Научная статья на тему 'ХИТОЙ ТИЛИДАГИ СОН СЎЗ ТУРКУМИНИ ЎРГАНИШ ДАРАЖАСИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИГА ОИД'

ХИТОЙ ТИЛИДАГИ СОН СЎЗ ТУРКУМИНИ ЎРГАНИШ ДАРАЖАСИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИГА ОИД Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
131
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сон / ҳисоб сўз / редупликация / аффиксация / рақамлар. / Числительное / счётные слова / редупликация / аффиксация / числа.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мавлянова Умида

Мазкур мақола ҳозирги замон хитой тилида сон сўз туркумининг ўзига хос хусусиятлари ҳақида бўлиб, бу фикрлар ўзбек хитойшуносларининг бевосита хитой тили грамматикаси билан боғлиқ бўлган манбаларини таҳлил қилиш натижасида олинган. Мақолада сонларнинг гапда келиши ва ишлатилишининг муҳим жиҳатларига тўхталиб, мисоллар ёрдамида мазкур сўз туркуми ҳақида маълумотлар келтирилган.Тил тизимидаги энг консерватив қисмлардан бири сон сўз туркумини тадқиқ манбаи ўзбек хитойшунослари томонидан қисман ўрганилган. Шу билан бирга, хитой тилида сонларнинг семантик хусусиятлари, нумерология соҳасида сон ва символлар мутаносиблигини монографик тарзда таҳлилга тортиш, хитой дискурсидаги сонларнинг миллий-маданий хусусиятларини очиб бериш, хитой тилида сонларнинг лингвомаданий хусусиятларини таҳлил қилиш каби масалалар олдимизда долзарб бўлиб турибди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

О НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ОСНОВАХ УРОВНЯ УСВОЕНИЯ ЧИСЛОВОЙ ГРУППЫ СЛОВ В КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ

Статья посвящена особенностям числительных в современном китайском языке, которые были получены при анализе источников узбекских синологов, имеющих непосредственное отношение к китайской грамматике. В статье рассматриваются важные аспекты чисел и осуществляется анализ на примерах. Вместе с тем, перед нами стоят такие вопросы, как семантические особенности чисел в китайском языке, монографический анализ соотношения чисел и символов в области нумерологии, раскрытие национально-культурных особенностей чисел в китайском дискурсе, анализ лингвокультурных особенностей чисел в китайском языке.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ТИЛИДАГИ СОН СЎЗ ТУРКУМИНИ ЎРГАНИШ ДАРАЖАСИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИГА ОИД»

ХИТОЙ ТИЛИДАГИ СОН СУЗ ТУРКУМИНИ УРГАНИШ ДАРАЖАСИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИГА ОИД

МАВЛЯНОВА УМИДА

ORCID: 0000-0002-0651-7233 филология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), ТДШУ

Аннотация. Мазкур мацола уозирги замон хитой тилида сон суз туркумининг узига хос хусусиятлари уацида булиб, бу фикрлар узбек хитойшуносларининг бевосита хитой тили грам-матикаси билан боглиц булган манбаларини тащил цилиш натижасида олинган. Мацолада сонларнинг гапда келиши ва ишлатилишининг мууим жщатларига тухталиб, мисоллар ёрдамида мазкур суз туркуми уацида маълумотлар келтирилган.Тил тизимидаги энг консерватив цисмлардан бири сон суз туркумини тадциц манбаи узбек хитойшунослари томонидан цисман урганилган. Шу билан бирга, хитой тилида сонларнинг семантик хусусиятлари, нумерология соуасида сон ва символлар мутаносиблигини монографик тарзда таулилга тортиш, хитой дискурсидаги сонларнинг миллий-маданий хусусиятларини очиб бериш, хитой тилида сонларнинг лингвомаданий хусусият-ларини таулил цилиш каби масалалар олдимизда долзарб булиб турибди.

Таянч суз ва иборалар: Сон, уисоб суз, редупликация, аффиксация, рацамлар.

Аннотация. Статья посвящена особенностям числительных в современном китайском языке, которые были получены при анализе источников узбекских синологов, имеющих непосредственное отношение к китайской грамматике. В статье рассматриваются важные аспекты чисел и осуществляется анализ на примерах. Вместе с тем, перед нами стоят такие вопросы, как семантические особенности чисел в китайском языке, монографический анализ соотношения чисел и символов в области нумерологии, раскрытие национально-культурных особенностей чисел в китайском дискурсе, анализ лингвокультурных особенностей чисел в китайском языке.

