Научная статья на тему 'ҲИНДИЙ ВА ХИТОЙ ТИЛЛАРИДА ЖИНС КАТЕГОРИЯСИ ХУСУСИДА'

ҲИНДИЙ ВА ХИТОЙ ТИЛЛАРИДА ЖИНС КАТЕГОРИЯСИ ХУСУСИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
jins kategoriyasi / grammatik kategoriya / xitoylar / hind / gender category / grammatical category / Chinees / Hindi

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рахматжонова, Камола Абдумутал Қизи, Исмаилова, Дилдора Абдумутал Қизи

Ushbu maqola hind va xitoy tillarida gender toifasini ko'rib chiqadi. Ikki tilning genetik va tipologik jihatdan har xil til oilalari va guruhlariga mansubligi. Ma'lumki, gender toifasi turli yo'llar bilan ifodalanadi. Hind va xitoy tillarida gender masalasi juda farq qiladi. Hind tili analitik til bo'lib, jins grammatik kategoriya sifatida qaraladi. Xitoylar izolyatsion til bo'lib, jinsi semantika bilan bog'liq.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON GENDER CATEGORY IN INDIAN AND CHINESE LANGUAGES

The present article considers of the gender category in Hindi and Chinese. That two languages belong to genetically and typologically different language families and groups. It is known that the gender category are represented by different ways. The gender issue in Hindi and Chinese is quite diffetent. Hindi is analitic language and gender is considered as a grammatical category. The Chinees is isuolatic language and gender is connected with semantics.

Текст научной работы на тему «ҲИНДИЙ ВА ХИТОЙ ТИЛЛАРИДА ЖИНС КАТЕГОРИЯСИ ХУСУСИДА»

'Uzbekistan-China: development of R VOLUME 1 | SPECIAL ISSUE 1

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2021: 5.423

ХИНДИЙ ВА ХИТОЙ ТИЛЛАРИДА ЖИНС КАТЕГОРИЯСИ

ХУСУСИДА

d 10.24412/2181-1784-2021-1-163-169

Рахматжонова Камола Абдумутал кизи

PhD, Жанубий ва Жануби-шаркий Осиё тиллари кафедраси хдндий тили укитувчиси Тошкент давлат шаркшунослик университети

Исмаилова Дилдора Абдумутал кизи

Пекин тиллар ва адабиёт университети Олий таржимонлик факультети докторантура боскичи тадкикотчиси

Annotation. The present article considers of the gender category in Hindi and Chinese. That two languages belong to genetically and typologically different language families and groups. It is known that the gender category are represented by different ways. The gender issue in Hindi and Chinese is quite diffetent. Hindi is analitic language and gender is considered as a grammatical category. The Chinees is isuolatic language and gender is connected with semantics.

Key words: gender category, grammatical category, Chinees, Hindi.

Дунёда жинс у ёки бу тарзда лисоний ифода этилмаган биронта тил мавжуд эмас. Тилда маълум бир номинал таснифнинг мавжудлиги ёки унинг мавжуд эмаслиги ушбу тилнинг тирик мавжудотлар жинсини ифодалаш имкониятига асло таъсир курсатмайди ва турк, мугул, шунингдек, бошка бир катор тиллар каби х,еч кандай номинал таснифга эга булмаган тиллар жинсни фарклашда икки ёки уч жинсли тиллардан сира колишмайди1.

Жинс грамматик категорияси тилларда учрайдиган бошка грамматик категориялардан фарк килади. У тилдаги сузларни уч, яъни feminine, maskulin, neytral жинсларга ажратади. Мазкур грамматик категориянинг бошка грамматик категориялардан фарки шуки, у хрзирги замон инсон тафаккури мантигига асло тугри келмайди, чунки грамматик жинс табиий биологик

1 Немировский М.Я. Способы обозначения пола в языках мира. Памяти академика Н.Я.Марра (1854-1934). - М. - Л.: Из-во АН, 1938. - С.2ж16.

жинсга мос тушмайди. Маълумки, табиий биологик жинс иккита, грамматик жинс эса купчилик тилларда учтадир. Грамматикадаги нейтрал жинсга табиатда мос келадиган жинс йук. Ундан ташкари, табиатда жинс тирик организмларга хос жихат, аммо грамматикадаги жинс категорияси уз ичига жонсиз нарса-предмет ва ходисаларни хам олади. Жинс грамматик категорияси узбек тили тизимида мавжуд эмас. Бу маъно лексик-семантик, морфологик ва синтактик усуллар билан ифодаланиши мумкин. Бирок; бу воситаларнинг грамматик жинс категориясидан фарки узбек тилидаги отлар юкорида курсатилган усуллар ёрдамида одам ва хайвонларни биологик жинсини аниклаш учунгина кулланилади2. Масалан, лексик-семантик усул: ота-она, тога-хола, угил-циз; морфологик усул: Камол-Камола, Жамол-Жамола, Феруз-Феруза; лексик усул: мушук - урзочи мушук каби3.

