Научная статья на тему 'НЕМИС ТИЛИДА АТОҚЛИ ОТЛАРНИНГ АНИҚЛОВЧИЛИ БИРИКМА ВА ИНДЕКАТОРЛАР БИЛАН МУНОСАБАТИ ТАҲЛИЛИ'

НЕМИС ТИЛИДА АТОҚЛИ ОТЛАРНИНГ АНИҚЛОВЧИЛИ БИРИКМА ВА ИНДЕКАТОРЛАР БИЛАН МУНОСАБАТИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
156
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Атоқли от / турдош от / лексик бирлик / аниқловчили бирикма / индекатор / Proper name / appelaltives / lexical unit / descriptive compound / index.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — З.И. Санакулов

Ушбу мақола немис тилида атоқли отларнинг ўзига хослигини ѐритишга бағишланган бўлиб, унда атоқли отлар ва турдош отлар қатор аспектларда қиѐсан таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article is devoted to the uniqueness of proper names in German, in which proper names and appellatives are compared in a number of aspects

Текст научной работы на тему «НЕМИС ТИЛИДА АТОҚЛИ ОТЛАРНИНГ АНИҚЛОВЧИЛИ БИРИКМА ВА ИНДЕКАТОРЛАР БИЛАН МУНОСАБАТИ ТАҲЛИЛИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

НЕМИС ТИЛИДА АТОЦЛИ ОТЛАРНИНГ АНЩЛОВЧИЛИ БИРИКМА ВА ИНДЕКАТОРЛАР БИЛАН МУНОСАБАТИ ТАХДИЛИ

З.И. Санакулов

ТВЧДПИ Немис тили кафедраси мудири, ф.ф.ф.д.

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола немис тилида атокди отларнинг узига хослигини ёритишга багишланган булиб, унда атокди отлар ва турдош отлар катор аспектларда киёсан тахлил этилган.

Калит сузлар: Атокли от, турдош от, лексик бирлик, аникловчили бирикма, индекатор.

ABSTRACT

This article is devoted to the uniqueness of proper names in German, in which proper names and appellatives are compared in a number of aspects.

Keywords. Proper name, appelaltives, lexical unit, descriptive compound,

index.

КИРИШ

Х,ар бир миллатнинг узига хослиги унинг тил унсурларида хам уз аксини топади. Жумладан, немис тилида атокли от(АО)лар бошка лексик бирликлардан катор жихатлари билан ажралиб туради.

Тахлиллар шуни курсатадики, атокли отлар муайян объект ва ифода уртасидаги алохида 1: 1 муносабатни юзага келтирувчи ягона лексик бирликлар саналади. Бу холат бошка сузларда кузатилмайди. Ушбу муносабатни англаш талаб этилади - муайян объект муайян номга эга булиши шарт. Бирор аник ифода этилган окказионал бирлик атокли от була олмайди. Масалан, "die Frau da vorne vor dem Mikrophen-Микрофон олдида турган цу анави аёл" каби монореференцияни ифодаловчи тил бирлиги хам (мураккаб) атокли от була олмайди.

МЕТОДОЛОГИЯ

Агар биз качондир идентификация килишимиз мумкин булган хар бир объект уз номига эга булганда, бу инсоният миясига жуда катта босим/юк булар

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

эди. Шунда ономастика лугат бойлиги жуда кенг таркалар, ёйилар эди. Шу сабабли факат муайян сараланган, энг мухим ва тез-тез тилга олинадиган объектларгина уз (атокли) номига эга. Бу эса бутун предметларнинг муайян кисминигина ташкил этади, холос. Биз мулокот жараёнида уз (атокли) номига эга булмаган (ёки биз буни билмаган) объектни идентификация килиш, у хакида сузлаш, уни тасвирлашимизга тугри келса, бу жараёнда керакли, мос сузни топиш мураккаб жараёнга айланади. Шу сабабдан бирор потенциал объектни аник ифодалай олиш учун - атокди отлар билан бирга - барча тилларда муайян стратегия/имкониятлар юзага келган. "Микдоран чегараланган суз бойлиги билан сон-саноксиз предметларни кандай килиб аташ мумкин?" деган саволга жавоб сифатида О.Вернер куйидаги уч техникани таклиф этади:

а. АОлар (Bello);

б. аникловчили бирикмалар (der schwarze Hund da vor dem Baum-dapaxm олдидаги цора ит);

с. индекаторлар, мас., олмошлар (er) ёрдамида.

