Научная статья на тему 'ИНГЛИЗ ТИЛИДАГИ ШАРҚ ТИЛЛАРИДАН ЎЗЛАШГАН СЎЗЛАРНИНГ СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ИНГЛИЗ ТИЛИДАГИ ШАРҚ ТИЛЛАРИДАН ЎЗЛАШГАН СЎЗЛАРНИНГ СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЎЗЛАШГАН СЎЗЛАР / ЎЗЛАШИШ МАНБАСИ / ЎЗЛАШИШ КЕЛИБ ЧИқИШИ / ЎЗЛАШУВ / ЛЕКСИК ФОНД / СЕМАНТИК МАЙДОН / КАЛЬКА / ЯРИМ КАЛЬКА / ЭКОТИЗМ / КОМПОЗИТ / РЕЦЕПТОР / ТИЛ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Sherboyev N.A.

Мақолада инглиз тилига шарқ тилларидан ўзлашган сўзларнинг ушбу тилга ўзлашиш жараёни, уларнинг ўзлашиш тарихи, уларда рўй берган лексик-семантик ўзгаришлар, инглиз тилига қандай маьно ўзгаришларини олиб кирганлиги ҳақида фикрлар баён этилган. Шунингдек, мақолада олимларнинг тилшуносликдаги ўзлашма сўзлар атамасига доир фикр ва мулоҳазалари баён этилган. Инглиз тили луғати таркибида Шарқ тилларидан (форс, араб ва бошқ.) келиб чиққан сўзлар ҳам анча қисмни ташкил этади. Авваламбор, мақолада биз икки тушунчани бир-биридан фарқлай олишимиз зарурияти ҳақида мулоҳазаларимизни баён этганмиз: “ўзлашиш манбаси” ҳамда “ўзлашиш келиб чиқиши”. Биринчи тушунча бу инглиз тилига сўз берган тилдир. Иккинчи тушунча эса инглиз тилига сўз берган тилнинг белгилари қолган тилдир. Хулосада эса сўзларнинг бир тилдан иккинчи тилга ўзлашиши жараёнига сабаб бўладиган омиллар ва сабабларни ёзилган бўлиб, уларга сабаб бўладиган ўндан ортиқ омиллар мисоллар билан ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTIC CHARACTERISTICS OF WORDS LEARNED FROM EASTERN LANGUAGES IN ENGLISH

The article describes the process of borrowing of words from the Eastern languages into the English language, the history of their assimilation, the lexical-semantic changes that occurred among them, the views on how the English language was subjected to mano changes. The article also describes the views and comments of scientists on the term of borrowing words in linguistics. In the English Dictionary, it is written from the Eastern Languages (Persian, Arabic, etc.).) the words of Origin also make up quite a part. First of all, in the article we have outlined our considerations about the need to take two concepts differently: "source of self-realization" and "origin of self-realization". The first concept is the language in which this word is spoken in English. The second concept is the language in which the signs of the language spoken to the English are the rest. In a conclusion part, the factors and reasons that lead to the process of assimilation of words from one language to another are written, and more than a dozen factors that cause them are illuminated by examples.

Текст научной работы на тему «ИНГЛИЗ ТИЛИДАГИ ШАРҚ ТИЛЛАРИДАН ЎЗЛАШГАН СЎЗЛАРНИНГ СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

Sherboyev N.A. o'qituvchisi

O'zbekiston davlat jahon tillari universiteti Mirzo Ulug'bek nomidagi O'zbekiston Milliy universiteti

