Научная статья на тему 'ХОЖАГОН-НАҚШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИ – ЎЗБЕК ВА ТОЖИК ХАЛҚЛАРИНИНГ МУШТАРАК ДИНИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИ'

ХОЖАГОН-НАҚШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИ – ЎЗБЕК ВА ТОЖИК ХАЛҚЛАРИНИНГ МУШТАРАК ДИНИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
150
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбек ва тожик халқлари / Ислом / Тасаввуф / Хожагон-Нақшбандия тариқати / Нақшбандия таълимоти / муштараклик / маънавий ҳаёт / таъсир / диний-фалсафий мерос / форсийзабон ва туркийзабон / Хожа Абдулхолиқ Ғиждувонийдан / Хожа Баҳоуддин Нақшбанд / Хожа Аҳрор Валий / Абдураҳмон Жомий / Алишер Навоий / Сўфий Аллоҳёр / Мовароуннаҳр / Темурийлар. / Uzbek and Tajik peoples / Islam / Sufism / Khajagon-Naqshbandiya order / Naqshbandiya doctrine / community / spiritual life / influence / religious and philosophical heritage / Persian-speaking and Turkic-speaking / Khaja Abdulkhalik Gijduvani / Khaja Bahauddin Naqshband / Khaja Ahror Vali / Abdurahman Jami / Alisher Navai / Sufi Allahyar / Maverunnahr / Timurids.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Холмўминов, Жаъфар Муҳаммадиевич

Ўзбек ва тожик халқларининг дўстлик ва қардошлик алоқалари Исломдан олдинги узоқ даврларга бориб тақалади. Ислом дини жорий этилганидан кейин эса бу дўстлик ва қардошлик алоқалари янги босқичга кўтарилди. Муштарак эътиқод бу халқларнинг турмуш ва тафаккур тарзи, ментилитети ва урф-одатларини ягона макон ва мақсадда бирлаштириш учун замин яратди. Айниқса, Тасаввуф таълимотида муҳим ўрин тутган Хожагон-Нақшбандия тариқати ушбу халқларнинг сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётида маънавий асос сифатида хизмат қилди. Ушбу мақолада қисқача тарзда Хожагон-Нақшбандия тариқатининг ўзбек ва тожик халқлари маънавий ҳаётидаги таъсири, ушбу тариқатнинг бу икки халқ турмуш ва тафаккур тарзи, дунёқараши ва маданиятидаги муштарак жиҳатларни шакллантиришдаги ўрни хусусида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DOCTRINE OF KHODJAGON-NAQSHBANDIYA IS A COMMON RELIGIOUS AND PHILOSOPHICAL HERITAGE OF THE UZBEK AND TAJIK PEOPLES

Friendship and fraternal ties between the Uzbek and Tajik peoples date back to ancient pre-Islamic times. After the introduction of Islam, these relations of friendship and brotherhood rose to a new level. A single faith created the ground for uniting the way of life and thinking, mentality and traditions of these peoples in a single space and purpose. In particular, the Khojagon-Naqshbandi orden, which occupied an important place in Sufism, served as a spiritual basis in the political, social and cultural life of these peoples. This article briefly discusses the influence of the Khodjagon-Nakshbandiya order on the spiritual life of the Uzbek and Tajik peoples, the role of this order in the formation of common aspects in the way of life and thinking, worldview and culture of these two peoples.

Текст научной работы на тему «ХОЖАГОН-НАҚШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИ – ЎЗБЕК ВА ТОЖИК ХАЛҚЛАРИНИНГ МУШТАРАК ДИНИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(8), August, 2023

ХОЖАГОН-НАЦШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИ - УЗБЕК ВА ТОЖИК

ХАЛЦЛАРИНИНГ МУШТАРАК ДИНИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИ

Холмуминов Жаъфар Мухаммадиевич,

Тошкент давлат шаркшунослик университети "Манбашунослик ва тасаввуф герменевтикаси" кафедраси профессори в. б., фалсафа фанлари доктори (DSc)

АННОТАЦИЯ

Узбек ва тожик халцларининг дустлик ва цардошлик алоцалари Исломдан олдинги узоц даврларга бориб тацалади. Ислом дини жорий этилганидан кейин эса бу дустлик ва цардошлик алоцалари янги босцичга кутарилди. Муштарак эътицод бу халцларнинг турмуш ва тафаккур тарзи, ментилитети ва урф-одатларини ягона макон ва мацсадда бирлаштириш учун замин яратди. Айницса, Тасаввуф таълимотида мууим урин тутган Хожагон-Нацшбандия тарицати ушбу халцларнинг сиёсий-ижтимоий ва маданий уаётида маънавий асос сифатида хизмат цилди.

Ушбу мацолада цисцача тарзда Хожагон-Нацшбандия тарицатининг узбек ва тожик халцлари маънавий уаётидаги таъсири, ушбу тарицатнинг бу икки халц турмуш ва тафаккур тарзи, дунёцараши ва маданиятидаги муштарак жиуатларни шакллантиришдаги урни хусусида фикр юритилади.

Калит сузлар: Узбек ва тожик халцлари, Ислом, Тасаввуф, Хожагон-Нацшбандия тарицати, Нацшбандия таълимоти, муштараклик, маънавий уаёт, таъсир, диний-фалсафий мерос, форсийзабон ва туркийзабон, Хожа Абдулхолиц Гиждувонийдан, Хожа Бауоуддин Нацшбанд, Хожа Аурор Валий, Абдураумон Жомий, Алишер Навоий, Суфий Аллоуёр, Мовароуннаур, Темурийлар.

УЧЕНИЕ ХОДЖАГОН-НАКШБАНДИЯ - ОБЩЕЕ РЕЛИГИОЗНО-ФИЛОСОФСКОЕ НАСЛЕДИЕ УЗБЕКСКОГО И ТАДЖИКСКОГО

НАРОДОВ

Холмуминов Джафар Мухаммадиевич,

доктор философских наукфБс), и.д. профессора кафедры "Источниковедение и герменевтики суфизма" Ташкентского государственного университета

востоковедении 1 afarmuhammad@mail. ги

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

АННОТАЦИЯ

Дружба и братские связи между узбекским и таджикским народами восходят к давним доисламским временам. После введения ислама эти отношения дружбы и братства поднялись на новый уровень. Единая вера создала почву для объединения образа жизни и мышления, менталитета и традиций этих народов в едином пространстве и цели. В частности, орден Хаджагон-Накшбандия, занимавшая важное место в суфизме, служила духовной основой в политической, общественной и культурной жизни этих народов.

В данной статье кратко рассматривается влияние ордена Ходжагон-Накшбандия на духовную жизнь узбекского и таджикского народов, роль этого ордена в формировании общих сторон в образе жизни и мышлении, мировоззрении и культуре этих двух народов.

