Научная статья на тему 'ХИТОЙ ВА ЎЗБЕК ТИЛИ ОЛМОШЛАРИНИНГ АЙРИМ НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ'

ХИТОЙ ВА ЎЗБЕК ТИЛИ ОЛМОШЛАРИНИНГ АЙРИМ НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
90
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Xitoy tili / o‘zbek tili / tipologik tasnifi / olmoshlar / gapning nominal qismlari / semantik / strukturaviy va funksional xususiyatlari. / Chinese language / Uzbek language / typological classification / pronouns / nominal parts of speech / semantic / structural and functional features.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримов, Акрамджан Абилевич

Akramjon Karimovning “Xitoy va o‘zbek tillarida olmoshlarning ayrim nazariy masalalari” maqolasida xitoy va o‘zbek tillarida olmoshlarning ayrim tipologik xususiyatlari ko‘rib chiqiladi. Jumladan, ularni nutqning alohida bo`lagi sifatida ajratib ko`rsatish xususiyatlari, semantik, strukturaviy va funksional xususiyatlari. Ta’kidlanganidek, xitoy tilida olmoshlar o‘z ichiga oluvchi so‘z bo‘laklarini aniqlashda o‘zbek tilidan farqli o‘laroq, o‘z funksional xususiyatlariga ko‘ra sifatdoshlar nominal bo‘laklar qatoriga kirmaydi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME THEORETICAL PROBLEMS OF PRONOUNS IN CHINESE AND UZBEKI

Akramdzhan Karimov's article “Some Theoretical Issues of Pronouns in Chinese and Uzbek” considers some typological features of pronouns in Chinese and Uzbek. In particular, the features of highlighting them as a separate part of speech, their semantic, structural and functional features. It is pointed out that when identifying nominal parts of speech in Chinese, which include pronouns, adjectives due to their functional features, unlike the Uzbek language, are not included in the number of nominal parts of speech.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ВА ЎЗБЕК ТИЛИ ОЛМОШЛАРИНИНГ АЙРИМ НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ»

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

ХИТОЙ ВА УЗБЕК ТИЛИ ОЛМОШЛАРИНИНГ АЙРИМ НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ d https://doi.org/ 10.5281/zenodo.7333724

Каримов Акрамджан Абилевич

Тошкент давлат шаркшунослик университети профессори a.a.karimov56@mail.ru

Annotation. Akramdzhan Karimov's article "Some Theoretical Issues of Pronouns in Chinese and Uzbek" considers some typological features of pronouns in Chinese and Uzbek. In particular, the features of highlighting them as a separate part of speech, their semantic, structural and functional features. It is pointed out that when identifying nominal parts of speech in Chinese, which include pronouns, adjectives due to their functional features, unlike the Uzbek language, are not included in the number of nominal parts of speech.

Key words: Chinese language, Uzbek language, typological classification, pronouns, nominal parts of speech, semantic, structural and functional features.

Аннотация. Статья Акрамджана Каримова "Некоторые теоретические вопросы местоимений китайского и узбекского языков" рассматривает некоторые типологические особенности местоимений в китайском и узбекском языках. В частности особенности выделения их как отдельной части речи, их семантические, структурные и функциональные особенности. Указывается, что при выделении именных частей речи в китайском языке, в состав которых входят местоимения, прилагательные в связи с их функциональными особенностями, в отличии от узбекского языка, не входят в число именных чатей речи.

Ключевые слова. китайский язык, узбекский язык, типологическая классификация, местоимения, именные части речи, семантические, структурные и функциональные особенности.

КИРИШ

Турли тиллар лексикасини олимлар икки катта гурух,га буладилар: номлар ва предикативларга хдмда кичикрок бир гурух,га хизмат килувчи сузларга. Масалан, рус тилида имена грух,ига имя сушествительное, имя прилагательное, имя числительное, местоимениелар киритилади. Узбек тилида исмларга от, олмош, сон ва сифатлар мансуб деб билинади. Хитой тилида бошка тилларга ухшаб исмий суз туркумларини ажратиш мумкин. Бошка тиллардан фаркли равишда, хитой тилида исмий суз туркумларга: от, олмош, сон, х,исоб сузи киритилади. Эътибор берсак хитой тилида исмий суз туркумларига сифат киритилмаган. Асосий сабаблардан бири сифатларга мансуб сузларнинг типологик хусусиятларидир. Яъни улар узининг функционал- грамматик хусусиятлари феълларга якин булгани учун олимлар уларни феъллар билан алох,ида предикативлар гурух,ини ташкил этади деб билишади.

