Научная статья на тему 'ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЁЗИЛГАН ТАСАВВУФИЙ АСАРЛАРНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АҲАМИЯТИ'

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЁЗИЛГАН ТАСАВВУФИЙ АСАРЛАРНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасаввуф / Нақшбандия / Хожа Муҳаммад Порсо / сулаймонийя / калом илми / ҳадис илми / тафсир илми / фиқҳ / Қуръон илмлари.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Масъудхон Исмоилов

Мақолада Темурийлар давридаёзилган тасаввуфий асарларнинг бугунги кундаги аҳамияти ҳақида маълумотлар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЁЗИЛГАН ТАСАВВУФИЙ АСАРЛАРНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АҲАМИЯТИ»

Central Asian Journal of

Education and Innovation

ТЕМУРИИЛАР ДАВРИДА ЁЗИЛГАН ТАСАВВУФИИ АСАРЛАРНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АХДМИЯТИ

Масъудхон Исмоилов

Узбекистон халцаро ислом академияси

доценти, тарих фанлари номзоди https://doi.org/10.5281/zenodo.11526768

ARTICLE INFO

Qabul qilindi: 01-June 2024 yil Ma'qullandi: 04- June 2024 yil Nashr qilindi: 08- June 2024 yil

KEY WORDS

тасаввуф, Нацшбандия, Хожа Муцаммад Порсо, сулаймонийя, калом илми, уадис илми, тафсир илми, фицу, Куръон илмлари.

ABSTRACT

Мацолада Темурийлар даврида ёзилган тасаввуфий асарларнинг бугунги кундаги ауамияти уацида маълумотлар баён цилинган.

Амир Темур ва Темурийлар даврида тарихий асарлардан ташцари тасаввуф таълимотини очицлайдиган рисолалар ва мутасаввифлар фаолияти х,ацида маълумот берувчи маноциблар х,ам ёзилдики, бундай манбалар бизга уша давр маънавий х,аёти тарихидан хабар беради. Улардан бири Абул Мух,син Мух,аммад Боцирнинг "Мацомоти Бах,оуддин Нацшбанд" асарида Нацшбандия тарицати асосчисининг х,аёти, кароматлари ва замондошлари х,ацида маълумотлар берилган1.

Бах,оуддин Нацшбанд фаолияти х,ацида унинг халифаси Мавлоно Яъцуб Чархий (1359-1447) х,ам "Рисолаи унсия" («Дустлик х,ацида рисола») номли рисола ёзган. Муаллиф Яъцуб Чархий рисолада таъкидлашича, узининг Бах,оуддин Нацшбанд билан цилган сух,батларида нацшбандия тарицати силсиласи, асосий цоидаларини таълим олган. Хожа Бах,овуддиннинг таълим-тарбиядаги услуби ва тарицат йулида берган вазифаларини баён этган. Шунингдек, Бах,оуддин Нацшбанднинг х,аёти, манцабалари, таълимоти ва сулукдаги ислох,отлари келтирилган.

Бу рисола "Силсилаи Нацшбандия" номи билан х,ам машх,ур булиб, Бах,оуддин Нацшбанддан Абдулхолиц Гиждувонийгача ва ундан то Мух,аммад алайх,иссаломгача тарицат силсиласи келтирилган. Яъцуб Чархий пири Бах,оуддин Нацшбанднинг айрим панду угитлари х,ам цушимча цилган2.

Бах,оуддин Нацшбанднинг яна бир халифаси Хожа Мух,аммад Порсо (13491420) х,ам унинг х,икматли сузларини туплаб, "Рисолаи цудсия" китобини таълиф этган. Порсонинг "Мацомоти шайх Алоуддин Аттор" асари х,ам цимматли манбалар

1 Абул Мудсин Мудаммад Боцир. Мацомоти Бадоуддин Нацшбанд / нашрга тайёрловчи М. Х,асаний. - Тошкент, 2019.

2 "Рисолаи унсия" цулёзма нусхалари Абу Райдон Беруний номидаги Шарцшунослик институтида сацланади. № 5825/6; 500/1; 505/2; 517/2; 3410/3.