Ключевые слова: узбекский и таджикский народы, ислам, суфизм, орден Хаджагон-Накшбандия, учение Накшбандия, общность, духовная жизнь, влияние, религиозно-философское наследие, персоязычие и тюркоязычие, Хаджа Абдулхалик Гиждувани, Хаджа Бахауддин Накшбанд, Хаджа Ахрор Вали, Абдурахман Джами, Алишер Навои, Суфи Аллахьяр, Маверуннахр, Тимуриды.

THE DOCTRINE OF KHODJAGON-NAQSHBANDIYA IS A COMMON RELIGIOUS AND PHILOSOPHICAL HERITAGE OF THE UZBEK AND

TAJIK PEOPLES

Kholmuminov Jafar Muhammadiyevich,

Doctor of Philosophical sciences (DSc), Tashkent State University of Oriental Studies, professor of chair "Source studies and Hermeneutics of Sufism" jafarmuhammad@mail.ru

Friendship and fraternal ties between the Uzbek and Tajik peoples date back to ancient pre-Islamic times. After the introduction of Islam, these relations of friendship and brotherhood rose to a new level. A single faith created the ground for uniting the way of life and thinking, mentality and traditions of these peoples in a single space and purpose. In particular, the Khojagon-Naqshbandi orden, which

ABSTRACT

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

occupied an important place in Sufism, served as a spiritual basis in the political, social and cultural life of these peoples.

This article briefly discusses the influence of the Khodjagon-Nakshbandiya order on the spiritual life of the Uzbek and Tajik peoples, the role of this order in the formation of common aspects in the way of life and thinking, worldview and culture of these two peoples.

Key words: Uzbek and Tajik peoples, Islam, Sufism, Khajagon-Naqshbandiya order, Naqshbandiya doctrine, community, spiritual life, influence, religious and philosophical heritage, Persian-speaking and Turkic-speaking, Khaja Abdulkhalik Gijduvani, Khaja Bahauddin Naqshband, Khaja Ahror Vali, Abdurahman Jami, Alisher Navai, Sufi Allahyar, Maverunnahr, Timurids.

3apgymTHHnapHHHr MyKaggac kutoSu "ABecTo" MarngapuHuHr TypKufi3aSOH xagKgap MagaHu^rara KypcarraH Tatcupu, KymoH HMnepnacn gaBpuga By^ygra KegraH y3ura xoc MuggargapapO Ba guHgapapO TOgepamguK, MapKa3ufi Ocuë xygyguga maKggaHraH mapKufi эpoннfi Tuggap - KaguMru xopa3M, cyrg Ba SOXTap Tuggapu TapKHÔugaru TypKufi эgeмeнтgap Ba TypKufi Tuggap TapKuSugaru cyFgufi Ba xopa3Mufi TuggapgaH KupuS KegraH KOMnOHeHTgapHuHr MaB^yg SygraHguru, MatHOcu KaguMru TypKufi SygraH, aMMO cyrg ë3yBuga ë3ugraH MaTHgapHuHr MyrynucTOH TynpoFugaH TOnugumu Ba myHra yxmaraH Sup KaHna OMuggap $opcufi3a6oH Ba TypKufi3aSOH xagKgapHuHr oxupru yn MuHr fiug gaBOMuga y3nyKcu3 paBumga $aOg тpaнc$opмaцнoн ^apaëHgapHu SOmugaH KenupraHnuruHu Kypcaragu.

Зapgymтнfigнк TatguMOTu, yHgaH KefiuH эca ucgOM TaMaggyHuHuHr MapKa3ufi Ocuë TypKufi3aSOH Ba $Opcufi3aSOH xagKgapu, xycycaH, y3SeKgap Ba TO^MKnap ypTacugaru MatHaBufi SupguKHu TatMuHgamgaru ypHuHu aroxuga Kafig этн6 yTumra TyFpu Kegagu.

Tapux Tug ®ïïx,aragaH ukku aroxuga Tug Ougacura Terumgu SygraH, aMMO Ta^aKKyp, эtтнкog Ba amam Tap3u Sup-Supura yTa akuh SyguS KegraH xagKgapra yзgнrннн aHrgam, SOpguKHu Sugum, x,aëT MOxuflTuHu ugpOK этнm Ba puBO^gaHum ynyH gOuMO Kuëcgam Ba Ky3aruS SOpum нмкoннaтннн aparaS Sepgu. AHa my Ky3ara6 SOpum Ba TaKKOcgam ^apaëHuga Sy ukku KaBM ynyH WTyK Ba KaMHuguKgapuHu KypcaTuS TypaguraH xOguc Sup Ky3ry KepaK эgн. By Ky3ryHu эca ygap Sup-SupuHuHr cufiMOcuga TOnumgu. KpgraH Sapna ®;apaëHgap - TaKKOcgam, Sup-SupugaH aHgO3a Ogum Ba ypraHumgap, maKggaHum, puBO^gaHum Ba WKcagumgap aHa my Ky3ry OpKagu W3ara Keggu.

KHPHm

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

Президентимиз Ш.Мирзиёев айтганидек, "Мукаддас динимиз бундан буён хам халкимизни бирлаштириб, миллати ва тилидан катъи назар, маънавий покланиш, одамларни тинчлик, эзгулик, багрикенглик, узаро хурмат ва тотувликка ундайдиган, урнини хеч нарса боса олмайдиган восита булиб хизмат килиши шубхасиздир" [5,31]

XI асрда яшаб ижод килган буюк шоир ва мутафаккир Юсуф Хос Хржибнинг Фирдавсий "Шохнома"си анъаналарига эргашиб, туркий тилда "Кугадгу билиг" номли мухташам бир асар яратди. У ушбу асарда бир неча уринда Мовароуннахрнинг форсийзабон халки - тожикларни хурмат-эътибор билан тилга олиб, уларнинг илм-фан ва маданият ривожида тутган урнини алохида таъкидлаб утади:

Бу уацда тожиклар китобда битган,

Китобда булмаса, цай курган, етган?[12, 38]