Тилнинг типологик хусусиятларига уч нарса киритилади: лексик семантик, структур ва функционал хусусссиятлари. Лексик-семантик деганимизда сузлар маъносини ва шу маъно маълум шароитда узгара олишини назарда тутамиз. Структур деганимизда сузнинг тузилиш хусусиятлари ва улар сузнинг маъносига ёки кулланилишига кандай таъсир килишини назарда тутамиз. Функционал хусусиятлар деганда, сузнинг грамматик ва синтактик хусусиятларини назарда тутамиз. Шу уч нарса тилнинг типологик хусусиятларини ташкил этади. Шу жумладан олмошларни х,ам.

Тилшуносликда тилларни типологик жихдтдан таснифлашда мезон сифатида тилларнинг грамматик маъносини англатиш учун ишлатиладиган кушимчаларнинг сузларга

112

кушилиш техникаси олинади, яъни морфологик мезон асосий роль уйнади. Бирок хитой тилига нисбатан сузлар орасидаги мунособат, яъни изоляция олинган. Бу дегани, хитой тилида морфологик кушимчалар яккол куринмагани ва куп булмагини учун, мезон сифатида синтактик мезон олинганини билдиради. Шу сабабдан мавжуд булган тиллар таснифини хам мукаммал деб булмайди. Бундай холлат хитой тили морфологик хусусиятларини батафсилрок урганишга сабаб булиши аник.

Суз туркумларга ажратишда тилшунослар мезон сифатида сузларнинг туб маъносини ва грамматик катеорияларини инобатга оладилар. Грамматик категорияларини эса одатда, айнан кушимчалар ифодалайди. Натижада утган аср бошларида Г.Габеленцга ухшаган йирик тилшунос олимлар хитой тилида бундай курсаткичлар булмаса, суз туркумларини ажратиш хожати борми? деб гумонга борган. Ёки хозирги кунгача айрим тилшунос олимлар хозирги хитой тилини классик аморф тили сифатида мисол келтириши, тил ходисаларига объектив бахо беришдан узоклигини курсатади. Хитой тилининг узига хос тарафлари куп, лекин шунга карамай суз туркумларини ажратиш мумкин. Масалан олмошларни олсак, хитой тилида кишилик олмошларини ажратишда одатда катта муамолар булмайди, лекин сурок олмошларига келсак бунда айрим олимлар уларни олмошлар эмас сурок сузлари деб аташ амалий жихатдан осонрок булар эди. Шунга карамасдан купчилик хитойшунослар ва дарсликларда бундай сузлар сурок олмошлари деб келинмокда.

Хитойшуносликда суз туркумлари масаласини биринчи булиб хорижий тилшунослардан А.А. Драгунов кутарган. Сузларни туркумларга булишда у куйидаги туртта гурухни ажратади: исмий сузлар, предикатлар, хизмат килувчи сузлар ва алохида равишлар. Хитой тилшуносларидан биринчи булиб суз туркуми хакида 1898 йилда Ма Цзян джун маълумот берган эди. Унинг таснифида камчиликлар булса-да, у биринчилардан анъанавий хитой тилшунослигидан фаркли равишда европача талкиндаги хитой тили грамматикасини тузган ва суз туркумлари хакида гап очган. Анъанавий хитой тилшунослигида икки тур сузлари (иероглифлари) хдкида гапириш жоиз: бири мустакил маъноли сузлар булса, иккинчиси хизмат килувчи сузлардир. Олмошларни эса олим атамаси билан биринчи

булиб атаган.

Булардан кейин хам бир канча олим суз туркумлари хакида илмий тадкикот ишларини олиб борган. Х,озирги пайтда хитой тилидаги суз туркумлари хакида гапириш одатий холга айланганлигига карамай, бу масала тула урганилмаган деб хисобланади. Сабаби хитой тили сузларининг маълум бир катлами бир неча суз туркумига мансуб була олади. Масалан, отларга мансуб суз феълларга хам мансуб була олиши мумкин. Феълларга мансуб суз олд кумакчиларга хам мансуб була олиши мумкин. Шунинг учун сузларни туркумлаштириш мезонларини ишлаб чикиш хам онсон иш эмас. Олмошларни ажратиб олишга келсак, одатда бошка туркумларга ухшаб, катта муамммо чикмайди.

