Научная статья на тему 'ХИТОЙЧА ЎЗЛАШМАЛАРДА КОГНИТИВ МЕТАФОРА'

ХИТОЙЧА ЎЗЛАШМАЛАРДА КОГНИТИВ МЕТАФОРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
14
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўзлашма сўзлар / когнитив тилшунослик / ўзлашма сўзларнинг когнитив таҳлили / метафора / кўчим / когнитив-концептуал метафора лексикология / семантика. / loanwords / cognitive linguistics / cognitive analysis of loanwords / metaphor / transference / cognitive-conceptual metaphor / lexicology / semantics.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Комилова, Моҳитабон Рамиш қизи

Ҳар бир тил ўз заҳирасини ички ресурслари билан бир қаторда бошқа тиллардан сўз ўзлаштириш орқали бойитиб боради. Ҳозирги ўзбек тили лексикасининг кичик бир қатламини хитойчадан ўзлашган сўзлар ташкил қилади. Мақола хитойча ўзлашмаларнинг маъно кўчишига оид жиҳатларни таҳлилга тортади. Инсоннинг билиш, англаш ва қайта тасаввур қилиш билан боғлиқ ақлий фаолияти натижаси ўлароқ юзага келувчи когнитив метафоралар мақоланинг ўрганиш обьекти ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COGNITIVE METAPHOR IN CHINESE ADAPTATIONS

Each language enriches its stock by acquiring words from other languages along with its internal resources. A small layer of the current Uzbek language lexicon consists of words borrowed from Chinese. The article analyzes aspects related to the transfer of meaning of Chinese acquisitions. Cognitive metaphors that arise as a result of human mental activity related to cognition, understanding and reimagining are the object of study of the article.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙЧА ЎЗЛАШМАЛАРДА КОГНИТИВ МЕТАФОРА»

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

ХИТОЙЧА УЗЛАШМАЛАРДА КОГНИТИВ МЕТАФОРА

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2023-21-112-117

Комилова Мохдтабон Рамиш кизи

ФарДУ таянч докторанти komilovam2991 @gmail. com

Аннотация: Х,ар бир тил уз зауирасини ички ресурслари билан бир цаторда бошца тиллардан суз узлаштириш орцали бойитиб боради. Хозирги узбек тили лексикасининг кичик бир цатламини хитойчадан узлашган сузлар ташкил цилади. Мацола хитойча узлашмаларнинг маъно кучишига оид жиуатларни таулилга тортади. Инсоннинг билиш, англаш ва цайта тасаввур цилиш билан бозлиц ацлий фаолияти натижаси улароц юзага келувчи когнитив метафоралар мацоланинг урганиш объекти уисобланади.

Калит сузлар: узлашма сузлар, когнитив тилшунослик, узлашма сузларнинг когнитив таулили, метафора, кучим, когнитив-концептуал метафора лексикология, семантика.

Annotation: Each language enriches its stock by acquiring words from other languages along with its internal resources. A small layer of the current Uzbek language lexicon consists of words borrowed from Chinese. The article analyzes aspects related to the transfer of meaning of Chinese acquisitions. Cognitive metaphors that arise as a result of human mental activity related to cognition, understanding and reimagining are the object of study of the article.

Key words: loanwords, cognitive linguistics, cognitive analysis of loanwords, metaphor, transference, cognitive-conceptual metaphor, lexicology, semantics.

КИРИШ

Маъно кучиши тил эгаларига фикр ифода этишнинг чексиз имкониятларини яратиб берувчи ходисадир. Филологик билимлар сохасида бу ходиса лингвистик хамда адабиётшунослик нуктаи назаридан тадкик килинган. Метафора, метонимия, синекдоха, киноя, перифраза, аллегория, символика каби маъно кучишга оид терминлар тилшунослик тадкикотларида кузга ташланса, адабиётшуносликда эса литота, муболага, ташхис, истиъора кабиларни учратиш мумкин. Шунингдек, индувидуал кучимлар хам мавжудки, улар махсус асар доирасида муаллифнинг уз яратиклари хисобланади. Мазкур холат акказионал маъно термини билан урганилди.

Тилшуносликнинг янги - антропоцентрик назарияларга кура маъно кучириш билиш, англаш ва кайта тасаввур килиш билан боглик аклий фаолият натижаси уларок юзага келади. Бу сохада маъно кучиш ходисалари турларга

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

ажратилмайди. Умумий холатда хар кайси куриниш метафора термини остига бирлаштирилади. Когнитив лингвистикада куп кизикиш билдирилаётган соха бу - когнитив ёки концептуал метафора масаласидир.

