Научная статья на тему 'ХОЖА МУҲАММАД ПОРСО АСАРЛАРИНИНГ ИСМОИЛХОН ФАҚИРИЙ-ШАҲРИСАБЗИЙ ИЖОДИГА ТАЪСИРИ'

ХОЖА МУҲАММАД ПОРСО АСАРЛАРИНИНГ ИСМОИЛХОН ФАҚИРИЙ-ШАҲРИСАБЗИЙ ИЖОДИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасаввуф / Нақшбандия / қўлёзмалар / Хожа Муҳаммад Порсо / сулаймонийя / калом илми / араб ва форс адабиёти / география / биография / ҳадис илми / тафсир илми / фиқҳ / қуръон илмлари.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Масъудхон Исмоилов

Мақолада Хожа Муҳаммад Порсо асарларининг Исмоилхон Фақирий-Шаҳрисабзий ижодига таъсири ҳақида маълумотлар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ХОЖА МУҲАММАД ПОРСО АСАРЛАРИНИНГ ИСМОИЛХОН ФАҚИРИЙ-ШАҲРИСАБЗИЙ ИЖОДИГА ТАЪСИРИ»

ARTICLE INFO

ХОЖА МУХДММАД ПОРСО АСАРЛАРИНИНГ ИСМОИЛХОН ФАЦИРИЙ-ШАХ,РИСАБЗИЙ ИЖОДИГА

ТАЪСИРИ

Масъудхон Исмоилов

Узбекистон халцаро ислом академияси

доценти, тарих фанлари номзоди https://doi.org/10.5281/zenodo.11526759

ABSTRACT

Qabul qilindi: 01-June 2024 yil Ma'qullandi: 04- June 2024 yil Nashr qilindi: 08- June 2024 yil

KEYWORDS

тасаввуф, Нацшбандия, цулёзмалар, Хожа Муцаммад Порсо, сулаймонийя, калом илми, араб ва форс адабиёти, география,

биография, цадис илми, тафсир илми, фицц, цуръон илмлари.

Мацолада Хожа Муцаммад Порсо асарларининг Исмоилхон Фацирий-Шацрисабзий ижодига таъсири цацида маълумотлар баён цилинган.

Урта асрларда Кеш (Шахрисабз) шахри Буюк ипак йулидаги манзиллардан эди. Олимларининг илму маърифати баландлиги сабабли бу маскан «^уббат ал-илм вал-адаб» («Илму адаб чуцциси») номи билан машхур булган. Мазкур минтаца маданий мухитида шоирлар алохида урин тутган. Шахрисабздан Хиндистонга кетган туркий цавмларнинг авлодларидан Амир Хусрав Дехлавий (1253-1325), Мирзо Абдулцодир Бедил (1644-1721) каби шоирлар етишиб чиццанлар.

XV-XIX асрларда эса унда Айюб Шахрисабзий ибн Абулбарака, Лозимий-Кеший, Назими-Кеший, Хаким Шахрисабзий, Фарах Шахрисабзий каби адиблар яшаб ижод этганлар.

XIX аср охири XX аср бошларида хам Шахрисабзда тугилиб, шу ерда умргузаронлик цилган бир неча шоирлар, адибу фозиллар булган. Улар сирасига Мирзо Умрбоций Шахрисабзий-Самарцандий (1878-1Р57), Файзуллоххужа Равнаций (1892-1978), Исмоилхон Фацирий-Шахрисабзий (19101980), Абдуллох Гулшаний (1898-1978), Нажмиддинхон Асирий (Нажотий) (19171978), Салохиддин Маннон угли- Солихий ( 1905-1977) кабиларни киритиш мумкин. Ушбу ижодкорлар узбек мумтоз адабиёти анъаналарини Шахрисабз мухитида давом эттирганлар.

Исмоилхон Иброхимхон угли Фацирий-Шахрисабзий хам ана шу цадимий шахарда хижрий 1328, милодий 1910 йилда зиёли оиласида таваллуд топганлар. «Фацирий» у кишининг адабий тахаллуси булиб, шоирнинг ота-боболари

маърифатли, олим кишилар эканлиги манбаларда кайд килинган. Уларнинг катта бобоси Миракшоххужа Бухоро хукмдори Абдулазизхон Иккинчининг (16451680) фармонига биноан уша пайтда хонликнинг бир вилояти хисобланган Балх шахрининг ;озикалони этиб тайинланган. Шу сабабли Миракшох оиласи билан Самарканддан Балхга кучиб кетади.