Турли тилларда от ва олмош суз туркуми бир-бирига якин деб хисобланади. Хитой тили хам бундан мустасно эмас. Исмий суз туркумлари орасида от ва олмошга мансуб сузлар бир-бировига хам лексик, хам грамматик жихатдан узаро якиндир. Бирок хитой тилида узига хослик тарафи шундаки, факат кимсаларни билдирадиган отлар ва олмошлар хар жихатдан якиндир, бошка отларга мансуб булган сузлар (вакт, урин-жой ва бошкалар) билан бундай эмас.

Узбек тилида хисоб сузлар алохида суз туркуми сифатида урганилмайди, хитой тилида эса хисоб сузлар алохида суз туркуми сифатида тан олинади. Улар лексик ва грамматик жихатдан сонларга якин, сабаби икки суз туркуми хам микдор билан боглик, бирок фарки шунда-ки хисоб сузлар узидан кейин келадиган отларнинг маълум бир турга хослигини билдиради ва таснифлашга кодирдир.

Xhtoh TH.HHHHr y3ura xoc xycycHaT.apHgaH 6upu 6y uepor.H^HK e3yBgup. y TH.HHHr yH caTx,uga ypraHH^Hmu MyMKHH: ^OHeTHK, .TCKCHK Ba rpaMMaTHK. ^eMaK, Hepor.H^ .eKcuKara, atHH TH^HHHr cy3 6oM.nHrHra x,aM Tatcupu KyHnugup. Cy3 6oM.nHrHHHHr Mat.yM khcmhhh TepMHH^ap x,och. KHnagu. Ta^pu6a myHH KypcaTagHKH, xhtoh TH.Hra oug TepMHH.apHH y36eK TH.Hra Tap^HMa KHnumga 6up KaHHa OMHn.apHH HHo6aTra oaum .o3hm. EupuHHugaH, cy3.ap TapKu6ugarH HeporaH^.apHH, y.apHH ac.H MatHO.apHHH; HKKHHHugaH, xHTOH.nHK.nap TypMym Tap3H Ba MagaHuaTHHH Ba yHHHHucu y36eK.apHHHr th.h Ba MagaHuaTHHH. 3hhxop yHHHHH th. opKa.H cy3^apHH Tap^HMa kh.h6 6y.MaHgH, 6y Ha.Kam.HK Ba TymyHMOBHH.HKKa o.h6 Ke.umu MyMKHH.

Xhtoh o^HM^apHHHHr (|)iiKpii. yrraH acpHHHr apuMHgaH to 80hh Hu..apHHHr oxupuraHa xhtoh TH.nmyHOC.napH yHgaH 3ueg xhtoh th.h rpaMMaTHKa.apuHH apaTgu.ap, my.apgaH энг MupuKnapu Ba TaHHK.H.apu caKKH3Ta: Hh Цзнн CHHHHr '"SHru gaB.aT th.h rpaMMaTHKacu", BaHr HuHHHr "X,O3Hpru xhtoh th.h rpaMMaTHKacu", HroM fflyc^Hr x,aMga H«y ^ CHHHHr "rpaMMaTHK Ta.KHH Mapy3a.apH", ^HHr ffleHr myHHHr "X,O3Hpru xhtoh th.h rpaMMaTHKa Mapy3a.apH", H^aHr Hxh ryH Taxpup ocTHgaru "Xhtoh TH.ugaH 6u.HM.ap", Xy H«yH my Taxpupu ocTHgaru "Xo3upru xhtoh th.h", HeHr BaHr gaoHHHr "Aga6uM th. rpaMMaTHKacugaH KucKana Kypc" Ba H«y ^ cuHHHr 'TpaMMaTHKagaH Matpy3a.ap".

^eap.H ^aMMa o.HM.ap xhtoh TH.myHoc.HK aHtaHa.apura cogHK xo.ga cy3.apHH hkkh KaTTa rypyx,ra 6y.agu.ap ^M (Ty.HK) MatHO.H cy3.apra Ba ^M (nyn) MycraKH. MatHora эгa 6y.MaraH cy3.apra. OaKaT ^HHr ffleHr my 6yHra aMa. KH.MaraH Ba Tynna Tyrpu yHTa cy3 TypKyMHHH a^paTraH Ba hcmhh cy3 TypKyM.apuHH x,aM a.ox,uga 6epMaraH.