Худди шунингдек, туркийзабон халклар, уларнинг тили ва мадаиятига булган хурмат-эътибор Мавлоно Жалолиддин Румий, Шайх Саъдий Шерозий, Х,офиз Шерозий ва Мавлоно Абдурахмон Жомий каби форсийзабон улуг шоирлар ва мутафаккирлар ижодида хам уз аксини топган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Марказий Осиё минтакаси ислом оламига нафакат Имом ал-Бухорий ва Имом Термизий каби буюк мухаддисларни, Имом Мотуридий каби улуг мутакаллим ва Маргиноний каби улуг факехларни етказиб берди, балки шунингдек, Хдким ат-Термизий, Абу Бакр Варрок Термизий, Абу Исхок Калободий, Мустамлий Бухорий, Шайх Абу Туроб Нахшабий, Хожа Абдулхолик Гиждувоний, Хожа Ахмад Яссавий, Шайх Сайфиддин Бохарзий, Бурхониддин Мухаккик Термизий, Шайх Нажмиддин Кубро, Шайх Азизиддин Насафий, Саййид Амир Кулол, Хожа Бахоуддин Накшбанд, Хожа Мухаммад Порсо Бухорий, Хожа Алоуддин Аттор, Хожа Ахрор Валий, Хожа Махдуми Аъзам Дахбедий каби тасаввуф таълимотининг унлаб йирик вакилларини хам иноят этди. Кадимги Мовароуннахр - бугунги Марказий Осиё минтакасида тасаввуф таълимотига мансуб бешта йирик тарикат - Хдкимия (Хдким ат-Термизий асос солган), Хожагон (Хожа Абдулхолик Гиждувони асос солган), Яссавия (Хожа Ахмад Яссавий асос солган), Кубравия (Шайх Нажмиддин Кубро асос солган) ва Накшбандия (Хожа Бахоуддин Накшбанд асос солган) нинг вужудга келиши ислом олами буйлаб таркалиши хам ушбу таълимотнинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

минтака халклари дунёкараши, тафаккур ва турмуш тарзининг шаклланишида канчалик мухим ахамиятга эгалигини курсатади. Булардан ташкари минтакада Эронда вужудга келган Крдирия (Шайх Абдулкодир Гелоний асос солган) ва Туркияда вужудга келган Мавлавия (Мавлоно Жалолиддин Румий асос солган) тарикатларининг хам узига хос урни булганлигини эътироф этиш лозим. Айтиш жоизки ушбу тарикатларнинг барчаси Ахли суннат вал-жамоат эътикоди асосида шаклланган.

Бухорода вужудга келган тасаввуфий таълимот - Хожагон-Накшбандия тарикати Марказий Осиё халклари, айникса, узбек ва тожик халклари уртасидаги маънавий робиталарнинг чуккисига айланди. Бу уринда, Хожа Юсуф Хдмадонийнинг учинчи халифаси, Алишер Навоий таъбири билан айтганда, "Туркистон мулкининг шайх ул-машойихи" ва "Туркистон ахлининг киблаи дуоси" - Хожагон тарикатида алохида урин тутган ва кейинчалик Яссавия тарикатига асос солган туркийзабон шайх Хожа Ахмад Яссавий гоялари хам Марказий Осиё туркийзабон ва форсийзабон халкларининг XI-XII асрлардаги маънавий муштараклигидан далолат беришини алохида кайд этиб утиш лозим.

Хожагон, кейинчалик Накшбандия номи билан машхур булган диний, фалсафий ва ахлокий таълимот узининг салкам 900 йиллик тарихи давомида ислом олами ва умуман, инсониятга улкан бир маънавий меросни такдим этган. Ушбу тарикат этагидан етишиб чиккан пиру муршидлар, улуг мутасаввиф ва мутафаккирларнинг ибратли хаёти, дин ва дунё, олам ва одам, илм ва маърифат, ишк ва мухаббат хакидаги карашлари, турли илмлар ва мавзуларга багишланган илмий-адабий асарлари ислом тафаккури тарихида узига хос урин тутади.

Хожа Абдулхолик Гиждувоний (1103-1218/1220) томонидан асос солинган "Хожагон" тарикатининг вужудга келиши улуг шайх Хожа Юсуф Хдмадоний (1049-1141)нинг Бухорога келиши билан боглик ходиса сифатида изохланади. Алишер Навоий "Насойим ул-мухаббат"да Хожа Юсуф Хдмадоний к.т.с. зикрида шундай ёзади: "Асхоб аросинда хулафоси турт киши эрдилар: Хожа Абдуллох Баркий ва Хожа Хасан Андокий ва Хожа Ахмад Яссавий ва Хожа Абдулхолик Гиждувоний кт.а. Ва Хожа Юсуфдин сунгра бу турт кишидин хар бири иршод ва даъват макомида эрмишлар ва муридлар анинг хизматида адаб била мулозим. Чун Хожа Ахмад Яссавий Туркистон сори азимат килди. Барча асхоб ва иродат ахлини Хожа Абдулхолик мутобаатига далолат килди". [1,253]

Хожагон тарикати гарчи мугул истилосидан бироз олдинрок вужудга келган ва гоялари Мовароуннахр буйлаб ёйила бошлаган булса-да, унинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

MaHTuKufi gaBOMu SygraH "HaKmSaHgua" TatguMOTu tom MatHoga AMup TeMyp Ba TeMypufigap gaBpuHuHr Maxcygu эgн. TeMypufigapHuHr ucgOM guHu Ba afiHuKca, yHuHr TapKuSuga maKggaHraH TacaBBy^ TatguMOTura SygraH WKcaK эtтнкog Ba эtтнSopн ymSy TapuKarnuHr KeHrpOK Kygon ë3umu Ba MatgyM gaBpgapra KeguS, acOcufi cнёcнfi-gнннfi Ma^Kypara afigaHumura umkoh Sepgu.

Xo^a rocy$ X,aMagoHufi Ba Xo^a ASgygxOguK Fu^gyBOHufigaH SOmgaS to Xo^a BaxoygguH HaKmSaHgrana SygraH gaBp gaBOMuga Xo^aroH-HaKmSaHgua TapuKaruHuHr MapKa3ufi ^aogu^T goupacu Byxopo Ba yHuHr arpo^u SugaH neKnaHraH Sygca, Xo^a AgoygguH Attop Ba Xo^a MyxaMMag nopco gaBpugaH SomgaS yHuHr ^yFpo^uacu CaMapKaHggaH TomKeHT Ba KomFaprana, TepMu3gaH Bagx, X,ucop Ba XupoTrana KeHrafiuS Sopgu.

XVI acpgaH SomgaS HaKmSaHgua TatguMOTu ®;aHySra - XuHgucTOHra fiyg oggu. Hmmom PaSSoHufi homu SugaH Mamxyp SygraH AxMag CapxuHgufi My^aggugu ag^u coHufi Ty^afigu Xo^a BaxoygguH HaKmSaHg Foagapu ^uHgucTOH Ba SyryHru noKucTOH xygyggapuga KeHr TapKaggu. Arap ^uHgucTOHga HaKmSaHgua TapuKaTuHuHr My^aggugua mytSacu By^ygra KeguS, ymSy ygKa MycygMOHgapuHuHr MatHaBufi paxHaMocura afigaHraH Sygca, YcMOHgu cagraHaruga HaKmSaHgua TapuKaTuHuHr KyMymxoHaBua Ba Xogugua KaSu mytSagapu MaBgaBua TapuKaTu SugaH Sup ca^ga Kapop Tongu. AfiTum MyMKuHKu, HaKmSaHgua TapuKaTu MapKa3ufi Ocuë xagKgapugaH TamKapu TypK, namTy, xuHg, эpoн, apaS Ba KaBKa3 MycygMOH xagKgapuHuHr MatHaBufi xaëTura xaM KaTTa u^oSufi Tatcup эткaзgн. BomKana afiTraHga, HaKmSaHgua TatguMOTu tom MatHoga SafiHagMugag TapuKaTra afigaHgu.

