Научная статья на тему 'ХИТОЙ ТИЛШУНОСЛИГИДА ПОЛИФУНКЦИОНАЛЛИК МАСАЛАСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ'

ХИТОЙ ТИЛШУНОСЛИГИДА ПОЛИФУНКЦИОНАЛЛИК МАСАЛАСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
23
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
полифункционаллик / қараш / сўз / сўз туркуми / категория / polyfunctionality / point of view / word / word category / category

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Артикова, Зиёда Зайнитдиновна

Хитой тилшунослигида 1953-1955 йиллар оралиғида хитой тили сўз туркумлари масаласи бўйича қизғин баҳс мунозара бўлиб ўтди. Бунинг натижасида хитой тилида мустақил сўз туркумларини бўлиниши мумкинлиги ўз тасдиғини топди. Ушбу мақолада сўзнинг ҳар хил сўз туркумларига тегишлилик масаласи, яъни полифункционаллик масаласини ҳал этилиши бўйича фикрлар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POLYFUNCTIONALITY IN CHINESE LINGUISTICS STUDY OF THE ISSUE

In Chinese linguistics, between 1953 and 1955, there was a heated debate on the issue of Chinese language word categories. This has found confirmation that the Chinese language can be divided into independent word categories. This article covers the concepts in the issue of separation of word categories, and opinions on the solution to the issue of polyfunctionality

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ТИЛШУНОСЛИГИДА ПОЛИФУНКЦИОНАЛЛИК МАСАЛАСИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ»

"Uzbekistan-China: development of R VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

ХИТОЙ ТИЛШУНОСЛИГИДА ПОЛИФУНКЦИОНАЛЛИК МАСАЛАСИНИНГ УРГАНИЛИШИ

cl https://doi.org/10.5281/zenodo.7332666

Артикова Зиёда Зайнитдиновна

Тошкент давлат шаркшунослик университети "Хитой филологияси" кафедраси укитувчиси

Аннотация. Хитой тилшунослигида 1953-1955 йиллар оралигида хитой тили суз туркумлари масаласи буйича цизгин ба^с мунозара булиб утди. Бунинг натижасида хитой тилида мустацил суз туркумларини булиниши мумкинлиги уз тасдигини топди. Ушбу мацолада сузнинг щр хил суз туркумларига тегишлилик масаласи, яъни полифункционаллик масаласини уал этилиши буйича фикрлар ёритилган.

Калит сузлар: полифункционаллик, цараш, суз, суз туркуми, категория.

Annotation. In Chinese linguistics, between 1953 and 1955, there was a heated debate on the issue of Chinese language word categories. This has found confirmation that the Chinese language can be divided into independent word categories. This article covers the concepts in the issue of separation of word categories, and opinions on the solution to the issue of polyfunctionality.

Key words: polyfunctionalitypoint of view,word, word category, category.

КИРИШ

Инсон нуткига хос хусусиятлардан бири тил бирликларининг шакл ва мазмун жихдти билан боглик узгаришлар, хусусан номутаносибликлар юзага келиши х,исобланади. Бундай х,олат хитой тилида х,ам яккол кузатилади. Зеро шу конуният сабаб, х,озирги хитой тили лексик катламига мансуб куп сузлар полифункционалликка мойиллашган. Умуман тилшуносликда сузнинг мох,иятини урганиш жуда кадимдан бошланган ва кейинги даврга келиб олимларнинг сузни урганиш буйича турли гурух,ларга ажралганлиги кузатилади.

Сузларнинг полифункционаллиги бу - битта суз икки ва ундан ортик суз туркумларига тегишли булиш х,олатидир. Бу хдкида турли китобларда турли фикрлар берилган.

Х,озирда хитой тилшунослигида сузларнинг х,ар хил суз туркумига тегишлилиги буйича учта асосий караш мавжуд.

Биринчиси, Ш Ш Ш LíjínxTберган таърифи буйича хитой тили сузлари бир категориядан иккинчи категорияга ута олади. Унинг асосий назарияси суз туркумларини конверсияга учраши х,одисасидан олинган. Масалан, " kunnan, hezuo,

huxiang "цийинчилик, щмкорлик, узаро" каби сузлар гапда эга вазифасида келгандаШШШ LíjínxTнинг фикрига кура сифат ёки феълнинг абстракт отга узгариб колиши руй беради. Унинг фикрича полифункционалликда сузнинг гапдаги урнига, вазифасига караб кайси суз туркумига кириши аникланади.1 1962 йилда ШШШ LíjínxTшундай фикр билдирган: "Мен таълимда, гап тузишдан бошлаб сузни куллашгача ургатиш кераклиги, синтаксис асосида суз