Юкорида кайд этилганидек, АОлар "предмет хакида сузламасдан" аник идентификация килишга хизмат килади. Аникловчили бирикмалар асосан ТОлар учун хос саналади. Бу хакда О.Вернер шундай ёзади: "бирхил умумбелги оркали идентификация килинадиган предметлар йигиндисини ифодалаганда уларнинг умумий белгиси тилга олинади (номланади). Мас., Junge (ёш йигит) [+ инсоний, + эркак, - вояга етган] каби белгиларга эга предметларни атайди. Айнан ТОлар муайян предметларнинг чексиз микдорини ифодалаш учун хизмат килади.

Демак, ТОлар референция жараёнида таъсир этадиган уз семантик потенциалига эга. ТОлар камдан-кам холларда объектга бевосита муносабат билдиради, яъни уни аник атаб келади. Бу холат, масалан, узок ватдан буён таниш булган, яъни аллакочон идентификация килинган итни ит деб атасак, уша итнигина тушунамиз, унга референция киламиз. Ёки сухбат жараёнида факатгина битта (ягона) ит мавжуд булса, уни ТО, яъни ит сузи оркали атасак, биз айнан уша итни алохида монореференция сифатида ифодалашимиз мумкин (мас., Ит ухламоцда, дейилганда, барча итлар ёки цайсидир номаълум бир ит эмас, айнан уша итга референция цилинади/у аталади). Бундан ташкари, нисбий эргаш гапли кушма гаплар ёки аникловчилар ёрдамида хам монореференция ифодаланиши мумкин: битта цора ва битта оц ит бор булган уолатда, цора ит монореференция була олади.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

ТОларда монореференцияни ифодалаш учун одатда, кушимча тарзда мулокот жараёнига мурожаат киладиган ва уша жараёнда интерпретация килиш мумкин булган dortm (у ерда), gestern (кеча), diese (бу), sie (у), du (сен), dir (сенга), ich (мен), mein (менинг) каби индекторлар (ёки курсатувчи бирликлар) хам керак булади: der Hund dort (у ердаги ит), dieses rote Tuch (бу кизил румол), ihr Land (сизларнинг давлатингиз), der Zug, den du gestern verpasst hast (сен кеча кеч колган поезд). Ушбу функцияда асосан равиш ва олмошлар кулланиб, улар жуда контектга боглик булади. Мулокот иштирокчиларидан бири - сузловчи ёки тингловчи - икковлари учун таниш булмаган контекст хакида сухбатлашишганда, албатта, юкоридаги индекаторлар тушунмовчиликка сабаб булади. Бундай холатда dort (у ерда) ёки gestern (кеча) каби индекаторлар аник сана ва жой номлари билан аталиши лозим булади. Сузловчи ва тингловчи бир умумситуация иштирокчилари булишганда монореференцияни ифодалаш учун купинча шу каби индекаторлар кулланади: улар жуда "тежамкор", асосан бир бугунли.

МУ^ОКАМА

Юкори гувохи булдикки, муайян ТО ва ёлгиз индикатор хам маълум бир коммуникатив шартлар остида монореференцияни ифодалаши мумкин. АОлар учун эса (Angela Merkel (Ангела Меркел), Wien (Вена), Zweiter Weltkrieg (2-жауон уруши)) муайян коммуникатив шартлар талаб этилмайди, улар мустакил тарзда монореференцияни ифодалайди: улар хакида аввал суз юритмасдан хам уларни исталган контекстда ишлатишимиз мумкин. Айнан ушбу хусусият АОларнинг энг катта устунлигини белгилаб беради.