CaHa6 yTH.raH rpaMMaTHKa.apgaH, hcmhh cy3 TypKyM.ap TymyHHacu x,aKuga, $aKaT yHTacu cy3 ropmagu 6y Hh Цзнн ch, HeHr BaHr gao x,aMga H«y ^ cu.apgup. OapK.u Tapa^H myHgaKH Hh Цзнн ch ^^M aTaMacu 6u.aH a^paTraH 6y.ca, KO.raH HKKHTa o.hm эca ^M aTaMacuHH um.aTraH. EyHgaH TamKapu Hh Цзнн ch y3ura xoc.Hru myHgaKH y hcmhh cy3.apra ^aKaT HKKHTa cy3 TypKyMHHH KupuTraH: ^M OT.apHH Ba iX^M o.Mom.apHH. HeHr BaHr gao x,aM hcmhh cy3 TypKyM.apra ^ii OT.apHH Ba ^Ü o.Mom.apHH KupuTagu. H^y ^ cuHHHr My.H aHna MyKaMMa.poK 6y.u6 y hcmhh cy3.apra: ^M OT.apHH, ^.ffiii ypuH-^oM cy3.apHH, ^^Ü Tapa^-HyHa.Hm cy3.apHHH, ^^M BaKT cy3.apHHH, IK^'JM ^apK.OBHH cy3.apHH, ^M coH.apHH Ba aM ^hco6 cy3.apHH KupuTraH.

O.Mom.ap ^aKuga ranupaguraH 6y.caK, Hh ^hh ch y.apHH TypTa KeH^a Typra 6y.agu: A^^^M KHmu.HK o.Mom.apu, fa^^^M KypcaTHm o.Mom.apu, S^^^M cypoK o.Mom.apu Ba Wi^iX^M 6of.obhh o.Mom.ap.

HeHr BaHr gao y3 KHTo6uga o.Mom.apHH yHTa KeH^a Typra 6y.agu: A^XM KHmu.HK o.Mom.apu, ^ ^ X M a.OKagop o.Mom.ap Ba ^ S ^ X M xunwen fanti daici cypoK o.Mom.apu. ^h3hfh myHgaKH H^y ch o.Mom.apHH a.o^uga cy3 TypKyM cu^aTHga a^paTcaga y.apHH hcmhh cy3 TypKyM.apra KymMaraH. HeKHH o.Mom.apHH hkkh KeH^a Typra 6y.HmHra ryBO^ 6y.HmHMH3 MyMKHH. o.hm o.Mom.apHH ^M^^ cy6cTaHTHB Ba npeguKaTHB.apra 6y.agu. ATaMa.apgaH Ke.u6 HHKKaH xo.ga H^y chhh TymyHca 6y.agu, HKKH.aHraHH ca6a6.H o.Mom.apHH Ha hcmhh cy3.apra Ha 6omKacura KupuTHmra ^a3M KH.MaraH, my ca6a6.H hkkh TypKyM.apHH ypTacuga «oM^amTupumra Kapop KH.raH.

H^y Aэ chhh H.Fop.Hru myHgaKH y Hh Цзнн ch Ba HeHr BaHr gao.apgaH $apK.H paBumga ot ^aMga o.Mom.apgaH TamKapu hcmhh cy3.apra coh Ba x,hco6 cy3.apHH KymraH. CoH.apHH эca yHTa KeH«a Typra 6y.agu: ^^M caHOK coH.ap, ^^M coh pa3pag.apuHH 6H.gupagHraH cy3.ap Ba ^^M Ta^MHH coH.ap(HH 6H.gupagHraH cy3.ap).

Хулоса килиб шуни айтиш керакки, хитой тили грамматикаларида учрайдиган терминларни ва улар англатадиган тил ходисаларни, хитой олимлар ёзган грамматика китобларини ёки илмий маколаларини укиш тажрибасига эга булмасдан узбек тилига угириш ва талкин килиш мумкин эмас.

Маълумки хитой тили типологик жихатдан изолятив тилларга мансуб 1, тугрирок килиб айтганда, агглютинация ходисаси мавжуд булган изолятив тилдир. Шу сабабли унинг турли грамматик категориялари хам узига хос хусусиятларга эгадир. Шулардан бири бу сон категориясидир.

Хитой тилшунослари сон категориясини йук деб биладилар, шу билан бирга, куплик микдорини ифодалаш учун бир канча морфологик, лексик ва мантикий усуллар мавжудлигини тан олади ва конкрет мисолларни келтирадилар хам. Хорижий ва хитой олимларининг хитой тилида сон категориясини инкор килиши, бизнинг назаримизда, анча бахсли масалалардандир. Агар бирон бир тилдаги грамматик маъно бошкача ифодаланса, шу тилда умуман курсатилган категория йуклигидан далолат бермайди, балки бошкача услубларни объектив равишда кабул килиб, уларнинг тилдаги ролини тугри таърифлаб юзага чикариш керакдир.