Xo^a ASgygxoguK Fu^gyBOHufi y3 TapuKaTuga ^axpufi 3uKp, caMOt Ba xugBaTra KeHr ypuH SepMafi, aHruna ycgyS Kyggagu. CyHHaTra эtтнSop SepuS, SugtaTy xypo^OTgaH fiupoKgamumra axaMutfr Sepgu. Y3 morupggapura: "Oukx Ba xaguc ugMuHu ypraH, ^oxug cy^ufigapgaH fiupoK Syg, MoguHr $ukx KuToSgapu SygcuH, ceHu MaKTacagap, FypypgaHMa, MagoMaT Kugcagap, paH^KMa, uHcoHgapgaH xen Hapca TaMat KugMa, ^yTyBBar axgugaH Syg Ba X,aK Taogo ceHra HuMa Sepca xagKKa эxcoн Kug!", geS TatguM SepraHgap. By Kouga KefiuHnaguK Xo^aroH TapuKaTuHuHr Som xycycuaTu cu^aruga gaBOM этgн Ba TaxMuHaH ukku acpgaH cyHr HaKmSaHgua TapuKaTura Mepoc SyguS yTgu" [8,14]

Xo^aroH TapuKaTugaru caKKu3 Kouga - "Ycygu ë3gaxroHa" - "Xym gap gaM", "Ha3ap Sap KagaM", "Ca^ap gap BaTaH", "XugBaT gap aH^yMaH", "ËgKapg", "Bo3ramT", "Huroxgom", "ËggomT"ra tfHa yn Kouga - "ByKy^u agagufi", "ByKy^u 3aMOHufi" Ba "ByKy^u KagSufi"Hu KymuS, MyKaMMaggamTupraH Xo^a BaxoygguH HaKmSaHg (1318 -1389) Ba yHuHr rogomgapu ucgoM mapuaTu - KyptOHu KapuM

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

ва Расулуллох суннатига катъий риоя килган холда Хднафия фикхи ва Мотуридия калом мактаби асосида тасаввуф таълимотини аскетизм -таркидунёчиликдан жамиятнинг вокеий хаётига, инсон мохияти ва ботиний оламига олиб кирдилар. Асосий эътиборни инсоннинг узига каратиш, бунинг учун жамият ичида булиш ва эл катори халол мехнат билан кун кечириш, аммо ботинда, калбда Аллох таоло ёдини саклаш Накшбандия таълимотининг асосий шиори - "Дил ба Ёру даст ба кор"нинг мазмун-мохиятини ифода этарди. Бошида шахар хунармандлари ва савдо ахлининг максад-маромларини узида мужассам этган Накшбандия кучманчи чорвадорларни хам уз сафларига кирита бошлади. Инсоннинг ижтимоий табакаси, келиб чикиши, тили ва миллати хеч кандай ахамият касб этмайдиган Накшбандия таълимоти уз даврида минтака форсийзабон ва туркийзабон катламларининг хаёт мазмунига айланиб борди. Художуйлик, хаётсеварлик, инсонпарварлик, маърифатпарварлик, мехнатсеварлик ва толерантлик каби куплаб олийжаноб гояларни узида мужассамлаштирган Накшбандия таълимоти уз даврининг етук олиму фозилларини, бора-бора давр хукмдорларини хам узига мафтун этди.

Хожа Бахоуддин Накшбанд Мовароуннахр туб ахолисининг минг йиллик урф-одатлари ва маросимларини Куръон ва суннат асосида кайта ишлаб, гузал бир тарзда яна халкка кайтариб берди. Бошкача айтганда, Накшбандия таълимотида тасаввуф маросимчилиги махаллийлаштирилди. Бундан ташкари, унгача асосан арабча булган тасаввуф истилохлари ва тушунчаларини махаллий халк учун тушунарли ва уларнинг калбига якинрок булган форс-тожик тилида ишлаб чикилди.

Накшбандия таълимоти Марказий Осиё халкларининг чинакам маънавий мураббийси даражасига кутарилди. Ундаги "асосий талаб - калбни дунё губорларидан тозалаш, уз нафси билан курашиб рухда чарогонлк топиш, калбда Аллох номларини накшлаб бориш усуллари ишлаб чикилган. Зикри хафий (яширин зикр тушиш) шунга хизмат килган. "Ташкаридан халк билан, ичкаридан Х,ак билан булиш", хар бир нафасни Худо ёди билан чикариш, кадамни савоб шлар, эзгу амаллар сари куйиш, юрт кезиб, азиз-авлиёлар кабрини зиёрат килиш, гофилларни хушёр этиш, хар кандай холатда калб огохлигига эришиш Накшбандиянинг асосий маънавий тарбия усули хисобланган" [4,294] Буларнинг барчаси, шак-шубхасиз, Мовароуннахрда яшовчи бугунги узбек, тожик, туркман, козок ва киргиз халкларининг миллий узлиги, менталитети, турмуш ва тафаккур тарзининг шаклланишига кучли ижобий таъсир курсатди. Бошкача айтганда, Накшбандия таълимоти узбек ва тожик халкларини нафакат маънавий-ахлокий жихатдан бирлаштирди, балки

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

ygapHuHr MuggaT cu^aruga maKggaHum ^apaëHuga xaM $aog umTupoK этgн. HmuMoufi xaëTHuHr Typgu ^aSxagapuga MyHTa3aM Tap3ga ^aoguaT wpuTaëraH xogga Xygo ëguHu gugga caKgam, xygo^yfiguK, uHcoHnapBapguK, ufiMOH-эtтнкoggн Sygum, Mexp-OKuSaTguguK, OTa-OHa, ygyFgap, ycTO3gapra xypMaT-u33ar Kypcarum, MexHarceBapguK, SaFpuKeHrguK, yTraHgapHu xoTupgam, uhcoh Kagp-KufiMaTuHu эtзoзgam, BaTaHnapBapguK, pocTryfiguK, xagogguK, noKu3a TypMym Tap3u Sugam amam Ba tfHa W3gaS ogufi^aHoS Kagpu^rgap, WKcaK uHcoHufi $a3ugaTgapHuHr y3SeK Ba to^ïïk xagKgapu OHry myypuga MycTaxKaM ypuH ogumu xaM acocaH MyKaggac ucgoM guHu Ba HaKmSaHgua TatguMOTura SopuS TaKagagu.