ИНГЛИЗ ТИЛИДАГИ ШАРЦ ТИЛЛАРИДАН УЗЛАШГАН СУЗЛАРНИНГ СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Аннотация. Мацолада инглиз тилига шарц тилларидан узлашган сузларнинг ушбу тилга узлашиш жараёни, уларнинг узлашиш тарихи, уларда руй берган лексик-семантик узгаришлар, инглиз тилига цандай маьно узгаришларини олиб кирганлиги уацида фикрлар баён этилган. Шунингдек, мацолада олимларнинг тилшуносликдаги узлашма сузлар атамасига доир фикр ва мулоуазалари баён этилган. Инглиз тили лугати таркибида Шарц тилларидан (форс, араб ва бошц.) келиб чиццан сузлар уам анча цисмни ташкил этади. Авваламбор, мацолада биз икки тушунчани бир-биридан фарцлай олишимиз зарурияти уацида мулоуазаларимизни баён этганмиз: "узлашиш манбаси" уамда "узлашиш келиб чициши". Биринчи тушунча бу инглиз тилига суз берган тилдир. Иккинчи тушунча эса инглиз тилига суз берган тилнинг белгилари цолган тилдир.

Хулосада эса сузларнинг бир тилдан иккинчи тилга узлашиши жараёнига сабаб буладиган омиллар ва сабабларни ёзилган булиб, уларга сабаб буладиган ундан ортиц омиллар мисоллар билан ёритилган.

Калит сузлари: узлашган сузлар, узлашиш манбаси, узлашиш келиб чициши, узлашув, лексик фонд, семантик майдон, калька, ярим калька, экотизм, композит, рецептор, тил.

Sherboyev N.A. teacher

Uzbek State University of World Languages National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

SEMANTIC CHARACTERISTICS OF WORDS LEARNED FROM EASTERN LANGUAGES IN ENGLISH

Abstract. The article describes the process of borrowing of words from the Eastern languages into the English language, the history of their assimilation, the lexical-semantic changes that occurred among them, the views on how the English language was subjected to mano changes. The article also describes the views and comments of scientists on the term of borrowing words in linguistics. In the English Dictionary, it is written from the Eastern Languages (Persian, Arabic, etc.).) the words of Origin also make up quite a

part. First of all, in the article we have outlined our considerations about the need to take two concepts differently: "source of self-realization" and "origin of self-realization". The first concept is the language in which this word is spoken in English. The second concept is the language in which the signs of the language spoken to the English are the rest.

In a conclusion part, the factors and reasons that lead to the process of assimilation of words from one language to another are written, and more than a dozen factors that cause them are illuminated by examples.

Keywords: borrowed words, the source of borrowing, the origin of borrowing, borrowing, lexical fund, semantic field, kalka, semi-kalka, ecotism, composition, receptor language.

Кириш. Дунёдаги бошкка бирорта тил йукки, бошкка тилдан суз олиш, суз узлаштириш жихатидан инглиз тилидек сирли жихатга эга булса. Агар кимдир инглиз тилини билмасдан француз, италян, лотин ёки испан тилини биладиган булса инглиз тилида гаплашаётган одамни курса ёки инглизча мусикка эшитадиган булса ёки булмаса, инглизча китобни варакдаб курадиган булса, инглиз тилининг анча катта кисмини тушунади деб бемалол айтишимиз мумкин. Инглиз тили дунёдаги деярли хамма тилдан суз олган энг кенг камровли лугатга эга булган тиллардан биридир.

Баъзи бир тадкикотчилар узлашмаларнинг ташки белгиларини аникдашга хам муваффак булганлар. Масалан, таникди олим Д.С.Лотте бу каби белгиларнинг олтитасини келтириб утган:

1.Фонетик. Бошка тилдан кириб келган сузнинг реципиент тилига хос булмаган талаффуз характерли хусусиятлари билан узлашиши. Масалан: бюджет, джоул, демпинг, коррупция ва х.к.;

2. График.: Реципиент тил учун характерли булмаган харф ва харф бирикмаларнинг кулланилиши: варрант, франшиза, экспансция ва хк.;

3. Морфологик. Реципиент тилнинг адабий тил нормаларидан четлашиш кузатилиши холатлари: Авизо, жюри; атташе; а темрова хк.;

4. Узлашма сузларнинг суз ясалиши белгилари бир катор аффиксларни ташкил килади: облигация, опсион, трассант ва хок.

5. Синтактик. Бу реципиент тилга характерли булмаган суз бирикмалари моделларининг узлашиб келиши: Ишончли вакил номига чек, фоизга фоиз ва хк.

