Научная статья на тему 'ҲОЗИРГИ ХИТОЙ ТИЛИДА ОТ ТУРКУМИГА ОИД СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ҚЎШИШ УСУЛИНИНГ БОҒЛОВЧИ МОДЕЛИ АСОСИДА ЯСАЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ҲОЗИРГИ ХИТОЙ ТИЛИДА ОТ ТУРКУМИГА ОИД СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ҚЎШИШ УСУЛИНИНГ БОҒЛОВЧИ МОДЕЛИ АСОСИДА ЯСАЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
77
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
морфема / иероглиф / бўғин / семантика / копулятив модель / сўз қўшиш / сўз бирикмаси / деривация / аффикс / конверсия. / morpheme / hieroglyph / syllable / semantics / copulative model / word composition / word combination / derivation / affix / conversion

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсупова, Хилола Саъдулла Қизи

мазкур мақолада ҳозирги хитой тилида от сўз туркумига оид сўзларнинг сўз ясалишининг копулятив модели асосида ясалишини ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилган. Хитой тилида сўзларни қўшишнинг копулятив модели бир нечта номланишларга эга, булар : 并立式binglishi, 并列式binglieshi, 连合式lianheshi. Сўз ясалишнинг сўз қўшиш копулятив модели кенг тарқалган ҳодисалардан бири, мазкур ҳодиса хитой тили грамматикасига, сўз ясалишига оид бўлган куплаб ўқув дарслик, қўлланма ва илмий асарларда тилга олинганлигига қарамасдан мазкур ҳодиса алоҳида ракурс сифатида кўриб чиқилмаган. Изланишларимиз натижасида айтиш мумкин-ки, сўз қўшишнинг копулятив модели ҳозирги хитой тили лексикасини бойишига хизмат қилади ва алоҳида тадқиқ қилиниши лозим бўлган мавзулардан бири бўлиб ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF FORMATION OF WORDS OF THE HORSE IN MODERN CHINESE ON THE BASIS OF THE CONNECTIVE MODEL OF THE WORD ADDITION METHOD

This article is devoted to the peculiarities of the formation of nouns using the copulative model of word composition in modern Chinese. In Chinese, the copulative model has several names, such as: 并立式 binglishi, 并列式 binglieshi, 连 合式 lianheshi. Despite the widespread use of word formation using the copulative model of word composition, the description of this phenomenon in many scientific textbooks and materials related to the Chinese language, the study of the modern Chinese language within word formation, this phenomenon has not been studied from a separate aspect. Based on the research done, we can conclude that the copulative model of word composition in the Chinese language contributes to the replenishment of the lexical vocabulary and this phenomenon needs a separate study.

Текст научной работы на тему «ҲОЗИРГИ ХИТОЙ ТИЛИДА ОТ ТУРКУМИГА ОИД СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ҚЎШИШ УСУЛИНИНГ БОҒЛОВЧИ МОДЕЛИ АСОСИДА ЯСАЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ»

ХОЗИРГИ ХИТОЙ ТИЛИДА ОТ ТУРКУМИГА ОИД СУЗЛАРНИНГ СУЗ КУШИШ УСУЛИНИНГ БОГЛОВЧИ МОДЕЛИ АСОСИДА

ЯСАЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

d 10.24412/2181-1784-2021-1-333-343

Юсупова Хилола Саъдулла кизи

Тошкент давлат шаркшунослик университети Хитойшунослик факультети Хитой филологияси кафедраси укитувчиси e-mail: Hilola_7893@mail.ru

Аннотация: мазкур мацолада уозирги хитой тилида от суз туркумига оид сузларнинг суз ясалишининг копулятив модели асосида ясалишини узига хос хусусиятлари куриб чицилган. Хитой тилида сузларни цушишнинг копулятив модели бир нечта номланишларга эга > булар : binglishi,

binglieshi, lianheshi. Суз ясалишнинг суз цушиш копулятив модели кенг

тарцалган уодисалардан бири, мазкур уодиса хитой тили грамматикасига, суз ясалишига оид булган куплаб уцув дарслик, цулланма ва илмий асарларда тилга олинганлигига царамасдан мазкур уодиса алоуида ракурс сифатида куриб чицилмаган. Изланишларимиз натижасида айтиш мумкин-ки, суз цушишнинг копулятив модели уозирги хитой тили лексикасини бойишига хизмат цилади ва алоуида тадциц цилиниши лозим булган мавзулардан бири булиб уисобланади.