Дунё тилларининг генетик типологиясидан маълумки, хиндий тили Х,инд-европа тиллар оиласининг Х,инд-орий тиллари гурухига киради, хитой тили эса Хитой-тибет тиллар оиласининг Тай-хитой тиллар гурухига мансубдир. Танланган тиллар морфологик нуктаи назардан хам бир гурухга мансуб эмас, яъни хиндий тили аналитик тиллар гурухига мансуб булгани холда хитой тили узак (ажратувчи) тил гурухига киради4. Шундай булишига карамай, мазкур тилларда тил универсиалияларига мос равишда бир катор ухшашликлар борлиги тадкик этилган материаллар асосида урганилди. Жумладан, икки тил тизимида хам жинс грамматик тушунчаси мавжуд. Бирок уларнинг ифодаланишида бир катор узига хосликлар кузга ташланади.

Таъкидланганидек, жинс грамматик категорияси умумий аник белгиларга эга булмаган грамматик категориялардан биридир. Анча вактгача жинс категорияси тиллардаги суз туркумларида, жумладан, от суз туркумида уларнинг биологик хусусиятидан келиб чикишига асосланган эди.

Хрзирги кунда хам жинс грамматик категорияси аксарият дунё тилларининнг от суз туркумига хос предметлик маъносини ифодаловчи воситаларидан биридир. Жинс категорияси инглиз тилида gender деб аталиб, бу суз лотин тилида genus сузидан олинган булиб, маъноси синфлаштиришдир. Бу грамматик категория тилларда морфологик, лексик, синтактик йуллар билан ифодаланади. Маълумки, баъзи тилларда биологик жинс хам уз ифодасини топади, яъни факат жонли предметметлар шахс, хайвонлар, кушлар,

2 Ирискулов М. Тилшуносликка кириш. - Т.: Укитувчи, 1992. - Б.71.

3 Уша асар. - Б.73.

4 Уша асар. - Б. 185.

хашаротларни билдирувчи баъзи отларни ифодалайди: ота-она, ака-ука, опа-сингил, сигир-уукиз, цуй-цучцор каби.

Х,индий тилида гапда сузларнинг муносабатга киришишида жинс грамматик категорияси алохида ахамиятга эга. Масалан, saRak "куча"

муаннас жинсдаги жонсиз от, peR ' 'дарахт " музаккар жинсдаги жонсиз от булиб, kacci: saRak "асфалътланмаган куча", u:nca: peR

"баланд дарахт" жонсиз икки жинсдаги отлар аникловчи билан мослашган.

^Ф" ß^lfl [^t f Kacci:

saRakeN dikhayi: deti: heiN "асфалътланмаган кучалар куринаяпти", db^ ^^ ^^ f u:nce peR lage hue heiN "баланд дарахтлар экилган" мазкур жумлаларда жонсиз икки жинсдаги отларнинг куплик шакллари ифодаланган5.

Х,инд тилшунос олими В.Прасаднинг фикрига кура, от суз туркумига мансуб шахс ёки предметнинг музаккар ёки муаннаслигини билдирувчи сузларга жинс дейилади. Аксарият тилларда жинс уч турга булинади -музаккар, муаннас ва урта (ёки нейтрал) жинс. Гужарат, маратхий каби замонавий хинд-орий тилларида хам учта жинс мавжуд. Бирок хиндий тилида икки хил жинс мавжуд: музаккар ва муаннас. "Жинс" кадимда "cihn" ёки

ton

"nisha:ri\ яъни белги деб аталган6. Мазкур белги хар бир отда мавжуддир. Шунга мувофик хиндий тилидаги барча отлар ёки муаннас ёки музаккар жинсига мансуб булади. Шунингдек, отлар жонли ва жонсиз отларга булинади. Масалан, жонсиз отларга - ^^peR 'дарахт', pya:li: 'пиёла' каби сузлар кирса, жонли отларга

ma:ta: - pita: 'ота-она',

laRka: -

laRki: 'узил бола - циз бола' каби сузлар киради. Жонсиз отларнинг жинсини аниклаш бироз кийинчилик тугдиради. Бундай отларнинг кайси жинсга мансублигини асосан лугатлардан урганиш лозим.