6. Семантик. Бу узлашма сузга тегишли булган контекстнинг спецификлиги ва тематиклиги хисобланади: конкуренция (лот.), коносамент (фр.), фаза (гр.)(10, 111) ва хк.

Узлашма сузларнинг кандай килиб кириб келиши хакидаги масала куриб чикиладиган булса, бу борада жуда кизикарли маълумотлар аникланди:

1.Бевосита. Инглиз тилидаги сузлар бирон тилда аслий формасида кулланилади: "Дада, мани мани беринг!" Яъни бу мисолда пул назарда тутилган.

2.Гибридлар.: Бу холат узлашманинг реципиент тилдаги бирон бирлик билан тулдирилишини англатади: "Фейсбукда дустим менинг расмимни лайк килибди".

Бу ерда "лайк килмок" суз бирикмаси инглиз тилидаги ёктирмок феълининг узбек тилида отлашиб узбек тилидаги феълдан кумакчи сифатида фойдаланиши натижасида юзага келган.

3.Калька.:

Бу каби сузлар реципиент тилдаги фонетик, грамматик фон билан бутунлай мослашиб кетган булади: парол, вирус, диск, меню, клуб -

4.Ярим калька.: Узлашманинг реципиент тилнинг грамматик меъёрлари билан мослашуви: Х,али бунаканги драйвни курмаган эканман

5.Экзотизмлар.: Донор тилда сузлашувчи миллат вакилларининг миллий анъана ва кадриятлар билан боглик узлашмалар гурухи булиб, реципиент тилда уларни атаб келувчи лексик номловчи эквивалентнинг йуклиги сабабли юзага келади: чизбургер, хот-дог.

6. Бошка тилга хос паракинемалар, экспрессив ва эмоционалликни ифодаловчи тил воситалари: Ок, Wоw.

7. Композитлар.: Икки хил узлашмаларнинг бирикиб келиши: видеосалон ёки секонд-хенд.

8. Жаргонлар:

Бундай холатда узлашмалар донор тилдаги муайян суз ва реципиент тилдаги маълум бир суз таркибидаги товушларнинг бирикиши натижасида юзага келади: селфичилар, вацаплашмок ва хк. сузларнинг кулланилиши доираси етарли даражада тор ва ассимиляция даражаси хам нихоятда паст.

Асосий кисм.Узлашган сузлиги деярли сезилмай колган, инглиз тили стандартларига максимал мослашиб кетган узлашмалар гурухи, тулик ассимиляциялашган сузлар. Вакт утиши билан ва рецепиент тилниг грамматик ва семантик фони таъсирида турли лисоний манбалардан узлашган сузларни узлашма сифатида куллаётган миллат вакиллари автоматик равишда бу сузни аслий суз сифатида куллай бошлайдилар. Бу каби сузларга скандинав тилидан кириб келган таке феъл туркуми, лотин тилидан wалл, француз тилидан табле ва бошкалар ёркин мисол була олади.

М.А.Брейтер узлашув жараёнининг юз беришига куйидаги сабабларни аниклаган:

1. Рецептор тилнинг когнитив базасида муайян тушунчани атаб келувчи лексик номинаторнинг мавжуд булмаганлиги:

аудиокитоб, органайзер, холстер, таймер, бипер, скремблерва хок.

2. Рецептор тилда сузлашувчи мухитда англашилган тушунчани атаб келувчи (аникрок) эквивалентнинг тушунча мухитга кенг таркалмаганлиги сабабли мавжуд эмаслиги:

детектор (валюта), топ-модел, инвестор, дайджест.

3. Стилистик (эмфатик) эффектнинг таъминланиши.

