хеч ким хаёлига хам келтира олмас эди.

December 1

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022

The Constitution of the Republic of Uzbekistan O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -

is the Glorification of Human Dignity, the inson qadrini ulug'lash, erkin va

Шуро тузуми даврида, кечаги хаётимизда конунга муносабат кандай булганлигини хали унутган эмасмиз. Мустабид тузум замонида конунга хамма бир хил итоат этмасди. Оддий фукаролар Конституция ва конунларга итоат килишга мажбур килинган булса, коммунистлар уз уставларига амал килишган. Эски тузум давридаги конституцияларда инсон манфаатларидан давлат манфаатларининг устунлиги конунлаштириб куйилган эди. Маълумки, Шуро конунчилигида давлатга иктисодий зарар етказиш холларига ута огир жиноят сифатида каралган ва бунга йул куйган шахсларнинг, айникса, оддий фукароларнинг мол-мулки мусодара килиниб, шафкатсизлик билан жазоланган. Узбекистон Республикасининг биринчи Президенти Ислом Каримовнинг Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг иккинчи чакирик олтинчи сессиясидаги «Адолат-конун устуворлигида» маърузасида айтилишича, «Бундан кузланган максад битта: яъни одамни бутунлай синдириш, рухан эзиш, уйидан, рузгоридан айириш ва яна энг номакбули, оиласи, фарзандларининг асосий тирикчилик манбаидан махрум этиш эди. Ана шу кезларда одамларнинг мол-мулкини руйхатга олиш каби тахкирловчи, гайриинсоний хатти-харакатлар куплаб содир этилди. Судланувчининг хотинлари, бола-чакалари кучага хайдалиб, турли хурлаш ва камситишларга дучор этилди.» [5]

Якин утмиш тарихимизда, эски тузум даврида судлар хар бир инсон ва фукаронинг хукук хамда эркинликларини ишончли тарзда куриклаш ва химоя килиш, конун устуворлигига асосланиб фаолият юритиш учун эмас, балки хукмрон коммунистик тизимнинг катагон ва жазолаш аппарати вазифасини, марказнинг хар кандай, гарчи конунга зид курсатмаси булса-да, кур-курона бажарган. Х,ак ва хакикат, ижтимоий адолат оёкости килиниб, конунлар мансаб-дорлар, олий даражадаги рахбарлар, хукмдорлар томонидан суиистеъмол килинган даврлар бизлар учун эндиликда оркага асло кайтмас утмиш булиб колди.

Хрзирги давр, яъни миллий истиклол бугунги авлод учун ривожланиш-нинг янги тарихий боскичидир. Хрзирги давр инсон кадриятлари, шаъни, гурури, хаёти, хак-хукук хамда эркинликлари мукаддас саналиб, давлат томонидан химоя килинадиган палладир. Мустакиллик-бу хукук демакдир. Мустакиллик конун устуворлиги ва адолат хукмронлиги, конунга хамманинг бирдек итоат килишини хаётга татбик этиш, реал вокеликка айланишини таъминлашдир. [6]

Конуннинг кучи, обруси, таъсири, амалий ахамияти хаётда уни халол, хакконий, одилона татбик; этилишидадир.

December 1

Tashkent State Transport University The Constitution of the Republic of Uzbekistan is the Glorification of Human Dignity, the Guarantee of Our Free and Prosperous Life

Volume 3 | TSTU Conference 2 | 2022 O'zbekiston Respublikasi konstitutsiyasi -inson qadrini ulug'lash, erkin va farovon hayotimiz kafolati

Arap KOHyH H^poHHnapn öyp^napH Ba MactynH^raapHra xonHCOHa, ogHnoHa eHgamHÖ, Tyrpn fiyngaH TOHMaö, fhppomhhk KHnMafi, эп-ropт, BaTaH, gaBnar MaH^aarn Ba TaKgHpHHH y3napn ynyH ohhh MaKcag geö xucoönaö KOHyHnapHH TypMymra agonaraH Ky^nacanap, öyHgaH gaBnar Ba ^aMH^T xaM xa^K xaM энг Kyn Ha$ KypagH.

REFERENCES

1. Malikov Behzodjon Kurolovich (2021) FUNDAMENTALS OF SPIRITUAL SAFETY -LEGISLATION IN UZBEKISTAN Euro Science: International Conference on Social and Humanitarian Research,Hosted from Cologne, Germany April 25rd -26th 67-69.

2. Malikov B.Q. (2021) Davlat xizmatlari to'g'risidagi qarashlar evolyutsiyasining nazariy asoslari Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences 1 (3) 598-609.

3. mmhkob E. K (2021). Y3EEKHCTOHAA AABTAT XH3MATHHH TAPTHErA COTHmAArH MYAMMOTAP. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(2), 1160-1164. https://doi.org/10.24411/2181-1385-2021-00317

4. ManHKOB E. (2021) PHBO^AHTAH XOPH^HH MAMTAKATTAPHHHr AABTAT XH3MATTAPHAA KATErOPH^TAmTHPHm TA^PHEATAPH UzACADEMIA SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL VOL 2, ISSUE 1 (12), 97-105

5. Eex3og^;oH Kypo^OBHH ManHKOB (2021) mapK Myra^aKKHpnapHHHHr gaBnar xH3Maraapura goHp CHecHfi KapamnapH «SCIENTIFIC PROGRESS» Scientific Journal Volume: 1, ISSUE: 4 (pp.207-212)

6. ManHKOB Ee^30g^0H Kypo^OBHH (2021) EmTAPHH CATEHH MAOKYPABHH TAXAHATAPAAH ^HMOfl KHTHm - ^AETHH 3APYPH£T

YANGI O 'ZBEKISTONDA ILM-FAN VA TA 'LIM ILMIY-METODIK JURNALI VOL 1, ISSUE 1 (1) 202-206

December 1

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.