Мазкур маколада тилимиздаги хитойча узлашмалар когнитив тилшунослик методлари асосида тадкик этилади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Метафора ходисасининг когнитив жихатдан урганилиши Чарлз Филлмор ва Жорж Лакоффнинг "Биз куллаётган метафоралар" ("Metaphors we live by") [Lakoff, Fillmore,1980] асарида кузга ташланади. Шунингдек, Грейди [Grady and oth..., 1996], Мусолф [Musolff, 2006], [Musolf, 2004.], Будаев хамда Чудинов [Будаев, Чудинов, 2008], Кулиев X,. [Quliyev, 2019] кабиларнинг тадкикотлари когнитив метафорага багишланган ишлар хисобланади. Узбек тилшунослигида когнитив метафорага оидлари Г. Насруллаева [Насруллаева, 2019], С. Назаров [Назаров, 2019], Ш.Улугова [Улугова, 2022]лар тадкикотлари дир.

Маколада киёсий, анализ-синтез, герменевтик методлардан фойдаланилди.

МУ^ОКАМАЛАР ВА НАТИЖАЛАР

Когнитив метафора назариясида маънонинг денотатив ва конотатив жихатларига ёндашув куйидагича ифодаланилади: "Метафорик хосила маънонинг пайдо булишида икки когнитив майдон, яъни "манба майдон" (Quelldomane) хамда максад майдони (Zieldomane) иштирок этишини курсатадилар. Манба майдони инсоннинг тажрибаси оркали борликни идрок этишидаги аник билимлар йигиндисидир. Максад майдони эса нисбатан кам ойдинлашган, аниклашган мукаррар билимдир [Назаров, 2019: 59]. Бундан хулоса килиш мумкинки, манба майдон сузнинг уз маъносини камраб олади. Бу маъно тил эгасининг борликни кузатиши, уни тафаккурда сунгра лисонда кайта вокелантиришини назарда тутади. У ухшатиш, киёслаш каби жараёнлар асосида максад майдонни хосил килади.

Хитой тилидан узлашган чой сузи иштирокида жуда куплаб метафорик ифодалар узбек тилида мавжуд. Бир пиёла чой устида гаплашмоц -сухбатлашмок, хасратлашмок, маслахат-кенгаш килмок маъноларида келади:

Кузлари кузмунчоц ёрэй, келгил бир суубатинг олай,

Дийдорингаям туйволай бир пиёла чой устида, чой бир барона аслида.

Ёки:

Чой устида она Толибжоннинг царшисига утириб, уасратли бир товушда деди: -Болам, билиб турибман, ичингда ут ёняпти. Нима булди, айт! (Саид Ахмад, Жимжитлик).

Аслида гаплашмоц феълининг суубатлашмоц маъноси мавжуд. Бир пиёла чой устида бирикмаси бу маънога кушимча эксприссивлик юклаб, уасратлашмоц, дардлашмоц, ёки маслауатлашмоц, бафуржа суубатлашмоц каби ифодларни юзага келтиряпти. Бундан келиб чикадики бир пиёла чой

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

устида бирикмаси бемалол, бафуржа, хотиржам маъноларига кучяпти. Манба майдон бир пиёла чой, максад майдон эса бемалол, бафуржа, хотиржам. Бу икки майдон оралигида cross - domain mapping тушунчаси хам мавжуд. "Бу тушунчани майдонлараро кучим мазмунида англаш маъкулдир, зеро метафора хосил булишида бир сохага оид биим иккинчисига татбик этилади ва натижада умумий майдон юзага келади [Улугова, 2022: 12].

Тадкикотларга кура концептуал метафора жисмоний, атроф-мухит ва маданий тажриба хакидаги билимга таянади. Тушунтирилишича, метафора хосил булишнинг охирги нуктасидаги максад майдон мавхум, сезиш кийин булган ноаник ва субъектив тушунча булиб, уни биз сезги органлари харакати ёки олам билан муносабат доирасида узлаштира олмаймиз. Мулжалдаги билимни бир манба майдонидаги билимга асосланган холда концептуаллаштирамиз [Улугова, 2022: 12-13].

Бир пиёла чой устида гаплашмок кай тарзда бемалол, бафуржа, хотиржам гаплашиш маъносини ифодалайди деган саволни куяди когнитив тилшунослик. Бу саволга жавобни когнитологиядаги ссенарий, фрейм каби бирор концептнинг лисоний вокеланиши жараёнидаги оралик боскичлар тушунтириб бера олади. Яъни, икки инсоннинг сухбати куз олдига келтирилганда, уларнинг орасида бир пиёла иссик чой тасаввур килинади. Пиёладаги чой совитилиб, хуплаб ичилиши жараёнидаги сухбат бироз узок давом этишини хамда сухбатдошларнинг бамайлихотир ва шошмаётганлигини ифода этади. Хасратлашмоц, дардлашмоц сузлари семантик сатхида хам бемалол, бафуржа гаплашиш семалари мавжуд.

