Научная статья на тему 'ХИТОЙ ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА СИНОНИМИК ҚАТОР ПАЙДО БЎЛИШ САБАБЛАРИ (Ислом термини мисолида)'

ХИТОЙ ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА СИНОНИМИК ҚАТОР ПАЙДО БЎЛИШ САБАБЛАРИ (Ислом термини мисолида) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
25
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Xitoy tili / atama / sinonimik qator / islom / qarz olish. / Chinese language / term / synonymic series / Islam / borrowings.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримов, Акрамжон

Ushbu maqolada xitoy tilida islom atamasi sinonimik turkumining paydo boʻlish sabablari koʻrsatilgan. Buning sabablari atamaning o'zlashtirilgan davri, tarixiy voqealar, rasmiy hujjatlarda va, albatta, so'zlashuv tilida qo'llanilishini o'z ichiga olishi mumkin.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SYNONYMOUS LINE IN CHINESE TERMINOLOGY CAUSES OF EMERGENCE (In the example of the term Islam)

Current article shows the reasons for the emergence of the synonymoпus series of the term Islam in Chinese. The reasons may include the era of borrowing the term, historical events, its use in official documents and of course in colloquially language.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА СИНОНИМИК ҚАТОР ПАЙДО БЎЛИШ САБАБЛАРИ (Ислом термини мисолида)»

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz

3(20), March, 2023

ХИТОЙ ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА СИНОНИМИК ЦАТОР ПАЙДО БУЛИШ САБАБЛАРИ

(Ислом термини мисолида)

d https://doi.org/10.5281/zenodo.8091853

КАРИМОВ Акрамжон

Ф.ф.д., профессор,ТДШУ

АННОТАЦИЯ

Настоящая статья показыает причины возникновения в китайском языке синонимического ряда термина ислам. В число причин могут входит эпоха заимствования данного термина, исторические события, употреблнение его в официальных документах и конечно в разговорном языке.

Ключевые слова: китайский язык, термин, синонимический ряд, ислам, заимствования.

ABSTRACT

Current article shows the reasons for the emergence of the synonymoms series of the term Islam in Chinese. The reasons may include the era of borrowing the term, historical events, its use in official documents and of course in colloquially language.

Key words: Chinese language, term, synonymic series, Islam, borrowings.

Синонимия ходисаси тилларда куп учрайдиган холат булиб, алохида урганишга лоик масала деб билинади. Хитой тили лексикасида хам синонимия куп учрайдиган ходисадир. Тилшуносликда бундай холат ижобий деб билиниб, тилнинг лексик бойлигидан далолат беради. Синонимия оркали инсонлар турмушда ва илм-фанда уз фикрларини нозик кирраларини хамда кайтарикларга йул куймасдан ифодалашга имкон топадилар.

Бирок терминологияда синонимия катта муаммоларга сабаб булиши мумкин. Сабаби термин одатда битта нарсани, тушунчани ёки махсус харакатни номини билдириши шарт. Агар тилда битта нарсани, тушунчани ёки махсус хдракатни номини англатадиган термин куп булса, уларни куллашда кийинчиликлар пайдо булиши аник. Шунга карамасдан тилда бундай холат учраб туради. Мисол келтирамиз: математика, арифметика ва алгебра. Шу учта суз таълимда битта фан номини билдиради. Оддий одам уларни фаркига бормайди, бирок мутахассислар уларни ажратади. Математика жамловчи суз булиб колган иккитасини хам уз ичига камраб олади. Арифметика мактабнинг бошлангич синфларда ургатиладиган фан, яъни содда математика ёки математика асослари деса хам булади. Алгебра эса математиканинг мураккаброк боскичи булиб, одатда юкори синф талабаларига ургатилади. Буни Азим Хожиев синонимларга берган таърифи хам тасдиклайди: Синонимлар (< грек. synonymus - бир номли). Денотатив маъноси бир хил. Коннотатив маъноси (кушимча маъно оттенкаси, стилистик буёги) ва бошка хусусиятлари фаркли сузлар.1