Опорные слова и выражения: Числительное, счётные слова, редупликация, аффиксация, числа.

Abstract. The article is devoted to the peculiarities of numerals in the modern Chinese language, which were obtained by analyzing the sources of Uzbek Chinese scholars who are directly related to Chinese grammar. The article discusses important aspects of numbers and analyzes by examples. At the same time, issues such as the semantic properties ofnumbers in the Chinese language, the monographic analysis of the proportions ofnumbers and symbols in the field ofnumerology, the discovery of the national-cultural characteristics ofnumbers in the Chinese diskurs, the analysis of the linguistic characteristics ofnumbers in the Chinese language are relevant before us.

Keywords and expressions: Numeral, counting words, reduplication, affixation, numbers.

Сон илм-фанда х,ам, кундалик хдётда х,ам турли вазифаларда ишлатилади. Сонлар ёрдамида биз х,исоб натижаларини кайд ккилишда (йигирма нафар, кирк йил), купликнинг унсурлари уртасидаги тартибни белгилашда (биринчи сузга чикувчи, миллионинчи яшовчи одам), бирон бир нарсанинг улчови натижаларини ифодалашда (бир ярим километрли йул). Бундан ташкари, сон белгилари сузлар, хдрфлар урнида кулланилиши мумкин, масалан, текстни кодлаш учун 1.

Хитой маданияти энг кадимги ёзма маданиятларнинг бири сифатида эътироф этилади. Ю. М. Лотман ёзувни хотира шаклларининг бири, деб х,исоблайди. Мазкур нуктаи назардан тарих "ёзув пайдо булишининг кушимча натижаси" сифатида талкин килиниши мумкин. "Ёзма маданият утмишга йуналтирилган булса, огзаки маданият эса - келажакка каратилади. Шунинг

1 Каримов А.А. Хитой тилидаги ^исоб сузлар: лексик-семантик, функционал таулил.- Т.: Фан ва технология, 2003.- Б.108. Karimov А.А. Xitoy tilidagi hisob so'zlar: leksik-semantik, funktsional tahlil.- T.: Fan va texnologiya, 2003.- B.108

учун унда башоратлар, фол очиш ва олдиндан тахминлар катта роль уйнаган". Олимнинг фикрига кура, "огзаки хотира дунёси рамзларга тула", материал предметлар каторидан жой олиб, сузлардан иборат матнга эмас, маросимлар матнига киритилади. Ёзма маданиятида эса бу х,олат бошкача. Бундай маданият "Худо ёки Табиат томонидан яратилган Матнни куришга, унда ифодаланган хабарни укишга интилади"1 . Хитойликлар томонидан айнан шундай "олам-матнни укишда" сонлар катта ахдмиятга эга. А. М. Карапетьянцнинг "Хитой тили катта лугати"даги (ф 1962-1968) маълумотларга кура, сонлардан бошланадиган 13296 та лугат маколаси

мавжуд 2.

Хитойда тилни урганиш 2 минг йил аввал бошланиб, XIX асрнинг охирларигача, бир оз х,инд илмининг таъсири эътиборга олинмаса, мустакил равишда ривожланиб келган эди. Классик хитой тилининг узига хослиги флектив булмаган, иероглифик ёзув оркали ёзиладиган тил негизида вужудга келган3 .Табиийки, шунинг учун х,ам хитой тил анъанасида иероглиф, унинг укилиши ва маъноси асосий объект сифатида танланган, тилшуносликнинг энг ривожланган булимлари эса, ёзув (графика), лексикология ва фонетика х,исобланган. Хитой тилшунослигининг биринчи классик олими Сюй Шэнь (эрамизнинг 1-асри) иероглифларнинг таснифини таклиф килиб, уларнинг таркибий кисмларини ажратди4.Ш^1 асрларда омофонлар ва кофиялар лугатлари яратилди ва тонларга тавсиф берила бошланди. Хитой тилининг изоляцион характери туфайли грамматиканинг ривожланиши анча оркада эди. Хитой тилини грамматик жихдтдан урганиш XIX асрнинг охиридан, айнан Ма Цзян Чжун (^Щ^majianzhбng) нинг "Маши вэнтон (^^^Йmashiwëntбng)" грамматикаси 1898 йилда нашр килинишидан бошланган эди5 . Бирок, бундан олдин Хитойда грамматика тадкики Европа таъсири доирасидан четлашмасди. Демак, хитой грамматикаси илк даврларда анъанавий европа грамматикалари намуналари асосида тузилган. Табийки, бундай ёндашувда асосий эътибор тилларнинг умумий хусусиятларига берилган, аммо хитой тилининг узига хос хусусиятлари, хусусан, микдор(сон) семантикасини ифодаловчи алох,ида усул х,исобланган - х,исоб сузлар (классификаторлар)га етарли даражада эътибор каратилмасди. Бу мавзу хдкида узбек хитойшуноси А.А.Каримов узининг монографиясида шундай ёзади: "Хисоб сузлар, одатда, мустакил равишда гап булаклари вазифасида кела олмайди. Махсус вазиятларда улар аникловчи вазифасида келиши мумкин. Сонлар х,ам х,исоб сузлар каби камдан-кам х,олатлардагина гап булаклари була оладилар. Сон ва х,исоб сузи бирикишидан х,осил булган микдорий бирикмалар гапда бемалол х,ар хил вазифаларда келадилар"6.

