Научная статья на тему 'ХИТОЙ ТИЛИДА ЯНГИ СЎЗ (生词) ЛАРНИ ТУШУНТИРИШ МЕТОДЛАРИ'

ХИТОЙ ТИЛИДА ЯНГИ СЎЗ (生词) ЛАРНИ ТУШУНТИРИШ МЕТОДЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
114
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
изоҳлар (комментарий) / машқлар (упражнения) / Хитой тили汉语课本” / comments (commentary) / exercises (uprajneniya) / Chinese language

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Abduganiyev, Doniyor

Хитой тилини ўқитишдаги тажрибалар шуни кўрсатадики, хитой тили дарсларида янги сўзларни пухта ўзлаштириб олган талаба дарснинг етмиш фоиз материалини яхши билиб олади. Хитой тилидан дарс берувчи мутахассисларга яхши маълумки, бу тилдаги грамматик категориялар, замон турлари бошқа чет тилларига, масалан, ғарб тилларидан инглиз ёки шарқ тилларидан араб тилларига нисбатан мураккаб эмас. Албатта, ҳозир хитой тили ўқитишда ҳеч қандай муаммо йўқ. Дарсда қўллаш учун дарслик танлови жуда кўп ва хилма-хил. Мазкур дарсликлар орасида ХХРда нашрдан чиққан “新实用汉语课本”, “发展汉语”, “新目标” ва шу каби бошқа дарсликлар билан бир қаторда, мамлакатимизда нашрдан чиққан “Хитой тили汉语”, “Хитой тили汉语课本” ва бошқа дарсликларни кўрсатишимиз мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF EXPLAINING NEW WORDS (生时) IN CHINESE LANGUAGE

Experiences in Chinese language teaching show that a student who has thoroughly mastered new words in Chinese language classes will know seventy percent of the lesson material well. It is well known to experts who teach Chinese that the grammatical categories and tenses in this language are not complicated compared to other foreign languages, for example, from Western languages ​​to English or from Eastern languages ​​to Arabic. Of course, there is no problem in teaching Chinese now. The choice of textbooks for use in the classroom is many and varied. Among these textbooks, along with "xīnshíyònghànyǔkèběn", "fāzhǎnhànyǔ", "xīnmùbiāo" and other similar textbooks published in the PRC, we show "Chinese tilihànyǔ", "Chinese tilihànyǔkèběn" and other textbooks published in our country possible

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ТИЛИДА ЯНГИ СЎЗ (生词) ЛАРНИ ТУШУНТИРИШ МЕТОДЛАРИ»

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

ХИТОЙ ТИЛИДА ЯНГИ СУЗ ) ЛАРНИ ТУШУНТИРИШ МЕТОДЛАРИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7351364

ABDUGANIYEV Doniyor Ilmiy maslahatchi: f.f.d.(DSc) Nasirova S.A.

Хитой тилини укитишдаги тажрибалар шуни курсатадики, хитой тили дарсларида янги сузларни пухта узлаштириб олган талаба дарснинг етмиш фоиз материалини яхши билиб олади. Хитой тилидан дарс берувчи мутахассисларга яхши маълумки, бу тилдаги грамматик категориялар, замон турлари бошка чет тилларига, масалан, гарб тилларидан инглиз ёки шарк тилларидан араб тилларига нисбатан мураккаб эмас. Албатта, х,озир хитой тили укитишда х,еч кандай муаммо йук. Дарсда куллаш учун дарслик танлови жуда куп ва хилма-хил. Мазкур дарсликлар орасида ХХРда нашрдан чиккан "^^ДХЖ^-Ф", "^МХ Ж", "^Ш!^"1 ва шу каби бошка дарсликлар билан бир каторда, мамлакатимизда нашрдан чиккан "Хитой тили ХЖ", "Хитой тили ХЖ®Ф"2 ва бошка дарсликларни курсатишимиз мумкин.