Калит сузлар: морфема, иероглиф, бугин, семантика, копулятив модель, суз цушиш, суз бирикмаси, деривация, аффикс, конверсия.

Abstract: This article is devoted to the peculiarities of the formation of nouns

using the copulative model of word composition in modern Chinese. In Chinese, the copulative model has several names, such as: JpM: binglishi, ^flj: binglieshi, ÏÈ 1 : lianheshi. Despite the widespread use of word formation using the copulative model of word composition, the description of this phenomenon in many scientific textbooks and materials related to the Chinese language, the study of the modern Chinese language within word formation, this phenomenon has not been studied from a separate aspect. Based on the research done, we can conclude that the copulative model of word composition in the Chinese language contributes to the replenishment of the lexical vocabulary and this phenomenon needs a separate study.

333

Key words: morpheme, hieroglyph, syllable, semantics, copulative model, word composition, word combination, derivation, affix, conversion.

Хитой тилида сузларни кушишнинг богловчи модели бир нечта номланишларга эга: ^ ^ ^ binglishi - жуфт модель, ^ Ш ^ binglieshi -богловчи модель, ^^^ lianheshi - бириктирувчи модель. ^^^ binglishi (жуфт модель) термини Лу Чживэйнинг 1957 йилда нашр этилган асарида кулланган. Китобнинг кейинги нашрида Лу Чживэй бу терминни ^ Ш ^ binglieshi га алмаштирди. Ушбу термин суз кушишнинг мазкур модели учун Гао Минкай [8, 200], Жэнь Сюэлян [10, 165], Сунь Чансюй [11, 102] ва бошкаларнинг асарларида хам кулланган. Чжан Шоукан [12, 26], Чжан Чжигун [13, 11], Ли Цзиньси [9, 518] ва бошкаларнинг ишларида куриб чикилаётган модель lianheshi деб аталади. И.Ошанин [2, 125], В.Солнцев [5, 84],

Н.Коротков [1, 125] ва бошкаларнинг ишларида у богловчи ёки копулятив модель номини олган. Ушбу модель буйича ясалган суз компонентлари тенг богланган муносабатда булади. А.Семенаснинг ёзишича, "копулятив кушиш деганда, фукнционал-синтаксик ва семантик тенг богланган морфемаларнинг кушилиши тушунилиб, уларнинг йигиндиси яхлит маънони англатади" [4, 176]. Хуан Юэчжоунинг таъкидлашича, мазкур модель замонавий хитой тилида энг самаралилардан бири булиб хисобланади. Ушбу моделни тахлил килишда, авваламбор, мураккаб сузга бирикаётган негизларнинг маъносига эътибор каратилади. Хусусан, Жэнь Сюэлян богловчи модель буйича ясалган сузларни куриб чикиб, кушилаётган сузларнинг мохияти турига караб, уларни беш гурухга ажратади: 1) маъно жихатидан бир-бирига якин, синонимик сузларни кушиш; 2) антонимик сузларни кушиш; 3) коррелятив сузларни кушиш; 4) маъноси бир-биридан йирок булган сузларни кушиш; 5) кушилганда бири уз маъносини йукотадиган иккита негизни кушиш [10, 165]. Мазкур гурухларга оид от суз туркумига оид сузларнинг ясалиш хусусиятларини куриб чикамиз.

1. Маъноси бир-бирига якин булган, синонимик сузларни кушиш.

Богловчи модель буйича ясалган сузларнинг мазкур гурухини, ушбу моделни таърифловчи деярли барча лингвистлар, жумладан, Ма Цзянчжун хам ажратади.Тенг богланган синонимик негизларни кушиш йули билан замонавий хитой тилининг турли суз туркумлари хосил килинади. Шулар каторида от суз туркумига оид сузлардир. Масалан: ЩЙ yuyan - тил (тил, нутк + тил, нутк), Ш

Ж pengyou - дустлар, дуст (дуст, биродар + дуст), daolu - йул (йул + йул), ^^ wenzi - хат (ёзув + иероглиф), shounao - сардор, дохий (бош + бош, мия), shidai - авлод (хаёт + давр), Щф genben - асос, негиз (илдиз +