"Uzbekistan-China: development of Ц VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

туркумларини бошкариш кераклигига таянаман". 2 Бундай караш, сузнинг аник бир суз туркумига эга эмаслигига хулоса беради. ^-ШШ Lijinxi нинг бу караши, аслида Majianzhong нинг "сузнинг асл маъноси йук, шунинг учун аник суз туркумига тегишли эмас" деган караши ва ЩЖ Liufu нинг "сузнинг конверсион хусусияти" каби карашларининг давоми хисобланади. Liushiru хам "Xiandai hanyu yufa

jiangyi "Доозирги замон хитой тили грамматикаси маърузалари"китобида^ШШ Lijinxi дек фикрни илгари сурган.

Иккинчи караш намоёндаси иШШ Lйshйxiangбулиб, у шундай фикр айтган: "Битта суз албатта иккита суз туркумига тегишли була олади".3 Бир сузнинг бир нечта суз туркумига тегишли була олиши хакида "асосий функция" ва "фаол функция" каби фикрни айтиб утган. Масалан от - суз бирикмасида бошлангич маънода,гап структурасида эса эга булиб, хамда феълдан кейинги тугалладиган сузни ифодалалайдиган ёки тулдирадиган суз булиб ишлатилган холатлари куп учрайди. Феъл эса гап структурасида кесимлик кисмида учраши холатлари куп булади, сифат эса суз бирикмасида аникловчи булиб келиши ёки гап структурасида кесим булиб келиши холатлари купдир. Уларнинг булардан ташкари ишлатиладиган функциялари хаммаси "фаол функция" хисобланади.4 иШШ Lйshйxiangнинг ишларида сифат ёки феълнинг эга ва тулдирувчи булиб келиш холатлари хам бор, унинг хисоблашича, сифат ёки феъл бу уринда отнинг функциясини олади. От ёки сифат гапда кесимлик кисмда келиши ва узи билан тулдирувчини олиб келиши холатида улар феъл функциясини бажаради. Сузларнинг "фаол" функцияси буйича фикрни аввалрок Chenchengze хам илгари сурган. У суз туркумлари ва гап булакларини иккита катта категорияларга булиб урганган. Унинг фикрича, битта гапда келадиган гап булаклари хар хил суз туркумлари сифатида ишлатилишимумкин. Шунинг учун суз туркумларида полифункционаллик масаласида у "битта суз узининг асосий тегишли туркумига эга", "суз туркумлари хам узининг тегишли сузларига эга", деган хулосани берган. Шуни таъкидлаб утиш керакки, сузнинг "фаол функцияси" деганда бу сузни осонликча, тугридан тугри бошка туркумга узгартириш эмас, балки баъзи мустасно холатда ишлатилиши мумкин дегани. Кейинчалик и Ш Ш Lйshйxiangузининг " @ Ш Ш S? Й " Yuyan xiuci jianghua "Тил стилистикаси маърузаси"китобида айтиб утган: "Бир сузнинг маъноси узгармаганда, иложи борича у тегишли булган суз туркумини хам узгартириш керак эмас". 5

1962 йилда Пекин университети чоп этган "Щ^Й.®" Xiandai hanyu озирги замон хитой тили"китобида хам сузнинг хар хил категорияларига тегишлилиги хдкида айтиб утилган.

Учинчи караш намоёндаси ^^ Wangliбулиб, у сузнинг икки ва ундан ортик суз туркумларига тегишли була оладими?, деган саволга, "ха" деб жавоб берган. Масалан:"Ш^ fc, ^Ш^ШШТ" Zhuazhu ba, buran che jiu dao liao "Рулни маркам ушлаб ол, булмаса машина аганаб кетади"даги "fc" машинарулиот ва "Й^ЖЙШ^^" ba ta songdao loushang qu "Уни бинони тепасига кузатиб цуй" даги "fc" олд кумакчи булиб келади. Албатта улар

3ЭйЮааШ5ЙШ 1958**#ВД15б-б

5 ЗШЙШЙШ952*ЕШЙЙ|24-б

Uzbekistan-China: development of cultural, historical, scientific and economic relations"

К

0

VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

орасида мазмун жихдтдан фарк булиши керак, шундагина х,ар хил суз туркуми деб х,исобланса булади. Яна бир мисол келтирсак: "ШЙ" wo zai "мен шу ердаман"даги "жойлашган, бор" wo zai jia dйshй"Мен уйда китобуцияпман"даги "^""-да",

улар мазмун жихдтдан бир бирига якин, шунинг учун х,ар хил суз туркумига киритилмайди, деган ^Л Wangli. 6 ^Л WangHнинг бу карашига Отто Есперсеннинг таълимоти таъсир курсатган. дЙШ Lйshйxiangнинг айтишича, ^Л WangliЕсперсеннинг китобларида суз туркуми ва гап булаклари уртасидаги богликликни топган.Лекин кейинчалик ^Л Wangli лининг караши узгарган, у битта сузнинг х,ар хил суз туркумига тегишли була олишини тан олган.