Х,индий тилидаги гапда жинс грамматик категорияси сифат, олмош, феълларда намоён булади:

^ЦТ fl MoTa: sa: a:dmi: a:ya: hei 'семизгина одам (музаккар) келди', ФНЧ1 f l Yeh baRa: kamra: hei 'бу

катта хонадир (музаккар) ',

Yeh choTi: laRki: hei 'бу кичкина

циз бола (муаннас)'.

5 Шомaтов О.Н. Жaнyбий Оотё тиллapигa киpиш. -Т.: Тошнит дaвлaт шapкшyноcлик инcтитyти, 3-ктем, 2004.-Б.25.

6 ЗЩДЗЧ^Ч У^ТД "-^^Чф f^ ЩТФЩ ТЗЧТ" , ЧТ^ Ч^Ч , 2003. - ^о7б.

165

X,HHgHH THnuga ^HHC acocaH rpaMMaraK raTeropua cu^araga ypraHHnagu. EupoK 6at3aH y3ÖeK THnugaru KaÖH oraapHHHr ^HHCHHH aHHKnamga neKCHK ycyngaH x,aM ^ofiganaHunagH: ^ nar koyal «nap KaKKy», ma:da:

koa: «Moda %apsa»7. EyHgaö xonarga H^oganaHraH xuHguH ^hhc ranugaru rpaMMaTHK ^HHC y3ÖeK THnugaru öuonoruK ^HHC aHraarraH MatHora TeHr Kenagu.

Xhtoh thhh nuHrBHCTHK ^Hx,argaH y3HHHHr MyaHaH TapuxuH ^aKTHK MaHÖanapra TaaHHmu ôunaH ôom^a TH.nnapgaH a^panuô Typumu MatnyM. ^hhc KaTeropuacu HyKTau Ha3apugaH x,aM öyHH Ky3aTum MyMKHH.

AHHKgaHHmuHa, 96% xhtoh ueporau^napu ^HHcra acocnaHagu. ^yMnagaH, ynapgaH 20% Heporau^napHHHr ^HHcra a^paranum gapa^acu ^yga aHHK, 43% HHHHr aHHKguK gapa^acu 6upo3 WKopupoK, 34% h эca eHrun gapa^aga ^hhchh H^oganafi onagu xonoc. OaKaT öomKa TunnapgaH ^apKgu ynapoK, xhtoh Tunuga ^h Ba hhb ^HHcnapra öynuHraH. hhb ^HHcura oug ueporau^nap omu Typra ôynuHagu: 1) rynnap Ba xaÖBoHnap; 2) KUMMarôaxp Tomnap; 3) Typnu paHraap; 4) MaH3apanap; 5) aënnap xucnaraapu; 6) aënnapHHHr TamKH KypuHumu öunaH öofhhk cy3nap; ^h ^hhchhh u^oganoBHH cy3nap эca acocaH TyKKH3 Typra öynuHraH: 1) эpкaкпapгa HucöaraH HaKupyB cy3nap (oTa, aKa, yKa, gycT Ba x,.); 2) a^coraBufi cy3nap Ba xaÖBoHnap homh; 3) ot (nomagt) öunaH öofhhk cy3nap; 4) Kypunum HH^oMnapu; 5) эpкaкпapгa xoc xucnaraap; 6) oMag öunaH öofhhk cy3nap; 7) Kyn Ba Kygpar öunaH öofhhk cy3nap; 8) Hapca-öyroM Ba acöoönap acocuH эпeмeнтпapн; 9) эpкaкпapгa Terumnu aH^oMnap.

xhtoh Tunugaru hhb Ba ^h TymyHHacu XuToHHHHr Hena MHHr HunnapgaH 6yëH caKgaHHÖ ^.^TraH MagaHuaTH öunaH y3BHH ôoFnuKgup. Hh ^h y3uga эpкaк Ba aën ^HHcura oug öynraH кyпгннa TymyHnanapHHHr MeTa^opanapuHH H^oga этagн. xhtoh Heporau^napHHHHr ceмaнтнк ^Hx,argaH ^HHcra a^paranumH onHMnap ynyH Ha^aKar xhtoh thhhhh ypraHHmra aHru HyHanum ohhö ôepuôrHHa KonMafi, xhtoh THHHHHHr öomKa ramap 6unaH Tuno-norm MyHocaöaTHHH ypraHHmga aHru HyHanumHH ohhö öepagu.

"^aH ^unHH y3HHHHr "^o3upru 3aMoH XHTOH THnuga пeкcнк

^HHC ^Temp^cu" ( ) HOMHH MaKonacuga XHTOH

THnuga cy3napHHHr ^HHCHHH a^param ynyH uepornu^nap Ty3HHHmuga ^HHCHH aHraaryBHH кaпнтпap Kymunumu opKanu acanumu TyFpucuga $нкp ôungupraH.