манба, илдиз). Шуниси диккатга сазоворки, хозирги хитой тилида копулятив модели асосида ясалган сузлар конверсия таъсирида бири нечта суз туркумига оид булади. Масалан: ^^ shengchan сузи хам феъл, хам от туркумига оид булади ва ишлаб чикармок (тугмок, ишлаб чикармок + ишлаб чикармок) ва ишлаб чикариш маъноларига эга булади. Бошка мисоллар тарикасида куйидаги сузларни келтирамиз:

1-жадвал

cy3 транскрипц ия феъл от

ш daying жавоб бермок, товуш чикармок (жавоб бермок + жавоб бермок) жавоб

1=1 JxL dafu жавоб бермок (жавоб бермок + жавоб бермок) жавоб

шш dili ишлаб чикмок иш, махсулот

ш laiwang келмок алока

тж huxi нафас олмок нафас

Богловчи модель буйича ясалган отлар феъл туркумига оид синонимик негизлардан хам хосил булади. Буни турли хил тилшунос олимлар уз илмий ишларида курсатадилар. Масалан: ^^ douzheng сузида иккала морфема хам курашмок маъносига эга ва хосил булган бирлик кураш сузини хосил килади. Бошка бир мисол: ii taolun сузида иккала иероглиф мухокама килмок,

мунозара юритмок маъносига эга ва хосил булган суз мунозара, мухокама деб таржима килинади.

Богловчи модель буйича ясалган отлар сифат туркумига оид синонимик негизлардан хам хрсил булади. Масалан: ШШ canren сузидаги иккала морфема шавкатсиз маъносига эга ва хосил булган бирлик шавкатсизлик сузини хосил килади. furao сузидаги иккала иероглиф бой, сероб маъносига эга ва хосил булган суз бойлик, серобчилик деб таржима килинади.

Хитойлик тилшуносларнинг таъкидлашича, айрим холларда богловчи модель буйича иккита синонимик негиздан ясалган сузлардаги компонентлардан бири факат морфемалар даражасида мавжуд булади ва факат суз ясовчи вазифани бажаради. ^адимий хитой тилида бу компонентлар бир бугинли мустакил сузлар булган. Чжан Шоукан: "Тилнинг ривожланиш жараёнида улардан куплари уз мустакиллигини йукотди ва замонавий хитой тилида суз ясовчи морфемаларга айланди" [12, 165] - деб таъкидлайди. Масаалан, А^ renmin - халк миллат сузидаги Рс min - халк , маъносига эга булган морфема шулар жумласидандир.

2. Антонимик сузларни кушиш.

Антонимик негизлар асосида богловчи модель буйича сузларни ясаш хитой тили буйича илк ишлардаёк курилган. Хусусан, 1898 йилда Ма Цзяньчжуннинг машхур > ЦЙ^Ш Mashi wentong "Грамматикаси"да нашр этилган ушбу сузлар М^ХХ^ liangzi duidai иккита карама-карши морфемали сузлар деб аталади. Антонимик негизларнинг богловчи модели буйича кушилиши турли суз туркумларининг, одатда мустакил маъноли сузларнинг ясалишига олиб келади. Изланишларимиз натижасида антоним негизлар сифат, феъл ва равишлардан ташкил топганлиги аник булди. Негизи сифатга оид антонимлардан ташкил топган от суз туркумига доир сузларни куриб чикамиз: АФ daxiao сузидаги улчам маъносига эга булган отни хосил килади. Мазкур суз иккита антоним сифат (А da катта + Ф xiao кичик)дан ташкил топган. ^ fe changduan сузи узунлик маъносига эга булган отни хосил килади ва иккита антоним сифат (^ chang узун + Ш duan киска)дан ташкил топган. Att tiandi сузи соха, олам маъносига эга булган отни хосил килади. Мазкур суз иккита антоним сифат (A осмон tian + Ш ер di)дан ташкил топган. $Ж qingzhong сузи огирлик маъносига эга булган отни хосил килади ва иккита антоним сифат ($ qing енгил + Ж zhong огир) дан ташкил топган.

Негизи феълга оид антонимлардан иборат копулятив модели асосида от суз туркумига оид сузлар доир сузларни куриб чикамиз: huxi сузи нафас маъносига эга булган от иккита антоним феъл ^ hu нафас чикармок ва Ш xi нафас олмок сузлардан ташкил топган. MÈÈ laiwang сузи алока маъносига эга булган от иккита антоним феъл M lai келмок ва ÈÈ wang кайтмок сузлардан ташкил топган. Шуни алохида айтиб утиш керакки, хозирги хитой тилида куп иероглифлар бир нечта суз туркумига оид булади. Шулардан бири бу ÈÈ wang морфемасидир. Мазкур морфема феъл вазифасида бориб келмок, кайтмок маъносига эга, кумакчи вазифасида эса узбек тилидаги -га постфиксга тугри келади. Шуларни инобатга олган холда MÈÈ laiwang таркибида мазкур морфема кайтмок деб таржима килинади.