сирасига киради ва унда Нацшбанднинг катта халифаси Алоуддин Аттор (ваф. 1400 й.) тугрисида маълумотлар баён цилинган3.

Порсонинг замондоши Салох ибн Муборак ал-Бухорийнинг (XIV аср охири - XV аср бошлари) "Анис ат-толибин" ("Толибларнинг сухбатдоши") асари хам Темурийлар давридаги тасавуф тарихига доир мухим манбалардан биридир. Муаллиф уз асарини "Наводир ал-усул", "Шарх бидоя" каби манбаларга таяниб ёзган.

"Анис ат-толибин"да Бахоуддин Нацшбанднинг хаёти ва суфийлик фаолияти, турли суфий ва шайхлар билан сухбатлари, кароматлари, сунгги дамлари хацида маълумотлар берилган. Чунончи, Дашти К^ипчоцдан катта лашкарнинг Бухоро вилояти худудига бостириб кириши воцеалари, Бахоуддин Нацшбанднинг иккинчи бор хаж зиёратига бориши тафсилотлари хам мазкур асардан урин олган. Асар муаллифи аксар маълумотларни Хожа Алоуддин Аттордан эшитганини таъкидлаган.

Хожа Алоуддин Атторнинг фаолияти хацида "Маноциб ва шамоили хазрати Хожа Алоуддин Аттор" номли рисола Порсонинг яна бир замондоши Абулцосим ибн Мухаммад ибн Масъуд ал-Бухорий (XV аср) томонидан ёзилган. Муаллиф мазкур асардаги маълумотларни Хожа Мухаммад Порсонинг рисоласидан олганини цайд этган. Рисолада Хожа Алоуддин Атторнинг 795/1393 йили Чагониёндан Бухорога цилган сафари, 802/1400 йили Чагониёнда вафот цилгани кабилар хацида айтилган4.

Мазкур даврда яратилган тасаввуфий асарлардан яна бири - "Мацомоти саййид Амир Кулол". Бу асар муаллифи Шихобиддин ибн бинти Амир Х,амза ибн Амир Кулол (XV аср). Яъни Шихобиддин - Амир Хамзанинг цизининг угли булиб, бобокалони саййид Амир Кулол хаётига доир маълумотларни бериш жараёнида XIV-XV асрларда Мовароуннахрда кечган тарихий воцеалар, улканинг маънавий хаётига дахлдор маълумотлар бериб борилган.

Асарда Сайид Амир Кулолнинг ёшлик йиллари, Мухаммад Бобойи Саммосийга мурид тушгани, кейинчалик Жалолиддин Кешийни узига мурид цилиб олгани, сохибцирон Амир Темур билан учрашиб, унинг келажаги улуг булиши учун дуо цилгани каби маълумотлар келтирилган.

Шунингдек, саййид Амир Кулолнинг угиллари - Амир Бурхон, Амир Хамза, Амир Умар ва бир цизи хаётига доир хикоятлар хам келтирилган. Муаллиф Шихобиддин бобоси Амир Хамза орцали Хожагон-нацшбандия тарицати силсиласига узининг уланишини айтган. "Мацомот саййид Амир Кулол"да Бахоуддин Нацшбанднинг саййид Амир Кулолга мурид булгани тафсилотлари хам ёзилган5.

Мовароуннахрда XIV-XV асрларда кечган тасаввуф тарихи тафсилотларини Хожагон-нацшбандия тарицати силсиласи шайхлари хам уз асарларида баён цилиб берганлар. Мисол тарзида Хожа Убайдуллох Ахрор валий (1404-1490) цаламига мансуб цуйидаги рисолаларни келтириш мумкин:

3 Хожа Мухаммад Порсонинг илмий мероси кейинрок алохида фаслда баён килинади.

4 Ушбу рисола Абу Райхон Беруний номидаги Шаркшунослик институти кулёзмалар фондида № 11399/lll ракамда сакланади.

5 Абу Райхон Беруний номидаги Шаркшунослик институти хазинасида мазкур асарнинг бир нечта нусхалари сакланади (№ 91,96,97,400/111,7560 ва б.)