Х,ар бир дарсликда янги сузлар баёнига алох,ида сах,ифалар ажратилади. Албатта, х,ар бир дарсликда бунга узгача, алох,ида ёндашувни сезамиз. "^^ДХЖ^-Ф" дарслигида янги сузлар бошка дарсликлардаги сингари х,ар бир дарс матни (диалоги)дан кейин берилади. Булар асосий ва кушимча сузлардир. Асосий сузларнинг русча таржимасидан кейин шу янги суз иштирокида бир ёки бир нечта суз бирикмаси берилади. Дарсни бошка кисмларида, яъни изох,лар (комментарий) ва машклар (упражнения)ларда янги сузларни мустах,камлашга эътибор кам. "^Ш^"дарслигида х,ам бошка дарсликлар каторида янги суз (^^)лар асосий матн (диалог)дан кейин берилади. Факат, бошка китоблардан фаркли равишда янги сузлар таржимасидан кейин ушбу сузлар бир нечта гаплар билан мустах,камланади. Янги сузлар иштирокида суз бирикмаларини беришдан кура, гапларни бериш анчагина фойдалирок эканлигини гувох,и булдик. Зеро, суз бирикмасида эмас, гап таркибида янги сузларни урганиш, куриш ва билиш укувчига кулайрок ва осонрок. Бундан ташкари х,ар бир дарснинг бошка боскичларида х,ам янги сузлар изох,ига ва уларни мустах,камлашга мазкур дарсликда куп марта мурожаат килинади. Лекин х,ар икки дарсликда х,ам кушимча сузларнинг берилишида мисоллар курсатилмайди. Бу факат юкорида куриб чиккан дарсликларимизга хос эмас, бошка дарсликларга х,ам таалуклидир. Табиий "нега ундай?" деган савол тугилади. Ёки кушимча сузларни "гапларсиз" х,ам тушунса буладими? Йук, албатта. Баъзан бир дарсдаги кушимча суз, кейинги дарсдаги асосий янги сузлар таркибида келади. Шунинг учун бу сузлар ана уша ерда гаплар билан мустах,камланади. Афсус, аксарият лолларда бундай эмас. Юкорида биз факат иккитагина дарслик мисолида киска тах,лил килдик. Янги сузларни тушунтириш дарснинг мух,им боскичи экан, дарсда янги сузларни тушунтиришда куйидаги методларни куриб чиксак:

1. ЖЙХ^^Й. Таржима килиш оркали янги сузларни тушунтириш методи. Бу энг кенг таркалган, карийб х,ар бир укитувчи куллайдиган метод булиб, укитувчи ва укувчи учун

"Новый практический курс китайского языка." , Пекин, 2009 " Developing Chinese",

Пекин, 2011, ШИ fe "Новый объект", Пекин,2004.

2 Л.Султонова, Ж.Зиямухамедов,М.Туратова. ЖЖа "Хитой тили", Тошкент,2013, Маргуба Сиддщова. Ж^Ш-Ф "Хитой тили", Тошкент,2014.

жуда кулай. Янги суз осон узлаштирилади. ^ушимча кучни, яъни хотирани ошикча ишлатишни, мулох,аза килишни талаб килмайди. Бу методда суз ва унинг она тилидаги таржимаси берилади. Мазкур методни х,ар кайси суз туркумига оид сузларни тушунтиришда куллаш мумкин. Масалан: ^^pingguo- олма, apple, яблоко. Мисолда берган сузнинг таржимасини бир неча тилларда ёки она тили (узбек) ва инглиз тилида х,ам берилиши айни максадга мувофик булади.

2. Таккослаш оркали тушунтириш методи. Бу метод асосан феъл, равиш, олмош суз туркумларига хос янги сузларни тушунтиришда жуда кулай. Таккослаш оркали тушунтирилса мазкур суз туркумига оид янги сузларни урни хдкида укувчида яхши тушунча ва тасаввур х,осил булади. Шу билан бирга укувчига х,ам кизик, х,ам осон булади. Дейлик "^shi" феълини инглиз тилидаги "to be" билан таккослаш оркали тушунтирилади. Х,озирда инглиз тилини урганишга алох,ида эътибор берилаётганини эътиборга оладиган булсак, бу метод жуда долзарб ва ахдмиятли х,исобланади. Масалан, "^"феълининг хитой тилида кулланилиши бирмунча осонлиги, инглиз тилидаги "to be" нинг "is, was, are" шакллари хитой тилида биргина билан берилиши укувчиларга таъкидланади. Шунда укувчилардаги "хитой тилини урганиш кийин экан" деган асоссиз хавотирни олдини олган буламиз. Ёки "Ш" ва феълларини инглиз тилидаги "can" феъли билан таккослаш оркали мисоллар келтириш х,ам айнан максадга мувофикдир.