AMup Kygog Ba BaxoygguH HaKmSaHg gaBpura KeguS, MoBapoyHHaxpga amoBHu TypKufi xagKgapgaH fiupuK mafixgap eTumuS huk^h эgн. "Ahuc yr-ToguSuH", "Pucogar yg-Baxoufia", "HacofiuM yg-MyxaSSar" acapgapugaH ypuH ograH MaHKaSaga Kegrapugumuna, Sup KyH fflox HaKmSaHgHuHr Tymuga X^kum OTa yHu ^ccaBua mafixgapugaH Supura xaBoga Kugagu. Tymugaru mafixHuHr cufiMocuHu xoTupacuga caKgaS KograH Xo^a BaxoygguH yfiFOHuS, KypraH TymuHu SyBucura afiTraHga, y: "BogaM, ceHra TypK MamofiuxugaH HacuSa eTa^aK", - gefigu. fflyHgaH KefiuH y ^ccaBua nupgapugaH Xo^a Xagug OTa xa3paTgapura yH ukku fiug xu3MaT KugraH. ^Ha Sup ^ccaBufi mafixu KycaM OTagaH xaM uKKu-yn ofi gaBOMuga TatguM ograH.[8, 58] MaBgoHO ^OMufiHuHr nupgapugaH Supu -CatgugguH KomFapufi TypK MamofiuxugaH SygraHguru xaM SyHu TacguKgafigu. AHa my $aKT - HaKmSaHgua TatguMOTura эpramraн $opcufi3aSoH Ba TypKufi3aSoH xagKgap BaKuggapuHuHr Tug Ba MuggaT a^pamacgaH MypmugguK-MypugguK MyHocaSaTgapuHu ypHarraHgapuHuHr y3u xaM HaKmSaHgua TatguMOTu MoBapoyHHaxpga ymSy ukku xagKHuHr MatHaBufi SupguK paM3u cu^aruga xu3Mar KugraHuHu Kypcaragu.

ByHgaH TamKapu, KeguS nuKumu TypKufi SygraH TeMypufi Ba fflafiSoHufi xyKMgopgapHuHr HaKmSaHgua nupgapura HucSaraH KypcarraH WKcaK xypMar-эxтнpoм Ba uxgocy upogaTgapu xaM Sy ^uKpHu TacguKgafigu. ^yMgagaH, AMup TeMyp Cafifiug aMup Kygog Ba fflaMcugguH KygogHu, CygTOH XycafiH BofiKapo Xo^a Axpop BagufiHu, Зaxнpнggнн MyxaMMag BoSyp, fflafiSoHuxoH, YSafigyggoxxoH Ba ^OHuSeK CygTOH Cafifiug AxMag - MaxgyMu At3aM (1461-1542)hu y3gapura nupy Mypmug TyruS, ygapHuHr HacuxaT Ba MacgaxaTgapura KygoK TyTraHgapu xaM MatgyM.

MoBapoyHHaxp Ba XypocoHHuHr XV acpgaru н^тнмoнfi-cнёcнfi, guHufi-ugMufi Ba FoaBufi-Ma^KypaBufi caxHagapuHu gaBpHuHr SupuHnu gapa^agu HaKmSaHgufi nupu - Xo^a YSafigyggox Axpop Bagufi cнfiмocнcнз TacaBByp KugumHuHr umkohu fiyK. Akc xogga, ymSy gaBp xaKugaru xap KaHgafi TacaBByp Ba

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

фикр ё хакикатдан йирок, ё хакикатнамо афсона булиб чикиши тайин. Хожа Ахрор Валий бир томондан шариат пешвоси - бутун вужуди билан Хднафия мазхабининг собитлиги учун курашиб келган дин арбоби булса, иккинчи томондан, тарикат рахнамоси - Хожа Бахоуддин Накшбанднинг уша даврдаги садокатли халифаси эди.

Хожагон-Накшбандия пешволари, шунингдек, Хожа Ахрор Валий ва Жомий хаёти ва уларнинг узаро муносабатлари хакида ута кимматли маълумотлар туплаган машхур тарихчи - Фахриддин Али Сафий узининг "Рашахоту айнил-хаёт" номли китобида Жомийнинг Самарканд билан боглик хаёти хакида шундай деб ёзади: "Х,азрати Махдум (Мавлоно Жомий - Ж.Х.) уч мартаба Самаркандга бордилар. Аввалги навбат Мирзо Улугбек замонида эрди. ^озии Рум (^озизода Румий - Ж.Х.)нинг дарсига бориб келдилар. Ондогким, шаммае ондин утди. Иккилончи навбат хоссатан Х,азрати Эшон (Хожа Ахрор Валий - Ж.Х.)нинг сухбатларини топмок учун бордилар. Ул боргонларининг тарихи ондогким, олорнинг муборак хатларидан накл этулди. Мухаррам ойининг саккизлончиси шанба куни сана саккиз юз етмишда (1465) эрди. Ва улчаким (учинчи - Ж.Х.) навбат хам Хдзрати Эшоннинг сухбатларини топмок учун Х,иротдин Самаркандга келдилар. Ва келган вактларида шундок иттифок тушдиким, Х,азрати Эшон зарурат юзидин Умаршайх Мирзо, Султон Ахмад Мирзоларким, Султон Абу Саъид Мирзонинг фарзандлари эрдилар, олорнинг мусолахаси (сулхи - Ж.Х.) учун Туркистонга азимат килмокчи булдилар. Вактики, мулокот ва сухбатдин уч кун утди, Х,азрати Эшон Туркистон тарафига мутаважжих булдилар ва Х,азрати Махдумни сойир асхоб (сухбатдошлар, дустлар - Ж.Х.) ва азизлар била Фороб тарафига юбордилар. Ва султонларнинг мусолахасидан сунг Шош вилоятига келдилар. Ва олорни Форобдин талаб килиб, Тошкандда неча кеча-кундуз сухбатлар койим булди ва олий мажлислар мунъакид булди. Ва хизмати Мавлоно Абу Саъид Убахий алайиррахмаким, Х,азрати Эшоннинг асхобларидан эрди, ул сухбатда хозир эркон. Ул мажлисларнинг кайфияти ва хусусиятларидин хикоятлар этиб, ойтур эрдиларким, аксар авкот (вактлар - Ж.Х.) Х,азрати Эшон била Х,азрати Махдумнинг орасида сухбат сукут била утар эрди. Ва гохи Х,азрати Эшон суз ойтур эрдилар." [11, 188] Али Сафий Жомийнинг Тошкентда Хожа Ахрор Валий хузуридаги истикомати муддати ун беш кеча-кундуз давом этганини таъкидлайди. [11,188-189] Жомий Хожа Ахрор Валий наздида жуда катта обру-эътибор козонди. Хожа Ахрор Валийдек шариат ва тарикат пешвосининг Жомийга булан хусни таважжухи шу даражада эдики, кимки унга ирфон фалсафасининг турли масалалари буйича мурожаат этадиган булса, албатта,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