1 Мавлянова У.Х., Назирова Ш.М. Хитой филологиясига кириш -Т ТошДШИ 2018 -170 б. Mavlyanova U.X., Nazirova Sh.M. Xitoy filologiyasiga kirish.-T.:ToshDShI,2018.-170 b.

2 Мавлянова У. Х. Хитой тили -Т ТотттДТТТИ 2017.-304 б. Mavlyanova U. X. Xitoy tili.-T.:ToshDShI, 2017.-304 b.

3 Мустафаева С.Т.Хитой тили тилшунослик терминлари тизимининг шаклланиши ва тараккиёти: Монография -Т.: "Шарк",2016.-Б.86. Mustafaeva S.T.Xitoy tili tilshunoslik terminlari tizimining shakllanishi va taraqqiyoti: Monografiya -T.: "Sharq",2016.-B.86.

4 Сюй Шень (i^'Kxüshen )(58-147) Хитойнинг машхур файласуфи,тилшунос олим. "Шуо вен Цзецзи ( Оддий ва мураккаб иероглифлар таснифи" номли илк лугат асосчиси.Унда 9353та иероглиф 540 та калит асосида тузилган. Syuy Shenb (i^'Rxüshen )(58-147) Xitoyning mashhur faylasufi,tilshunos olim. "Shuo ven Szetszi (ЛШХШ^ Oddiy va murakkab ierogliflar tasnifi" nomli ilk lug'at asoschisi.Unda 9353ta ieroglif 540 ta kalit asosida tuzilgan.

5 Мустафаева С.Т.Хитой тили тилшунослик терминлари тизимининг шаклланиши ва тараккиёти: Монография -Т.: "Шарк", 2016.-Б.86. Mustafaeva S.T.Xitoy tili tilshunoslik terminlari tizimining shakllanishi va taraqqiyoti: Monografiya -T.: "Sharq",2016.-B.86.

6 Носирова С.А. Х,озирги замон хитой тилида дипломатик атамаларнинг лексик-семантик ва структурал та^лили . Т., ф.ф.н.диссерт., 2007.- Б.97. Nosirova S.A. Hozirgi zamon xitoy tilida diplomatik atamalarning leksik-semantik va struktural tahlili . T., f.f.n.dissert., 2007.- B.97 .

Узбек хитойшунослиги матаби намоёндалари хам хитой тилида сон суз туркуми масалаларини урганиб келмокдалар. Сон ва хисоб сузларнинг бирга келиши масаласида юкорида тилга олган узбек хитойшуноси А.А.Каримов фикрича: "Тил узининг тарихий ривожланиш жараёнида узида бирон бир грамматик маънони ифодалаш учун хар хил воситаларни ва усулларни ишлатиб куради. Х,исоб сузлари вэняндаги (кадимги хитой тили) диахроник урганишимиз эса хозирги замон хитой тили хисоб сузларининг табиатини ва узига хослигини яхширок тушуниш учун керакли ишдир".