XIX асрнинг ;ир;инчи йилларида шу авлоддан булмиш Мирзо Азизуллоххожа узининг тарикатдаги пири халифа Абдулкарим билан бирга Мовароуннахр тупрогига утиб, хал;ни иршод ;илиб, хидоятга даъват этадилар. Азизуллоххожа бу вилоят хал;ининг пешвосига айланиб, Мирзо Калон Хожа номи билан машхур булиб кетади.

Азизуллоххожанинг Иноятуллоххужа ва Х,идоятуллоххужа исмли угиллари булиб, улар хам бош;а ;ариндошлари каби илм - маърифатли кишилар булишган. Бу зотларнинг х,ар иккалалари хам Исмоилхон Фа;ирийга бобо булганлар.

Фа;ирийнинг отаси Иброхимхон Хидоятуллоххужа угли (1887-1914) ёш булишига ;арамай, бир пайтнинг узида бир нечта вазифада фаолият олиб борган: Мирзо Улугбек томонидан 1432-1436 йилларда ;урдирилган Шахрисабз «Дор ат - тиловат» жомеъ масжидида имом - хатиб, Мадраса мударриси ва Бухоро амирининг Шахрисабз даги вакили - урок лавозимларада ишлаган. Иброхимхон амакиси - Шахрисабз муфтийси Иноятуллоххужанинг ;изи Биби Мушаррафага уйланган, улардан Исмоилхон дунёга келганлар.

Фа;ирийнинг оналари хам Махзуна тахаллуси билан газаллар ижод этган. Тогалари Шукруллоххужа ^онеъ, Файзуллоххужа Равна;ий (Рамзий) каби зотлар уша даврда ёзилган тазкираларда Шахрисабзлик шоирлар сифатида кайд килинган. Жумладан, Бухоро амирлигининг сунгги козикалони, ато;ли маърифатпарвар Садри Зиё (1867-1938) узининг «Рузнома»сида Фа;ирийнинг боболари Иноятуллоххужанинг ижодидан намуналар келтириб, улар узаро дуст булишганини ёзиб колднрган.

Оиладаги етук маърифатли кишилар тарбиясида улгайган Факирий, замонанинг нотинчлигига карамасдан, таълим олишни тухтатмаган. Шоирнинг замондошлари хикоя килишича, у киши уттизинчи йилларнинг катагонлари хавф солиб турган вазиятда хам Сурхондарёга катнаб, Мулло Донодан дарс олиб турган.

^иркинчи йиллар охирларида Факирий уша пайтда анча машхур булган накшбандия шайхи Каттахужа Дахбедийга (1870-1969) мурид булган. Махдуми Аъзам (1461-1542) авлодидан булган бу зот хам Музнибий тахаллуси билан газаллар битган.

Факирий 1960 йилда Каттахужа Дахбедийдан иршод когозини олиб, накшбандия тарикати силсиласини давом эттирувчи муршид - пири комил сифатида муридларга тасаввуф таълимотларини ургатишни бошлаганлар.

Факирий накшбандия тарикати анъаналарини давом эттириб, ^ашкадарё ва Сурхондарё вохаларида яшовчи бир гурух муридларига тасаввуф сирлари,

тарикат таълимотлари, утган пири комилларнинг угитларидан таълим берганлар.

Факирий узига замондош шайхлар, адибу шоирлар билан якин илмий алокада булган. Жумладан, Шахрисабзлик Х,ожи Махдум Хамидуддин Х,амидий (1876-1952), Файзуллоххужа Равнакий (1894-1978), камашилик кори Абдуллох Гулшаний (1898-1978), деновлик шайх Миён Буритош (1921-1999), душанбелик машхур олимлар Домла Хиндистоний (1892-1990) ва кози Абдуррашид (18851980) хамда тошкентлик машхур шоир Зокиржон Хабибий (1890-1980) каби маърифатпарварлар билан учрашувлар, сухбатарнннг давомий булиб туриши Факирийга маънавий куч - кувват бахш этган.