бориб Жомийдан сурашни тавсия этарди. Бу хакда Али Сафий ёзади: "..Хазрати Эшон куб толибларни Хазрати Махдумнинг хизматлари ва мулозаматларига хавола килур эрдилар. Ва куб мустаъидларнинг олорнинг сухбатига тахриз этур эрдилар. Аввалги мартабаким, бу хуруфнинг рокими (ушбу сатрларнинг муаллифи - Ж.Х.) Мовароуннахрга борди. Жайхуннинг сохилига келгон кечаси тушида курдиким, Хазрати Эшон зохир булдилар ва ойтурларким, "Ажаб нимарсадурким, нурдин булгон дарё Хуросонда мавж урар, одамлар чирогнинг нури иктибосига Мовароуннахрга келурлар". Вактиким Каршида ул Хазрат (Хожа Ахрор - Ж.Х.)нинг мулозаматларига мушарраф булди. Бир кун маводийда ойдиларким, "Хиротда машойиху вактдин кимларни курдинг?" Ойдим: "Мавлоно Абдурахмон Жомий ва Мавлоно Мухаммад Руважийни". Ойдиларким: "Хуросонда хар ким Мавлоно Абдурахмон Жомийни курган булса, онга сувнинг бу тарафига келмакка хожат йуктурур".[11,188] Бу даврга келиб Жомий Накшбандия тарикатининг йирик вакили сифатида хам шухрат козонган эди. Унинг Накшбандия тарикатига кириши Мовароуннахру Хуросоннинг сиёсий доиралари ва илм-маърифат ахли томонидан мухим тарихий вокеа сифатида кабул килинди. Хусусан, Накшбандия улуглари Жомийнинг тарикатга киришини катта кувонч ва мамнуният билан кутиб олдилар. Жумладан, Накшбандия тарикатининг Хуросондаги улуг шайхи, Жомийнинг муршиди булмиш Саъдиддин Кошгарий "Хак субхона таъоло биз ошуфтахол факирларга бу сохибкамол йигитнинг (яъни, Жомий - Ж.Х.) сухбатига етиш шарафини иноят айлади",[13,8-78] деб Жомийни накшбандийларга Парвардигорнинг узи етказган муътабар бир зот сифатида эътироф этган.

Туркийзабон булган Шайх Саъдиддин Кошгарий яна бир жойда уз муриди Жомийнинг юксак макомига ишора килиб, "Тарикат майдонига кадам куйган бу хуросонлик йигитга Бухоронинг Хожагон тарикатида олий бир мартаба насиб этмишдир",[13, 8-78] дейди.

Хожа Ахрор Валий Хожагон-Накшбандия таълимотини давом эттирибгина колмай, унинг сиёсий-ижтимоий асосларини мустахкамлашга хам эришди. Айнан унинг саъй-харакатлари натижасида Накшбандия таълимоти Темурийлар сулоласининг бошкарув тизимини хам уз таъсири остига олди. Накшбандия гоялари минтакадаги узбек ва тожик халкларнинг турли ижтимоий табакаларигача кириб борди. Айнан у ва унинг издошлари оркали Накшбандия таълимоти Мовароуннахр худудларидан чикиб, Хуросон, Кавказ, Шимолий Кавказ, Усмонли турк, Хиндистон (хозирги Покистон билан бирга) худудларигача кириб борди. Айникса, Жомий, Навоий ва Хусайн Бойкаро каби

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

тарихий шахсларнинг Хожа Ахрорга богланиши Накшбандия таълимоти учун буюк вокеа булди. Киска бир муддат ичида Накшбандия таълимоти Мовароуннахрдаги Хожа Ахрор ва Хинд заминидаги Имом Раббонийнинг фаолиятлари натижасида халкаро характер касб этиб, турли давлат ва миллат вакилларини ягона мафкура ва эътикод атрофида бирлаштириш механизмига айланди.

Накшбандия таълимоти Темурийлар салтанати даврида форсийзабон ва туркийзабон адабиётларни янги тасаввуфий гоялар, янги мавзу ва мазмун-мундарижалар хамда янги образлар билан бойитди. Бу даврга келиб хар иккала тилда Бахоуддин Накшбанд ва Накшбандий пирлар хакида манокиблар, макомотлар ва тазкиралар ёзиш анъанага айланди. Жумладан, Алишер Навоий узининг "Насойим ул-мухаббат" тазкирасининг турк машойихлари бобида юздан ортик туркийзабон шайхлар хакида кимматли маълумотлар бериб утганини таъкдлаш мумкин.

Суфи Аллохёрга тарикат илмида накшбандий пири комиллар - Шайх Суфи Навруз ва Шайх Хдбибуллохлар устозлик килишган. Суфи Аллохёр тахминан 12 ёшларда Бухорога бориб Жуйбор мадрасасида укишни давом эттиради. Айтишларича, Суфи Аллохёр узининг кобилияти ва тиришкоклиги билан мадрасани имтиёзли тугатиб, Бухоро хонининг эътиборига тушади ва 25 ёшларида хонликнинг божхона-солик туралиги лавозимига тайинланади. Бу лавозимда ишлаб юрган пайтларида иттифоко Бухородаги улуг Шайх Хабибуллохнинг муридларидан бирига шикаст етказади. Бу вокедан хабар топган шайх танбих учун Суфи Аллохёрни хузурига чакиради. Савол-жавоб асносида шайх Суфи Аллохёр ботинининг софлигидан хабардор булади ва таважжух килади. Уша он Суфи Аллохёр рухиятида ажиб узгариш пайдо булади ва шайх Хдбибуллохга мурид тушади. Мурид тушгандан кейин мансабидан хам кечиб, шайх Хдбибуллохга ун икки йил хизмат килади. Шайх вазифаларини астойдил бажариб, ихлос ва эътикод билан хизмат килиб, узи хам иршод олиб шайхлик даражасига эришади. Ундан бизгача туртта асар етиб келган. Шоир "Сабот ул-ожизин" асарини узбек тилида, "Маслак ул-муттакин" ва "Мурод ул-орифин" китобларини форс-тожик тилида хамда "Махзан ул-мутиъийн" асарини араб тилида ёзган. Суфи Аллохёрнинг "Маслак ул-муттакин" асари Хафиз Хужа угли Кузи Хужа томонидан узбек тилига "Хидоят ул-муттакин" деган ном остида насрий (эркин) таржима килинган. "Хидоят ул-муттакин"нинг мукаммал кулёзма нусхаси узбек олимлари Сайфиддин Сайфуллох ва Акрам Дехкон томонидан хижрий 1293 (мелодий 1876) йилда кучирилган нусха асосида нашрга тайёрланган. Бу асарнинг кулёзма

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

нусхалари баъзи жойларга, айникса, Сайрам ва Тошкент атрофига таркалган". [7,45] Яна форс-тожик тилида 85 байтдан иборат "Дар баёни кавоиди Хаж" ("Хажнома") номли шеърий асари хам бор. XX аср бошларига кадар бу асарлар форсий ва туркий тилда сузлашувчи халклар томонидан эъзозланиб, укиб келинган.