Олим мавзуга узига хос ёндашиб, кадимги хитой тилида сонларнинг бевосита бошка суз туркумлари, айникса ,хисоб сузлари билан гапда келишини мохирона талкин килади.У вэнянда отларнинг микдорини ифодалаш учун ишлатиладиган 5та моделни куриб чиккан.1-модел "сон+от" (масалан, ^Aérrén икки одам); 2-модел " от+сон" (масалан, ^—niúyi битта сигир—yángyi битта цуй); 3-модел " от+сон+хисоб сузи"(масалан ^H^masanpí^vma от); 4-модел "сон+хисоб сУзи+¿+от"(масалан,H^¿§sаncйnzhlshé сузга уста.сузма-суз: унинг тили уч сун(10см));5-модел" сон+хисоб сузи+от" (масалан, —-^^yichíbü бир чи (метр)газмол,—^ЩуIdóusü бир бир доу(сиким) дон).

Х,аракат хисоб сузларининг хам кадимги хитой тилида кулланиш услубига тухталган.Уларни уч моделга булган:1-модел "сон+феъл"(масалан,Hi§^sangй думбирага уч маротаба урмоц); 2-модел" феъл+^+сон"(масалан,^^^huáizhësan ёвузликлари куп .Сузма-суз: ёмонликлари уч карра куп); 3-модел " феъл+сон+хисоб сузи" (масалан ,i^HMdúsanbiánуч маротабауцимоц).

С.А.Носированинг "Х,озирги замон хитой тилида дипломатик атамаларнинг лексик-семантик ва структурал тахлили" номли илмий тадкикот ишида хозирги замон хитой тилида дипломатик атамаларнинг ясалишида сон иштирокидаги аббревиация усули хакида шундай фикр билдирган: "Хитойча кискартма сузлар-хитой тили лексикасининг бир кисми хисобланади... Улар орасида сон билан боглик булган кискартма сузлар хам бор. Масалан, Щ Щ Jian cheng оддий цисцартмалар услубидаги кискаришнинг моделларидан бирида асосан сонлар билан тузилган кискартма сузларга ишлатилади. Масалан: —(er/ san) mi. Тулик куриниши: —- Биринчи (иккинчи, учинчи) даража котиби: Сон

+ АВ = Сон А.Ёки: —-ф—-^yizhong yitai "Битта Хитой битта Тайван" атамаси—yi сон сузига c^zhong, яъни ^Hzhongguo, хамда□tai, яъни taiwan сузларининг биринчи

бугинларининг бирлашуви натижасида янги атама хосил булган1.

Хитойликларнинг миллий онг фактори куплаб янги аббревиатураларнинг ясалишида бирламчи ахамиятга эга. Хитой тилида янги атамаларнинг хосил булишида когнитив усулнинг кенг тарзда кулланилишини куйидаги мисоллар ёрдамида хам куриш мумкин. Масалан: М^ФШ liangge zhongguo мисолини оладиган булсак, ушбу атамани сузма- суз таржимаси "иккита Хитой", албатта, ушбу атамани бу тарзда таржима килиш куплаб тушунмовчилик холатларини юзага келтириши турган гап, бу ерда таржимон албатта хитойликларнинг психологияси, миллий онг фактори каби когнитив лингвистика нуктаи -назаридан ёндашиши лозим, факат шу холдагина ушбу атаманининг тугри таржимасини келтириш мумкин булади, жумладан "икки тузумга эга булган ХХР". Ёки яна бир неча бошка мисоллар:

1 Хашимова С.А.Х,озирги хитой тилида редупликация. Фил.фан.номз...дис.Автореферати.-Т.,2009.-26 б. Xashimova SAHozirgi xitoy tilida reduplikatsiya. Fil.fan.nomz...dis.Аvtoreferati.-T.,2009.-26 b.

HA^Msanda zuofeng "уч хил услуб" ^^—^S^M'Jtti^DS^JttWS^Mlilun he shijian xiangjiehede zuofeng ' he renmin jinmide lianxi zaiyiqide zuofeng , piping he ziwo pipingde zuofeng назария ва амали'тнинг бирлашуви, омма билан бирлашув ва танкид, уз-узини танкид кила билиш услублари);

M—^lianggewenming "икки маданият" shehui zhuyi wuzhi wenming , shehui zhuyi jingshen wenmingматериал социалистик ва маънавий социалистик маданият) ;

H-—®^ sange mianxiang "уч нарсага юзма -юз туриш" (Ш^Щ-ШЬ ' '

mianxiang xiandaihua, mianxiang shijie, mianxiang weilai модернизацияга, дунёга ва келажак сари );

M—Iff^bsige xiandaihua "4 хил модернизация" (Х^'^Й'ШШ'ЗД^&ЖШШЬ gongye, nongye, guofang, kexuejishu xiandaihua ишлаб чикариш, халк хужалиги, армия сохаси ва фан-техника модернизацияси) каби мисолларни когнитив методни кулламасдан таржима килиш куплаб хатоликларга олиб келиши мумкин1.