Мазкур шахслар билан Факирийнинг узаро ёзишмалари адибнинг шахсий кутубхонасидаги «Мутафаррикот» деб номланувчи 400 варакка якин хажмга эга булган тупламида жамланган. Бу туплам асосини шоирнинг фикрдош устоз ва дустридан бири, уз замонасининг тенгсиз олими, кушни

Хужаимкана кишлогида яшаб утган Мирзо Камол Домла (1884-1975) билан булган ёзишмалар ташкил этади. Ёзишмалар фикхий, тасаввуфий, тарихий, адабий мавзулардаги масалалардан, савол-жавоблардан иборат.

Лекин Факирийнинг энг якин сирдошларн оналари Биби Мушаррафа Иноятуллоххужа кизи - Махзуна хамда укалари Нажмиддинхон Нажотий (Асирий) эдилар. Уларнинг вафотларидан (1978 йил) кейин шундок хам шуролар хокимиятининг тазйикларидан эзилган, умрининг охирги йиларида кузи ожиз булиб колган Факирий янада кийналиб, маънавий изтироблар комида колган эдилар. Буни шоир девонидаги куйидати мисралар баён килиб туради:

Дар гарибй нола кардам, %еч кас ёдам накард,

Дар цафас жон додаму сайёд озодам накард.

Яъни, гарибликда, ёлгизликда оху нола килсам-да, хеч ким мени эсламади, бир туткун куш кабн кафасда жон берсам хам овчи мени озод килмади.

Факирий умрининг охиригача Китоб тумани Сариосиё кишлогида яшаб, 1980 йил 4 январ куни вафот этдилар. Бу зотнинг кабрлари шу кишлокнинг Катта кабристонндадир. Аллох таоло рахмат айлаб, кабрларинн мунаввар килиб. жаннатларининг энг аъло маконларидан у зотга маскан килиб берсин.

Факирий узбек ва форс-тожик тилларида ижод килган зуллисонайн шоирдир. Бундан ташкари у киши араб ва рус тилларини хам яхши билганлар. Шоирнинг «Двон», «Баёз», «Ашъори мутафаррикот» каби шеърий тупламлари, шайх сифатида ёзиб колдирган «Рисолаи тарики зикр», «Рисолаи тарикат», «Тарики сулук» номли тасаввуфий рисолалари хамда дуохонлнк, тиббиётга багишланган «Кнтоби адъийа мин мужарработи Халили Ихвон» («Халил Ихвон (Факирий) томонидан тажриба килинган дуолар китоби») деб номланган асарлари хозирги кунда фарзандлари кулидаги шахсий

кутубхoнaдa caк;лaнaди. Kутубхoнaдa HKa элликкa яцин к;yлëзмa ßa юздaн opтик тoшбocмa acapлap мaвжуд.1

Бaъзи нoëб acapлapни yзидa жaмлaгaн бу кутубхoнaни 1999 йилдaги илмий caфapлapимиздaн биpидa ypгaниб, илмий муoмaлaгa киpитгaн эдик. Yrna^a Фaк;иpий ижoдлapидaн aйpим acapлapни Karnp цилиш ^яга тугилтн эди. Aллox,гa mукpки, yma ниятлapимизни aмaлгa oшиpишгa мувaффaц булиб туpибмиз.

2004 йили "Aдoлaт" нampиëтидa Фaциpий хaзpaтлapининг мepocидaн нaмунa вa caйлaнмa cифaтидa "Бaëзи Фaциpий" китoбини чoп эттиpдик. ^to6^ aллoмaнинг туpкий-yзбeкчa вa фopc-тoжикчa ижoд нaмунaлapи хaмдa Нaцmбaндия тapицaтигa oид "Tapицaи cулук" acapи киpитилгaн.

Олимнинг шaйх cифaтидa ëзиб цoлдиpгaн «Pиcoлaи тapици зи^», «Pиcoлaи тapицaт», «Tapик;aи cулук» нймли тacaввуфий pиcoлaлapидa Нaцmбaндия тapицaти Foялapини бaëн цилинaди. Бу acapлap мamхуp нaцmбaндий oлимлapининг acapлapигa уйгун тapздa ëзилгaн. Шулapдaн биpи Xoжa Mухaммaд Пopcoдиp.