Xhtoh MagaHuaTHHHHr Tapuxuga ^hhc кaтeгopнaгa a^paTumHHHr KaTtHH 6ynHHHmHHH кypнm мyмкнн. Xhtoh uepornu^napu ^HHcra a^paTHnumuHHHr

7 ^^HKI^^ - ft^t ^^T ft^- fè^t, 1987. - ^o 21.

166

y3ura xocnuru myHgaKu, ^aMuaT ^uKpuHuHr y3rapnmH Harn^acuga Sat3u cy3nap MatHonapu y3rapumra yHparaH, ceMaHTuK y3rapumnap эca y3 HaBSarnga ueporau^napHuHr y3rapurnHra caSaS SynraH. ^HHcnapHHHr ueporau^napga aKC этнmн ueporau^ acanumuga KanHT cy3napHuHr Kymunumu SunaH u^oganaHagu. MacanaH, KaguMga " M " ( chang ) ueporau^u HefiTpan MatHogaru caHtaraop (KymuK KyfinaS, pa^c TymyBHu) SynuS, xaM эpкaк xaM aën caHtaircopHu u^oganafi onraH. "fà^"(nèi ji) ueporau^u эca aën caHtaraopnapra HucSaraH umnarnnraH. KefiuHnanuK " M "uepornu^u "in"ra, "^"uepornu^u эca "M"ra y3rapTupunraH, atHu "^"aën Karamu KymunraH. By ukku ueporau^ KaguMga xeH KaHgafi ëMoH MatHora эгa SynMaca-ga, aMMo paKKocanapra HucSaTaH ^uKpHuHr axmuMacnuru osuSaraga эpкaкпapнннг aënnapra HucSaraH KaMcuTum Ba xyp^am ^uKpnapuHu y3uga aKc эттнpagн. ^Ha Sup Mucon, " i "(shi) ueporau^u acnuga ëm эpкaк KumuHu u^oganafigu. MacanaH, TonuS, acKap, ^aHrnu KaSu. .HeKuH TaHr guHacraacuga ry3an aënHu "i^"(shi nü) geS aramraH, KefiuHHanuK Sy ueporau^ " ft ^ "(shi nü) ra y3rapraH Ba MaHcaSgop maxcnap ounacugaru aënnapHu aHraaragu.

MaKonaga reHeraK Ba TunonoruK ^uxaTgaH Sup Tun ounacu Ba rypyxura MaHcyS SynMaraH xuHgufi Ba xmofi Tunnapu ^mhc KaTeropuacu HyKTau Ha3apugaH y3apo HoFumrapungu. MatnyM SynguKu, gyHë Tunnapuga yHuBepcanuanapHuHr MaB^ygnuru y ëKu Sy ranHuHr yMyMufinurugaH gapaK Sepagu. ffly SunaH Supra xap Sup TunHuHr y3ura xoc xycycuaraapu MaB^yg Synagu. ByHgafi y3ura xocnuK TunnapHu HoFumTupuS ypraHraHga aHaga aKKon HaMoëH Synagu. 3aMoHaBufi xuHgufi Tunuga ^ïïhc rpaMMaraK KaTeropuacu oraapra xoc SynraHu xonga y coh, cu^aT Ba ^etnnapga xaM u^oganaHumu Muconnap opKanu Taxnun этнпgн. XuHgufi TunugaH ^apK^u ynapoK xuTofi ranu ueporau^napuga ^ïïhc TymyHHacuHu u^oganam MatnyM Ba MyafiaH Tapuxufi ^apaëHnap SunaH sofhuk SynuS, HucSaTaH MypaKKaSpoK u^oganaHagu. XuHgufi ranuga Sy KaTeropua rpaMMaraK HyKTau Ha3apugaH ypraHunca, xuTofi ranuga acocaH u^TuMoufi ®;apaëH SunaH sofhuk paBumga ceMaHTuK Typ3ga ypraHunagu. ^eMaK, TunnapHu HoFumTupMa-TunonoruK HyKTau Ha3apgaH ypraHum TaHnaHraH Tun xycycuaTnapuHu aHuK Ba TymyHapnu xonga TagKuK этнm uMKoHuaTuHu TyFgupagu. Ma3Kyp ^uxaTgaH TaHnaHraH rarnap yMyMufinurugaH xycycufinuKKa yTumu aKKon HaMoëH Synagu.