Лекин, беистисно айтиш мумкинки, хозирги замон хитой тилининг лексик катламида аббревиация усули билан вужудга келган янги атамалар сони, жумладан сон билан богликлари купайиб бормокда.

Х,озирги замон хитой тилида турли суз туркумларида, хусусан сон суз туркумида редупликатив бирликларнинг структур ва функционал тахлили, редупликатив сузлар моделларининг хусусиятларини очиб беришда С.А. Х,ошимованинг изланишлари бекиёсдир. Олиманинг ишини тахлил килар эканмиз, сон ва хисоб суз бирикмасининг редупликацион 3 та моделини курдик: "АА", "—'АА", "—■ А—-А". Х,исоб сузларнинг "АА" куриниши одатда куп учрайдиган такрорий моделлардан бири булиб,мазкур редупликатив куринишига эга булган суз "хар бир" деган маънони билдиради. "—АА"куриниши юкоридаги моделдан —-yi бир сони кушилиши билан фарк килади, куп маъносини англатади. "—- А—А"модели сон ва хисоб суз бирикмасининг тула такрорланган куриниши хисобланади2.

Тадкикот ишида сонлар редупликациясига оид булим ёки боб ажратилмаган. Такрорланган микдорий-хисоб бирикмаларнинг грамматик функциялари хакида тухталиб, хисоб суз ва сон бирга кулланилиб микдорий бирикмани хосил килиниши батафсил курсатилган. Бунда улар бирикманинг ичида якка холда такрорланиши мумкинлиги аник баён этилган3. Масалан:

1. Микдорий бирикма таркибидаги суз алохида узи такрорлана олади. Одатда, купинча —■ yi "бир" сони такрорланиб, "хар бир" маъносини англатади ва гапда хол вазифасини бажаради: —-—'JM^ylyiwoshou бирма-бир цул сицмоц.

2. Микдорий бирикмада бир вактнинг узида сон хам, хисоб суз хам такрорланиб келиши мумкин. Агар улар аникловчи вазифасини бажараётган булса, уларга албатта Й^ de кушилади: —Й—'ЙЙЖ^ yipan yipan de shuiguo тацсимча-тацсимча хул мевалар.

1 Хашимова С.А.Х,озирги хитой тилида редупликация.Монография.-Т.: "Навруз" нашриёти, 2017.-Б.80. Xashimova S.А.Hozirgi xitoy tilida reduplikatsiya.Monografiya.-T.: "Navro'z" nashriyoti , 2017.-B.80.

2 Горский. Д.П.Вопросы абстракции и образование понятий.- М., 1961. -С. 226-247.Gorskiy.D.P.Voprosi abstraksi I ispolzovanie ponyatiy.-M.,1961.-S.226-247.

3 Карапетьянц А.М. Древнекитайская системология и математика // ХП научная конференция «Общество и государство в Китае». -М., 1981. Ч. 1.-C.62.Karapetyans A.M.Drevnekitayskaya sistematologiya I matemetika // ХП nauchnaya konferensiya .-M.,1981.Ch.1.

3.Такрорланган микдорий бирикмада —yi "бир" сони тушиб колиши мумкин, бунда микдорий бирикмадан сунг ЙЙ de куйилмайди:

^B^fl^f^f^íi^Xfü^^zhe shí hou jián jián wang shiyou tóng sháng xin tóu Шу вацт утган ишларнинг щммаси бирма-бир куз олдида намоён булди.

4.Иккиланган микдорий бирикмалар хол вазифасида келиши мумкин. Бунда улар "кетма-кет равишда" маъносини беради: geliang ge diиккита-иккита булиб.

5.Агар такрорланган микдорий бирикмада —■ yi "бир" сони тушириб колдирилса, у холда ЙЙ de хам куйилмайди:

—'AAfé^D^^Ttian qi yi tian tian nuan huo qílái le Об-^аво кундан-кунга исий бошлади.