АО ва индекаторлар (sie-у, er-у, du-сен, Ш^сизлар)дан фарки уларок ТО, сифат ва б.лар аникловчили бирикмаларда уз семантик потенциалига эга булади ва мурожаат этилаётган объектга йул-йулакай кушимча маълумотлар юклайди, уни кенгрок тасвифлайди. Мас., бирор маколада Штеффи Граф (Steffi Graf) хакида die siebenfache Wimbledon-Siegerin (етти карра Уимблдон чемпиони), die ehemalige Nummer 1 der Tennis-Weltrangliste (Жауон теннис рейтинги олдинги 1-раками), die Frau von Andre Agassi (Андре Агассининг турмуш уртоги) каби аникловчили бирикма келтирилса, бу оркали ушбу аёл хакида кенгрок маълумотга эга буламиз, буни Steffi Graf (Штеффи Граф) ёки sie (у) оркали ифодалаш имконсиз буларди. Шу сабабли "тасвир(баён)лар АО ва индекаторларга караганда купрок субъективликка эга булиб, улар уз услубий

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

имкониятлари билан алохида уринга эга".

Шундай килиб, монореференцияни ифодаловчи уч техника хам узига хос хусусиятларга эгалигини гувохи булдик. Бу Д.Нюблинг ва б. томонидан куйидаги жадвалда янада ёркинрок тасвирланган (1-жадвал):

1-жадвал.

Монореференция ва унинг функционал ифода имкониятлари

Референция имкониятлари (Referenzverfahren) ^ Устун ва камчилик жщатлари | (V or-/Nachteile) Атокли отлар (Eigennamen) AHHKTOBHMH SnpHKMaaap (definite Beschreibungen) Индекаторлар (Indikatoren)

Мисоллар Sammy (Самми) der schwarze Hund dort drüben vor der Mauer (öeeop onöuöazu anaeu er

Одатий таркибий ташкил этувчилар Атокли отлар Typflorn oTjiap, CH(J)aT Ba paBHm^ap Олмошлар, равишлар

1) Kompetenzbelastung, яъни когнитив кийнчилик (узлаштириш, амалий куллаш, ёдда саклаш) тугдириш даражаси ++ - -

2) Performanzbelastung, яъни моддий (артикулацион/фонетик) кийинчилик + ++ -

3) Bekanntheit, яъни коммуникация жараёнида маълумлик (аниклик) + ++ ++

4) Unabhängigkeit vom Kontext, яъни контекстга боFлик эмаслик ++ + -

5) zusätzliche Charakterisierung, яъни объектни янада кенгрок тавсифлаш даражаси - + -

6) Subjektivität, Kreativität, яъни субъективлик, креативлик даражаси - ++ -

7) Direktreferenz, яъни тугридан-тугри референциялаш даражаси ++ - ++

"-" даража мавжуд эмас, "+" даража бор, аммо кам микдорда, "++" даража жуда юкори

Жадвалда 1) когнитив ва 2) моддий, фонетик (ёки артикулацион) кийинчиликлар бу ерда "компетенция ^ фойдалилик/куллашга кулайлик" карама-каршилигини куришимиз мумкин. АОлар когнитив кийинчилик тугдиришини нафакат уз тажрибамиздан хам биламиз (уларни урганиш кийин,

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

аммо унутиш осон), балки бу илмий жихатдан когнитив лингвистикада хам исботланган. АОлардан бошка сузларни урганиш анча осон саналади. Олмош ва (deiktische-курсатувчи) равишларни (мас., heute-бугун ёки hier-бу ерда) узлаштириш ва амалий куллашда энг кам кийинчиликлар кузатилади. Буни индекатор ва аникловчили бирикмалар умум истеъмолдаги лексикадан таркиб топганлиги билан изохлаш мумкин.

Performanz, яъни тилни куллашда индекаторлар энг кулай саналади, аммо улар одатда жуда киска (кам харфли) булади. Аммо бундан фаркли тарзда аникловчили бирикмаларни куллаш куп мехнат талаб этади, бунда сузловчи ва тингловчи канчалик даражада умумий билимга эгалиги назарда тутилади. АОларни куллашда эса уртача микдорда кийинчилик кузатилади: улар, одатда, киска, бунинг устига улар коммуникация жараёнида янада кискартирилиши хам мумкин. Баъзида узун (яъни куллаш учун мураккаб) АОлар (асосан, арабча исмлар (Абул Аббос Аумаб ибн Мууаммад ибн Касир ал-Фаргоний) хамда кинофильм ва китоб номлари)) хам борки, уларни талаффуз килиш кийин, айникса, узлашма номлар: Gbagbo (Африкадаги давлатнинг олдинги презеденти исми), Ndrangheta (Калабрия мафияси исми), Szczepaniak (полякча исм).