Богловчи модель ёрдамида негизи равишлардан иборат булган отларга куйидагилар мисол була олади. Масалан: shizhong доимо сузи иккита

антоним shi боши ва zhong Щ охири маънога эга булган равишдан иборат. ^^ zuoyou тахминан сузи иккита антоним ^ zuo чап ва ^ you унг маънога эга булган равишдан иборат. qianhou якин, тахминан сузи иккита антоним Й qian олд ва ^ hou орка маънога эга булган равишдан иборат.

Жэнь Сюэлян антонимик негизлардан богловчи модель буйича шунингдек сифатлар хам ясалиши мумкин, деб хисоблайди. Бирок монографияда мисол тарикасида у келтирган сузлар аслида сифат булиб хисобланмайди, бу i^A Xiandai hanyu cidian лугатда кайд этилган. Масалан: f^ff kuaiman -

- Бу кеманинг тезлиги кандай? Лугатда келтирилган мисоллар ва сузга берилган изох 'Kff kuaiman - тезлик - от эканлигидан далолат беради.

А.Семенаснинг таъкидлашича, "антонимик компонентларнинг узига хослиги комплексда кайта англашга ва идиоматик кулланишга кодирлигидадир" [3, 107]. Масалан: Ш xiao - гойиб булмок + M xi - пайдо булмок ^ ШМ xiaoxi - янгиликлар; ^ gan - ширин + ^ ku - аччик ^ ^^ ganku - ташвишлар, кийинчиликлар.

3. Коррелятив (муносабатдош) негизларни кушиш.

Замонавий хитой тилида коррелятив компонентлардан богловчи модель буйича ясалган мураккаб сузлар от суз туркумига оид сузни хосил килади. Масалан: lingxiu - дохий, етакчи (ёка + енг), meimu - юз тузилиши, чехра (кош-куз), Дй kouchi - талаффуз (огиз + тиш) beixin - нимча (орка

337

+ юрак). Богловчи модель буйича муносабатдош негизлардан ясалган янги сузларнинг мазмуни купинча узгаради ва бу сузларни ташкил этган негизларнинг мазмунидан фарк килади. Масалан: ^ gu - суяк + Й rou - гушт ^ ^Й gurou - кариндошчилик, Д kou - огиз + ^ she - тил ^ Д^ koushe -англашилмовчилик.

4. Мазмунлари йирок булган негизларни кушиш.

Мазмунлари йирок булган негизларни богловчи модель буйича кушишда, куп холларда, иккита негизнинг мазмунини саклаб колувчи отлар хосил булади. Ушбу гурухдаги сузларнинг узига хослиги ана шунда. Масалан: baocui -кирсиллайдиган нон (юпка + кирсиллайдиган) [6, 223].

5. Бирининг мазмунини узлаштириш билан икки негизни кушиш.

Бундай сузларнинг узига хослиги шундан иборатки, негизлардан бири

мураккаб суз таркибида узининг бошлангич мазмунини йукотади, яъни десемантизацияланади. Бундай сузлар хитойлик лингвистларнинг ишларида турлича белгиланади: ff^ii pianyici - айнан тулик маънога эга булмаган суз ёки ^^^ bingheyu - конвергент сузлар. Уз маъносини йукотувчи негиз суз ясашда иккинчи даражали ахамиятга эга, аммо бу негизсиз суз мавжуд булмайди. Негизлардан бирининг десемантизацияланиши, мураккаб сузни хосил килувчи негизлар синонимик ёки корреляцион булган холда ва улар антонимик булган холда хам ясалиши мумкин. Масалан: À^ renwu - инсон, фигура, шахс (À ren инсон + Щ wu буюм), Щ Ш guojia - давлат, мамлакат ( Щ guo мамлакат + Ш jia оила), ЩЯ chuanghu - дераза ^ (® chuang дераза + Я hu эшик), Ml zhiliang - сифат (M zhi сифат + l liang микдор), ШШ huli -тулки (Ш hu тулки + Ш li енотсимон ит), haodai - бахтсизлик (M hao яхши + 3 dai ёмон). Бундай сузларнинг хам биринчи, хам иккинчи компонентлари десемантизацияланиши мумкин. Масалан: ЩЩ mianmu - юз ^Щ mian юз + Щ mu куз.