Суфи Аллохёр шеърий йусинда форс-тожик тилида ёзган "Маслак ул-муттакин" асарида узининг туркийзабон (бошка бир уринда: узбек) эканини таъкидлайди.[9,17] Накшбандия таълимотининг XVII-XVIII асрлардаги йирик намояндаси, зуллисонайн шоир Суфи Аллохёр узининг хам амалий фаолияти, хам маънавий мероси билан Марказий Осиё минтакасида яшовчи туркийзабон ва форсийзабон халкларни ягона эътикод ва тафаккур тарзи, исломий ахлок ва маърифат байроги остида бирлаштириш борасида муносиб хисса кушди.

Темурийлар хукмдорлигидан сунг хам Хожагон-Накшбандия таълимоти Мовароуннахр узбек ва тожик халкларининг бирлиги рамзи булиб колаверди, уларнинг маънавий олами, адабиётини бойитиб турадиган, кундалик турмуш тарзи ва ахлок-одобини муайян тизимга солиб турадиган омил булиб хизмат килаверди. Хар икки халк адабиётида манокибнавислик, тазкиранавислик ва шажаранавислик ривожланди. Хар икки тилдаги шеъриятда, айникса, XVIII-XIX асрлар Кукон адабий мухитидаги Жалолий, Азимий, Мажзуб, Амирий, Ёрий, Садоий, Махжур, Завкий, Мухсиний, Рожий, Сокиб ва Фидоий каби зуллисонайн шоирлар ижодида накшбандий гоялар куйланди.

XVIII аср охирлари ва ХХ аср бошларида Жуйборий хожалар, Дахбедий шайхлар, накшбандийлар Марказий Осиё халкларининг озодлик учун курашлари (Чирчик довони, 1872 й. Хожа Эшонкул Кара; 1881 й. Шайх Курбонмурод Накшбандий "Дукчи Эшон; 1898 й. Андижон, Мадали Эшон) жараёнида хам фаол иштирок этишади. Шуро тарихнавислигида "босмачилик харакати" деб таърифланган, аммо аслида болшевикларга карши кураш олиб борган Шермухаммадбек (Кур Шермат) ва Жунайдхонларнинг манбаларда накшбандийлар сифатида кайд этилиши накшбандийлик таълимотининг сунгги асрлардаги такдирига оид тасаввурларимизни янада бойитиши табиий.

Эронлик адабиётшунос олим Иброхим Худоёрни купрок Марказий Осиё халкларининг Хожа Бахоуддин Накшбанд культига мехр-мухаббат ва ихлоси масаласи кизиктирган. Унинг ёзишича, шуролар хукумати даврида Худога эътикод килиш ман этилгани боис, халк Хожа Бахоуддинга сигина бошлаган. Халк эътикодидаги бу хурофот натижасида Бахоуддин Накшбанд шуро хукуматининг душмани сифатида давр адабиётининг танкид объектига айланган. [10,29] Шундай булишига карамасдан, Накшбандия таълимотининг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

узбек ва тожик халклари маънавий хаётига таъсири хатто мустабид шуролар даврида хам давом этди. Ушбу даврда хам бу икки халкнинг маънавий пешволари ва иймон-эътикодли ижодкорлари Накшбандия таълимотига амал килиб яшаганлар.

1910 йили Бойсун туманидаги Дарбанд кишлогида тугилган Накшбандий суфи ва зуллисонайн шоир Мирзо Умар Дарбандий (Хушачин) хам ана шундай кишилардан бири булган. Уша даврнинг Накшбандия таълимотига эргашган олим, фозил кишиларидан кироат, тафсир, фикх, хадис ва сарфу нахв ва тарикат илмларини урганган Мирзо Умар хаёти мустабид шуролар тузумининг шафкатсиз сиёсати туфайли зимистонга айланди. 18 ёшида уни бойнинг, мулланинг угли деб, камашди. Куп йиллар давомида Сибирга сургун килинган ва туткунликда булган Мирзо Умар 1945 йили авф этилди. Румий, Хожа Хофиз Шерозий, Шайх Саъдий, Абдурахмон Жомий, Мирзо Бедил, Машраб ва Суфи Аллохёр меросини катта кизикиш билан урганган Мирзо Умарнинг узбек ва тожик тилларида ёзилган газал ва мухаммаслари мазмундорлиги ва мусикийлиги билан ажралиб туради. Уларда Куръони карим оятлари, хадис угитлари, тасаввуф, айникса, Накшбандия тарикати хикматларининг таъсири накадар кучли эканини курамиз. [6]

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМА

Хожа Бахоуддин Накшбанднинг нафакат хаётсеварликка ундайдиган таълимоти, балки шахси хам узбек ва тожик халклари учун доимо ардокли булиб келган. Бу табаррук зотга булган ихлос ва эхтиром хатто мустабид шуролар даврида хам давом этди. Марказий Осиё халкларининг Бахоуддин Накшбанд культига мехр-мухаббат ва ихлоси масаласи эронлик олим И. Худоёрни хам кизиктирган. Унинг ёзишича, шуролар хукумати даврида Худога эътикод килиш ман этилгани боис, халк Хожа Бахоуддинга сигина бошлаган. Халк эътикодидаги бу хурофот натижасида Бахоуддин Накшбанд шуро хукуматининг душмани сифатида давр адабиётининг танкид объектига айланган. [10,27-31]

Хожа Бахоуддин Накшбанд таълимоти Марказий Осиё халкларининг миллий тафаккури, кундалик турмуш тарзи ва психологиясига хам катта таъсир курсатган. Эронда нашр этилаётган "Донэшномэ-йэ жахон-э эслом" (Ислом олами энциклопедияси)нинг 4-жилдида Бахоуддин Накшбанд хаёти, фаолияти ва таълимотига оид макола муаллифи Акбар Субутий [3,677-680] машхур мажор сайёхи Вамбери берган маълумотларга таяниб, Бахоуддин Накшбанднинг купгина кароматлар сохиби булгани, бу кароматлар хатто унинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ba^oragaH KefiHH xaM gaBoM этгaнн, myHHHrgeK, 6y ygyr 30T eTTH ofiguruga gyHëra KegraHH Ba eTTH ëmguruga KyptoHH KapuMHH ëg ograHH caôaôgu "eTTH" paKaMHra agoxuga xypMaT 6ugaH KaparaHHHH TatKHggaö yTagu. [2,261-263] AHa my xogar, atHH, "eim" pa^aMura uxgoc öugaH Kapam Ba yHra эtтнк;ogнfi Tyc öepum (eiru KaBaT ocmoh, eTTH nup...) y3ÖeK Ba to^mk xagKgapu ynyH MymTpaK xogargapgaH ôupu caHagagu.