Учинчи мезон - Bekanntheit, яъни коммуникацияда маълумлик (аниклик) даражаси АОларда паст саналади: биз факат узимиз учун энг мухим ва атрофимиздаги энг якин предметлар(оила аъзоларимиз, атрофдаги жой номлари ва б.)га ном беришга, аташимз сабабли "АО ва объект" муносабати хар бир шахс учун индивидуал булади. Мулокот иштирокчиларидан бири бу предмет хакида маълумотга эга булмаса (уни танимаса), албатта, ушбу предметни аникловчили бирикмалар билан "безашимиз"га (мас., Frau Klöbner-Клюбнер хоним демасдан die ältere der beiden Nachbarinnen, die wir gestern im Wald getroffen haben-кеча биз урмонда учратган цушни аёллардан ёши каттаси). ТО ва индекаторларга караганда АОлар хакида кам холларда мулокот иштирокчилари бир хил маълумотга эга булади, яъни тилга олинаётган шахс исми хар иккаласи учун хам таниш булмайди. Бу хакида О.Вернер куйидагича ёзади: "Шундай цилиб, маълум буладики, турли сузловчиларда бирор тилнинг узлаштирилган АОлари мицдори тубдан фарц цилиши мумкин, бу жараён тилни урганиш билан ортиб бориши ёки (унутиш орцали) камайиши мумкин [...]. АО (ва улар атаган предмет)ларни яратиш, тартибга солиш ва урганиш бутун бир жамиятнинг эмас, балки кичик гурууларда содир буладиган жараёндир ".

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

АО (ва аникловчили бирикма)ларнинг индекаторлардан устун жихати 4-мезон -Kontext- oder Situationsunabhängigkeit, яъни контекс ёки ситуацияга боглик эмасликда кузга ташланади: "АО ва аникловчили бирикмалардан фарцли тарзда индекаторлар билан матнлар бошланмайди. Чунки улар контекстга бозлиц булади".

Бешинчи мезон - zusätzlicher Charakterisierung, объектни янада кенгрок тавсифлашда аникловчили бирикмалар устунликка эга. Бунда референция килинаётган объектни идентификация килишдан ташкари у хакида кушимча маълумотлар хам берилади. Демак, аникловчили бирикмалар АО ва индекаторларга караганда купрок маъно англатади. Бунда сузловчи объектни узи истаган тарзда ифодалаш/аташ имкониятига эга булади, аникроги, уларда 6) субъективлик ва креативлик (Kreativität und Subjektivität)ни ифодалаш учун кенгрок имконият юзага келади. Навбатдаги мезон - Direktreferenz, тугридан-тугри референциялаш (жуда кенг) имконияти факат АО ва индекаторларга хосдир. Улар курсатувчи/хавола берувчи воситалардир. Хулоса урнида О.Вернер кайд этадики, ушбу учала референциялаш имкониятлари тенг ахамиятга эга: улардан хеч бирини рад этиб булмайди, колаверса, улардан бири иккинчисига кучиши ёки таркибий кисм сифатида кулланиши мумкин (мас., АО ва индекаторлар аникловчили бирикманинг таркибий кисми булиб келиши мумкин). Диахрон аспектда аниклочили бирикмаларнинг АОларга айланган холатларни учратамиз. АОларни баъзан кискарган аникловчили бирикмага тенг булиши хам мумкин.

ТАХЛИЛ НАТИЖАЛАРИ

Юкорида тилга олинган фикрларга таяниб, АОларга куйидагича таъриф бериш мумкин: АОлар оламдаги битта объектнигина ифодалайдиган (монореференция) лисоний бирликлардир. Биринчи навбатда, улар муайян объектни идентификация килади. Бундан ташкари, улар объектларни (купинча шахс ва жониворларни узига хос исм/номлар оркали) индивидуаллаштиради. АОлар лексик маънога эга булмайди, уларнинг семантик потенциали (бевосита референцияси) мавжуд эмас. АОлар уз лексик структурасига эга булганда хам, улар объектни тасвирламайди/характерламайди (мас., Schäfer (чупон)лар оиласи - чупонлар оиласи эмас, Hexe (жодугар) лакабли ит - жодугар эмас). Аммо бундай тасодифлар хам учраб туриши мумкин: мас., Koch (ошпаз) исмли киши хаётда хам ошпаз булиши ёки Schwarzbach (цора ануор) номли анхор

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

хакикатдан кора булиши мумкин.