Юкорида келтирилган мисолларда иккинчи компонент десемантизациялашган. Куйидаги мисолларда десемантизация биринчи компонентда содир булган: renao - шовкин ^ иссик + шовкинли.

Богловчи модель буйича ясалган сузларнинг мохиятини куриб чикиб Люй Шусян шуни таъкидлайдики, улар орасида шундай сузлар борки, уларнинг негизи турли мазмунга эга. Кушишдан хосил булган суз уларнинг биттасининг маъносига тенг булмасдан, иккаласининг маъносига эга. Масалан: fêff zhenliao

- диагностика ва даволаш - иккала сузнинг маъносидан ташкил топган, ii zhen

- диагностикалаш ва ^ liao - даволаш. Аммо богловчи модель буйича, мохияти жихатидан бир-бирига якин ёки ухшаш булган, синонимик негизлар кушилганда, суз хосил булганда семантик узгаришлар содир булмайди, негизларнинг кушилиши полисиллабизмни хосил килиш максадида содир булади. Масалан: shenti - тана - сузи мазмуни жихатидан тенг булган ^ shen - тана ва W ti - жусса негизлардан ташкил топган. Мураккаб shenti сузнинг мазмуни уни ташкил килган негизларнинг мазмуни билан бир хил. Куйидаги сузларда хам шундай холат кузатилади: pifu - тери (^ pi тери +

fu тери), WW beiji - орка, курак (W bei орка + W ji орка).

А.Семенас кушилаётган компонентларнинг тавсифига (синонимик, антонимик, ассоциативлигига) караб, богловчи модель буйича ясалган мураккаб отнинг компонентларига турли семантик реляциялар хос, деган хулосага келди.

Антонимик компонентларга куйидаги реляциялар хос: 1) Оддий йигилганлик - ^^ fumu - ота + она ^ ота-она. 2) Тупланувчанлик, куплик, умумлашганлик - Ш Ж shanshui - ландшафт, пейзаж (тог + сув). 3) Параметрни карама-карши хусусиятлардан чикариш - daxiao - улчам, катталик (катта + кичик). 4) Кушиш ^ умумлаштириш ^ кайта англаш - ^^ ganku - таъм, яшаш шароитлари, такдирнинг бевафолиги (ширинлик + аччиклик). 5) Сингдириш, ютиш - ^^ haodai - ёмон, бахтсизлик (яхши + ёмон). 6) Хдракатларни кушиш ва уларни предметлаштириш - ^^ kaiguan -узгич (очмок + ёпмок). 7) Карама-карши маъноларнинг кушилиши ва семантик силжиш - ^^ dongjing - холат, вазият (харакат + тинчлик).

Ассоциатив компонентларга куйидаги реляциялар хос: 1) суммалаш, оддий кушилиш shoujiao - оёк-куллар (кул + оёк), 2) тупланувчанлик, куплик, умумлашганлик - ^ ^ zhuoyi - мебель (стол + стул), 3) кушиш ^ умумлаштириш ^ кайта англаш - М^ fengbo - бурон, каттик буронлар, кийинчиликлар (шамол + тулкин), 4) сингдириш, ютиш - chuanghu -

дераза (дераза + эшик), 5) кушимчалар, тушунтиришлар - jiangxi -

урганиш (фанни), такомиллашиш (сузламок + такрорлаш), 6) предметлаштириш

- ШШ caifeng - тикувчи (бичиш + тикиш), 7) кучайтириш, жадаллаштириш - ^ й ganku - куриган, зерикарли, рангсиз (курук + сулгин) [7, 135].

Синонимик компоненталарга куйидаги реляциялар хос: 1) Такрорлаш, кайтариш - ЖШ huxiang - узаро (узаро + узаро). 2) Кушимча, тушунтириш - Ш ^ jiaoyu - маърифат (укитмок + тарбияламок). 3) Кучайтириш, жадаллаштириш - йА gaoda - улкан, буюк (юкори + катта).