1) "OarçapoT a^-opH^HH" (ôomrça homh - "OaKapoTH x,a3paTH xarçurçaT a^-^a^oH^ Xo^a Axpop")6.

2) "Puco^au x,aBpoufl"7.

3) "Puco^au Bo^ugun"8.

Xo^a yôaiïgyAflox, Axpop Ba^HH y3 puco^a^apuga TacaBBy^HHHr, xycycaH, xo^aroH-HarçmôaHgHfl Tapu^aTHHHHr acocuH mox,hhthhh 6aëH kh-ahô 6epraH. XycycaH, Xo^aroH Tapu^aTHHHHr Ta^aô^apu, Mypug y^apra Ty.fla-TyKHc aMa^ ^u^um ôu^aH ôupra py3Fop эx,тнё^^apннн Ta^MHH^amra kh^oh KH^aguraH ôupop Kacô ôu^aH myryfl^aHumu 3apyp^uru, KaM eô-HHuô Kynporç 3HKpga ôy^Moru ^o3HM^uru Ta^Kug^aHraH.

Ma3Kyp puco^a^apga TacaBBy^HHHr, xycycaH, xo^aroH-HaKmôaHgun TapuKaTHHHHr acocuH Mo^HHT^apu ohhô ôepu^raH.

TeMypuH^ap gaBpuga ë3H^raH Ba TacaBBy^ Tapuxu, TacaBBy^ mafix^apu x,aëTH Ba cy^HH^ap ^ao^HHTHHH ëpuTumra ôaFum^aHraH acap^apgaH ôupu "Ha^axpT a^-yHc mhh x,a3apoT a^-Kygc"9 ôy^uô, Mamxyp aguô, HarçmôaHgHfl maHxu Aôgypax,MoH ^omhh (14141492) Ka^aMura MaHcyôgup.

Acapga Mamxyp cy^HH^ap - 3yHHyH MucpuH, Ma^py$ KapxuH, Môpox,HM hôh Ax,Mag, Cy^ToH BoH3ug Bhctomhh, XycaHH hôh MaHcyp a^-^a^^o^, maHx Aôy«x,acaH XaparçoHHH, xo^a Aôgyfl^ox, AHcopuH, xo^a XaMagoHHH, Môpox,HM hôh fflaMMoc CaMapKaHguH,

fflaKHK Ba^xuH, Myx,aMMag hôh A^h a^-^aKHM aT-TepMH3HH, Aôy BaKp a^-Bapporç aT-TepMH3HH, Aôy^KocuM a^-^aKHM ac-CaMapKaHguH, Aôy 3ap TepMH3HH, Fhh^oh CaMapKaHguH, Myx,aMMag hôh XoMug TepMH3HH, Aôy ^a^ap OapFoHHH, Aôy BaKp nuô^HH, Môpox,HM MapFHHoHHH, Aôy«My3a$$ap TepMH3HH, AôyflxycaÏÏH MapBapyguH Ba ôomKa^ap x,aëTH x,aKuga rçucrça Ma^^yMoT^ap Ba y^apHHHr uôpaT^u x^KMaT^apugaH HaMyHa^ap Ke^Tupu^raH.

"Ha^axpT a^-yHc" acapuHHHr KucKapTupu^raH Ba Ma^yM KymuMHa^ap KupuTH^raH y3ôeKHara Tap^HMacu - "HacoHuM y«-Myx,aôôaT mhh maMoHHM y^-^yTyBBaT"10 acapu ôyroK moup A^umep HaBouH ToMoHugaH KH^HHraH. By acapga aHpuM xo^aroH-

HaKmôaHguH mafix^apu xaKHgaru Ma^yMoT^ap H^oBa KH^HHraH. ^yM^agaH, MapKa3HHocHë^HK TypK MamoHux^apu xo^a Ax,Mag flccaBHH, X,aKHM-aTo, HcMoufl-aTo, Mcxprç-aTo, xo^a BoH3ug, xo^a Xa^u^, KypKyT-aTo x,aëTH Ba TacaBBy^garu ypHH xycycuga x,aM cy3 ropuTH^raH.