Бундан ташкари олиманинг фикрича , сонлар ёрдамида феъллар кесимида хам редуп-ликатив моделлар хосил булиши мавжуд.Масалан: ^—-^(kán yI kán) курмоц,куриш маъносини берувчи суз. Бу хол редупликатив феъллар модели булиб, сон унинг таркибий кисми булиб хисобланади. ^оидага кура, —-yi бир сонидан бошка сонлар кулланила олмайди. Бошка сонлар хам мустакил иккиланиши мумкин, лекин улар узининг соф маъносини саклаб колади. Масалан: НН-^ san san ge учталаб. Бу холда суз редупликатив шаклга эга булмайди, факат жуфт суз булиб,такрорий шаклга эга булади холос.

Х,ошимова С.А. тадкикот ишларида жадвал асосида хитой тилида суз туркумлари редупликациясининг тулик ва туликсиз моделларининг узаро фоизли нисбатини берган ва от, сифат, сон суз туркумларида тулик ва туликсиз редупликатив моделлар тенг микдорда учраши тахлил килинганлигини англаш мумкин1.

Узбек хитойшуносларининг тадкикот ишларини кузатар эканмиз, Мустафаева С.Т.нинг "Хитой тили тилшунослик терминлари тизимининг шаклланиши ва тараккиёти" моногра-фиясида хитой тили тилшунослик терминларининг ясалиши ва структур хусусиятларида сон билан боглик жихатларни учратдик. Олима хитой тили суз ясалишида композицион усулдан кейин иккинчи катта усул аффиксация усули деб хисоблайди. Унинг фикрича ,хитой тили префиксларидан ^di "-нчи" тартиб сонини хосил килувчи префикс, ^fan "анти"-, "контр"-тилшунослик терминларини ясашда ишлатилади: Щ—АЩ diyiréncheng (

shen) "биринчи шахс"Щ> di тартиб сонларни ясовчи префикс+---yi "бир"+ АЩ(^)

réncheng (shen) "шахс"; ЩНfé•disangé " учинчи келишик" > Щdi тартиб сонларни ясовчи префикс +Hsan "уч" + fégé " келишик" вазифасида келади2.

С. Мустафаеванинг фикрича, аффиксация усули хитой тили суз ясалиши етакчи уринлардан бирини эгалласа-да, тилшунослик сохаси терминларининг хосил килинишида у кадар махсулдор хисобланмайди.

Сонларга хос масалалар кисман "Хитой тили филологиясига кириш" укув кулланмасида ва мавзунинг амалий масалалари "Хитой тили" дарслигида ёритилган. Биз унда сонларга умумий тавсиф бериб, сонларнинг таснифланишида орттирма сонлар, каср сонлар, фоиз

1 Кирюхина Л.В.Синтаксические исследования китайского грамматиста Ма Цзяньчжуна. Вестник Бурятского государственного университета. -Тамбов. Грамота, 2016. №6 (60) в 3-х ч.Ч.1. -С.117-120. Kiryuxina L.V.Sintaksicheskie issledovaniya kitayskogo grammatista Ma Szyan'chjuna. Vestnik Buryatskogo gosudarstvennogo universiteta. -Tambov.Gramota,2016.№6(60)v 3 -x ch.Ch.1.-S.117-120.

2 Лотман Ю.М. Несколько мыслей о типологии культур // Языки культуры и проблемы переводимости. -М., 1887. -С. 6-11.

сонлар, тахмин сонларни таърифлашга, сонларнинг ясалиши ва сонларнинг грамматик хусусиятлари каби маълумотлар беришга харакат килганмиз1.

Хулоса килиб айтиш мумкинки, тил тизимидаги энг консерватив кисмлардан бири сон суз туркумини тадкик манбаи узбек хитойшунослари томонидан кисман урганилган. Лекин, хитой тилида сонларнинг семантик хусусиятлари, нумерология сохасида сон ва символлар мутаносиблигини монографик тарзда тахлилга тортиш, хитой дискурсидаги сонларнинг миллий-маданий хусусиятларини очиб бериш, хитой тилида сонларнинг лингвомаданий хусусиятларини тахлил килиш каби масалалар олдимизда долзарб булиб турибди.

1 Лингвистический энциклопедический словарь. под редакцией В.Н.Ярцевой, - Москва: "Советская энциклопедия", 1990. -С.222. Lingvisticheskiy ensiklopedicheskiy slovar'. pod redaksiey V.N.Yarsevoy, - Moskva: "Sovetskaya ensiklopediya", 1990. -S.222.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.