АОлар от суз туркумининг алохида бир тури саналади.

Атокли отлар от суз туркуми тизимида

Суз туркумлари

Турдош

Атоцли отлар тор

маънода

отлар (Appellativa

(Eigennamen) i.e.S.)

Эмил (Emil), um (Hund),

Меркел мамлакат

(Merkel), (Land),

Роберт дарахт

(Robert) (Baum)

Жамловчи

отлар (Kollektiva-Appellativa i.w.S.)

оила (Familie), юк (Gepäck),

TOF/IHK ЖОЙ

(Gebirge)

Модда номлари

(Stoffbezeich nungen i.w.S.)

сут (Milch), сув (Wasser),

мой (Öl), х,аво (Luft),

пахта (Baumwolle)

н,увонч Freude), севги (Liebe), х,аёт (Leben)

Ономастик лексика

У мумий лексика (лугат бойлик)

якка (бирлик) саналадиган....................................................................саналмайдиган

куплик шакли ясаладиган..........................куплик шакли ясаладиган

аник..................................................................................................................................мавхум

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

таър ифланади..................................................................................................таърифланмайди

индивидуаллик конкретлик

2-расм. Атокли отларнинг суз тукрумлари системасидаги урни

Немис тилли манбалардан маълум буладики, от суз туркуми 2 тур -атокли ва мавхум отларга булинади. Д.Нюблинг ва б.лар томонидан

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

келтирилган график (2-расм) отларнинг турлари хакидаги музокараларга маълум даражада аниклик киритади. АОлар аник отларга кирса-да, улар узига хусусиятга эга. Уз монореференциялаш хусусияти сабабли АОлар грамматик аспектда хам "одатий" отлардан фарк килади. Жумладан, улар одатда куплик шакли мавжуд эмас (*Mainz/e - *Майнц/лар, *Heidelberg/e - *Х,айделберга/лар), улар куплик шаклга эга булса, унда бирлик шаклда кулланмайди (die Vogesen -*eine Vogese). Отларнинг асосий функцияси референция килиш, предметлaр(Mainz-Майнц, Stadt-шауар, Trampelpfad-суцмоц йул)ни, мавхум тушунчалар(Schönheit-гузаллuк)ни ёки предметлар турларинии лисоний ифодалашдан иборат. Шу каби предмет тилга олинганда, унинг маъносини янада аниклаштириш учун сифат (der kleine Hund-кичкина кучукча), феъл ёки от кесим (der kleine Hund bellt - кучукча хурмокда; Mainz ist eine alte Stadt - Майнц цадимий шахар) кулланади. Отлар референциялаш имкониятига кура бир канча турчаларга булинади. 2-расм бу борадаги якуний хулоса саналмайди.

Юкоридаги 2-расмдан куринадики, АОлар билан бир каторда турдош от(ТО)лар (тор маънода, модда ва турлар номлари) тилга олинади. Улар катор ухшаш мухим белгиларга эга предметлар гурухини ифодалайди.

Турдош отлар ёнида (2-расм унг томонида) жамловчи отлар жойлашган булиб, улар хам кенг маънода ТОлар дейилади. Улар ухшаш предметлар мажмуини, гурухини атаб келади. Бунда куплик маъноси англашилса-да, аник микдор/сони тилга олинмайди, яъни жамловчи отлар семантик купликда булса хам, грамматик бирлик шаклда булади (мас., Familie-оила, Herde-пода). Бундай отларни алохида конкретлаштириш/идентификациялаш мураккаб, гурух/мажмуа аъзоларни алохида ажратиш деярли имконсиз. Шаклан ушбу гурухлар алохида ажратилиши хам мумкин: бу амалга ошганда гурух аъзоларни алохида номлашимиз мумкин булади. Масалан, тоглар (die Alpen-Алп тоглари, die Rocky Mountains-Рокки тоглари), ороллар гурухи (die Seychellen-Сейшел ороллари, die Azoren-Азор ороллари) ёки федерал (бирлашган) давлатган (die USA-АЦШ). Жамловчи отлар одатда куплик шаклида кулланмайди. Аммо немис тилида das Gebirge-die Gebirge (тогли жойлар), die Familie-die Familien(оuлалар) каби жамловчи отлар куплик шаклда хам кулланади.