XY.TOCA

TacaBBy^ TatguMoTH, xycycaH, Xo^aroH-HaKmôaHgua TapuKaTHHHHr MapKa3Hfi Ocuë xagKgapu, afiHHKca, y3ÖeK Ba to^hk xagKgapu ypiacuga MatHaBHfi MymTapaKHHK Ba öupgHKHH By^ygra KegTHpum Ba yHH MycTaxKaMgam öopacugaru ypHH Macagacuga Kyfiugaru xygocagapra Kegum MyMKHH:

1. TacaBBy^ TatguMoTH, afiHHKca, Xo^aroH-HaKmôaHgua TapHKaiH MoBapoyHHaxp TypKHH3a6oH Ba $opcuH3a6oH xagKgapuHH aroHa HcnoM guHH Ba afiHHKca, X,aHa$ua Ma3xa6u goupacuga Supgamrapum ynyH xH3Mar KHggu.

2. TacaBBy^ TatguMoTH y3ÖeK Ba to^hk xagKgapu Muggufi y3gurH Ba MeHTanuTeTHHHHr maKggaHHmu ®;apaëHHga $aog umTupoK этgн.

3. MoBapoyHHaxp TypKHfi3a6oH Ba $opcufi3a6oH xagKgapu ypTacugaru этнoмagaннfi agoKagapHH puBo^naHTupum, y3ÖeK Ba to^hk xagKgapHHHHr MatHaBHfi ÔHpgurHHH TatMHHgamga acocufi oMHg cu^araga xH3Mar KHggu.

4. MuHTaKa xagKgapHHHHr cuëcufi, h^thmohh Ba MatHaBHfi xaëTHra H^oöufi Tatcup KypcargH Ba ygapHHHr cuëcufi ÔHpgurHHH TatMHHgam ^apaëHHga xaM $aog umTupoK этgн.

5. Xo^aroH-HaKmöaHgua TapuKara apaö THguga maKggaHraH TacaBBy^ufi ucTunoxnapHH MaxaggHfigamTHpum, $opcufi3a6oH Ba TypKHfi3a6oH TacaBBy^ HHMHfi-ôagHHfi agaôuëTHHH puBo^gaHTupum, MHHTaKagaru apaögamraH TacaBBy^ TatnuMoTH Ba agaôuëTHHH MaxaggufigamTHpum ynyH xH3Mar Kuggu.

6. TacaBBy^ MoBapoyHHaxp y3ÖeK Ba to^hk xagKgapuHHHr Myryg ôocKHHHHnapura Kapmu Kypamuga roaBufi Kypog cu^araga xH3Mar KHggu.

7. MuHTaKagaru MyryggapHHHr MycygMoHgamumu Ba Maxaggufi xagKgap 6ugaH Kopumuô KeTHmu ®;apaëHHra H^oöufi Tatcup Kypcargu.

8. HaKmôaHgua TatguMoTH Amhp TeMyp Ba TeMypufigap cagTaHaTHHHHr acocufi Ma^Kypacu cu^araga xH3Mar KHggu.

9. TacaBBy^ TatguMoTH MoBapoyHHaxpga maKggaHraH $opc-To^HK Ba y3ÖeK agaÔHëTHHHHr puBo^ura xaM Kaira H^oöufi Tatcup Kypcargu.

10. MuHTa^aga TypKHfi3a6oH TacaBBy^ufi agaôuëTHHHr maKggaHHmu ^apaëHHga ^aog umTupoK этgн.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(8), August, 2023

11. Минтака адабиётида зуллисонайнлик анъанаси (форсий ва туркий тилларда ижод килиш)ни ривожлантиришга хизмат килди.

12. Мовароуннахр туркийзабон ва форсийзабон халкларини тасаввуф таълимоти таркибидаги бошка таълимотлар - Хакимия (Хаким ат-Термизий), Кубравия (Шайх Нажмиддин Кубро), Кодирия (Абдулкодир Гелоний), Яссавия (Хожа Ахмад Яссавий), Акбария (Шайх Мухйиддин Ибн ал-Арабий) ва Мавлавия (Мавлоно Жалолиддин Балхий-Румий) билан таништириш жараёнида фаол иштирок этди.

Умуман олганда, Накшбандия таълимотининг узбек ва тожик халклари сиёсий, ижтимоий ва маънавий хаётида тутган урни бекиёс. Ушбу масалани келажакда хар томонлама чукур тадкик этиш шубхасиз, мазкур халклар уртасидаги этномаданий, илмий ва адабий алокалар тарихини ёритиб бериш учун хизмат килади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН МАНБА ВА АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Ун еттинчи том. Насойим ул-мухаббат. - Тошкент: "Фан", 2001.

2. Вамбери О. Саёхат-э Дарвиш-э дуругин дар хоноти Осиё-йэ Миёнэ Таржумэ-йэ Фатхали Хожа Нуриён. -Техрон, 1365.

3. Донишноэ-йэ жахон-э эслом. Зир-э назар-э Гуломали Хаддод-э Одэл. Жэлд-э 4, -техрон: Бунёд-э Дойэрат ул-маъорэф-э эсломи, 1377 (1997).

4. Комилов Н. Накшбандия. / УзМЭ, 6. - Тошкент: "Узбекистон Миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2003.

5. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Тошкент: "Узбекистон", 2017.

6. Мирзо Умар Дарбандий. Муножот. - Фаргона, "Фаргона", 2001.

7. Сайфиддин Сайфуллох. Фатво ва такво китоби. - Т.: "Фан", 2005.

8. Сайфиддин Сайфуллох. Буюклар халкаси. (Олтин силсила валийлари). -Тошкент: "Ноширлик ёгдуси", 2011.

9. Суфи Аллохёр. Маслак ул-муттакин. Нашрга тайёрловчилар: Хайруллох Толибзода, Жаъфар Холмуминов. (Кулёзма).

10. Худоёр Н. Тарикатхо-йэ эрфони ва мирос-э шэър-э форси-йэ Мовароуннахр. - Техрон:. "Сухан-э эшк", №20, 1382.

11. Фахриддин Али Сафий. Рашахоту айнил-хаёт. Таржимон: Домла Худойберган ибн Бекмухаммад. Нашрга тайёрловчилар: Махмуд Хасаний, Бахриддин Умрзок. - Тошкент:"Абу Али ибн Сино", 2004

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(8), August, 2023

12. Xoc X,O:®H6. KyTagry ÖHnnr. X,O3Hprn y3ÖeK rannra yrapyBHH:

Oa3nnggHH PaBmaHOB. - TomKeHT: "Akademnashr", 2015.

.8-78

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.