Xoжa Mуx,aммaд Пopco тacaввуф тaълимoтининг нaзapиëтчилapидaн биpи, Xoжaгoн-нaцшбaндия тapицaтининг йиpик вaкили булиб, тулиц иcми Mухaммaд ибн Mуx,aммaд ибн Maхмуд aл-X1oфизий aл-Бухopий (1349-1420) Бухopoдa тугилган, мaдpacaлapдa уциб, Kyp^^ хaдиc, кaлoм кaби туpли диний илмлapни чуц/p ypгaниб, зaмoнacининг зaбapдacт oлимлapидaн биpи булиб eтишгaн вa Бaхoуддин Нaцшбaнддaн cyrn Mapкaзий Ocиëдa нaцшбaндия oцимининг энг йиpик вaкили хaмдa тapFибoтчиcи cифaтидa мaшхуp бул^н.2

Xoжa Mуx,aммaд Пopco тaфcиp, х^ди^ тacaввуф, кaлoм, гeoгpaфия, aдaбиëт, тapих, фицх кaби coхaлapдa хaм мoхиp oлим булиб, у ëзгaн opra; acapлapдaн K^pK^ara яцин нoмдaги acap бизгaчa eтиб кeлгaн. Xoжa Mухaммaд Пopco цaлaмигa мaнcуб acapлapни шapтли paвишдa цуйидaгичa гуpухлaш мумкин: Kуpъoний илмлap туpкуми, тaфcиp

илмигa oид acapлap, хaдиc илмигa oид acapлap,кaлoм илмигa oид acapлap, уcули фицх фицх тacaввуфий acapлap, aдaбиëт, биoгpaфия, тapих вa гeoгpaфия билимлapи coxaŒ.

Maзкуp coхaлapгa мaнcуб acapлapнинг aкcapияти Узбeкиcтoн Pecпубликacи Фaнлap Aкaдeмияcи Aбу Paйхoн Бepуний нoмидaги Шapцшунocлик института фoндидa хaм caцлaнaди.

Тафсир илмига оид асарлар. Бу гуpухгa муaллифнинг уз дacтхaтидa битилгaн ягoнa нуcхaдaги нoдиp acap«Taфcиpи Xoжa Mухaммaд ^pco»3, шунингдeк,"Taфcиp cуpaт aл-Фaтихa", "Tapжумa вa тaфcиpи cувapи ac-caмoийя" кaбилap киpaди вa улapнинг бapчacи фopc тилидa ëзилгaн.

Х,адисилмига оид асарлар туpкумигa хaдиc oлимлapи биoгpaфияcигa бaFишлaнгaн "Pиcoлa фи cилcилaт aл-мaшoйих aл-мухaддиcин" acapини,"Шapх хaдиc

1 Узбекистан Миллий Энцеклопедияси. - Ж:1Х. - Тошкент, 2005. — Б.213.

2Абдурахмон Жомий.Нафо^от ал-унс.; Фахруддин Али Сафий. Раша^от ан айн ал-^аёт. — Тошкент, 2003. — Б. 85.

3Каранг: Хожа Му^аммад Порсо. Тафсири Куръон. - УзР ФА ШИ кулёзмаси, №2180. — 237 в.

a^-Y^aH^HH — fflapxu xagucu KaHa" xaMga «A^-xaguc a.«-ap6a^yH»"4 KaÔH^apHH KupuTum MyMKHH. By oxupru acapga Mya^u^ y3 ycTog^apu opKa^u puBOAT KH^raH Hogup 40 Ta XagucHu TaH^a6 o^raH Ba ^opcuïï Tap^HMacuHu x,aM 6epraH. X,aguc u^Mura oug acap xaM $opc ra^uga ë3u^raH.

Ka^OM H^MHra oug acap.nap. nopcoHuHr mapuaT Ba TapuKaT Maca^a^apura 6aFum^aHraH Ba yHra KaTTa myxpaT Ke^rapraH acapu «Oac^ yfl-xuTo6 ôu-Bycy^u-^-a^ôoô» («^ycT^ap Buco^ura eTamga ok u^a KopaHu a^paTyBHu kuto6») hom^u acapugup5. KaTTa x,a^Mra эгa 6y^raH 6y kuto6 ucaom y^aMO^apu opacuga Ky-^aHMa cu^araga ^ofiga^aHRflraH. Acap 6up HeHa MapTa Hon этн^гaн6. Acap 494 Ta Maca^ara 6aFum^aHraH 6y^u6, 6y Maca^a^apHuHr xaMMacu uc^OMga ^uco6^aHraH Ba nopco 6y

Maca^a^apHu Typ^u acap^apra cy^HraH xo.flga enuô 6epraH. «Oac^ yfl-xuTOô» Mya^^u^HuHr acocuH acap^apugaH ôupugup.