Чойга чацирмоц (айтмоц) - меумонга чацирмоц, нонуштага чацирмоц маъноларида ишлатилади. Масалан: Х^али эрта науорда бригадир Бердиёр ака уам келиб, кеча келолмаганига узр сураб бугун бир пиёла чойга айтиб кетган.

Ёки:

Эрталаб дурустроц чой ичмаган одам даврада утирган булса, беуол булиб цолиши турган гап...(Мухаммад Очил. Кулинг-у кулгига колманг).

Келтирилган биринчи мисолда чацирмоц ва айтмоц феъли чой сузи билан бирикиб таклиф маъносини ифодаламокда. Энди когнитив тасаввурда чой концепти ва унинг мехмоннавозлик билан боглик семаларини куриб чикамиз. Чой халк турмуш тарзида мехмонлар билан боглик тасаввур уйготиши бежиз эмас. Умуман олганда муайян ичимликлар турли халклар аро метафорик унверсалиялик хусусиятига эга. Шулар жумласида чой катор шарк халклари билан бирга айрим европа мамлакатлари турмуш тарзига хам оид. Келган мехмондан дастлаб ичишга бериш учун чой, кахва, сув, шарбат, махсус кечаларда вино, виски, брендилар таклиф килинади. Узбек халки учун чой мехмоннавозликнинг ажралмас кисмидир. Шунинг учун хам манба майдони -чой (ичимлик) максад майдонига кучиб утганда мехмоннавозлик билан боглик маъноларни англатмокда.

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

Иккинчи мисолда эса айни концепт нонушта билан боглик. Бунда хам халк турмуш тарзи асосий омил хисобланади. Чой айникса, эрталабки чой узбек халки учун ахамиятли хисобланади. Шунинг учун хам максад манбага утганда чой нонушта семаси учун метафора була олмокда. Мисолдаги эрталаб дурустроц чой ичмаган одамнинг беуол булиши у одамнинг нонушта килмаганлигини англатади.

чой цилиб бермоц (чой-пой цилиб бермоц) - огзаки сузлашувда купрок кузга ташланади. Бирор нарса таъмасида мансабдор ёки шунга ухшаш шахсни мехмон килиш. Бу метафора хам чой концептининг мехмоннавозлик семасидан урчиган булса-да, купрок пора бериш, таъмагирлик килиш маъноларини англатади.

келин цулидан чой ичмоц - бу метафорик иборада хам мехмоннавозлик маъноси мавжуд. Бундан ташкари хурмат маъносида хам талкин килиш мумкин. Бу ссенарий буйича янги келиннинг мехмонларга ва оила аъзоларига хурмат билан(урнидан туриб, икки кули билан ёки бир кули куксида) чой бериши тасаввурда гавдаланади.

Умуман олганда чой концепти сермахсул метафорик ифодаларга бой узбек тилида. Биргина аччиццина кук чой бир нечта ассоцатив тушунчаларга эга. У бош огриги, уордиц чицариш, цон босимни тушириш, овцат уазм цилиш, чанцоц цондириш каби тушунчаларнинг рамзий ифодаси сифатида куп кулланади:

Кечцурун ошни ошаб, кук чойни цонициб ичиб, поезд кетиш вацти маълум булсада, сал барвацтроц шоубекатга чицди (Мухаммад Очил. Кулинг-у кулгига колманг).

Хитойча узлашмалар орасида ланка сузи хам мавжуд булиб, оркасига огир метал парчаси, танга, чака ёпиштирилган, узун-узун жунли тери парчасидан иборат тепиб уйналадиган болалар уйини [УТИЛ, 487].

Асосан кишлокларда эрта бахорда угил болалар уйнайди. "Узбек миллий уйинлари" китобида уйин "жуфтпар" деб номланган ва унга шундай таъриф берилган: бу уйин кадимдан чупон-чуликлар, подачилар томонидан уйналган. Уйин учун куй териси кесиб олиниб, унга кургошин махкамланади. Жуфтпарни болалар турли харакатлар билан унг оёкда тепадилар. Бу харакатлар шу даражада мураккабки, бунинг учун болалардан жисмоний кувват талаб килади [Мардонова, 2022: 47].

Узбек тилидаги огзаки сузлашувда бу тушунча енгилтабиат аёлларга нисбатан метафорик тарзда кулланади.

Хитойча узлашмалар орасида лагмон сузи хам мавжуд:

Лагмон {хит. Чузик хамир} хамирни чузиб ёки узун ингичка кесиб тайёрланадиган, юзига кайла солиб йейиладиган овкат [УТИЛ, 493]

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

Мазкур суз иштирокида хозирги узбек огзаки сулашувда куп кулланадиган фразеологизм мавжуд: кулоккка лагмон илмок. Бу ибора алдаш, ёлгон гапириш маъноларини беради:

Халц сайлаган вакилларнинг кулогига лагмон илиб, шу орцали бутун туман ауолисига щндай "уурмат" бажо келтирилганини тасаввур киляпсизми? (Интернетдан).