OOH^A^AHH^rAH A^ABHËT^AP

1. AMANOV, K. (2015). THE MATTER OF DIVIDING AGES IN HISTORY OF TURKIC OFFICIAL METHOD. Turkish Studies (Elektronik), 10(12), 57-68.

2. Ashiralievich, V. A., & Vasilovna, M. K. (2020). The interactive means of learning oriental languages. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 9(3), 78-86.

3. Gosmanovna Ibatullina, D., Rafisovna Alikberova, A., & Abdullayevna Nasirova, S. (2019). Modern Linguistic Trends in the Japanese Language. Journal of Research in Applied Linguistics, 10(Proceedings of the 6th International Conference on Applied Linguistics Issues (ALI 2019) July 19-20, 2019, Saint Petersburg, Russia), 500-505.

4. Hulkar, M. (2019). INTERACTIVE METHODS OF PEDAGOGICAL PROGRAMS IN TRAINING Oriental Languages. Uzbekistan Journal of Oriental Studies, 1(2), 146-155.

5. Khalmurzaeva, N. T. (2019). СПОСОБЫ КЛАССИФИКАЦИИ ВЕРБАЛЬНЫХ ФОРМ КАТЕГОРИИ ВЕЖЛИВОСТИ В ЯПОНСКОМ ЯЗЫКЕ. Theoretical & Applied Science, (12), 27-33.

6. Mirzaxmedova, H. (2020). TERMS MADE FROM THE ORIGINAL IRANIAN VOCABULARY IN PERSIAN. Philology Matters, 2020(1), 137-145.

7. Nadira, K. (2017). The problem in translation from Japanese to Uzbek in the novel" A Wild Sheep Chase"-Focusing on Politeness. Literary Imagination, 19(3), 760-771.

8. Nasirova, S. A., Hashimova, S. A., & Rikhsieva, G. S. (2021). THE INFLUENCE OF THE POLITICAL SYSTEM OF CHINA ON THE FORMATION OF SOCIAL AND POLITICAL TERMINOLOGY. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 10-17.

9. Ирискулов М. Тилшуносликка кириш. - Т.: Укитувчи, 1992

10. Мирзахмедова, Х. В. (2014). О некоторых проблемах формирования железнодорожных терминов (на материале персидского языка). Вестник Челябинского государственного университета, (14 (343)).

11. Насирова, С. А. (2019). Языковая политика в Китае: идентификация общественно-политической терминологии. In Китайская лингвистика и синология (pp. 384-387).

12. Немировский М.Я. Способы обозначения пола в языках мира. Памяти академика Н.Я.Марра (1854-1934). - М. - Л.: Из-во АН, 1938

13. Омонов, К. Ш. (2015). Типы деловых документов в истории старотюркского литературного языка. Paradigmatapoznani, (3), 71-74.

14. Рихсиева, Г. Ш. (2014). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ РЕЙТИНГИ-СИФАТ ВА ТАРАККИЁТ ОМИЛИ. Oliy ta'lim taraqqiyoti istiqbollari= Perspectives of higher education development= Перспективы развития высшего образования: To 'plam № 2/ma'sul muharrir MA Rahmatullayev.-Издателъство: Vita Color Т.: 2014.-161 b., 29.

15. Рихсиева, Г. Ш. (2014). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ РЕЙТИНГИ-СИФАТ ВА ТАРА^КИЁТ ОМИЛИ. Oliy ta'lim taraqqiyoti istiqbollari= Perspectives of higher education development= Перспективы развития высшего образования: To 'plam № 2/ma'sul muharrir MA Rahmatullayev.-Издателъство: Vita Color Т.: 2014.-161 b., 29.

16. Хашимова, С. (2020). НЕКОТОРЫЕ ГРАММАТИЧЕСКИЕ И СЕМАНТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ УДВОЕНИЯ В ЯПОНСКОМ ЯЗЫКЕ. In Страны. Языки. Культура (pp. 334-338).

17. Шоматов О.Н. Жанубий Осиё тилларига кириш. -Т.: Тошкент давлат шаркшунослик институти, 3-кисм, 2004

18. Cl^H^H ШК "^ЙФ ft^t ТСТ" ШЩ , ЧСЧ ,

2003

19. ^Hkl4U| ^t. Ц^. - ft^t Щ\Ф?Щ ^ПТ fa^ - Ц^. ^ Ц^ f^^t, 1987

20. ^Ш^Ш^ЙШ^, [J]. ШЖШ , 2013

21. шШШг^ + ЖЙЙШШ^, [J]. 2016

22. . Ш^Г + ЙШШИШ«^, [J]. ( Ш ),1989

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.