Куп холларда, богловчи модель буйича ясалган сузларнинг тоифаларга (категорияларга) мансублиги негизларнинг тавсифи (сифатли, отли, феълли), шунингдек уларнинг семантик аникланганлигига (мазмунларининг синонимлиги, антонимлиги, коррелятивлигига) боглик. Хитойли лингвистлар, богловчи модель буйича ясалган сузлар, одатда, икки бугинли булади, деб таъкидлайдилар. Бундай хулосани, шунингдек, лугат маълумотлари хам тасдиклайди. Бирок хитой тилида копулятив модель буйича ясалган мураккаброк тузилмалар хам мавжуд. Бу тенгхукукли элементлардан ташкил топган мураккаб кискартирилган сузлар. Масалан: gongnongbing -

ишчилар, дехконлар ва солдатлар, ЙмШ duliangheng - улчов ва тарозилар тизими, Щ № $ hailukong - денгиз, куруклик ва хаво кучлари. Илмий терминология доирасида суз ясалиши масалалари билан шугулланувчи хитойлик тадкикотчи Ду Хоувэень [9, 119], богловчи модель буйича унча куп булмаган сузлар хосил булади, деб таъкидлайди.

Хитойлик лингвистлар суз ясалишининг богловчи моделини таърифлашда, морфемаларнинг келиш тартиби узгариши мумкин булган сузлар гурухига эътиборни каратадилар. Замонавий хитой тилида морфемалари турли тартибда келадиган сузлар тугрисидаги масала куплаб тилшуносларнинг ишларида бир неча бор куриб чикилган, бирок, тилшуносликда бу бирликларнинг суз ясаш нуктаи назаридан тавсифини белгилашда якдиллик йук. Айрим хитойлик лингвистлар морфемаларнинг тескари тартибда келишини суз ясашнинг алохида усули сифатида карайдилар, Жэнь Сюэлян бу ходисани суз ясашнинг алохида модели сифатида олиб карайди. Бу нуктаи назарлар хитойлик лингвистлар орасида кенг таркалмади. Модомики богловчи модель буйича ясалган отлар мустакил, тенг хукукли морфемалардан ясалар экан, у холда уларнинг келиш тартиби турлича (тугри ва тескари), маъноси эса бир хил булиши мумкин. Масалан, ^^ liqi - (жисмоний) куч, ^^ qili - (жисмоний) куч, yangshi - фасон, намуна, shiyang - фасон, модель, намуна, ^^ linghun - юрак, рух, ^ ^ hunling - рух, юрак каби сузлар шулар жумласидандир.

Суз ясалишнинг суз кушиш богловчи модели кенг таркалган ходисалардан бири, мазкур ходиса хитой тили грамматикасига, суз ясалишига оид булган куплаб укув дарслик, кулланма ва илмий асарларда тилга олинганлигига карамасдан мазкур ходиса алохида ракурс сифатида куриб чикилмаган. Изланишларимиз натижасида айтиш мумкин-ки, суз кушишнинг копулятив модели хозирги хитой тили лексикасини бойишига хизмат килади ва алохида тадкик килиниши лозим булган мавзулардан бири булиб хисобланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Коротков Н. Основные особенности морфологического строя китайского языка. - М., Наука, 1968. - 399

2. Ошанин И. Слово и части речи в китайском языке. - М., Воениздат, 1946. -125 с.

3. Семенас А. Некоторые особенности семантики сложения в изолирующих языках (К типологии семантических реляций) // Лингвистическая типология. -М., Наука, 1985. - 280 с.

4. Семенас А. Лексика китайского языка. - М, Муравей, 2000. - 310 с.

5. Солнцев В. Очерки по современному китайскому языку. - М., ИМО, 1957. - 204 с.

6. Хаматова А. Словообразование современного китайского языка. - М.: Муравей, 2003. - 223 с.

7. Хашимова С.А. Хрзирги хитой тилида редупликация, аффиксация ва конверсия. - Т.: Ёш куч, 2020. - 320 б.

8. Gao Minkai. Putong yuyanxue. - Shanghai, Shanghai daxue chubanshe, 1955. -248 ye.

9. Li Jingxi. Hanyu yufa jiaocai. - Beijing, Beijing daxue chubanshe, 1959. - 420

ye.