"fflapxy "Oycyc a^-x,uKaM", $opc Tu^uga ë3u^raH.7 Acap Mamxyp MyTacaBBu^ MyxHugguH u6H a^-Apa6нннннг TacaBBy^HuHr Ha3apuH Maca^a^apura 6aFum^aHraH "Oycyc a^-^uKaM" hom^u acapuHuHr mapxura 6aFum^aHraH.

"Puco^a ^ra эгтнкоg Ba^-aMa^ Ba^-ax^oK", <^^TuKogoT»8, «X,a$Togy ce $upKa»9, «MyKagguMa ju-komui y^-Ka^uM»10 Ka6u^ap ^aMKa^oM u^Mura oug acap^apgup.

KypiOH HAMAapu TypKyMHraapaô ra^uga ë3u^raH "Puco^a a^-MKHM ByKy$ a^-Kyp^aH","^aB03uM y^-BaK^" puco^a^apu MaHcy6gup.

Ycy^H ^HK^Maca^a^apugaH 6ax,c этyвнн "Puco^a ^Rfl-uHracop "aT-

TaB3ux" acapuapaô Tu^uga ë3u^raH.

OHK^MaB3ycura oug acap^ap rypyxuraapaô ra^uga ë3u^raH "Puco^a ycy^ ag-guH Ba $ypy3uxu Ba Ba^uôaTu^u", "Fypap a^-a^Kop mapxy "^ypap a^-6u^op" xaMga $opc Tu^uga ë3u^raH "Puco^a gap HuHaT-u HaM03", "MaHocuK-u xa^", "fflapxu "Oukxu KafigoHufi"11 Ka6u^ap Kupagu Ba y^ap X,aHa$uH Ma3xa6u ^uKXura oug acap^apgup.

TacaBBy^HH acap^ap opacugaXo^a MyxaMMag nopcoHuHr энг KaTTa acap^apugaH 6upu «TaxKuKOT»12 6y^u6, yHga TacaBBy^HuHr Ha3apuH Maca^a^apuHu ohu6 6epumra 6aFum^aHraH.Myx,aMMag nopcoHuHr «Puco^au Kygcun» acapu Xo^a BaxoygguH HaKm6aHgHuHr KygcuH Ka^uMa^apuHu mapx^amra 6aFum^aHraH.

4KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. a^-^agHC a^-ap6aiyH - Y3P ®A fflH Kyœ3MacH, №8825/IV.

5 KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. ®acn a^-xHTo6. — Y36eKHcroH Pecny6^HRacH ®aH^ap ÂKageMHHCH A6y Pan^OH

BepyHHH HoMHgarn fflapKmyHoc^HR HHCTHTyTH ^y^3Ma^ap xa3HHacn (ByHgaH ReHHH - Y3P ®Â fflH Ky^ë3MacH), 3133; 11605; 4335; 1450; 5766; 584; 2238; 1449; 11682; 3188; 5547; 5546; 522/VI.

6Xo®a My^aMMag nopco. ®acn 8^-xhto6. — TomKeHT, Fy^oM XacaH Oph^^ohob HampnëTH. (caHacH3)

7KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. fflap^u "®ycyc a^-^HKaM". - fflapxy $ycyc a^-^HKaM. HcraH6yg Cy^aHMoHua

KyTy6xoHacu, №01366—002, fflaxug ahh nomo 6y^HMH.

8KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. Эгтнкogoт. - Y3P ®Â fflH Ky^ë3MacH, №3844/ III. — 22 b.

9KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. ^a^Togy ce - Y3P ®Â fflH Ky^ë3MacH, № 10870/III. — 21 b.

10KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. Ma^oMoTH ^oMUbyn Ka^HM. - Y3P ®Â fflH Ky^ë3MacH, № 3039/III. — 3 b.

11KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. fflap^u $hrxh KangoHHH. - Y3P ®Â fflH Ky^ë3MacH, № 4846/II. — 70 b.

12-

KapaHr: Xo^a My^aMMag nopco. Taxsu^oT. - Y3P ®Â MH Ky^ë3MacH, 10991; 1411; 5465; 7775; 3412;502/XVIII.