Шу сабабдан, бизнинг тадкикотларимиздан максад - хитой тили исмий суз туркумига, шу жумладан олмошларга мансуб булган сузларни илмий асосда тахлил килиб, уларнинг типологик хусусиятларини аниклаб, объектив бахо бериш.

Бизнинг иш бевосита олмошлар билан боглик булганлиги сабабли, олмошлардан мисол келтирамиз. Хусусан олмошлар ва куплик категорияси тугрисида суз юритсак, шуни таъкидлаб утиш жизки куплик категорияси айнан отларга мансуб категориядир, яъни кимсаларни билдирадиган отлар куплик формаси -мэн суффикси билан ясалади.

Узбек олимларининг карашлари. Азим Х,ожиевнинг "Лингвистик

терминларнинг изохли лугатида" олмошларга куйидагича изох берилган: от, сифат, сон аби сузлар урнида кулланувчи, предмет, белги, микдорга ишора килувчи сузлар туркуми.2 Шоназар Шоабдурахмонов бошчилигида бир гурух узбек олимлари ёзган "Х,озирги узбек адабий тили" китобида3 тилдаги барча сузлар узига хос белги- хусусиятларига кура маълум группаларга ажратилади. сузларнинг бундай гурухлари суз туркумлар дейилади.

Сузлар энг умумий хусусиятларига кура дастлаб уч турга булинади: мустакил сузлар, ёрдамчи сузлар (мустакил булмаган) ва алохида гурух сузлари. Мустакил сузлар умумий категориал маънолари асосида куйидаги туркумларга булинади: от, сифат, сон, олмош, феъл, равиш. ёрдамчи ва алохида гурух хакида батафсил маълумот беришимиз шарт эмас, чунки бу бизнинг максадимизга кирмайди. Демак мустакил сузлар ичида олмошлар хам бор экан ва унга юкорида келтирилган изох бералади. Масалан: шу, мен, цандай, цачон, цайси, цанча.

Олмошлар конкрет маъно билан умум мавхум маънонинг алмашиниб кулланилишини характерловчи сузлардир.

Демак, олмошлар предмет, шахс, белги ёки микдорни у ёки бу муносабатга киришган холда ифодалайди. Олмошнинг конкрет маъноси контекст, ситуация, нутк процессида иштирок этувчиларнинг муносабатига караб аниклик касб этади.

Купгина олмошларнинг мустакил суз туркумлари орасида эквивалента булади. баъзи олмошларнинг прототипи йук. Масалан: ким, цандай, мен, сен каби олмошларни бирор от ёки сифат билан алмаштириб булмайди.

1 А.А.Каримов."Особенности агглютинации в китайском и узбекском языках"; в Материалах II

Конференции по китайскому языкознанию. «Наукв» , М., 1984 г.

2 Хржиев А. Лингвистик терминларнинг изох,ли луFати. Т. Ук.итувчи.1985 й. 63 бет.

3 Шоабдурахмонов Ш. ва бошкалар. Хрзирги узбек адабий тили. Т. Укитувчи. 1980 й. 212 бет.

115

Олмошлар бошка суз туркумларидан узига хос баъзи грамматик хусусиятлари билан фаркланади:

1.Бошка суз туркумларидаги каби суз ясаш ходисаси кучли эмас. Олмошлардан санокли аффикслар оркали от, равиш ёки феъллар ясалиши мумкин. Масалан: Укангиз мени менсимай цуйди.

Оддийгина шундай танишдикда, суубатлша кетдик иккимиз.

2. Олмошлар баъзи сузлар билан кушилиб, бошка суз туркумига кучиши мумкин: цаерда, озмунча, узбошимча, манманлик цилмоц ва бошкалар. Лекин хеч кайси суз туркумидан аффиксация ёки композиция йули билан олмош хосил килиб булмайди.

З.Олмошлар отларга хос суз ургартирувчилар билан узгаради. Олмошлар кишилик аффиксларини олади ва улар белгили кулланинади. Уни учратдим. Сиздан ургандим.

Одатда, олмошларнинг от урнида кулланилувчи турлари отларга хос суз узгартиувчи аффиксларни кабул килади: кимни, биздан, уларга, хеч кимни ва бошкалар. Олмошлар жуфтланиб, бошка суз туркуми вазифасида келади: ...унча-мунча цараб патта олди. Канча-цанча уйлар утди уаёлидан.