MapKa3HH Ocuë TacaBBy^ Tapuxu, TeMypufi^ap gaBpu Tapuxu Kaôu^apra KH3HKyBHu MyTaxaccuc^apra axmu Ma^^yMKH, Ma3Kyp gaBp HaKmôaHguH TapuKaTH mafix^apu x,aëTH Ba ^ao^HHTH xaKuga Ma^^yMoT ôepyBHH acocuH MaHôa^apgaH ôupu A^h Ca^ufi hôh

6 A6y Pan^OH BepyHHH HOMHgarn fflap^myHOC^HK HHCTHTyTH xa3HHacnga Ma3Kyp acapHHHr 6np HenTa Ky^ë3Ma HycxacH 6op (№ 507/2, 503/8, 2967/2, 84/5 Ba *.k).

7 A6y PaM^OH BepyHHH HOMHgarn fflap^myHOC^HK HHCTHTyTH xa3HHacnga yHHHr 6np HenTa ^ynë3Ma HycxacH 6op (507/I, 1883/II, 890/V, 516/II), энг ^agHMrHCH TaxMHHaH XV acpra, atHH MyannH^ gaBpHra TerHmnH (№507/I), rçonraH Hycxanap XIX acpga KynHpHnraH.

8 A6y PaH^OH BepyHHH HOMHgarH fflaprçmyHOcnHK HHCTHTyTH xa3HHacHga Ma3Kyp pHConaHHHr 6Hp HenTa ^ynë3Ma Hycxa^apH 6op (507/III, 516/I, 8237/III), энr ^agHMrH HycxacH TaxMHHaH Mya^nH^ gaBpHra, a^HH XV acpra TyrpH KenagH (№ 507/III), xa^MH khhhk, 14 Bapa^.

9 A6y PaMxoH BepyHHH HOMHgaru fflap^myHocnHK HHcTHTyTH xa3HHacuga Ma3Kyp acapHHHr yHna6 ^ynë3Ma Hycxanapu MaB^yg: 1331/2, 2136, 1976, 2996, 1755, 633, 11054 Ba x k.

10 A6y PaMxoH BepyHHH HOMHgaru fflap^myHocnHK HHcTHTyTH ^OHguga ym6y acapHHHr 6up HenTa ^ynë3Ma ycxanapu MaB^yg (5420, 1828, 3415, 857) Ba энг KagHMracH XVIII acpra MaHcy6.

Page 71

Хусайн Воиз Кошифий (ваф. 939/1532 й.) ;аламига мансуб "Рашах,от айн ал-х,аёт" ("Хаёт чашмасидан ;атралар") асаридир11.

Муаллиф Али ас-Сафий машхур на;шбандий шайхи Хожа Ах,рорнинг муридларидан булганлиги сабабли, пирининг х,аёти х,амда ижтимоий-сиёсий ва суфийлик фаолиятини кенг ёритган. Аксар маълумотларни пирининг сух,батларида бевосита узи ;атнашиб туплаган.

Шу билан бирга "Рашох,от" асарида на;шбандийлик тари;атининг тар;алиши ва ;арор топишида беназир хизматда булган шайхлар ;аторида Хожа Бах,оуддин На;шбанддан кейин Хожа Мух,аммад Порсо, Мавлоно Мух,аммад Фагоназий, Мавлоно Яъ;уб Чархий, Хожа Алоуддин Гиждивоний, Шайх Сирожиддин Кулол, Хожа Алоуддин Аттор, Мавлоно Хисомиддин Порсо Балхий, Саййид Шариф Журжоний, Мавлоно Низомиддин Хомуш ва Мавлоно Саъдиддин Кошгарий, Мавлоно Нуриддин Абдурах,мон Жомий, Хазрати Хожа Ах,рор валий каби Темурийлар даври шайхлари келтирилган12.