3. ШШШ^Й. Суздаги х,ар бир морфемани алох,ида тушунтириш методи. Бу метод янги сузларни хотирада янада мустах,кам мухрланиб колишига ёрдам беради. Х,ар кандай суз туркумига хос сузларни бу методни куллаб тушунтириш мумкин. Бундан ташкари бу метод оркали укувчи янада купрок лексик зах,ирага эга булади, билими янада ортади. Бу билим нафакат хитой тили сохдсидаги, балки Хитой тарихи, этнографияси, географияси, маданияти ва фалсафасига хос билимларга х,ам таалукли. Бунга куплаб мисоллар келтириш мумкин.

4. Ш^М^Й. Карточкалар ёрдамида тушунтириш методи. Бундай методни асосан от суз туркумига оид сузларни тушунтиришда, бошлангич гурух,ларда кулласак бирмунча кизикарлирок ва максадга мувофик булади. Албатта, укувчи эндигина хитой тилини урганишни бошлаган пайт, унда озгина куркув ва хдяжон булиши табиий. Бундай пайтда уни кизиктириш укитувчининг зиммасидаги мажбуриятдир. Х,озирда рангли расмлар билан тайёрланган карточкалар хитой тилини ургатаётган х,ар бир укув даргох,ида куплаб топилади. Шундай экан нима учун улардан унумли фойдаланмаслик керак? Масалан, карточкадаги "^Жолма" расмини курсатсак, биринчидан, укитувчига ортикча гапириб утиришга х,ожат х,ам колмайди. Иккинчидан, дарсда она тилини кушмасдан купрок хитой тилида гапириш имконияти булади. Учинчидан, ^Жсузини укувчи х,ам карточкада курса, х,ам доскада укитувчи коидага мувофик (ШШ) ёзиб берса, бундай янги суз хотирага мустах,кам урнашиб колади.

5. Й^Ш^Й. Х,аракат билан курсатиб бериш методи. Бу метод ёрдамида, асосан, феъл ёки сифат суз туркумига оид сузларни тушунтирсак айни муддао. У дарсни кизикарли ташкил этишга хизмат килади. Интерфаол усуллардан бир нечтасини бу метод билан биргаликда тадбик этсак булади. Укитувчи мах,оратига куп нарса боглик булади. Шсух,бат, Шюгурмок, ^Т^Йкунгирок килмок, ^утирмок, ^курмок, укимок ва х,оказоларни укитувчи хдракат билан ёлгиз узи ёки укувчилар ёрдамида курсатиши жуда кизик ва мух,им тадбир х,исобланади. Бундай методларнинг яна бир яхши томони шундаки, янги сузлар шу тарзда тушунтирилса, дарсда фаол булмаган, энг пассив укувчиларнинг х,ам эътиборини дарсга жалб килишимиз ва уларни кизиктиришимиз мумкин.

Хулоса:

1. Янги сузлар, албатта, доскада ёзиб курсатилиши шарт. Хитой тили дарсларида доска ва бурнинг урни бекиёс. Уларни фан техниканинг энг ривожланган куринишлари, компьютер, проектор, электрон доскалар билан алмаштириб булмайди асло. Бу боскичда янги суз узи пингйинсиз ёзилади. Билганлар укийди. Билмаганларга эса юкорида айтиб утилган 5 та методдан бири оркали тушунтириш бошланади.

2. Янги сузларни, аввало, укитувчи укиб бериши шарт. Бунда охднглар тизимига алох,ида эътибор берилади. Кейинги боскичда укувчилар биргаликда, кейин эса кетма -кет, бирин -кетин укийдилар.

3. Янги сузларни укитувчи айтади, талабалар эса мазкур сузлар билан суз бирикмалари ясайдилар. Масалан: " ^(kan) . ЩШЖ^Щ

шж^штА.шт.Ш'Ш.шш.штш.шш^шш.шты" 3

4. Проектор оркали янги сузлар доскада курсатилса, аввало пингйин билан, кейин эса пингйинни олиб ташлаб (махсус дастурда бу х,олатни килса булади) укилади. Бу янги сузларни эслаб колишни кучайтиради.

5. Гаплар ёзилади. Унда учраган янги сузлар ажратиб олинади. Укувчилар узлари бу сузларни тах,лил киладилар. Сузларни жойлашув урнига караб кайси суз туркумига хос эканлиги аниклайдилар.