Хитой тилида битта маънони ёки битта тушунчани англатадиган сузлар куп учрайдиган холат. Уларни синонимик катор деса хам булади. Синонимик каторларни юзага келиш сабабларини урганиш мухим масалалардан биридир. Бирон бир атамани юзага келишининг сабаблари турлича булиши мумкин. Масалан давр, мухит, тил вакилларининг менталитети ва кайси вазият-максадда ишлатилишига караб синонимик каторларни юзага келишини таминлаши мумкин. Шу нарсаларни куриш учун хитой тилида ислом сузини кандай атамалар билан берилишини келтирамиз.

1 А.Хожиев. Лингвистик терминларнинг изохли лугати. Т. "Укитувчи", 1985 й. 75 бет.

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik (E)ISSN:2181-1784

tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman www.oriens.uz

штжтжржьшьх^тшш^ш^ mrnmmw№2 3(20), March, 2023

Т^Ш yisilanjiao - Ислом . Бу суз узлаштирилган суз булиб, аралаш калька турига мансуб,^^^ yisilan - ислом арабий сузнинг фонетик калька килинган кисмидир, Ш jiao эса таълимот, дин асли хитойча суздир, терминнинг семантик кисми. Одатда бу термин динлар хдкида суз кетганда ёки дунё динларини санаб утганда, расмий хужжатларда ислом динини англатадиган термин сифатида кулланилади.

ЩШ huijiao ислом термини huizu сузидан келиб чикади, маъноси ислом динига сигинадиган миллат. Бу миллатни келиб чикиши мусулмон савдогарлари урта асрларда Буюк ипак йули оркали аввал Шаркий Туркистон улкаларга ислом таълимотини олиб, кейин эса Гансу ва бошка вилоятларига таркала бошлаган. Савдо ишлари анча машакатли ва узок вакт давом этадиган иш булганлик учун мусулмон савдогарларига хавас килган утрок халк уз кизларини уларга никох,лаб берган ва улардан таркаган фарзандларни мусулмон динига мансуб одамлар деб аташган. Кейинчалик эса мусулмон миллати атамаси сифатида кенг таркалиб кетган. Хуйдзуларнинг тили хитой тили деб х,исобланади. Узбекистонда уларни дунганлар деб аташади. Дунганлар хитой тилида сузлашадиган мусулмонлардир.

Лисоний жихдтдан карайдиган булсак ЩШ huijiao термини узлашган суз ва семантик калька турига тугри келади.

ШЖШ qingzhenjiao - ислом дини ёки ислом маъносини англатади. Бу сузни келиб чикиши ислом динини хдк динлигидан келиб чикади. ^Ä qingzhen алох,ида уациций, тоза, асл деган маъноларни англатади. ШЖШ qingzhenjiao терминини семантик калька деб булмайди сабаби хитой тилида гаплашадиган ислом динига мансуб одамлар онгли равишда ислом асосларидан келиб чикиб ва уни хдк дин деб билганидан кейин тузилган суз булиб, уациций таълимот (дин) маъносини беради. Х,озирги пайтда анкеталарда учрайдиган: кайси динга мансубсиз? деган саволга ^Ä деб жавоб берилади. Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб шу терминни хитойча суз деб кабул килиш лозим деб биламиз.

^ Ш tianfangjiao - ислом дини, буквал равишда осмон тарафдан берилган таълимот деган маънони англатади. Яъни, ^ tian осмон., ^ fang тараф, жой ва Ш jiao таълимот, осмон тарафдан тушурилган таълимот маъноси келиб чикади. Йирик хитойшунос олим А.Ходжаев ^ tian сузи асли туркий суздан тангридан олинган деб исботлаган. Шу сабабли Тяншан тоглари деган суз х,ам хитой тилига аралаш калька сифатида кириб колган. Айнан тангритоF сузини хитойча вариантидир: ^ tian бу туркий тангри сузини фонетик калькаси, Ш shan tof сузини семантик эквивалентидир. Демак tianfangjiao тангри берган дин маъносини англатадиган термини х,ам аралаш калька сифатида кабул килини шарт.