Тасаввуфнинг назарий масалаларига оид асарлар Хожа Мухаммад Порсо илмий меросининг асосий цисмини ташкил цилади ва уларнинг аксари форс тилида ёзилган. Масалан, «Аз анфози цудсияи машойихи тарицат»,«Рисолаи кашфия»,«Мактуби Хожа Мухаммад Порсо ба Мавлоно Зайнуддин»13,«Рисола дар одоби мурид»14,«Рисолаи махбубия»15,«Рисолаи цудсийя васоё сулуки машойих»16,"Рисол-и тарицат-и Хожагон — Рисола физ-зикр", "Суханон-и Хожа Порсо", "Рисола фит-тасаввуф", "Мактуб","Рисолат ал-хацоиц", "К^авл фил-ажвиба хазихи ал-асилат ал-мурсала мин Хирот ила Бухоро" каби асарлар.

Булардан ташцари "ал-Фусул ас-ситта"17, "Рисола-и вужуд" таржимаси"каби асарлар араб тилида ёзилган.

Адабиёт сохасида Мухаммад Порсонинг "Муншаот", "Таржума-и баъз-и аз "Наср ул-лаолий", "Шарху ар-Рисола ар рамизат аш-шафия фил-аруз" каби араб тилида ёзилган, араб адабиётига багишланган асарларини санаш мумкин. Аммо кейинги икки асар Хожа Мухаммад Порсонинг газалларидан тузилган девонлари булиб, мутасаввиф олимнинг шоир сифатидаги хали купчиликка номаълум циррасини кашф этишга сабаб булади. Бу икки девон "Хутба-и дивони уло — дебоча-и девони аввал" ва "Дивон-и соний" деб номланган ва уларфорс тилида ёзилган.

Биография туркумига «Мацомоти Хожа Бахоуддин Нацшбанд»18, «Рисолаи дар баёни баъзи аз калимоти Бахоуддин Нацшбанд», "Маноциби хазрати Хожа Бахоуддин ан-Нацшбандий", «Мацомоти Хожа Алоуддин Аттор»19,"Рисолаи силсилаи Хожагон" сингари рисолаларни киритиш мумкин ва улар форс тилида ёзилган.

Хожа Мухаммад Порсонинг «Мухтасар тарихи Макка»20 рисоласи тарих илмига хамда "Рисола фил-мазорот" асари географияга мавзусига мансубдир, дейиш мумкин.

Хозирча юцорида санаб утилган Хожа Мухаммад Порсонинг цаламига мансуб асарларнинг барчаси бизгача етиб келганлиги ва уларнинг Тошкент, Истанбул ва Техроншахарларидаги кутубхона фондларида икки юзга яцин нусхада сацланиши аницланди. Бу холат Нацшбандия таълимотини уз асарларида илмий жихатдан асослаб берган Хожа Мухаммад Порсо илмий меросининг Марказий Осиё халцлари маданий тарихидаги урни анча салмоцли булганлигини, унинг асарларидан кейинги авлод олимлари ва мутасаввифлари унумли фойдаланганлигини курсатади. Жумладан,

13Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Мактуби Хожа Мухаммад Порсо ба Мавлоно Зайниддин. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, № 3100/XV. — 1 в.

14Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Рисола дар одоби мурийд. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, № 2520/IV. — 3 в.

15Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Рисолаи махбубийя. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, 11067/I; 3844/II 84/II; 8825/V

16Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Рисолаи цудсийя ва васоё ва сулуки машойих. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, №5501/1 . — 32 в.

17Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Фусул ас-ситта. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, №3051. — 32 в.

18Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Мацомоти Хожа Бахоуддин Нацшбанд. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, №2520/1. — 52 в.

19К в.

20 1

9Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Мацомоти Хожа Алоуддин Аттор. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, №2520/II. — 13

1 Каранг: Хожа Мухаммад Порсо. Мухтасар тарихи Макка. - УзР ФА ШИ цулёзмаси, №3844/IV. — 9 в.

^йинги дaвp муaллифлapидaн Aбдуppaхмoн Жoмий, Х,угайн Вoиз Koшифий, Aли Сaфий, Шaйх Xудoйдoд, Toхиp Эшoн кaби мутacaввифлap уз acapлapини ëзишдa Пopco илмий мepocигa муpoжaaт цилиш^н. Бу эта Xoжa Mухaммaд Пopco илмий мepocининг Mapкaзий Ocиë хaлцлapининг мaдaний вa мaънaвий хaëтидa acpлap oma уз ypнигa эгa булиб кeлгaнлигини кypcaтaди.