ХУЛОСА

Хитой тилшунослигида юкорида берилган сузларнинг полифункционаллиги хдкидаги карашларнинг барчасини мух,им урни бор. Х,озирги хитой тилшунослигига суз туркумлари масаласи буйича Ш Ш Ш Lijinxi хдмда и Ш Ш Lйshйxiang нинг карашлари катта таъсир курсатган. иШШ сузнинг полифункционаллигини уч хил турга булади. Биринчи турга мисол келтирсак ЖЙЖЙЛЖ^ na ba suo ba men suoshang "Калитни олиб, эшикни цулфлади"бу гапда сузи "Щ su6сузи х,ам от- "цулф калит", х,ам феъл - "цулфлади"булиб келган, демак бу суз гапларда алох,ида ишлатилганда х,ам, х,ам от, х,ам феъл суз туркумига тегишли булади, яъни сузнинг полифункционаллиги яккол куриниб турибди. Иккинчи турда эса бир туркумга тегишли суз вактинчалик гапда бошка суз туркуми вазифасида келади, масалан, ШЙЩЙЯОД, Й^, ШМЙЙ^Т Wo shi he

huangjiude, ke rйgu6 nimen yiding yao he bai gan, wo ye keyi baigan yixia "Мен гуруч виносидан ичаман, агар сизлар охиригача ичсангиз, мен уам цолдирмаслигим мумкин"бу ердаги х,одисани, яккол полифункционаллик эмас, балки конверсия х,одисаси деса булади. Учинчи турга масалан, бир туркумга кирувчи суз, айрим вазиятда иккинчи туркумга кирувчи сузнинг хусусиятини хусусиятига эга булади, бу суз гапда иккинчи туркумнинг сузи х,исобланади. Мисол килиб, " ^ 77 Т " tian leng le "Кун совуцлашди"даги " 77 " leng "совуц" сузини келтириш мумкин. Ва бундай х,олат хитой тили гапларида куп учрайди.

АДАБИЁТЛАР (REFERENCES):

1. i-Л "ШШ^Й" 1985 ^шшшш.

2. ШШШ "МШ^Ш" 1955

3. ШШШ "Ш^£»ШМ"1962

4. 1956 фЩШ.

5. 1957 ШШШ.

6. Каримов, А. (2010). Actual questions of China studying: Philology, philosophy, politics, economy and history.

7. Karimov, A. A. (2022). The Problem Of The Grammatical Category Of The Chinese Language. Texas Journal of Multidisciplinary Studies, 5, 226-229.

8. Артикова, З. З. (2021). LEXICO FEATURES OF THE PIECE COUNTING WORD Й ВА. Актуальные научные исследования в современном мире, (5-8), 113-118. 9.

Uzbekistan-China: development of cultural, historical, scientific and economic relations"

К

0

VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

9. Nazarova, S. A. (2017). THE ISSUE OF LEXICAL COMPETENCE FORMATION IN THE PROCESS OF TEACHING CHINESE LANGUAGE. In Актуальные вопросы преподавания китайского и других восточных языков в XXI в. (pp. 143-147).

10. Alimova, S. F. Morphological Classification of Languages.

11. Zaynitdinovna, A. Z. (2022). Rules for Using the Verb in a fc "Ba" Sentence. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF LITERATURE, PHILOSOPHY AND CULTURE, 3(6), 5-9

12. Djafarov, B., Nishanbaeva, A., Mirzakhmedova, K., & Nuriddinov, N. (2021). GRAMMATICAL ADAPTATION OF THE TURKIC LOANWORDS IN PERSIAN (IN THE EXAMPLES OF ADJECTIVE PHRASES). In Культурология, искусствоведение и филология: современные взгляды и научные исследования (pp. 102-106).

13. S.A.Nasirova (2019). Modification of semantics of social terms of the modern Chinese language . Opcion: Revista de Ciencias Humanas y Sociales (pp. 260-273).

14. Хашимова, С. А. (2022, September). ОБРАЗОВАНИЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ С ПОМОЩЬЮ АФФИКСАЦИИ В КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. In E Conference Zone (pp. 5-10).

15. С.А.Насирова (2021). Политическая метафора (на примере материала по кадровой политике современной КНР). In Resent Scientific Investigation (pp. 69-73).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.