"Рашох,от"дан кейин х,ам Темурийлар давридаги тасаввуф тарихини ёритувчи асарлар ёзилди. Улар нисбатан кейинги давр на;шбандий шайхлар фаолияти х,а;ида оригинал маълумотларни узида акс эттириши билан ;имматли манбалар сирасига киради.

Масалан, Абдурах,мон Жомийнинг шогирди Абдулгафур Лорий. (ваф. 912/1506) ;аламига мансуб "Такмилаи нафах,от" - "Нафах,от ал-унс" асари булиб, "Хошияи "Нафах,от ал-унс" деб х,ам аталади13.

"Такмилаи нафах,от"да Абдурах,мон Жомийнинг мазкур асаридаги ;ийин уринлари шарх,ланган. Шунингдек, "Нафах,от ал-унс"га кирмаган мутасаввифларнинг фаолиятига доир маълумотлар, Жомийнинг умри охиридаги во;еалар баён ;илинган.

Бундан таш;ари Абдулгафур Лорий "Ма;омот Абдурах,мон Жомий" (ёки "Мано;иби Абдурах,мон Жомий") номли асарида Жомийни тари;ат шайхи сифатида таништирган. Унинг тари;ат силсиласини Саъдиддин Кошгарийдан олганини ва бу билан Низомуддин Хомуш ва Хожа Алоуддин Аттор ор;али Хожа Бах,оуддин На;шбандга уланиши каби маълумотлар келтирилган. Асарда санаб утилган шайхларнинг угитларидан намуналар х,ам илова ;илинган.

Темурийлар даври машойихларининг угитлари, ибратли х,аёт тарзлари х,а;ида х,икоя ;илувчи манбалардан яна бири "Мажолис ал-ушшо;" ("Оши;лар мажлислари") асари Султон Хусайн Мирзо томонидан 908-909/1503-1504 йилларда ёзилган. Рисоладаги х,икоятларда илох,ий мух,аббат, тасаввуф мох,иятини очиб беришга х,аракат ;илинган14.

Куриниб турибдики, Темурийлар даври тасаввуф тарихига оид манбалар мутасаввиф алломалар томонидан бевосита ёзиб ;олдирилган манбалар Марказий Осиё хал;лари

11 "Рашадот айн ал-даёт"нингкулёзма нусхалари Абу Райдон Беруний номидаги Шаркшунослик институти хазинасида сакланади. №1788, 2155/II, 1908, 100 ва д.к.

12 Фахруддин Али Сафий. Рашадот айн ал-даёт. / Таржимон Домла Худойберган ибн Бекмудаммад. (Нашрга тайёрловчилар: Мадмуд касаний, Бадриддин Умрзок) - Т.: Абу Али ибн Сино, 2004. - Б. 85265.

13 Абу Райдон Беруний номидаги Шаркшунослик институти хазинасида мазкур асарнинг бир нечта кулёзма нусхаси мавжуд № 1874,1874, 2305/II, 756.

14 Абу Райдон Беруний номидаги Шаркшунослик институти хазинасида ушбу асарнинг бир нечта кулёзма гехалари сакланади: №3476, 65, 1361, 4366, 3476.

Ma^HaBHHTH, MagaHHATu TapHXHHH ypraHumga MyxuMgup. TacaBBy^ a^^oMa^apH, xycycaH, Ha^môaHguH Tapurçara mafix^apu HHcoH^apHHHr ry3a^ ax^orçrça эгa 6y^Hm^apu ynyH, ëm^apHH ogo6^H khah6 Tap6un^am Hy^uga aBBa.no, y3^apu aMa^HH ^ux,aTgaH HaMyHa 6y^raH^ap Ba Ma^HaBHATHu Ha3apuH ^ux,aTgaH 6aëH K;H.flyBHH ^hmmst^h acap^ap 6hth6 ^o^gupraH^ap. By ^hmmst^h MaHÔa^ap Y36eKHCTOH xa^K^apu TapuxuHH ëpuTumga Ba 6y op^a^u 6eBocuTa ëm aB^ogHH Ma^HaBHH eTyK HHcoH^ap k;h.ah6 Tap6un^amga Myx,HM Ky^aHMagup.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.