Шафкат Рахматуллаевнинг "Х,озирги адабий узбек тили" китобида: Бошка туркум лексемаларга бериладиган сурокни билдирувчи ва шундай лексемалар урнида ишлатилувчи бирликларга олмош лексемалар туркуми дейилади. Олмошдан лексик маъно эмас, балки мавхум грамматик маъно англашилади.4

Куриб турганимиздек узбек тилшунослари узбек тилидаги олмошларга берган таърифда нисбатан якдиллик мавжуд, бирок тил бирлиги сифатида уларни суз ёки лекскмалар деб билиши хам нисбатан жуда якиндир. Чунки тилшунослигда сузларни лексик бирлик деб талкин этилади. ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни айтиш лозимки: - Хитой ва узбек тиллари типологик жихатдан хар хил тиллар гурухларига мансублиги, яъни хитой тили изолятив, узбек тили эса агглютинативлиги тилнинг бирликлари ва ходисаларига уз таъсирини курсатган;

- хитой ва узбек тилларида исмий суз туркумини ажратиш мумкинлиги аникланди, бирок уларни таркибида фарк бор. Хусусан хитой тилида исмий суз туркумларга: от, олмош, сон ва хисоб сузлари киритилади. Узбек тилида эса исмларга от, олмош, сон ва сифатлар мансуб деб билинади. Эътибор берсак хитой тилида исмий суз туркумларига сифат киритилмаган. Асосий сабаблардан бири сифатларга мансуб сузларнинг типологик хусусиятларидир. Яъни улар узининг функционал- грамматик хусусиятлари феълларга якин булгани учун олимлар уларни феъллар билан алохида предикативлар гурухини ташкил этади деб билишади;

- турли тилларда от ва олмош суз туркуми бир-бирига якин деб хисобланади. Хитой тили хам бундан мустасно эмас. Исмий суз туркумлари орасида от ва олмошга мансуб сузлар бир-бировига хам лексик, хам грамматик жихатдан узаро якиндир. Бирок хитой тилида узига хослик тарафи шундаки, факат кимсаларни билдирадиган отлар ва олмошлар хар жихатдан якиндир, бошка отларга мансуб булган сузлар (вакт, урин-жой ва бошкалар) билан бундай эмас;

- хитой тилида кишилик олмошларини ажратишда одатда катта муамолар булмайди, лекин сурок олмошларига келсак бунда айрим олимлар уларни олмошлар эмас сурок сузлари деб аташ амалий жихатдан осонрок булар эди, деб хисоблашади. Шунга карамасдан купчилик хитойшунослар ва дарсликларда бундай сузлар сурок олмошлари деб келинмокда.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЕТЛАР (REFERENCES)

4 Рах,матуллаев Ш. Хрзирги адабий узбек тили. Т.Университет. 2006. 210 бет.

116

1. А.А.Каримов."Особенности агглютинации в китайском и узбекском языках"; в Материалах II Конференции по китайскому языкознанию. «Наукв» , М., 1984 г.

2. Х,ожиев А. Лингвистик терминларнинг изошли лугати. Т. Укитувчи.1985 й. .

3. Шоабдурах,монов Ш. ва бошкалар. Х,озирги узбек адабий тили. Т. Укитувчи. 1980 й.

4. Рах,матуллаев Ш. Х,озирги адабий узбек тили. Т.Университет. 2006.

5. Karimov, A. A. (2022). The Problem Of The Grammatical Category Of The Chinese Language. Texas Journal of Multidisciplinary Studies, 5, 226-229.

6. Каримов, А. А. (2021). СООТНОШЕНИЕ ПОНЯТИЙНОГО И АССОЦИАТИВНОГО НАЧАЛО В ИЕРОГЛИФИЧЕСКОМ ПИСЬМЕ (на примере иероглифа 0 «солнце»). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 1), 76-81.

7. Каримов, Акрамджан Абильевич (2022). ИЕРОГЛИФ Ш И ЕГО НАРЕЧИЙНЫЕ ЗНАЧЕНИЯ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (Special Issue 22), 70-75. doi: 10.24412/2181-1784-2022-22-70-75

8. Karimov, A. A. (2022). A General Question about Sentence Classification in Chinese. International Journal on Integrated Education, 5(7), 101-106. Retrieved from https://journals.researchparks.org/index.php/IJIE/article/view/3376

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.