6. Дарсда укитувчи томонидан янги сузларнинг синоним ва антонимларини топиш, уларни калитларга ажратиш, уларнинг таркибидаги имло чизиклар сонини санаш тавсия килинади.

7. Янги сузлар иштирокида гаплар тузиш вазифаси куйилади. Тузилган гапларни бошка укувчига таржима килдириш, хатоси булса, аввал, укувчилардан хатоларни тузатишни сураш ва охирида укитувчидан хулоса килиш тавсия этилади.

Хулоса килсак, бундай тавсия ва методлар жуда куп. Лекин укитувчи булар ичида уз гурух,и талабаларининг савиясига мосини танлаши ва дарсларда улардан имкон кадар купрок фойдаланишга одатланмоги керак.

АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. ит «ж т^ 2004^.

2. С Хашимова. О ЯВЛЕНИИ КОНВЕРСИИ В СОВРЕМЕННОМ КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2022.

3. С.А.Насирова (2021). Политическая метафора (на примере материала по кадровой политике современной КНР). In Resent Scientific Investigation (pp. 69-73).

4. Хашимова, С. А. (2020). ОСОБЕННОСТИ ОБРАЗОВАНИЯ РЕЗУЛЬТАТИВНЫХ ГЛАГОЛОВ ПРИ ПОМОЩИ СУФФИКСАЦИИ В КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. In Страны. Языки. Культура: сборник материалов Х^й международной научно-практической конференции/Под ред. проф. Абуевой ННМахачкала: ДГТУ. 391 с (p. 361).

5. Хашимова, С. А. (2020). Особенности образования неодушевлённых существительных при помощи суффиксации в современном китайском языке. Modern Oriental Studies, 2(2), 3446.

6. Nasirova, S. A. (2019). Modification of semantics of social terms of the modern Chinese language. Opción: Revista de Ciencias Humanas y Sociales, (24), 260-273.

Ш^о 2004^. 49 Ж.

7. Хашимова, С. А. (2022). АГГЛЮТИНАТИВНАЯ ОСОБЕННОСТЬ СУФФИКСАЦИИ В СОВРЕМЕННОМ КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 196-202.

8. Hashimova, S. A., & Nasirova, S. A. (2021). FEATURES OF FORMING OF ANIMATED NOUNS WITH THE AFFIXES IN MODERN CHINESE LANGUAGE. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 1-10.

9. Насирова, С. А. (2020). Генезис общественно-политической терминологии китайского языка через призму истории китайской дипломатии. Modern Oriental Studies, 2(2), 22-33.

10. Хашимова, С. А. (2022). О НЕКОТОРЫХ ОСОБЕННОСТЯХ ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЧЕСКОГО АСПЕКТА КОММУНИКАЦИИ (НА ПРИМЕРЕ КИТАЙСКОГО ЯЗЫКА). SO 'NGIILMIY TADQIQOTLAR NAZARIYASI, 7(1), 85-91.

11. Хашимова, С. А. (2022, September). ОБРАЗОВАНИЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ С ПОМОЩЬЮ АФФИКСАЦИИ В КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. In E Conference Zone (pp. 5-10).

12. Abdullayevna, H. S. (2020). Peculiarities of the formation of animated nonsignificant using suffixing in the modern chinese language. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 70(5), 1504-1511.

13. Хашимова, С. А. (2022). ОБРАЗОВАНИЕ ЧИСЛИТЕЛЬНЫХ ПРИ ПОМОЩИ АФФИКСАЦИИ В СОВРЕМЕННОМ КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. World scientific research journal, 7(1), 20-23.

14. Насирова, С. А., Хашимова, С. А., & Рихсиева, Г. Ш. ВЛИЯНИЕ ПОЛИТИЧЕСКОЙ СИСТЕМЫ КИТАЯ НА ФОРМИРОВАНИЕ ОБЩЕСТВЕННО-ПОЛИТИЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ. Ответственный редактор, 162.

15. NS Abdullayevna.

87, 0

16. С.А.Насирова. Институт евнухов в древнем Китае: причины возникновения и особенности (2022). Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации. С. 187-188.

17. NS Abdullayevna. Языковая политика в Китае: идентификация общественно-политической терминологии (2019). In КИТАЙСКАЯ ЛИНГВИСТИКА И СИНОЛОГИЯ 3,384,2019

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.