Модда номлари (mass nouns ёки Massennomen деб хам номланади)нинг бу каби барча хусусиятлари янада купрок кузга ташланади. Уларни микдоран ифодалаш ва санаш учун литр (Liter), кило (Kilo), чой кошик (Teelöffel) каби хисоб (нумиратив) сузлардан фойдаланилади. Немис тилида модда номлари

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

одатда артикелсиз ва бирлик шаклда кулланади. Агар улар куплик шаклида келса, бунда куплик маъноси эмас балки, сорт, нав маъноси англашилади (мас., im Laden gab es drei Öle 'drei Ölsorten'-дуконда (учта) мойлар бор эди, яъни уч турдаги мой тури). Модда номлари АО була олмайди.

Мавхум отлар уз хусусиятлари билан АОлардан тубдан фарк килиб, уларда на моддийлик, на аниклик хусусияти мавжуд. Колаверса, уларни хиссий органлар оркали сезиш (куриш, сезиш) мумкин эмас. Немис тилида баъзи мавхум отларнигина санаш мумкин: мас., Unterschied (фарц), Meinung (фикр, цараш), Ehe (никоу). Вокеа-ходисаларни (Schlaf-уйцу, Sterben-улим, Schwimmen-сузиш), холатларни (Friede-тинчлик, Freude-цувонч) ва хислатларни (Würde-цадр-циммат, Fleiß-шижоат) каби тушунчаларни ифодаловчи мавхум отлар, одатда, саналмайди ва улардан куплик шакли хам ясалмайди, шунингдек, улар артикел оркали алохида аниклаб, изохлаб булмайди. Улар артикел билан кулланганда хам, артикелни тушириб колдириш мумкин булар эди: (die) Ehrlichkeit ist eine wichtige Eigenschaft (Виждонлилик бир мууим хислатдир). АОлардан мавхум отлар ясалмайди.

ХУЛОСА

Немис тили ономастикаси тадкикида АО ва ТОларни узаро киёсан урганиш оркали уларнинг узига хос хусусиятларини очиб бериш долзарб саналади ва ушбу аспектда олиб борилган тадкикотлар тобора купрок тилшунос-олимлар эътиборини тортмокда.

REFERENCES

1. Leys O. Was ist ein Eigenname? // Debus/Seibicke. 1989. -S. 148.

2. Löbel E. The word class 'Noun'// Cruse, D. et al. (eds.): Lexikologie. HSK-Bd. 21.1. -Berlin: 2002. -S. 588-597.

3. Nübling D., Fahlbusch F., Heuser R. Namen. Eine Einführung in die Onomastik. 2., überarbeitete und erweiterte Auflage. - Tübingen: Narr Francke Attempto Verlag. 2015. - S. 28.

4. Seiler H. Namengebung als eine Technik zur sprachlichen Erfassung von Gegenständen // Allgemeine Sprachwissenschaft, Sprachtypologie und Textlinguistik. - Tübingen: -S. 149-156.

5. Werner O. Appellativa - Nomina propria. Wie kann man mit einem begrenzten Vokabular über unbegrenzt viele Gegenstände sprechen? // Proceedings of the 11th

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 5 | May, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-5-507-516

International Congress of Linguistics 1972. - Bologna: 1974. -S. 171-187.

6. Werner O. Appellativa - Nomina propria. Wie kann man mit einem begrenzten Vokabular über unbegrenzt viele Gegenstände sprechen? // Proceedings of the 11th International Congress of Linguistics 1972. - Bologna: 1974. -S. 174.

7. Werner O. Appellativa - Nomina propria. Wie kann man mit einem begrenzten Vokabular über unbegrenzt viele Gegenstände sprechen? // Proceedings of the 11th International Congress of Linguistics 1972. - Bologna: 1974. -S. 181.

8. Wippich W. Namengedächtnis und Namenlernen // Eichler et al. 1995. -S. 489493.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.