Эмфатик функция тиллараро мазмунни боглаб турувчи омофонлар воситасида хам ифодаланиши мумкин:

vinap - win up

4.Рецептор тилда эквивалента мавжуд булмаган позитив ёки негатив коннотацияли бирикмалар. Масалан, рекламаларда узлашмалар позитив коннотацияларни актуаллаштириш учун кулланилади. Мисол учун:

Узлашмаларнинг айримлари нафакат узининг тугридан тугри маъносида, балки кучма, яъни метафорик маънода хам келиши мумкин:

телевизион марафон, иктисодиёт реанимацияси, сиёсий бомонд, хакикатни чоп этиш рейтинги.18

А.А.Брагина, О.С.Мжельская, Э.И.Степанова, И.Фомин, Г.Н.Скляревская ва бошкаларнинг фикр юритишига кура бошка тил лексикасининг узлашиш жараёни халклар уртасидаги сиёсий, иктисодий ва маданий алока, муносабатлар таъсирида бир-бирига нисбатан реалия, янги тушунча ва колоритларни атаб келиниши натижасида юзага келади.

Бундан ташкари, айни пайтда куплаб филологларнинг (О.Н.Трубачёв, Н.А. Ревенская, А.А.Региня ва б.) кайд этишларича, газеталар хам хаддан зиёд хорижий тилдаги сузлар билан бойитилаётган булиб, оммавий ахборот воситаларида кенг кулланилаётган узлашма терминлар (бозор-маркетинг, бахолаш - рейтинг) ва бошка узлашма лексик бирликларнинг хаддан зиёд куп кулланилишига карши курашишга зарурият бор.19

Л.П.Крисин, Л.А.Нестерская, С.С.Изюмская, Э.А.Майзенберг каби тадкикотчилар эса юкоридаги олимларнинг карашларига карши бориб, узлашма сузларнинг катта окими ва активлашувига салбий тенденция сифатида караш мумкинмаслигини, аксинча, бу каби лексемалар реципиент тилнинг бойитилиш имконини беришини таъкидлашган.

Кадимги узбек тилшуноси Махмуд ^ошгарий узининг "Девону луготут турк" асарида ва Алишер Навоий узининг "Мухокаматул лугатайн" асарида хар бир тил бошка тиллар билан узаро алокада булиши хакида ёзар экан, соф бир тилни топпиш жуда кийин эканлигини, бир тилдан иккинчи тилга жуда куп сузлар узлашиб колиб, йиллар утиб, уша тилнинг узининг миллий тилидек булиб колиши хакида ёзиб колдирганлар. Жумладан, Махмуд ^ошгарий узининг "Девонул луготут турк" асарида туркий тилдаги сузларнинг арабча маъносини хам беради. Араб тилидан жуда куп сузлар утганлигига гувохлик беради. Чунки Араб

18 Брейтер М. А. Англицизмы в русском языке: история и перспективы. -Владивосток. 1997. - с. 33.

19 Лотте Д.С. Основы построения научно-технической терминологии. - М., 2001. -с. 111.

хaлифaлигининг кенгайиши вa Уртa Ocиёгa VII acрдa Иcлом динининг кириб келиши нaтижacидa дин воcитacидa xaм жyдa куп cyзлaр кириб келгaнлигигa гувохлик бериб yтaди.20 Шyндaй 6уюк тaрихий шaроитдa -Иcлом динининг кенгайиши нaтижacидa 6утун дyнёгa илм-фaн yрyFлaри aйнaн Иcлом динининг aкддaдaри орщли тaркaдa бошлaнди. Уртa acрлaрдa биринчи булиб эътироф этилгaн илк yЙFOниш дaври xaH aйнaн Шaркдa - Уртa Ocиёдa IX-XII acрлaрдa пaйдо булди. Aйнaн шу дaврлaрдa Хорaзмдa Хорaзм Мaъмyн Aкaдемияcи тaшкил топди. Ушбу aкaдемиядa уз дaврининг етук олиму фyзaлолaри етишиб чикди. Улaр ^димги Aфинa Фaнлaр Aкaдемияcининг дaвомчилaри эдилaр. Aйнaн yшa олимлaр турли хил нaзaриялaрни xaм иcботлaб бердилaр, кадима олимлaрнинг иcбот тaдaб кдлган acaрлaригa шaрxлaр ёздилaр. Бу acaрлaрнинг xaммacи yшa пaйтдaги илм-фaн тили caнaдгaн aрaб тилидa ёзилгaн, бутун дунё хaдкдaри тиллaригa xaм aйнaн aрaб тили орщли кириб борган эди. Шу тaрикa дунё тиллaри лyFaт тaркибигa янгидaн янги cyзлaр кириб борди. Чунки янги тyшyнчaлaрни ифодaдaшдa xaди yшa пaйтдaги илм-фaн тили - aрaб тилидaн фойдaлaнилaр эди. Улaргa миcол килиб, "aлгебрa", "aдгоритм", "мaдaди cино", "уетурлоб", '^кимё" кaби cyзлaрни миcол килиб келтиришимиз мумкин.