10. Ren Xueliang . Hanyu zaocifa. - Beijing, Shangwu Yinshuguan,1980. - 320 p.

11. Xun Chanxu. Hanyu cihui. - Changchun, Changchun daxue chubanshe, 1956. -493 ye.

12. Zhang Shoukan Goucifa he gouxingfa. - Hubei, Shangwu Yinshuguan, 1981. -96 ye.

13. Zhang Zhigun. Xiandai hanyu. - Beijing, Shangwu Yinshuguan, 1983. - 180

ye.

14. SA Nasirova, SA Hashimova, GS Rikhsieva THE INFLUENCE OF THE POLITICAL SYSTEM OF CHINA ON THE FORMATION OF SOCIAL AND POLITICAL TERMINOLOGY- Journal of Central Asian Social Studies, 2021

15. LA Sultanova Composition as A Way of Forming the Terms of Medical Instruments and Surgical Devices in Modern Chinese

16. L.Sultanova PROBLEMS OF STUDYING MODERN CHINESE TERMINOLOGY - Конференции, 2021

17. А. А.Каримов Выявления исконных и приобретенных значений иероглифов ^, Щ, Щ Discovering different cultures, nationalities and language through comparative-typological studies, 2020

18. Khalmurzaeva, N. T., Omonov, Q. S., Rikhsieva, G. S., & Mirzakhmedova, K. V. (2021). SPECIFICITY OF THE ACTION OF SILENCE IN JAPANESE COMMUNICATION CULTURE. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758), 2(08), 50-55.

19. Hashimova, S. A., & Nasirova, S. A. (2021). FEATURES OF FORMING OF ANIMATED NOUNS WITH THE AFFIXES IN MODERN CHINESE LANGUAGE. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 1-10

20. Nasirova, S. A., Hashimova, S. A., & Rikhsieva, G. S. (2021). THE INFLUENCE OF THE POLITICAL SYSTEM OF CHINA ON THE FORMATION OF SOCIAL AND POLITICAL TERMINOLOGY. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 10-17.

21. Mirzakhmedova, K., Nishanbaeva, A., Nuriddinov, N., & Djafarov, B. (2021). THE TERMS FORMATTED WITH ARABIC LOANWORDS IN THE PERSIAN LANGUAGE. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 201-206).

22. Хашимова, С. А. (2020). ОСОБЕННОСТИ ОБРАЗОВАНИЯ НЕОДУШЕВЛЁННЫХ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ ПРИ ПОМОЩИ СУФФИКСАЦИИ В СОВРЕМЕННОМ КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. Modern Oriental Studies, 2(2).

23. ХАЛМУРЗАЕВА, Н. Т. (2014). РОЛЬ КАТЕГОРИИ ВЕЖЛИВОСТИ В РЕАЛИЗАЦИИ КОММУНИКАТИВНОЙ СТРАТЕГИИ В ДЕЛОВОМ ОБЩЕНИИЯПОНСКОГО ЯЗЫКА. In Будущее науки-2014 (pp. 303-306).

24. AMANOV, K. (2015). TURKQE RESMi YAZI DiLi TARiHiNiN FASILALARA AYRILMASI. Electronic Turkish Studies, 10(12).

25. Насирова, С. А. (2019). Языковая политика в Китае: идентификация общественно-политической терминологии. In Китайская лингвистика и синология (pp. 384-387).

26. Хашимова, С. А. (2019). О НЕКОТОРЫХ ГРАММАТИЧЕСКИХ И СЕМАНТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЯХ УДВОЕНИЯ В ЛИНГВИСТИКЕ. In Лингвистика XXI века: традиции и инновации (pp. 444-451).

27. Рихсиева, Г. Ш. (2014). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ РЕЙТИНГИ-СИФАТ ВА ТАРА^КИЁТ ОМИЛИ. Oliy ta'lim taraqqiyoti istiqbollari= Perspectives of higher education development= Перспективы развития высшего образования: To 'plam № 2/ma 'sul muharrir MA Rahmatullayev.-Издательство: Vita Color Т.: 2014.-161 b., 29.

28. Gosmanovna Ibatullina, D., Rafisovna Alikberova, A., & Abdullayevna Nasirova, S. (2019). Modern Linguistic Trends in the Japanese Language. Journal of Research in Applied Linguistics, 10(Proceedings of the 6th International Conference on Applied Linguistics Issues (ALI 2019) July 19-20, 2019, Saint Petersburg, Russia), 500-505.

29. Мирзахмедова, Х. В. (2014). О некоторых проблемах формирования железнодорожных терминов (на материале персидского языка). Вестник Челябинского государственного университета, (14 (343)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.