Лагмон ва ёлгоннинг маъно жихатдан бир-бирига алокасини когнитив метафора доирасида урганиш максадга мувофик. Иборада лагмон дейилганда таом эмас, унинг хамирли кисми назарда тутилган. Шу уринда лагмон хамирининг тайёрланиш жараёнини тасаввур килиш лозим. Умуман олганда метафора хосил булиш жараёни инсоннинг турли бой тасаввурларига асосланади.

Манба майдон инсон онгида сезгилар ва тасаввурлар оркали хосил килинади. Нейролингвистик жихатдан хам сузлар аудиал, визуал ва кинестетик сезги аъзолари оркали ифодаланади хамда уларнинг фреймлари ёки предикатларини ташкил этади. Яна тушунтирилишича бошловчи сузи сухандон, сузамол, суз устаси нутк аудиал реакциялари, тадбир, костюм визуал реакциялари, кизик, ёкимсиз каби кинестетик реакциялар вужудга келади [Хршимова, 2017: 90].

Лагмон хамирини ингичкалатиш учун ишлов берилади ва секинлик билан чузиб борилади. Ёлгоннинг табиатига карайдиган булсак, вазиятдан чикиш учун, куркув холатида юзага келади. Айрим уринларда мазах килиш максадида хам ёлгон гапирилади. Кулоща лагмон илиш айни шу мазмунни касб этади. Бир инсон мазах килиб бошкасини алдаётган булса ёлгонларини чузиб, пишитиб сухбатдошига "едиради".

Аник илмий асосга эга булмаса-да, бу фразема таркибидаги лагмон сузини арабча лагв (лагван) сузига боглашади. Унинг маъноси хам ёлгон англамида. Бизнингча, таркибдаги илмок, осмок феъллари бу фикр тугри эмаслигига ишора килади. Бундан ташкари айни фразема "не вешай лапшу" тарзида кулланилади. Демак, бу маъно кучиши метафорик унверсалия хисобланади.

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтиш мумкинки, метафоризация жараёни когнитив аспектда урганилиши мухим булган йуналишлардан биридир. Чунки, метафоралар оркали фикрларни чексиз услуб ва мазмунда ифода килиш мумкин. Метафоралар муайян халкнинг миллий ва маданий карашлари махсули сифатида юзага чикади. Хитойча узлашмалар орасида узбек тилида метафорик хусусият касб этганлари бир нечта. Хусусан, чой сузи сермахсул метафорик ифодаларда мавжуд.

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

АДАБИЁТЛАР

1. Lakoff George, Jhonson Mark. Metaphors we live by. Chicago: University of Chicago press, 1980.

2. Musolff A. Metaphor and Political Discourse. Analogical Reasoning in Debates about Europe. Basingstoke, 2004. - 224p.

3. Musolff A. Metaphor Scenarios in Public Discourse // Metaphor and Symbol. 2006. Vol. 21 (1). P. 23-38.

4. Grady J., Taub S., Morgan S. Primitive and Compound Metaphors // Conceptual Structure, Discourse and Language / ed. by A. Goldberg. Stanford, CA, 1996. P.177-187.

5. Quliyev H.Kognitiv dÜ5Шkdе konseptual metafora Nezariyyasi December 2019 // Conference: MATERIALS OF INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE INTERDISCIPLINARY INTEGRATION: LINGUODIDACTIC, LINGUOCULTURAL AND PSYCHOLINGUISTIC ASPECTS. At: Azerbaijan, Baku

6. Бyдaeв 3.B., Чyдuнoв A.П.Meтaфopa в пoлитическoй кoммyникaции. -M., 2008. - 248 c.

7. Насруллаева Г. Антропоцентрик метафоранинг лисоний, когнитив ва лингвомаданий аспекти. Филол.ф... РКО...дисс. - Тошкент, 2019.

8. Назаров С. Й.В.Гёте "Фауст" асарида концептуал метафора тахлили // Суз санъати. № 5. - Тошкент, 2019. - Б. 58-65.

9. Мардонова Г. Узбек миллий уйинлари. - Тошкент: Booknomy print, 2022. 157 б.

10. Хршимова Н. Ассоциацияларга репрезентатив тизим модалликлари оркали ёндашув // Илмий хабарнома. №4. - Андижон, 2017. - Б. 88-90.

11. Улугова Ш. Феминистик бадиий матнда метафора фаоллашувининг когнитив-стилистик жихатлари ("Жейн Эйр" романи асосиди). Филол.ф... PhD.. .дисс. - Тошкент, 2022.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.