Ш^ЖШШ muhanmodejiao - Му^аммад дини, ислом дини. Бу термин узлашган сузлар сирасига кириб, аралаш калькадир. Суз икки кисмдан иборат: биринчиси Ш Щ ^ Ш muhanmode Мууаммад пайгамбар соллаллоху алайх,и васаллам исмларининг фонетик калькасидир, иккинчиси Ш jiao таълимот семантик калька кисмидир. Бу суз одатда диний ва фалсафий манбаларда куп учрайдиган терминдир. Хитой огзаки тилида кам ишлатилади, купрок имом хатиблар ваз килганларида куллашлари кузатилади.

ШШ zhengjiao - тугри дин, ислом дини деб таржима килинади. Бу терминни хитойча суз деб билишимиз керак. Сабаби у анча кейин таркалган сузлардан х,исобланади. Хитойдаги мусулмонларни уз динини яхши билиши ва у асли энг тугри йул эканини англаб етган даврларда юзага чиккан атама деб х,исобланади. Суз икки кисмдан иборат: Ш zheng иероглифи бир неча маъноларга эга. Хусусан, алох,ида графема, яъни калит сифатида кадимги маънолари мавжуд, масалан хитойликларни анъанавий камарий йилининг биринчи ойи маъноси бор. Иккинчиси, марказда турувчи; стандарт; (хатони) тугирламоц; фронтал; олди тарафи; пунктуал маъноларини кадимда англатган. Х,озирги замон хитой тилида учта суз туркумига оид маъноларини англата олади. Масалан; Ш zheng равишга оид маънолари

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz

3(20), March, 2023

аниц; айнан ушанда, (бирон щракат) пайтида. Феъл сифатида тугриламоц, тартибга келтирмоц маъноларини англатади. Сифат маънолари куйидагилар: (ранг ва маза уацида) тоза; тугри; виждонли; цонуний, рухсат этилган; асосий; ( форма ^ацида) тугри; (математика ва физикада) мусбат маъноларига эга.

ШШ zhengjiao сузида Ш zheng сифат маъноларидан тугри ва тоза маънолари олинган. ШШ тугри ва тоза таълимот, яъни ислом дини маъносини англатади.

ШЖ zhengdao сузига келсак у исломий матнларда ва шархларда учрашдан ташкари, яна буддавийликда учрайдиган суз деб хисобланади. Шу сабабли уни оддий тил лексикаси деб тан олган яхширок. Термин сифатида уни айнан ислом динига тегишли деб айтиш кийин, чунки бошка дин вакиллари хам уз эътикодини тугри йул деб билишади. Шу сабабли уз дини хакида гапирганда ШЖ zhengdao сузини куллаши табийидир.

ШП jiaomen мусулмончилик, ислом маъноларини англатадиган бу суз купрок огзаки тилда ишлатилиши кузатилади. Таркибига эътибор берсак Ш jiao таълимот маъносини англатади, П men сузининг маъноси куп: дарвоза, эшик, бирон нарсани йулини тусадиган мослама, оила, авлод, (фалсафий)мактаб, устозга шогирд булмоц, мутахассислик, тур, замбаракларга ишлатиладиган хисоб сузи.

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки хитой тилида ислом сузини бир канча терминлар оркали ифодаланилиши синонимик каторни ташкил этади. Синонимик каторни вужудга келиши эса юкорида курганимиздек бир канча омиллар сабаб булаолиши мумкин экан. Бунга биринчи уринда давр, тарихий вазият, расмий хужжатларда акс эттирилиши ва огзаки тилда уз ифодасини топиш сабабларини курсатиш мумкин.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. щит&о&ш 1983 ^

2. 2006^, ш

3. А.Хожиев. Лингвистик терминларнинг изохли лугати. Т. "Укитувчи", 1985 й

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.