Уртa acрлaрдa Шярк тиллaри жyдa кенгaйиб борди. Бyнгa кдтор caбaблaрни миcол килиб келтиришимиз мумкин.

Биринчидaн, VII acрдa Иcлом динининг вужудга келиши вa бунинг нaтижacидa aрaб тилининг бутун дунё бyйичa кенг тaркaдиб бориши;

иккинчидaн, Уртa acрлaрдa Мycyлмон Шaркддa янги бир кyдрaтли дaвлaт - Aрaб хaлифaлигининг вyжyдгa келиши вa унинг тaъcир доирacининг янaдa ортиб бориши;

yчинчидaн, Aрaб хaдифaдигининг пойтaхти булмиш БaFдоддa йирик олийгохга - "Дорул x^ma вa мaъориф"гa acоc cолиниши оркдпи илм-фaн yчоFининг ярaтилиши aрaб тилининг хaдкaро илм-фaн вa мaдaниятлaрaро мулокот тилигa aйлaнишигa олиб келди.

Шу билaн биргaдикдa, Уртa ер денгизини Сaрик денгизи билaн боFлaйдигaн Буюк ипaк йули xaм Ocиё вa Европa тиллaри yртacидaги тил вa мaдaний aдокaдaрнинг кенгaйишигa олиб келди. Йиллaр утиб инглиз тилидa, яъни биз aйтишимиз мумкинки, зaмонaвий инглиз тилидa бир кдтор узлашган сузлар пaйдо булди. Бу cyзлaрнинг купчилиги хозир xaм кенг кУллaнилиб келинмокдa. 21

Ж.Ж.Смиc инглиз тилигa yзлaшмa cyзлaрнинг кириб келиши xax^a кyйидaгичa тaъкидлaйди: "Бошкд тиллaрдaн инглиз тилига yзлaшмa cyзлaрнинг кириб келишининг acоcий мaнбacи Европaдикдaр вa yлaр caвдо тижорaт мaкcaдидa йyллaридa yчрaтгaн Шaркдикдaр билaн мулокот килиш нaтижacидир".

20 Ириодулов M.T. Тилшyноcликкa кириш. -Тошкент. Янги acр авлоди, 2009. -264б

21 Уcмонов С. "Умумий толщую^^" Тошкент "Укитувчи" 1972. 126 б.

Яна бир инглиз олими Р.Л. Траск эса инглиз тилига узлашма сузларнинг кириб келиши хакида куйидагича таъкидлайди: "Инглиз тили жуда куп тиллардан минглаб, хаттоки айтишимиз мумкинки, бир неча минглаб сузларни "карз олган" ва бу жараён хали хам давом этмокда".

Замонавий инглиз тилидаги узлашган сузларнинг асосий кисми тукимачилик саноатига хам богликдир:

Басан - (куй териси куёшда тобланиб эман дарахтига ёпиштирилган мато тури);

Бурдет (пахта матосининг тури);

Камес (Араблар томонидан ёки бошка Мухаммад (с.а.в.) издошлари томонидан кийилган куйлак, арабчасига камис);

Фезар (Мусулмон аёлларининг ташки кийими булиб, узун куринишга эга булган ва бутун танани коплаб турган);

Яшмак (Мусулмона аёллари томонидан кийилган, юзни беркитиб турган узига хос румолдир).22

Адмирал сузи инглиз тилида Урта инглиз тили даврида пайдо булган, ушбу сузда араб тилидаги артикль охирги бугинда учрайди: ушбу суз амир-ал-бахр - "денгиз хужайини, денгиз бошлиги" сузларининг бирикишидан хосил булган.