Юцopидa aйтилгaнидeк, хaттo XX acp oхиpлapидa вaфoт этгaн нaцшбaндия тapицaтининг муpшиди, шoиp вa oлим Иcмoилхoн Фaциpий хaм тacaввуфгa бaFишлaнгaн илмий acapлapидa Xoжa Mухaммaд Пopcoнинг acapлapидaн ицтибocлap кeлтиpгaн.

Жумлaдaн, «TapH;aH cулук» pиcoлacидa Фaциpий бундaй ëзгaнлap: "Маънан uмoн "эмuн ва амон'^р. "Фаca ал-xuтoб"да айтyр: "Acau uмoн %аёт ал-цyлyбдyp. Хаёт деб mupu^u айтyрлар.

Иймонга беш муршл пайгамбар мyтаcаддuй бyлдuлаp: аввал Одам Сафuййyллo% "цалб"га мyтаcаддuй бyлдuлаp; Иброщм Халuлyллo% '^u^u py.%"га мyтаcаддuй бyлдuлаp; Myco Kалuмyллo% "cup"га мyтаcаддuй бyлдuлаp; Шо Рухуллоу эш '^u^u xафuй"га мyтаcаддuй бyлдuлаp ва Муцаммад Mycтафo тлаллоху алайщ ватллам '^u^u аxфo"га мyтаcаддuй бyлдuлаp". Бу зuкpлаpнuнг %ам Hypu бopдyp"21.

^йинги caтpлapдa Иcмoилхoн Фaциpий хaзpaтлapи xap биp лaтифaдaгa нуpлapнинг paнглapи, к^лбнинг тиpилиши, вopuдoт, uймoн, ucлом, таpuцат nupurnнг cuфатлаpu, нафйu ucбот, мypoцаба, %ол, мацом ^би тacaввуфий тушунчaлapни шapхлaгaнлap.

Умумaн, Иcмoилхoн Фaк;иpий-Шaхpиcaбзий ижoди вa Xoжa Mухaммaд Пopco илмий мepocини ypгaниш нaфaк;aт Haк;шбaндия тapик;aти acocлapи, бaлки умумaн, тacaввуф тaълимoтининг acл мoхиятини янaдa чук;уppoк; ypгaнишимиз учун им^н бepaди.

Ma;^a cyнгидa Фaк;иpий ижoдидaн биp Faзaлни хaм илoвa к;илинaди. Доруломондур Шацрисабз

Mаъpuфат давpuда тypфа кoмpoндyp Ша^жабз, БУ cабабдuндypкu, машxypu жаx¡oндyp Ша^жабз. Дuлкашy %ам xyшx¡авo, cеpмеваю cеpoб%ам, Ky^m таpuxuйлuгu б^ла аёндyp Ша^жабз. Эcкu нoмu Keш эpyp, тутган жа%oннu шу^ат^ A^au фазлу а%лu дoнuшга макoндyp Ша^жабз. Бeдuлu кoнu маъотй наcлuдyp, бу ша%pu дuн, Хам мypаббuййu Тeмyp Сox¡uбцupoндyp Ша^жабз. Оц Саpoйy Xазpаmu Шайx даxмаcuю Гyнбазu — Ул Амup Тeмyp замoнuдuн нuшoндyp Ша^жабз. Kuчшна балда экан, деб мyддаuй айб этмаеун, ^uйматu олтун ва ё дypдeк калoндyp Ша^жабз. Бо тавозуъ, боадабxyAK,u %ама ёшу цаpu, Хам неча Бoбuл тфатга oшuёндyp Ша^жабз.

21

Каранг: Исмоилхон Фацирий. Баёзи Фацирий.— Тошкент: Адолат, 2004. - Б.171.

Эскидан xaA^u %aMa de^oHy a^Au Kacôdyp, Ey 3aM0H, aÛHU^ca, ok, OAmyHea KOHdyp Wa%pucaÔ3. XaA^u oœûummaw muHHy %aMuma modMOH, Ey 3aM0Hda myp$a 6up dopyAOMOHdyp Wa%pucaÔ3. EoFAapuH waHHam MucoAudyp, decaM aûôyAMaraû, HyHKu uAMy $aH myfiaÛAu KopdoHdyp Wa%pucaÔ3. EyA duëpduH xaAKAapu naûeacma MuHHamdopdyp, HyHKu MeH owu3 0aKupuûea MaKOHdyp Wa%pucaÔ3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.