А1сокИо1 (ал-кухл, куул сузи кузга суртиладиган сурма кукуни) кейинчалик узининг замонавий маъносини умумийлаштириб умумий маънодаги кукун, рухият, вино алкоголи, кейинчалик эса рухиятга таъсир киладиган ичимлик маъносига эга булди. Хрзирги кунда бу суз бутун дунёда кенг таркалган сузлардан биридир. Спиртли, яъни киши рухиятини маълум тарзда бошка тарафга узгартирадиган, уни издан чикарадиган, кишини маст киладиган ичимликларга нисбатан айнан шу атама кулланила бошланди.

Араб тилидан инглиз тилига узлашган сузлар каторига ал артиклисиз хам бир неча сузлар узлашган. Уларга мисол килиб куйидагиларни келтиришимиз мумкин:

Ассассин, салибер, карат, каравей, факир, гарбл, жирафа, уарем, уашиш, уена, жин(ушбу сузнинг куплик шакли жинни), лимон, магазине(ушбу сузнинг куплик шакли араб тилида дукон маъносини билдиради), минарет, моуер, шербет ва тариф сузлари.

Хулоса. Хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, узлашма сузларнинг рецептор тилнинг лексик ва коммуникатив фонига бирикиши, ассимиляцияси даражасини инобатга олиб, таснифлаган ва тадкик килган лингвист олимлар узлашмаларни рецептор тилнинг лексик катламининг бир кисми сифатида кабул килиш тарафдори булиб келишган. Лекин, узлашма сузларни уларни стилистик ва экспрессив буёкдорлик даражасига

; Щерба Л.В. Языковая система и речевая детятельность.-М, -Л.: 1974. с.180

кура таснифлашни маъкул курган тилшунослар эса уларни чекланган тармоклардагина кулланилиши мумкинлигини аниклашган.

Х,ар кандай тилнинг лексикаси бошка тиллардан кириб келган сузларнинг хисобига хам бойиб боради. Аник тарихий давр учун бу табиий хол булиб, унинг окимини назорат килишнинг, чеклашнинг хам иложи йук. Илм фан ва техниканинг ривожланиши, турли йуналишлардаги халкаро муносабатлар тилга янги сузларнинг окиб келишига замин яратади.

Кундалик сузлашув услуби сезиларли даражада узлашма сузларнинг окимига учрамайди, бу турдаги сузлар биринчи навбатда, адабий нутк, публицистик материал матнларида учрайди. Узлашув жараёни бу нафакат реципиент тилнинг лексикаси бойиши, балки бошка тилга хос вокеълик ёки муносабатнинг реципиент тилга хам сингишидир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Алексеева Л.М. Проблемы термина и терминообразования: Учебное пособие по спетскурсу. — Перм: Перм. Гос. Ун-т, 1998. — 119 с.

2. Апресян Я.Д., Медникова Е.М. и др. Новий болшой англо-русский словарь: в 3-х т. — М.: Рус.яаз., 1993. — 2496 с.

3. Аристова В.М. Англо-русские язиковие контакти (англитсизмий в русском язике): статя/ - Л.. - 1978. - С. 46.

4. Ахманова О.С. Словарь лингвистических терминов. — М.: Советская Энсиклопедия,1966. — 608 с.

5. Брейтер М. А. Англицизмы в русском языке: история и перспективы. — Владивосток. 1997. — 156 а

6. Головенкова Е.В. Употребление заимствованной лексики: за и против // Иностранные языки в контексте межкультурной коммуникации: Материалы докладов V Международной Интернет-конференции «Иностранные языки в контексте межкультурной коммуникации» (2022 феврал, 2012 й.). -Саратов , 2012. - с. 19.

7. Жеймс Ш., Нилсен Ф. Банковское дело: Словарь: Пер. с англ. — М.: Инфра-М, 2001. — 412 с.

8. Ирискулов М.Т. Тилшуносликка кириш. — Тошкент. Янги аср авлоди, 2009. — 264 б

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.